Organsko voćarstvo i odgovornost prema prirodi - čuvanje flore i faune i čoveka, vreme i načini primene pesticida

Odgovorno prema prirodi!

Pozdravljam otvaranje ove teme , bilo je vec vreme. Imacemo o cemu da pisemo. Samo mislim da za pocetak si trebao neke postove iz skorijeg vremena i razlicitih tema , prebaciti ovde.
Pored diskusije o stetnim preparatima ja bih dodao i pronalazenje adekvatnih zamena za takve preparate. Znam da ce ovo biti zamorna i mukotrpna borba, ali moramo, biti uporni. Svidja mi se redosled koji si stavio u naslovu. Jer od coveka je sve pocelo, i covek mora zastititi prirodu, floru i faunu , pa ce i sam biti zasticen.
 
Prebaciću kako na šta naiđem, ima dosta postova po ko zna kojim postovima...bitno je bilo da krenemo zasebnu diskusiju na ovu temu.

- - - - - - - - - -

http://aura.ba/article.php?article_id=2482

[h=1]APEL PČELARA IZ SLOVENIJE: BEZ PČELA NEMA ŽIVOTA, PODIJELITE OVU SLIKU I SPRIJEČITE OVAKVA UGINUĆA[/h]



2068_1.jpg
 
Odgovorno prema prirodi!

Bitno je svakako da je bitno!!!

Vrlo je vazno sto si povezao ovu temu sa temom iz organske proizvodnje, jer mnogo ljudi i ne odlazi na tu temu, a preplicu se mnoge stvari.

Ja ,recimo , moram reci nesto u svoje ime povodom ove teme. Naime meni nije namera da ja predjem sad totalno u drugu krajnost, odnosno u totalno organsku proizvodnju, niti da ubedjujem nekoga u to( to je skupa ,teska ,tesko isplativa ,tesko probojna proizvodnja itd.).

Ali cinjenice govore da se maltene totalno preslo na hemiju bez ikakvih obzira. Ljudi sa velikim komercijalnim zasadima ,sa mnogo ulozenih para, truda, zivaca i mnogo drugih razlicitih stvari, moraju se pridrzavati kalendara prskanja, radi kvalitetne berbe, izvoza, priliva deviza i sebi i okruzenju, sto je legitimno i sto svi moramo podrzavati. Ali prska se i onim stvarima koji su zabranjeni i kojima je dokazano stetno dejstvo na sve i svja.

Samo stalnim apelima i ukazivanjem moramo pomoci sami sebi. Ali da ne tupim ja previse...
 
Poslednja izmena od urednika:
lepo je da postoji posebna tema o oprezu, pravilnom i nepravilnom prskanju ali mislim da ovde neće svraćati oni koji trebaju nego oni koji već znaju nešto o tome. Upozorenja treba da se nalaze pored raznih 'preporuka' da bi to imalo smisla i efekta.
 
Odgovorno prema prirodi!

Pa jeste ,a ko ce upozoriti, da li taj sto daje preporuku, ili neko sa strane. Ako to neko sa strane radi, to moze povuci dosta repova, koji mogu napraviti kontraefekat.
Jedino prilikom preporuke podsetiti da se poseti ova tema. Ja nisam neko ko ce davati nekakve savete, jer je moje znanje o vocarstvu oskudno, ali evo u potpisu sam citirao jedan od prvih postova, koji mi se cini karakteristicnim.
 
Poslednja izmena od urednika:
Odgovorno prema prirodi!

Pa o ovome, neki iskusniji , moraju reci, na osnovu aktivne materije. Neznam koliko je ovo u upotrebi, na prvi pogled dobro je. Samo neznam zasto se ne preporucuje prskanje u cvetu, da li zbog cveta ili zbog vasiju?
 
Ovo sa pranjem voća su se lepo ogradili, karenca pa karenca. Ako je karenca ispoštovana, onda ok, kako znamo da li je i šta sa tim što neki preparati kod nas imaju karencu 3 dana, u evropi 7 dana a u americi 1 dan.

Šta ako taj plod kupimo 4 dan posle berbe u recimo evropi :osmeh: da li to znači da ćemo ga pranjem oprati od pesticida u srbiji a u evropi neće moći?
 
I ono najvaznije,ko moze da nam garantuje da je proizvodjac ispostovao karencu preparata kojim je,pretpostavljamo radio? Mozemo da verujemo na rec i da peremo do mile volje.

A i ovo neslaganje oko karenci i toleranci po celom svetu je opsta ludnica.Trebalo bi usaglasiti i jedno i drugo na svetskom nivou,i onda bi bilo manje zabuna i gresaka.Sto kazes,pesticidi se u Evropi razloze za tri dana do koncentracije koja je "neskodljiva" po coveka,a u Srbiji,recimo za nedelju dana,ili obratno.Zasto,mozda mu ne prija ekonomska klima na ovim prostorima?Ili dozvoljeni ostaci pesticida,amerima je "bezopasan" jedan procenat,rusima neki drugi,a svabama opet treci?!

Strasno se je razvila fitofarmacijska industrija za poslednjih desetak godina,nezamisliv kapital se tu obrce,a gde je mnogo love tu su i razne malverzacije.Ja sve njihovo uvek uzimam sa odredjenom dozom skepticizma,a pre svega dozom predostroznosti.Jer nista nije stetno,a priroda nikada zagadjenija,gde pesticidi igraju odmah do kolovodje.

A opet,bez njih nemamo proizvodnju na kakvu smo navuceni,upravo ovih zadnjih deceniju i po-dve,otprilike.Pre ili kasnije,moracemo se svi polako okrenuti onoj proizvodnji koja je bila jedina poznata nasim precima,uz savremeniji pristup celom problemu.

Ako ne upropastimo sve do tada.

- - - - - - - - - -
Barem se nesto pokrece po ovom pitanju,a rezultati znaju da izostanu.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...traze-hitno-preispitivanje-pesticida-u-Srbiji

- - - - - - -
 
Poslednja izmena:
Odgovorno prema prirodi!

Pa evo ,novosti pisu o istoj temi koja se ovde na forumu pokrenula nedavno i mislim da to ide u pozitivnom pravcu( bez obzira da kad nekome pomenete NVO, odmah se pojave negativne konotacije).Samo mislim da mi moramo i dalje terati svoje i traziti alternative, za postojece i nedozvoljene i dozvoljene ( ko vam garantuje dokle ce to biti) materije za prskanje.
I naravno da je upornost skoro jedino sredstvo sa kojim raspolazemo, i ne smemo unapred sumnjati u rezultate. Pa makar to bio i vrlo mali ,nevidljivi napredak u necijoj glavi koja mozda odlucuje o necemu.
 
Зависи шта гледаш и како гледаш,односно на чега пристајеш.
Која количина отрова у коју количину течности.У које доба дана се биљкама даје отров.Интензитет осунчаности.У којој се фенофази биљке налазе.........
А о алама и бауцима да тек не набрајам.Ихај,набрајању никад краја.
Ако баш мора гледајте да се поклопи тренутак највеће осетљивости третиране живуљке на дати отров а да се при том што мање наштети третираној биљци.
Такође нису све биљке исто осетљиве на фитотоксичност на исти препарат.
А то о каренци и остатку отрова у биљци после третмана је да се не умре одмах већ мало после.Тек:"Да се Власи не досете"
 
Комадара je napisao(la):
Не знам да ли је флоникамид штетан, али му је каренца 30 дана: http://poljoinfo.com/downloads/Inovacije_u_vocarstvu_2_unapredjenje_proizvodnje_jabucastog_voca.pdf
Kliknite za proširenje...

Ovo sto nazivaju : oplemenjivanje jabuke", nije nista drugo nego genetska modifikacija ,samo u uvijenoj formi.
Ima tu sta za citati, ovog puta sam samo prelistao.
Sto se tice flonikamida izgleda da nije bas bezbedan, cim mu je tolika karenca?

- - - - - - - - - -

Juce nakratko kod Davidovica video reportazu o coveku koji ( ima i udruzenje) gaji paprike u plasteniku. Koristi samo biolosku zastitu , pomenuo neke preparate, i sav rod izvoziu Sloveniju i Hrvatsku. Sta je poenta? Poenta je u tome da se ta sredstva upotrebe u vocarstvu. Znam recimo za jagodu, da ima dosta slicnosti u zastiti i u prihrani sa paprikom. Samo treba pazljivije pogledati i videti te preparate ( neko strucniji) , za koje bolesti se mogu koristiti i koje cisto hemijske preparate mogu zameniti. U kasnijem periodu bi se video finansijski deo, tjt. da li se to isplati, kad se uporedi efikasnost.

P.S. Trebao bi neko ko se razume da prebaci taj video ovde negde, jer ja neznam to da petljam. Hvala!
 
Poslednja izmena:
Imam jednu dilemu koju pokusavam da razresim, a to je upotreba vestackog djubriva sa aspekta odgovornosti. Odnosno, da li upotreba folijarne prihrane takodje vuce neke negativne posledice po zdravlje coveka (i ostale faune)?
 
Одговорно према природи и према људима

Савремени човек се,у добром броју случајева,веома неодговорно понаша и погрешно ради гајећи биљке.Од шуме је престао да види дрвеће.и то му се обија о главу,односно о здравље.Тотално је запустио бригу о тлу и потпуно скрајнуо његов значај.Потпао је под чудовишни утицај маркетинга произвођача хемијских препарата и трговаца који то продају.Нимало нису невини ни произвођачи семена који продукују килаве биљке.Част онима који гаје биљке од којих се може купити квалитетно семе које даје снажне здраве биљке којима треба само мало заштите и пажње да би дале квалитетан плод у задовољавајућој количини.
Тло је јако важно и само оно које богато органском материјом(која ће да се временом претвори у хумус),хумусом,земљишним микроорганизмима, с довољно влаге у њему,довољно осунчано,с повољним ваздушним струјањем.....даће добар резултат у гајењу биљака.Ми смо ту да у критичним тренуцима у развићу биљака припомогнемо.Обично је то фолијарном прихраном када биљке заливамо воденим раствором нечега што би требало да им помогне да лако или лакше преброде неку,за њих,стресну ситуацију. Често су то растворена минерална ђубрива одокативно или по нечијем савету додата,или биљни "чајеви" неких из скупине медицински корисног биља.Важи правило:не нашкодити.Третман раствором
вештачког/вештачких ђудрива је углавом такав да се нећемо директно отровати али можемо упропастити биљке ако не пазимо а нама корисницима тих плодова или саме биљке може да се догоди,као што се догађа с киселим купусом, да нам пропадне јер су неодговорни произвођачи "дали"превише азота биљкама не би ли повећали количину и тренутни квалитет .

Увек имајте на уму да муштерија одлази само једном.
 
Sve se više govori protiv tog hemijsko-mehanističkog pristupa poljoprivredi, da li u svetlu svesti da je 'hrana lek' ili pod 'pretnjom' predstojeće nestašice nafte.
Odnedavno su počele da se rade i analize zemljišta u kojima se meri nivo biološke aktivnosti i nivo biološkog npk i sekundarnih hraniva, koji je negde čak i veći od onog 'hemijskog' udela za koji se trenutno rade analize. Naravno da su takva ispitivanja trenutno preskupa ali otkrivaju interesantne podatke da je biološki deo od većeg uticaja nego 'hemijski' kako se do sada mislilo.

Polke već je utvrdjeno da veštačka djubriva negativno utiču na zemlju u svakom pogledu, mislim da je mnogo poštenije i zdravije koristiti neki od biostimulatora.
 
Odgovorno prema prirodi i nasim potomcima!!!

dzionik', moras vise da ukljucujes u ovakvim stvarima i sa konkretnim stvarima ,kao ono sa koprivom ili gavezom. Pa dobro mozemo da idemo na "prirodne pesticide" u temi "hemija", ali moja je ideja pisati u vise razlicitih tema (samo da se moderatori ne dosete), zato sto, upravo ti rece, da oni sto treba ovo da citaju, .ne svracaju na ovakve teme.Svakako da i Deda Lala ima puuno saveta, jos sakrivenih, koji se mogu iskoristiti za ovu temu , odgovornost pre svega (hteo sam velikim slovima , ali imam utisak da me neko posmatra)
Deda Lala@ , slazem se sa tobom u vezi zemljista , odnosno tla , tjt. podloge koja nam sve daje. Ja sam zadnji put bacio vestak prosle god. u psenicu 3x15 ,i to zato sto sam morao, jer je to bila cetvrta godina uzastopce zitarica. Ureju nikad ne bacam, koliko se secam mozda desetak god. unazad. Prihranu preko lista radim samo u rasadniku ,znaci paprika , paradajz itd. i prihranu preko sistema kap po kap radio sam u paprici ( do 2011) , i to samo obican KAN.
Osnov djubrenja je stajsko djubrivo, od krava ( kupovao sam i vozio napole), od ovaca (cistio tudje torove), od koza i svinja (sopstvena proizvodnja). Ovo pricam o periodu od 1999 pa na ovamo , otkad sam ja preuzeo to oko poljoprivrede i kad smo kupili ferdzu. Zadnji put pretprosle god. u vinogradu ,vocnjaku i sljivaru rastureno dvadesetak kola stajskog djubriva koje je godinu pre tu doterano na pregorevanje. Ovog leta je u planu (vec dogovoreno) kokosinje djubre na slami, u strnjiki prostirka, u kukuruzistu (na jesen) prostirka, i u vinogradu i vocnjaku ,na gomilu da pregoreva, jer je inace veoma jako. Ovo iz moje proizvodnje bice za bastu i za jagode (svake godine).
Zato ja insistiram sa sto manje prskanja, sa sto manje otrova, koji ce da MUCE i biljke i tlo ( izvinjavam se na velikim slovima) Ja znam da je to muka za ove "nove" i "ozbiljne" vocare, da uce sta je to stajsko djubrivo, pa kako, pa zasto, pa smrdi , pa nema, pa skupo (nego sta ,itekako) . Oce ljudi da rade , znaci firma , javni sektor , banka i sta ti ja znam , da imaju zasad ( srednji pa i veliki , niciji nije mali) , da oprskaju , oberu , prodaju , zarade ( sve je to legitimno i OK) i da imaju zdrava stabla , zdravo voce ,zdravo tlo . Nema sanse!!! I oni da budu zdravi . NEMA sanse!!!
I zato se mora hemija sto pre zameniti drugim sredstvima.Ali nemojte me terati u neke nove ( ili stare svejedno) "filozofije zivota" "sveobuhvatne poglede na zivot" i druga sranja ( napisao sam pa sta , nek me kazne). Znaci realno sa nogama na zemlji, polako od patogena do patogena,od gljivice do gljivice , od insekta do insekta.
Polako, uspecemo, pa ce nam i ovi "ozbiljni" biti zahvalni. Valjda!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh