Od njive do trpeze, tj. do prodavnickog rafa

SreckoP

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Mar 2024
Poruka
26
Lokacija
Шумадија
Поштовани форумаши, поштовани пољопривредници,

Занима ме, ако би неко знао да ме упути, који је пут да производ стигне са њиве / из баште / из воћњака до продавничког рафа? Интересује ме легални пут — од њиве до трпезе. Али не преко пијаце и продаје на тезги поред пута, из гепека и сл., него преко трговина.

Наиме, виђао сам у продавницама којекуде : јагоде које продајемо произведене су на пољопривредном газдинству том и том, или млеко је са пољ. газдинства тог и тог, или се ако сам добро похватао негде се на теглама слатког или ајвара итд. наводе подаци о произвођачу — пољопривредном газдинству.

Конкретно: бавимо се породично пољопривредом, регистровали смо комерцијално газдинство, производимо мало али квалитетно и чисто. Својим се производима поносимо и нећемо се постидети да их послужимо било коме. Први ми из куће од њих једемо и пијемо и уживамо једући производе са свог имања. И волели бисмо да их пласирамо на тржиште. До сада нисмо продали ама баш ништа (моје бабе и дедови јесу продавали од свега што произведу, али тада се продавало на пијацама, и та се ера завршила када су се они поразбољевали и помрли, и ево мислим већ пар деценија ништа са нашег имања није продато). Ми за сада само поклањамо и делимо пријатељима и фамилији. Е сада размишљамо и о могућој продаји. Па се питам на који начин шљиве или кромпир или јабуке или орахе итд. са нашег газдинства можемо да понудимо рецимо Максију, или тако некој продавници?

Да ли можемо, и под којим условима, да некако понудимо и пекмезе, компоте, сокове, све без шећера, без икаквог конзерванса и сл., тј оно што иначе производимо, у зависности од тога шта роди.

Такође, исто питање за зимнице разне, за сушено / дехидрирано воће и сушено поврће — што такође производимо.

И још — исто питање и за воћне ракије које производимо.

Претпостављам да је за производњу алкохолних пића и пуштање истих у промет компликована и захтевна процедура, и да би то било прескупо за нас. Претпостављам и да постоје правилници којима је све то већ разрешено — ако неко може да ме упути где бих могао о томе више да сазнам, бићу захвалан.

Е сада да ли постоје такви правилници за рецимо џемове и сокове? Или за прерађено воће / поврће уопште? Рецимо за сушено воће?

И како стоје ствари са сировим воћем / поврћем?

Да ли неко од вас има искуства у пласирању производа и полупроизвода на тржиште, или препоруку, или савет односно ових мојих недоумица — ако има, унапред се захваљујем.

Поздрав из Шумадије!
 
Nemoj ciljati velike trgovinske lance, treba im velika količina, žestok kvalitet po evropskim standardima a plaćanje je za 90 do 180 dana...
Nađi u blizini neki mini market pa se sa njima dogovori, ponudi šta imaš.
Alkohol ne možeš tako da prodaješ, zabranjeno je bez dozvola a dozvole su jako skupe za malo gazdinstvo.


Послато са SM-A217F помоћу Тапатока
 
Moji drugovi povrtari iz muzlje njih petoro se udruzilo i napravili su Carsku bastu rade preko 250 hektara povrca rade za Gomex.Na tih 250 hektara nisu ni deset posto proizvodili kolko je Gomexu trebalo ostalo su kupovali sa strane sad od prilike mozes proceniti kolka ti proizvodnja treba za jedan ozbiljan market. To je jako tesko dostizan za jednog pojedinca
 
То код нас није регулисано законом као на западу. Ради се о затвореним системима продаје где ти имаш неколико десетина, стотина, хиљада купаца и продајеш приватно директно њима без посредника на локалу од 10-20-30 километара.( Нешто као код нас када су имања имала своје пластенике, млеко и млечне производе).
Код нас директно можеш само кванташ, остало мора као што су већ написали на одложено, преко рачуна...
Ту би неко могао да одради посао преко друштвених мрежа и изрекламира производе где би се теби јављали купци али у локалу, све што је даље захтева логистику а ту х ствари може да пође по злу.
 
Internet reklamiranje,društvene mreže, mini sajmovi,turističke organizacije u blizini,bolje mala i kvalitetna proizvodnja i prodaja po većim cenama nego količina,megalomanija i sve što toliki obim proizvodnje nosi sa sobom. To je moje skromno mišljenje.

Послато са 2209116AG помоћу Тапатока
 
Mi proizvodimo sireve imali smo ponudu da da plasiramo svu nasu proizvodnju preko njih ali mi nismo usli u taj biznis i veruj mi nit smo se pokajali niti pogresi sto nismo usli u to kolo.
 
Хвала вам свима. Ми смо микропроизвођачи, нисмо ни мислили да пуцамо на неку количину. Немамо мегаломанске маштарије. А ни за то микро не можемо да гарантујемо континуитет, па је и то безвезе. Код нас се не зна дал ће да роди и шта ће да роди до последњег часа, некада нпр. град или олуја пред само зрење омлате све, ако пре тога летину не побију мразеви, ветрови, бубе, ваши, дивљач, болештије, залутале козе из суседног села и остало.

Јасно ми је да немамо шта да се интересујемо код великих препродаваца. Пробаћемо онда да понудимо шта будемо имали малим препродавцима, по локалним трговинама итд.

Хвала и на саветима за директну продају, рекламирање преко друштвених мрежа, локални пласман. Све то што сте ми рекли већ ми је одавно саопштила моја госпођа, али рекох да питам паметније да докажем како није у праву :) Међутим трт.

Ракија је супер производ зато што се не квари, не калира, није журба да се прода, чак је и боље да што дуже стоји, међутим на моју велику жалост процедуре за производњу и промет алкохола нису смишљене за мала домаћинства него за озбиљне њушке, па морам подвити реп, и што се ракије тиче ми ћемо по старом, пећи ћемо је за себе и своје госте, без да започињемо привредни криминал.

А да ли сок од цеђеног воћа можемо да флаширамо, залепимо етикету и тако понудимо продавници? Воће цедимо механички, пресом, стерилишемо, сипамо у чисте флаше, зачепимо их новим затварачима, и сок може да стоји дуже од 2 године у подруму или у фрижидеру а да не губи својства нити се поквари. Међутим, ми немамо никакав сертификат да је тај сок добар, само знамо да је добар јер га сами правимо и правимо га од потпуно природног воћа одгајеног у дивљини. Да ли би и за такав сок био исти случај као и за ракију, дозволе, сертификати, много пара, или би процедура било простија?

Сок није лош јер се не квари и није баш хитно да се прода, даје више луфта него свеже воће/поврће. И сушено воће/поврће није лоше, него ни за то не знам како га продати тј. спровести до продавничког рафа, да ли и за то треба неки сертификат или нека дозвола за пуштање у продају? Моји дедови су зарађивали лепо продајући суве шљиве, међутим тада је постојао откуп и процедура је била врло проста, трас роба трас паре, али је то све давно прохујало са вихором.

Ако за ракију, пекмез, џем, сок итд. треба сертификат или нека дозвола за пуштање у продају, а могу да претпоставити да треба и да добијање таквог папира није јефтино, онда безвезе, жао ми је што вам узимам време и што досађујем. Ако пак као комерцијално газдинство стварно можемо да пласирамо неки од својих производа директно на тржиште тј. до продаваца, то би било сјајно. И онда бих разумео зашто се наше газдинство зове комерцијално :)
 
Korektno je da se svi ti proizvodi moraju pregledati i biti pod nekom vrstom kontrole sa nekim papirima, jedino što ih treba puno sa dosta vitlanja i gubljenja vremen i na kraju - paprena cena svakog takvog uverenja. Nije niko mislio na malog kućnog proizvođača, a svima su usta puna kako je budućnost na kućnoj ( malioj) radinosti... A kad treba napraviti uslove i procedure, onda vidiša da to jedva može da ispuni Fruktal, Navip...
 
Па како ће контролисати малог произвођача и зарезати му порез? Неко домаћинство које продаје јаја, месне прерађевине и зелениш локално, не мора бити нека велика количина, преко свега могу проћи али за неплаћање пореза држави робија...
 
Korektno je da se svi ti proizvodi moraju pregledati i biti pod nekom vrstom kontrole sa nekim papirima...........
Sa hranom nema zezanja .
Napr : kod nas u gradu u jednom renomiranom objektu - hotelu bilo održano svadbeno veselje .
Već kako to biva , velika sala , velika svadba , orkestri ......... glamur do neba .
Narednih dana infektivno odeljenje puno .
Po starom običaju da bliža rodbina donosi torte tako se neka provukla sa salmonelom .
Silne peripetije , privatne tužbe a na meti hotel .
Od tog dana imaju pravilo da možeš doneti tortu na veselje ali sa deklaracijom i fiskalnim računom .
Slično je i sa rakijom , ove što su lepo upakovane , flaširanje , etiketa , ................ budu skuplje od wiskija
 
Od marta 2020 možeš da prodaješ male količine sa gazdinstva bez APR, ali moraš da se registruješ kao preduzetnik i da plaćaš paušal.Sve sirovine moraju da budu sopstvena proizvodnja i pravilnikom je definisano koju količinu možeš da prodaješ.Možeš da prodaješ samo na opštini na kojoj je registrovano gazdinstvo.

Možeš da proizvodiš i u "objektu malog kapaciteta" i tu je dozvoljen otkup do 50% sirovina, ostalo moraš da proizvedeš sam.Prednost je što možeš da prodaješ i van opštine na kojoj je registrovano gazdinstvo.

Što se tiče etikete tu postoje pravila za sve proizvode u pogledu deklaracije.Da bi nešto nazvao sokom ili rakijom od voća moraš da ispuniš uslove da taj proizvod deklarišeš kao recimo sok.Dakle pre puštanja u prodaju moraš tehnološki da definišeš proizvod jer sok je ustaljen termin i ne predstavlja ništa.Zakon tačno propisuje kako se proizvod deklariše u zavisnosti od tehnologije proizvodnje.

Isto tako ti za svoje potrebe možeš da lepiš šta hoćeš, da prodaješ nekom drugom tu već ideš u sivu zonu.

Da bi nešto imalo etiketu "rakija od voća" mora da bude proizvedeno iskuljučivo od voća bez ikakvih dodataka.Ako nešto dodaješ to već ide u kategoriju "jako alkoholno piće" pa u pravilniku nadješ ono što je tvoj proizvod, a jaka alkoholna pića se dele na 40 i više kategorija.

Da bi prodavao marketu ili bilo kojoj radnji moraš da budeš registrovan u APR da dostaviš fakturu za tu robu i da naravno imaš deklaraciju.
 
Vino a pogotovu rakiju ne možeš da prodaješ preko poljoprivrednog gazdinstva legalno.
Rakija je akcizna roba pobogu.
Za vino, rakiju trebaš da budeš upisan u vinski odnosno rakiski registar, prijavljuje se svake godine berba, stanje itd.
Moraš PR da registruješ minimum. Radi se analiza u referentnim laboratorijama, izlaze ti inspekcije razne imaš pravilnike o deklarisanju itd. Imam registrovanu vinariju od 1995 pa znam, ranije si mogao da budeš registrovan i kao fizičko lice čak.
Što se tiče suvog voća to može preko gazdinstva. Ja prodajem suve šljive u rinfuzu preko gazdinstva pakovanja 5~10kg dok za pakovanja za maloprodaju ili čokolafiranu šljivu imam PR, mada i na PR imam gazdinstvo. Radim analize, HACAP, objekat za preradu itd.
Za male količine ti se ne isplati da ulaziš u legalne tokove... Na žalost ali je tako.
 
[QUOTE="Sicko1984, post: 1912337, ............Ja prodajem suve šljive u rinfuzu preko gazdinstva pakovanja 5~10kg dok za pakovanja za maloprodaju ili čokolafiranu šljivu .........
[/QUOTE]
Kad pomenu čokoladne šljive , redovno ih kupujem u Lindi i izgleda da su neke uvozne ?
Jel postoji neki nas proizvodjač ?
 
U Lindi su iz Poljske. Odlične su jer nisu samo čokoladirane već imaju i punjenje, nešto poput profiterol.
Čokoladirane imaš kod mene 😁.
Proizvodi ih nekoliko proizvodjača po Srbiji. Simić voće Osečina npr.
 
Žao mi je što nisam pogledao ko je proizvodio takav delikates koji je svojevremeno bio u Maxiju . Sećam se samo da nije na meru i da je pakovanje ( kutija ) bila nekako trouglasta ( više kao piramida . Nije bilo jeftino ali je zato ukus vrh .
 
Хвала свима, драги пољопривредници. Надао сам се да постоје неки једноставни а легални токови, али схватам да ми као микропроизвођачи немамо шта да тражимо у свету трговине. Остају само пијаца и гепек, туга! :(
Нисам најбоље разумео да ли бисмо морали да региструјемо предузеће како бисмо могли да понудимо нпр. свеже или сушено воће/поврће неком маркету? Разумем ово што каже @SeljakizGrada — да је за нпр. прерађевине потребна декларација, фирма, предрачун, али нисам схватио ово што помиње @Sicko1984 — да суво воће можемо продавати као газдинство. Да ли то значи без предузећа, само трас роба /ако је неко заинтересован да откупи/, и газдинство као правно лице маркету нуди, продаје и наплаћује?
@ACA RAIC и @Miloica — свакако да са храном нема зезања, нисам ни мислио да се зезамо, него ето озбиљно размишљамо о томе да ли бисмо и како могли да понудимо оно што произведемо у продају. Наравно нема савршеног система, па је за неког ко није из тог света све то сувише скупо и сувише компликовано. С друге стране слутим да ипак много тога пролази без икакве контроле. Нема неке директне везе са мојим питањем али паде ми на памет како су моји баба и деда раније држали стоку, по неколико крава и на десетине оваца и свиња. Бану у село прекупци из Шапца или из Новог Пазара или из Бијељине и спакују све у камион и гас, нико ништа не контролише, правило је било да се та купопродаја обавља као да се заратило, све у трку, хитно одмах стоку на вагу и у камион, одмах паре и бежи. Тако су и неки локални месари набављали јунетину код мог деде, из његове штале право у касапницу, без икакве контроле. Хвала Богу дедина стока била је здрава и без мане, али било ми је необично да се то тако обавља. Не знам да ли се данас то изменило, у мом крају сумњам...
 
Registrovano poljoprivredno gazdinstvo može da radi rinfuznu prodaju na veliko, na kilo itd.
Izdaje predračune, račune, naplaćuje na račun kod poslovne banke, plaća pravnim licima bezgotovinski, izradi pečat itd.
Takodje može pakovati u pakovanja za maloprodaju uz odgovarajuću deklaraciju, bar kod, nutritivne vrednosti, lot broj, itd. i prodavati drugim pravnim licima marketima, supermarketima, hipermarketima itd..
Tražiće ti samo potvrdu o aktivnom statusu gazdinstva i očitanu ličnu kartu nosioca gazdinstva zbog knjiženja.
Sve ovo ne važi za vina i rakiju jer kao što sam rekao to ne može legalno da se prodaje kroz polj. gazdinstvo već mora da ima registrovani privredni subjekt u APR~u (PR, DOO, Zadruga itd...)
Nadam se da sam jasniji.

Samo mi poljoprivrednici i gradjevinci možemo kao fizička lica da obavljamo poslovnu delatnost po važećim zakonima.
 
Најлепше хвала! Јасније је, и коначно да сазнам да је можда ипак могуће то о чему размишљамо — пласман робе на тржиште. Велико хвала!
 
Nazad
Vrh