Plasman i cena maline u 2018 godini

Radi se o klasama nizim od rolenda.Rolendu je tesko dodati vecu vrednost kroz preradu jer se kao takav prodaje u zamrznutom stanju u marketima npr. u pakovanju 200,300 grama.
Blok i griz su industrijske sirovine za npr. sokove,pudinge,marmelade itd.

Inace Evropa,SAD,kao i Rusija imaju dugu tradiciju koriscenja ovog voca u ishrani.Tako se malina tipa rolend cesto kupuje od od stanovnistva i malih preduzetnika,tipa poslasticarnica,kako bi je koristili u spravljanju raznih torti i kolaca,kasica deci itd.


Ovde stavljam tacku na diskusiju sa Vama. Neko ko moze ovako nesto da izjavi ne zasluzuje da ja svoje vreme trosim na njega, uz svo postovanje prema Vama. Vi nastavite da pisete , nastavite da se bavite izmisljenim statistikama a ja cu nastaviti da se svakodnevno "borim na surovom trzistu".
 
Covece trziste sveze maline je znatno manje od zamrznute jer pravna lica uglavnom uzimaju zamrznutu za dalje koriscenje.Sveza malina se brzo mora transportovati i prodati jer propada.Znaci mesto proizvodnje mora biti veoma blizu mesta potrosnje,
Sav rolend iz Srbije ispunjava te zahteve i naravno zato najvecih 7 ili 8 izvoznika drze gotovo pola izvoza maline i preko pola izvoza rolenda!Jer te firme imaju neophodne sertifikate o sledljivosti.

- - - - - - - - - -

DAJ MI PRIMER ROLENDA KOJI JE PRERADJEN NA VISU VREDNOST,A DA NIJE KASICA ZA BEBU ILI TORTA I SL.????

- - - - - - - - - -

Posto ovaj navodni poznavalac nema pojma,recicu ono sto vecina verovatno ne zna.Najveci proizvodjac maline u svetu je Rusija,a nekada je to bio SSSR i po kolicini je malo jaca nego Poljska.Ali Rusija nije znacajan izvoznik maline,posle uvodjenja sankcija,taj inace mali izvoz je zamro.Rusija konzumira svoju malinu.Proizvodi je na nacin kao i Poljska,masinski,sa minimalnim utroskom radne snage.Zato srpska malina nema ozbiljnijih sansi na trzistu Rusije.
 
Liofilizovana malina je primer kako rolendu moze da se doda znacajno veca dodatna vrednost.

Imam informacije iz ministarstva da su odrzani odredjeni sastanci sa predstavnicima hladnjaca i da su donesene odredjene odluke, koje bi trebalo da situaciju u otkupu voca ucine tranparentnijim.

1) od ove sezone planiraju se dnevne cene a posebno u mestima gde to nije bilo do sada npr Zapadna Srbija, Arilje, Ivanjica, Pozega i sl kako bi proizvodjaci imali tacan uvid koliko vredi njihov proizvod, hladnjace sansu da se jos bolje trzisno nadmecu i da imaju jasniju sliku prilikom prodaje.

Ovako do sada bilo je , niti proizvodjaci znaju koliko vredi njihova malina niti hladnjace mogu da prodaju nesto ukoliko ne znaju koliko moraju to da plate. Mislim da je ovo dobro, jer u zavisnosti od trzista se formirati cena. Jedan dan malina moze da bude 100 din a sledeci 200din.

2) Nijedna hladnjaca koja nema minimum HACCP standard nece moci da se bavi otkupom i preradom malina. Ovo je mera koja se morala doneti kako bi se poboljsala sledljivost i kako bi znacajno smanjili rizik od Noro Virusa koji nam je sada jako veliki problem.
 
Liofilizacija??? Pa to je proces koji se primenjuje na sve vrste voca,nije rezervisan samo za malinu,cak ni samo za rolend jer i griz loifililizuju.Skup proces,bez nekog velikog poboljsanja na vocu,pa nije puno ni zaziveo.

A kako to danas vredi 200,a sutra 100?Kakve dnevne cene.Cena ima da bude akontaciona i da se formira na fer kriterijumima.
 
@jevto

To sto nesto nije zazivelo kod nas ne znaci da se u svetu ne primenjuje. Liofilizacija je nesto sto odavno postoji u svetu a kod nas rade tri firme, jedna bas iz mesta odakle ste vi.

A na sastanku je doneta odluka da cene budu na dnevnom nivou. Pa ko hoce da predaje hoce ko nece, on moze ili usluzno da zamrzne ili da sa prijateljima formira udruzenje na nacin koji sam puno puta do sada opisao.

Smatram da je dnevna cena fer jer ovako niko ne zna koliko malina vredi a to umnogome otezava preradu i dalju prodaju.
 
Poslednja izmena:
Samo se ti nadaj da uzmes malinu za dzaba,nismo ti mi jadnici iz Leskovca koje prevodite zedne preko vode pricom o trzistu.Hajde da se kladimo da ce cene biti akontacione.

- - - - - - - - - -

Cena ce biti najmanje 160 dinara jel jasno?Pa ko hoce nek otkupljuje ko se ne slaze i ne mora.Zar to nije demokratski,transparentno,trzisno?:osmeh:
 
Postoje frime kao ovi moji skandinavci sa kojim sam u kontaktu koji zele da kupe sto vise zameznutog rolenda-cele maline (sa GAP sertifikatomi- totalna sledljivost i geografsko poreklo) tako da cu svoju malinu brati u plitkim gajbicama u red- ipo (i tako imati sto veci procenat rolenda) to vec probao prosle godine sa usluznim zamrzavanjem, nadam se uskoro i u svojoj hladnjaci, tako cu traziti i od komsija da rade... Ukoliko u tome uspem gledajuci matematiku (kako kaze Pole u moj Exel) to ce mi omoguciti da platim vise nego sto je otkupna cena mojim komsijama, (reciprocno kolicini rolenda u njihovoj ubranoj i predatoj svezoj malini)Dnevne cene mogu da doprinesu da se kvalitet branja popravi pa da ako proizvodjac nije zadovoljan cenom u hladnjaci u kojoj predaja jednostavno promeni hladnjacu u toku berbe i proda malinu onome ko za kvalitet vise placa...do sada sa akontnom cenom predaje se sve i ne deli se pravilno cenom odlicna od prosecne maline....Proslih godina se cenom nisu odvojimi pravi proizvodjaci sa kvalitetnom berbom od prosecne robe -svi su dobijali akontno isto....Meni licno nesmeta ni akontna ni dnevna cena, bracu najkvalitetnije moguce i zamrzavacu sam svoju malinu.... kupac se odusevio kada je video moje plantaze... jos samo IPARD i hladnjaca pa se vidimo na otvaranju dragi forumasi....
Tekst Ministra...
"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja služe izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu.
Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra.
Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.
Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprvirednika.
Novac moze da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5.000 do 70.000 evra dok se za proizvodnju i preradu voca, mleka i mesa može računati na povraćaj od 5.000 do milion evra.
Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu."
 
@poznavalac prilika
Po kojoj logici je dnevna cena ok??? U mom kraju je taj princip otkupa od kad znam za sebe, ali to nikako nije fer. Uvek je otkup počinjao sa nižom cenom, a na kraju je bila znatno veća. Pretprošle godine je počelo sa cenom 160 a završilo sa 260. Naravno, u Arilju je svako kilo plaćeno 260, a ovde kako je ko predao. Tako su ljudi sa nižih nadmorskih visina odličnu malinu prodali po 160-180, a ovi sa podnožja Željina i Kopaonika imali cenu 230-250 kakva god da je bila malina. Gde je tu pravda???
 
@poznavalac prilika
Po kojoj logici je dnevna cena ok??? U mom kraju je taj princip otkupa od kad znam za sebe, ali to nikako nije fer. Uvek je otkup počinjao sa nižom cenom, a na kraju je bila znatno veća. Pretprošle godine je počelo sa cenom 160 a završilo sa 260. Naravno, u Arilju je svako kilo plaćeno 260, a ovde kako je ko predao. Tako su ljudi sa nižih nadmorskih visina odličnu malinu prodali po 160-180, a ovi sa podnožja Željina i Kopaonika imali cenu 230-250 kakva god da je bila malina. Gde je tu pravda???
Samo mala ispravka u Arilju je cena bila 230 dinara
 
Dnevna cena nije fer. Imamo primer pre par godina u Arilju gde je bila jedna cena do skoro kraja berbe gde sam ja predao 80% maline odličnog kvaliteta po ceni koja je bila niža za 30din a proizvodim skoro odmah pored hladnjače. Te iste godine ljudi u ariljskim brdima su tek počeli berbu, dakle oni su 80% predali po jačoj ceni a udaljeni od hladnjače 30 , 40km. To ima veze sa tržišnim uslovima ali nema veze sa kvalitetom.

Marko; želim ti da uspeš ali ovih dana smo zatrpani novinskim tekstovima u koima imamo gomilu objašnjenja da te Ipard fondove teško može dobiti običan poljoprivrednik ili kao što ti kažeš , bilo ko ko je upisan u registar.
 
Vilamete citas pogresno... nekazem ja "bilo ko ko je upisan u registar" pod jedan, vec Ministar koga sam citirao, i nece biti kako nas Ministar kaze vec kako Evropa kaze (ona i odvaja srestva i ima svoje direktne kontrolore za odobrenje i realizaciju istih u Srbiji) Pod dva, tacno je da nemoze da dobije obican poljoprivrednik vec onaj koji se potrudi i ispunjava uslove koji su strogi ali ostvarivi (2 hektara pod crvenim vocem+registrovano domacinstvo+da je platio porez i nije bio u minusu=biznis plan i mnogo papira ali to rade agencije za svoj procenat koji opet placa IPARD a ne proizvodjac iz svog djepa ....) ... da nebih ponavljao umesto sto citas pogresno moje poruke na ovom forumu procitaj sta pise na sajtu Ministarstva (ili sajtu EU) o Ipard fondovima. Poljaci, su zahvaljujuci istim fondovima postali vele sila u poljoprivredi a do pre 30 godina nisu imali mesa i mlaka u prodavnicima... no dobro ko nece nemora da uskace u evropski voz (60-80 % placena karta) neka ostane na volujskim kolima i neka ceka velike hladnjace da mu daju "neku cenu" ja cu sam proizvesti, zamrznuti i sam izvesti i pozvacu ko zeli da vidi da li je sve to moguce ... ja cu svojim putem necu da cekam ko "kokos pred kladom"....
 
Poslednja izmena:
Pustite poznavaoca,prica ono sto mu se svidja.
Verovatno ce ovi veliki ovih dana izaci sa minimalnom akontacionom cenom.Pretpostavljam da ce to biti 100 dinara,ali ne znam sa sigurnoscu,to je njihova odluka.

Uslovi za IPARD su nedostizni za 90% nasih poljoprivrednika.Jedna nova hladnjaca lagera oko 100 t,da se gradi po standardima i papirima koje zahteva IPARD nece biti ispod 130 000 evra,od toga na poljoprivrednika otpada REALNIH 35 - 40% troskova.
 
Vilamete citas pogresno... nekazem ja "bilo ko ko je upisan u registar" pod jedan, vec Ministar koga sam citirao, i nece biti kako nas Ministar kaze vec kako Evropa kaze (ona i odvaja srestva i ima svoje direktne kontrolore za odobrenje i realizaciju istih u Srbiji) Pod dva, tacno je da nemoze da dobije obican poljoprivrednik vec onaj koji se potrudi i ispunjava uslove koji su strogi ali ostvarivi (2 hektara pod crvenim vocem+registrovano domacinstvo+da je platio porez i nije bio u minusu=biznis plan i mnogo papira ali to rade agencije za svoj procenat koji opet placa IPARD a ne proizvodjac iz svog djepa ....) ... da nebih ponavljao umesto sto citas pogresno moje poruke na ovom forumu procitaj sta pise na sajtu Ministarstva (ili sajtu EU) o Ipard fondovima. Poljaci, su zahvaljujuci istim fondovima postali vele sila u poljoprivredi a do pre 30 godina nisu imali mesa i mlaka u prodavnicima... no dobro ko nece nemora da uskace u evropski voz (60-80 % placena karta) neka ostane na volujskim kolima i neka ceka velike hladnjace da mu daju "neku cenu" ja cu sam proizvesti, zamrznuti i sam izvesti i pozvacu ko zeli da vidi da li je sve to moguce ... ja cu svojim putem necu da cekam ko "kokos pred kladom"....

Ma je li,kako Evropa kaze?Da rece SAD,pa da ti verujem.
25% sredstava koja se odobravaju po IPARD programu je duzna da obezbedi Republika Srbija.Srbija je bila duzna da obezbedi uslove za pokretanje IPARD programa,sto je u praksi znacilo da zaposli oko 103 nova sluzbenika pri Upravi za agrarna placanja.Oni ce sprovoditi postupak programa i kontrola istog.Upravu da izmesti iz Sapca u Beograd i omoguci joj druge tehnicke uslove za rad.
 
Jefto, sa 25% kapitala se ne odlucuje, onaj ko daje veci deo (srestva) taj i odlucuje i nadgleda i sprovodjenje IPARDA ,uostalom Srbija ima status kandidata za ulazak u EU i mora da postuje zacrtana pravila.Za tvoju informaciju za pravilno sprovodjnje nadlezni su Revizori Generalnog direktorata Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG AGRI) i oni imaju zavrsnu rec (jer najvise para odvajaju) Zaista se Jefto ovih par meseci najvise ovime bavim (pisao sam o tome u decembru 2017) pa imam dosta informacija (usput i moji skandinavci kad su culi da cu uzeti Ipard, su voljni da mi svojim srestvima (bespovratnim) pomognu oko nabavke odredjene opreme (pakerice) -tacno je ono sto si napisao da su kupovali u nasem kraju ali je tacno da vise nece da kupuju jer su im poslali neku problematicnu malinu i sumljaju da im se podmece uvezena malina iz Bosne (zato hoce GAP u njivi i kontrolu u Hladnjaci sa sertifikatima (da objedine i tako prodaju svoju skupo placenu sigurnu malinu) odnosno od "njive do trpeze" i evo ja sam u igri i moje komsije -posetili nas skandinavci videli zasade odusevili podnebljem i prirodom, videli gde ce se graditi hladnjaca....(tacno je jedan veliki koji je bio u igri nece vise biti -dolazi vreme i red na "proizvodjace-hladnjacare" da budu malo gore)


Sve ovo oko IPARDA to je odlicno za nasu poljoprivredu, dovesce se u red mnogo toga, a mali ce imati sansu pored velikih (jer pomazuci malima EU na taj nacin rusi monopole velikih izvoznika u nasem slucaju 8-10 najvecih izvoznika maline) slicno ce biti i oko zitarica, mesa mleka pcelarstvu itd....
Malo lektire oko Iparda :https://www.agromedia.rs/blog/konkurisanje-za-ipard-podsticaje-treba-shvatiti-ozbiljno
 
Poslednja izmena:
Prirodno je da reviziju vrse revizori.I naravno da su iz EU.Ali citav postupak se sprovodi ovde.Revizija dolazi posle da pregleda postupak i sve dokaze.Besplatan savet je da se ne zaleces.Osnovni uslov od dva hektara pod malinom moras imati sa brojevima parcela,kontrolise se iz satelita i na licu mesta.

- - - - - - - - - -

Jos da te ispravim,EU ne pomaze malima,to je ocigledno iz veoma strogih uslova.EU pomaze sebi.Sva roba koja se subvencionise,kao i usluge,moraju imati poreklo iz EU,kandidata EU ili njoj politicki bliskih drzava.Dalje konsultantske usluge nisu ni malo jeftine,a poljoprvrednik je primoran da angazuje ovlascenu konsultantsku kucu.I to placa pod uslovima kao osnovnu investiciju.Subvencionisu se cene bez PDV-a,a sav PDV pada na teret korisnika.
Ko je hteo da gradi hladnjacu imao je i ranije subvencije od strane Republike Srbije i pod manje ostrim uslovima.Samo sto nisu subvencionisani radovi,projekat,prikljucci i sl.Vrata,paneli,motori i sva druga oprema je subvencionisana.

- - - - - - - - - -

Cujem da ce uskoro, samo ovi sto imaju kapacitet minimum 500 tona i preko, moci da izvoze.

Mislim da se to odnosi na Rusiju,zbog stalnog problema se reeksportom voca u ovu zemlju.Imamo veliki problem i stalne prituzbe iz RF zbog toga.Od sutre obustavljaju uvoz kruske iz Srbije.A i pitanje je zdravstvene ispravnosti robe koja se salje u Rusiju.Tamo ne moze da prodje svasta.Rusija ima kadrovske i tehnicke kapacitete da prepozna svaku podvalu sto i cini.
 
Poslednja izmena:
Hvala Jefto sada smo se razumeli, ne zalecem se vec me vodi ovlascena konsultanska kuca koja ovih dana zavrsava i biznis plan, sto se tice iste ja ih ne placam vec uzimaju procenat kada i ukoliko moja subvencija prodje (jedan deo je i za njih rezervisan-kada meni ipard prebaci pare tek tada i konsutanskoj kuci lezu pare) naravno za ovako odlican rad-cak su mi i arhitektu nasli svaki dinar zasluzuju ) sve najbolje o njima!
Naravno da je interes reciprocan, bez interesa obe strane EU i proizvodjaca nema posla, u svakom slucaju glatko cu preskociti ovdasnje "velikane" ....sto vise se proizvodjaci osamostale i udruzuju sve ce manje imati mesta za mesetarenje, krajnje je vreme je da se organizujemo kao italijanske zadruge ... i ponudimo udruzeni jedinstven kontrolisan i kvalitetan proizvod-srpski prepoznati proizvod (kao nekad svuda poznata srpska malina)koji usput receno EU trziste i zeli (uprvao tome i sluzi IPARD) ... zeli da kupi od direktnih proizvodjaca a ne ovih sto kupuju svuda po Balkanu i Evropi uvoze mesaju sa nasom , kalkulisu, i prepakuju malinu, ta prica je u Evropi prepoznata zato i imamo specijalne kontrole (i sa svezim vocem za Rusiju) dosadasnje mesetarenje i uvoz 11000 tona maline iz Bosne i drugih zemalja svima je poznato, (cak i mojim skandinavcima) to vreme je isteklo, veliki ce morati da stave prst na celo i dobro se zamisle inace ce biti "ko bi gore sad je dole" i obrnuto... vreme mrljanja je proslo dolazi novo vreme....to je i jedan od razloga zasto kupci izbegavaju takvu "srpsku mesanu malinu " i njena cena pada ...(dok cileanskoj sa potpunim poreklom cena raste) ili ce promeniti politiku veliki ili ce sigurno nestati i izgubiti kupce po Evropi, ili biti prinudjeni da prodaju po bagatelnim cenama....
 
Poslednja izmena:
Ne brini za velike,ne propadaju oni tako lako.Mnogo je tu interesa isprepletano da bi se oni pustili niz vodu.Uvek se lomi na malima,zapamti to.
O da dolazi novo vreme....ali nazalost teze i gore od ovog.
 
Uslovi za IPARD su nedostizni za 90% nasih poljoprivrednika.Jedna nova hladnjaca lagera oko 100 t,da se gradi po standardima i papirima koje zahteva IPARD nece biti ispod 130 000 evra,od toga na poljoprivrednika otpada REALNIH 35 - 40% troskova.[/QUOTE]

Jefto jos jedan komentar na tvoju prethodnu poruku, i budimo iskreni, oni proizvodjaci (naravno ne ovi novi od pre dve godine) koji su prodaval malinu zadnje 4-5 godine (osim prosle sezone ) pristojno su mogli da zarade i ustede (pitajte Pola kolkiko je zradio od 2012 do 2016 na njegovih 5 hektara) takvi proizvodjaci sada imaju srestva (ukoliko ih nisu na nesto drugo potrosili) da udu u pricu sa IPARDOM, i lagerom od 100 tona (uz odlicne bankarske kamate koje banke daju za ipard kandidate kojima bude usvojen projekat) osim u prosloj i ja sam zadnjih 5 godina odlicno prosao sa mojim malinom....takvih kao Pole, Stoic, ima na stotine u Srbiji i oni treba da budu nosioci povratka srpske maline, srpskog brenda...
Jefto upravo veliki propadaju jako i brzo, zacudicete se koji ce sve veliki srpski igraci-hladnjacari -cak i strane hladnjace u srbiji , uskoro biti u problemu (neki od njih su vec u dugovima do guse iako voze djipove) Ko sad pamti velike,Stefani univerzal , Malinu produkt, ZZ Arilje itd...Malima je ovo vreme lakse da pregrme, godinu dve... i da se pripreme... velikima je taj period od godinu dve mnogo para izgubljeno (neki jos vuku kao strani velikan iz Pozege, malinu od pre 2 godine neprodatu, (radi moj poznanik u istoj)... Krenuli su putem uvoza i prepakvanja maline prforsirali se preigrali, upropastili dugo godina gradjeno ime "malina srpskog kvaliteta" i sada ce tu cenu da plate...put im je bez povratka, mnogima od njih...na nama proizvodjacima je da zauzmemo prazan prostor kvaliteta koji se trazi (zato je udruzivanje, Gap sertifikat ,geografsko poreklo, povratak kvalitetu i Ipard jedini put za nas... kaciti se na Titanik (mnoge srpske velike hladnjaca) pogresno je i opasno (potop) bolje napraviti nas zajednicki mali camac za sigurnu buducu plovidbu...
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh