DusanA
Član
Evo teme koja bi mogla biti interesantna. Sakupljanje ideja o zapocinjanju nekog posla, inovacije. Sta se moze raditi, zapoceti, gde je neko nesto poceo da radi sto je donelo dobre rezultate i slicno
Predlozi i ideje za zapocinjanje nekog novog posla
- Začetnik teme DusanA
- Datum pokretanja
Vulkan
Član
Au, nikakvih ideja. Inače i mene zanima od čega da živim a da je pošteno.
Dragane i nije ti loša ideja. Njima (popovima) je uvek veselo, pevaju i kad se neko rodi i kad neko umre !!!
savato
Član
Poljo-apoteka,mini zadruga nesto u tom smislu...Povezivanje ratara i povrtara i zajednicka potraga za velikim kupcima,trgovinskim lancima,direktan izvoz na istok-zapad,jug,sever ne bitno,jedino tako nesto!Hrana ce i dalje biti u prva tema u svetu u narednim decenijama a samim tim i sve sto vuce za sobom,proizvodnja pre svega i trziste!Licno ja razmisljam o tome vec duze vreme ali nikako da skupim kesh i muda da uletim u tu pricu...Aj ovo drugo i nekako ali pare samo dolaze i odlaze,tesko se zadrzavaju 
Dejan.T
Član
Poljo-apoteka,mini zadruga nesto u tom smislu...Povezivanje ratara i povrtara i zajednicka potraga za velikim kupcima,trgovinskim lancima,direktan izvoz na istok-zapad,jug,sever ne bitno,jedino tako nesto!Hrana ce i dalje biti u prva tema u svetu u narednim decenijama a samim tim i sve sto vuce za sobom,proizvodnja pre svega i trziste!Licno ja razmisljam o tome vec duze vreme ali nikako da skupim kesh i muda da uletim u tu pricu...Aj ovo drugo i nekako ali pare samo dolaze i odlaze,tesko se zadrzavaju
Samo napred Savo, pametno razmisljas.
- - - - - - - - - -
Sta mislis Savo dali je moguce da se udruze nekoliko malih poljuprivrednika pa izaci na licitaciju drzavne zemlje?
Апсолутно тачно. Не треба измишљати топлу воду, већ постојећи посао унапредити.Poljo-apoteka,mini zadruga nesto u tom smislu...Povezivanje ratara i povrtara i zajednicka potraga za velikim kupcima,trgovinskim lancima,direktan izvoz na istok-zapad,jug,sever ne bitno,jedino tako nesto!Hrana ce i dalje biti u prva tema u svetu u narednim decenijama a samim tim i sve sto vuce za sobom,proizvodnja pre svega i trziste!Licno ja razmisljam o tome vec duze vreme ali nikako da skupim kesh i muda da uletim u tu pricu...Aj ovo drugo i nekako ali pare samo dolaze i odlaze,tesko se zadrzavaju
Већ написах негде, да француски пољопривредници 50% своје робе продају сами, без посредника.
Naravno da mogu izaci na licitaciju, ali treba uplatiti sve table, i lepo onda imate argumente za dogovor. ovako s jednom ili dve uplacene nema vas nigde.
Dejan.T
Član
Da treba se lepo organizovati inace cemo nestati u vidu magle, i treba siriti proizvodnju prema povrtarstvu ako nema kapaciteta za ratarstvo.
Da se i ja priključim, ideja nije moja već sam pročitao negde. Ali budući da nas je sve više, treba više hrane, a plodne zemlje ima isto ili manje, ideja je jako dobra. Radi se o vertikalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Evo ovde se možete detaljnije informisati, ovo sam na brzaka našao http://logoetika.blogspot.com/2013/02/vertikalne-farme.html
i srećno ukoliko se neko upusti u ovo
i srećno ukoliko se neko upusti u ovo
savato
Član
Ovo sto je Mucobieno rekao je u realnosti tako...Mada meni nije prevashodni cilj da radim puno zemlje,vec da radim sto vise svoje i najkvalitetnije sto mogu.Vidi ovi sto su uzeli pre 2 godine drzavnu zemlju.Em je potez te nase dr.zemlje dosta nepogodan i dosta je daleko od sela,em je zemlja 4,5 klasa retko ko dobije blizu i 2-3 klasa.Hocu reci prva godina,tj.prosla ko je izlicitirao uglavnom se sejao kukuruz tamo nije bilo nista,1,5-2 tone po k.j je bio prosek a negde i manje,znaci susa ubila.Ove godine ce cena da ubije,ko je sejao psenicu vec drugu godinu je pukao za redom a sledece ko zna sta ce biti a i da bude dobra isplati prve 2 i gde si tu si.Za mene najbolja opcija je prodati drzavnu zemlju vecito ko hoce da radi,po 5 hektara npr. maksimalno po gazdinstvu sa nekim dugorocnim kreditima i da ti dovedes tu zemlju u red i da znas da ce da ti vrati,a ne ovo iz ruke u ruku i slaba vajda!
Ако ми се нешто гади, то је кад ти канцеларијски мољци испод лепих речи пакују лепу превару. Сад ми сви треба наше идеје да њима изложимо, да им направимо бизнис план са циљем да развијемо ефикасност сектора у региону. Нешто не видим да они са нама деле своје идеје. Пре имам утисак да нам их басловно скупо наплаћују. Ма јел да, да ускачем сам себи у стомак ако сам смислио нешто. Зна се у сваком бизнису у данашње време, лову узме онај ко први уради нешто иновативно. После тога остали копирају и између себе се ломе. Већ дуже време иду разни огласи да студенти и остали дају предлог за разне идеје, графичке, архитектонске, техничке итд. Па нек иду у нпр Pininfarinu па нек им они дају идеју. Све је то тешка стока, са тим лицемерним покушајима. Да неће можда разлику тих пара између неког познатог студија и неког студента уплатити можда у нешто хуманитарно, ил не дај Боже спустити цену. Хоће само бесплатне идеје.
Da se i ja priključim, ideja nije moja već sam pročitao negde. Ali budući da nas je sve više, treba više hrane, a plodne zemlje ima isto ili manje, ideja je jako dobra. Radi se o vertikalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Evo ovde se možete detaljnije informisati, ovo sam na brzaka našao http://logoetika.blogspot.com/2013/02/vertikalne-farme.html
Okanite se priča o povećanju proizvodnje hrane u smislu količina i onako se jedna četvrtina hrane baca u smeće, a skoro dve milijardi ljudi su gojazni i troše novac na preparate i sprave za mršavljenje. Tim novcem bi mogli da nahrane onu milijardu i po gladnih, a polovinom svojih preobimnih obroka još dve milijarde ljudi. Kad bi se hranom bolje gospodarilo, onih 25% što se baca moglo bi da nahrani teoretski još četvrtinu sadašnje populacije. Kažem teoretski jer je nemoguće da se baš ništa ne baci, ali 25% je mnogo.
Za one koji su skeptični prema podacima koje sam izneo:
http://poljoinfo.com/showthread.php?364-Nikad-ovako-!&p=700055&viewfull=1#post700055
Fantazije o vertikalnim farmama i drugim fiks idejama o hiperprodukciji hrane su čista stramputica.
Perspektivna područja rada su po meni: informacione tehnologije, medicina, veterina, organska poljoprivreda, konvencionalna poljoprivreda, šumarstvo, ekologija, vodoprivreda, plovni transport, željeznica(moderna, ne kao kod nas), održiva energija, energetska efikasnost, reciklaža, mašinstvo i elektro-tehnika.
Aut- područja rada(u smislu profitabilnosti), u budućnosti su po meni: drumski saobraćaj, avio saobraćaj, turizam, društvene delatnosti, kultura i javno informisanje, izdavaštvo, religija...
Nesumnjivo da će ih uvek biti, ali sa rastom cena prevoza opadaće interesovanje za turizam kod širih narodnih masa. Funkcionisaće turizam, ali će nuditi posla za manje ljudi nego sada. To je neki moj utisak koji ne mora da znači i da je valjan. Mislim da je ostalo jasno.
Drumski i avio- saobraćaj(prvenstveno teretni) su enormni rasipnici goriva u poređenju sa železničkim i plovnim.
Društvene delatnosti, kultura i religija su budžetski teret, a s obzirom na neumitnu činjenicu da će kriza sve jače i jače da besni, moraće da se zakida baš u tim oblastima jer su zdravstvo i bezbednost preči. I zdravstvo će dospeti pod privatni sektor po sistemu "zdravo za gotovo" tj. zdravlje za gotovinu, ali je u svakom slučaju perspektivno za razliku od religije i kulture.
Ostalo nam je još samo izdavaštvo, a i to je jasno kao dan. Štampano izdavaštvo već odavno trpi i sve će više trpeti od elektronskih medija, a ostalo izdavaštvo ubi piraterija...
Popova se ne bih ni setio da ih nije neko gore pomenuo. Popovima je trenutno dobro dok je popovske plate, a kad dospeju na donacije i takse od obreda - tanko... Biće kao kod prvih hrišćana kad su obrede obavljali praktično vodeći vernici koji su pored dobrovoljne službe Bogu, za život zarađivali kao pisari, kovači, grnčari, kolari...
- - - - - - - - - -
Alal ti vera na ovoj zamisli od reči do reči! Samo bih još dodao da bi trebalo da država onda novac dobijen od prodaje državne zemlje uloži u pokretanje strateških tačaka privrede ili razvoj železnice ili bilo šta što bi se na duži rok višestruko isplatilo kroz prihod ili uštedu, a ne u subvencionisanje stranih privatnih firmi(da, upravo na tu fabriku sam i mislio) ili da proćerda na trajda-rajda krpeći rupe u preopterećenom budžetu.
Drumski i avio- saobraćaj(prvenstveno teretni) su enormni rasipnici goriva u poređenju sa železničkim i plovnim.
Društvene delatnosti, kultura i religija su budžetski teret, a s obzirom na neumitnu činjenicu da će kriza sve jače i jače da besni, moraće da se zakida baš u tim oblastima jer su zdravstvo i bezbednost preči. I zdravstvo će dospeti pod privatni sektor po sistemu "zdravo za gotovo" tj. zdravlje za gotovinu, ali je u svakom slučaju perspektivno za razliku od religije i kulture.
Ostalo nam je još samo izdavaštvo, a i to je jasno kao dan. Štampano izdavaštvo već odavno trpi i sve će više trpeti od elektronskih medija, a ostalo izdavaštvo ubi piraterija...
Popova se ne bih ni setio da ih nije neko gore pomenuo. Popovima je trenutno dobro dok je popovske plate, a kad dospeju na donacije i takse od obreda - tanko... Biće kao kod prvih hrišćana kad su obrede obavljali praktično vodeći vernici koji su pored dobrovoljne službe Bogu, za život zarađivali kao pisari, kovači, grnčari, kolari...
- - - - - - - - - -
Alal ti vera na ovoj zamisli od reči do reči! Samo bih još dodao da bi trebalo da država onda novac dobijen od prodaje državne zemlje uloži u pokretanje strateških tačaka privrede ili razvoj železnice ili bilo šta što bi se na duži rok višestruko isplatilo kroz prihod ili uštedu, a ne u subvencionisanje stranih privatnih firmi(da, upravo na tu fabriku sam i mislio) ili da proćerda na trajda-rajda krpeći rupe u preopterećenom budžetu.
Poslednja izmena:
U ovoj temi sam ostao nedorečen.
Daklem, hteo sam da ostanem u okviru foruma tj. poljoprivrede, zato sam spomenuo vertikalnu proizvodnju. Ovim se bavimo (većina nas na forumu) i nisam hteo da omašim. Krlemrle, ta perspektivna područja koja si spomenuo, neka od njih su ostvariva ali ne i profitabilna, bar još uvek ne kod nas, a neka nemaju nikakvu perspektivu za nas obične smrtnike.
Na primer, koliko će još vode proći Dunavom dok će jedno gazdinstvo u Srbiji moći bez poteškoća prodati svoje proizvode (organska proizvodnja)? I da li će dobiti veću cenu od običnih proizvoda, budući da su par meseci proveli kriveći kičmu u bašti? Posle par razočarenja, ne znam koliko će biti perspektivno... Dalje, kažeš veterina. Veterinar u susednom selu kune dan kad nije ostao da živi u Beogradu, jer kaže tamo bi gospodski pelcovao kuce i mace i bile bi mu ruke pune samo tog posla, a na selu ima posla sa kravama, svinjama, da ne pričam dalje..., ali čak ni tog posla više nema, jer nema više krava, niko više ne drži. Šumarstvo, aj da probam bagreme u vinogradu da sadim, prepoloviće mi lopovi i to pre vremena. I td, i td. Plovni transport, željeznicu, en. efikasnost (mada ne znam našta tačno misliš) neću ni pomenuti, tu tek nemamo šta da tražimo.
Tako da, moram ostati pri svojem, zemlje nema a populacija raste, tako da nije isto kad na istoj površini napraviš x3 puta više proizvoda, jel tako?
Neke druge ideje za drugi put.
Daklem, hteo sam da ostanem u okviru foruma tj. poljoprivrede, zato sam spomenuo vertikalnu proizvodnju. Ovim se bavimo (većina nas na forumu) i nisam hteo da omašim. Krlemrle, ta perspektivna područja koja si spomenuo, neka od njih su ostvariva ali ne i profitabilna, bar još uvek ne kod nas, a neka nemaju nikakvu perspektivu za nas obične smrtnike.
Na primer, koliko će još vode proći Dunavom dok će jedno gazdinstvo u Srbiji moći bez poteškoća prodati svoje proizvode (organska proizvodnja)? I da li će dobiti veću cenu od običnih proizvoda, budući da su par meseci proveli kriveći kičmu u bašti? Posle par razočarenja, ne znam koliko će biti perspektivno... Dalje, kažeš veterina. Veterinar u susednom selu kune dan kad nije ostao da živi u Beogradu, jer kaže tamo bi gospodski pelcovao kuce i mace i bile bi mu ruke pune samo tog posla, a na selu ima posla sa kravama, svinjama, da ne pričam dalje..., ali čak ni tog posla više nema, jer nema više krava, niko više ne drži. Šumarstvo, aj da probam bagreme u vinogradu da sadim, prepoloviće mi lopovi i to pre vremena. I td, i td. Plovni transport, željeznicu, en. efikasnost (mada ne znam našta tačno misliš) neću ni pomenuti, tu tek nemamo šta da tražimo.
Tako da, moram ostati pri svojem, zemlje nema a populacija raste, tako da nije isto kad na istoj površini napraviš x3 puta više proizvoda, jel tako?
Neke druge ideje za drugi put.
Dakle ti kao da ne živiš na ovoj planeti i kao da ne pratiš šta se dešava. Živiš u iluzijama, zarobljen između prošlosti i sadašnjosti. Ja sam govorio o budućnosti.
Da li ti to, prijatelju pokušavaš da porekneš činjenicu da četvrtina od ukupno proizvedene hrane završi u smeću?!?
Ja sam napisao to što sam napisao kao najiskreniju pomoć u smislu u kojim smerovima treba, a u kojim ne usmeravati decu, a on se vezao sadašnjeg stanja kao pijan plota. Bolje da sam držao jezik za zubima nego što sam svoje misli ovde javno izneo da ih pročita i ko treba i ko ne treba jer taj ko treba se sprda, a taj ko ne treba ćuti i pamti.
Da li je tebi jasno, prijatelju da ćeš po svoj prilici doživeti da cena goriva u maloprodaji bude oko 50 dolara(evro neće postojati) za litar? Treba li još objašnjenja o plovnom transportu i željeznici? Ja sam pisao o perspektivi ne samo za pojedince nego za pojedince, lokalne sredine, državu i globalni plan.
Pravi ti samo trostruko više proizvoda da ima više da se baca, a ja ću svoju decu da savetujem da uče nešto što će im jednog dana biti od koristi.
Što se tiče naše teme poljoprivrede, potvrdiću da su vertikalne farme čista stramputica, kao i akvaponija, pa i nojevi, puževi i sva druga srljanja na slepo. Takođe potpuno je besperspektivno sve što pokušaš "na veliko", a sam si.
Perspektivna poljoprivreda je u udruživanju u jake lokalne zadruge. Vlasnici tih zadruga ne bi trebalo da budu pojedinci kao što je to do sada bila praksa u većini slučajeva, nego skupovi pojedinaca, tj. sami zadrugari. Oni bi činili i upravni odbor i donosili odluke o upravljanju zajedničkim kapitalom. Treba prvo ispitati tržište, pa onda u skladu sa tim ugovarati plasman i organizovati proizvodnju.
Koliko npr. paradajza misliš da proizvedeš na toj tvojoj vertikalnoj farmi? Kome ćeš to da prodaš? Da li je tebi jasno da se lako može prodati ili <50 kg ili >10 000 kg. Nekoliko gajbica se proda na pijaci, a veliki kupci hoće da razgovaraju tek ako si u stanju redovno da isporučuješ količine od preko jednog vagona. Sve između toga nema kupca.
Da li ti to, prijatelju pokušavaš da porekneš činjenicu da četvrtina od ukupno proizvedene hrane završi u smeću?!?
Ja sam napisao to što sam napisao kao najiskreniju pomoć u smislu u kojim smerovima treba, a u kojim ne usmeravati decu, a on se vezao sadašnjeg stanja kao pijan plota. Bolje da sam držao jezik za zubima nego što sam svoje misli ovde javno izneo da ih pročita i ko treba i ko ne treba jer taj ko treba se sprda, a taj ko ne treba ćuti i pamti.
Da li je tebi jasno, prijatelju da ćeš po svoj prilici doživeti da cena goriva u maloprodaji bude oko 50 dolara(evro neće postojati) za litar? Treba li još objašnjenja o plovnom transportu i željeznici? Ja sam pisao o perspektivi ne samo za pojedince nego za pojedince, lokalne sredine, državu i globalni plan.
Pravi ti samo trostruko više proizvoda da ima više da se baca, a ja ću svoju decu da savetujem da uče nešto što će im jednog dana biti od koristi.
Što se tiče naše teme poljoprivrede, potvrdiću da su vertikalne farme čista stramputica, kao i akvaponija, pa i nojevi, puževi i sva druga srljanja na slepo. Takođe potpuno je besperspektivno sve što pokušaš "na veliko", a sam si.
Perspektivna poljoprivreda je u udruživanju u jake lokalne zadruge. Vlasnici tih zadruga ne bi trebalo da budu pojedinci kao što je to do sada bila praksa u većini slučajeva, nego skupovi pojedinaca, tj. sami zadrugari. Oni bi činili i upravni odbor i donosili odluke o upravljanju zajedničkim kapitalom. Treba prvo ispitati tržište, pa onda u skladu sa tim ugovarati plasman i organizovati proizvodnju.
Koliko npr. paradajza misliš da proizvedeš na toj tvojoj vertikalnoj farmi? Kome ćeš to da prodaš? Da li je tebi jasno da se lako može prodati ili <50 kg ili >10 000 kg. Nekoliko gajbica se proda na pijaci, a veliki kupci hoće da razgovaraju tek ako si u stanju redovno da isporučuješ količine od preko jednog vagona. Sve između toga nema kupca.
Poslednja izmena:
