Busilica je Einhell, treba da je austrijska firma. U medjuvremenu, obzirom na cene hrane i to da plate stoje (da se ne zalimo) tom busilicom sam izbusio 650 kucica za krompir, ali i pripremio rupe za drvene stubove. U maju postavljam protivgradnu mrezu, ali supruga i ja pravimo sopstveni koncept za postavljanje mreze. Naime, mrezu smo kupili, ali za ostalo nema para (ankeri,zatezaci,metalni stubovi), pa cemo po svom nacrtu da napravimo strukturu za postavljanje mreze. Ideja mi izgleda odlicna (zene su cudo), a kako budem postavljao, tako cu stavljati i fotografije na forum.
Moderni vocnjak
- Začetnik teme Djansla
- Datum pokretanja
Nastavljamo.
Odmah posle sadjenja, vocke treba orezati, s tim sto sam odlucujes kako ce izgledati krosnja, a to zavisi od gustine sadnje, da li ces naknadno stavljati mrezu, povijace za grane i drugo. Savet je da se glavna skeletna grana svakako skrati. Sljiva trazi ostro rezanje. Na imanju imamo nekoliko sljiva koje su prestale da radjaju, veoma su stara stabla. Radi eksperimenta, zimus sam skratio nekoliko grana na tim stablima. Ubacujem sliku, da vidite sta se sa tim granama dogodilo krajem marta. Na slici se jasno vide u pozadini potpuno crne noerezane nerodne grane na istom stablu.
Odmah posle sadjenja, vocke treba orezati, s tim sto sam odlucujes kako ce izgledati krosnja, a to zavisi od gustine sadnje, da li ces naknadno stavljati mrezu, povijace za grane i drugo. Savet je da se glavna skeletna grana svakako skrati. Sljiva trazi ostro rezanje. Na imanju imamo nekoliko sljiva koje su prestale da radjaju, veoma su stara stabla. Radi eksperimenta, zimus sam skratio nekoliko grana na tim stablima. Ubacujem sliku, da vidite sta se sa tim granama dogodilo krajem marta. Na slici se jasno vide u pozadini potpuno crne noerezane nerodne grane na istom stablu.
Vocar
Član
Naravno i razrijediti grane ako ih ima previše (mislim na tek posađene), a na starim stablima ukloniti sve suve i slomljene grane i "spustiti" krošnju ako je visoka.
Tako je. U stvari, ukoliko prevremene grane rasu paralelno jedna iznad druge, donju skratiti do same sadnice, tako da grane imaju izgled helikopterske elise. Pravilo koje imaju stariji vocari jeste i da se rezu unutrasnje grane koje ne dobijaju dovoljno svetla. Pristalica sam (iz mnogo razloga) povijaca za grane jer je objasnjenje jednostavno: grana dobija citavom svojom duzinom sunce, jer je u odnosu na stablo postavljena pod 90 stepeni. Naravno, to ne mozete da uradite kod starih vocaka. Osim toga, treba odrediti sta je vodopija, tj. grana koja uzima sokove od stabla a na sebi nema raspored rodnih i lisnih pupoljaka koji je uobicajen. Obicno ona raste direktno iz stabla uvis, ali ne mora da znaci.
Vocar
Član
Vertikale (vodopije) uklanjati do osnove, a sekundarne nosače rodnog drveta (grančice koje rastu pod uglom na skeletnoj grani) skratiti po potrebi.
Bravo. Obzirom da ne postoje dve vocke koje su iste, treba se drzati principa, a ne pojedinacnih slucajeva. Principi su jasni: grane ne smeju jedna drugoj smetati, ni kod rasta, ni kod osvajanja svetlosti. Drugo, grane sa vecim potencijalom (zdrave, deblje, sa vise izbojaka ) kod sljive slobodno ostrije rezati kako bi se podstakao vegetativni rast. Trece, tanje rezove nema potrebe leciti, ali deblje bi trebalo pokriti kalemarskim voskom. Ukoliko prskate crvenim uljem ( ciji sam veliki pristalica ) grane oprskati i sa donje strane, odnosno okupati celu vocku. Cetvrto, u junu i julu (koji tek dolaze) voce po susi polivati prema potrebi sipanjem vode u kvaziposudu ili pseudociniju (krug) koji ste ostavili oko stabla tokom sadnje, a stajsko djubrivo (ukoliko ga imate) treba da bude pregorelo i da se baca tek posle opadanja lisca, kada prestane vegetacija, tako da ga jesenje kise rastope po zemlji. Ovo su konkretni saveti koje dobijam od onih koji nisu profesionalni vocari po vokaciji, ali svake godine sa svojih sljiva, krusaka ili jabuka uberu po 50,60 kilograma po stablu. Odlicno je da se voce oprska necim sto na forumima i po literaturi zovu bordovska corba, a sto mozete da dobijete mesanjem kreca i plavog kamena sa vodom.
futurefarming
Član
Lepa tema sa ljudima koji civilizovano i stručno divane.
Kako pravimo pseudočiniju pri sadnji?
Kako pravimo pseudočiniju pri sadnji?
Vocar
Član
Što se tiče zalivanja, posjedujem sistem kap po kap, što bih preporučio svakome. Oko rezidbe si u pravu, deblje grane uklanjati dok je vrijeme i da ne dođe do preuzimanja uloge provodnice. Šljiva je inače bujna ali se pravilnom i redovnom rezidbom dovede u red. Ako se podiže u obliku vitkog vretena, obavezno se ne smije propustiti skraćivanje grana u 4 godini. To se ne smije ni pod razno izbjeći.
U kom rastojanju je tvoj voćnjak, uzgojni oblik?
U kom rastojanju je tvoj voćnjak, uzgojni oblik?
Pseudocinija se napravi tako sto, kada se iskopa rupa za sadnju vocke, oko nje, u sirini od oko 20 cm se napravi plitak kanalic koji, kada se vocka usadi, izgleda kao cinija oko stabla. U njega se sipa voda pri zalivanju. Isto se moze postici obaranjem ivica rupe u koju se sadi vocka, ako je zemlja vlazna.
Sto se tice rastojanja u vocnjaku, razdaljina izmedju vocaka varira od 2,70 do 3,0 metra, izmedju redova oko 3 metra, ali ako sadite u poorano, birajte najpovoljnije mesto za vocku, po cenu da ona bude bliza sledecoj za 20-30 cm nego prethodnoj. Osim toga, cista geometrija ne dolazi u obzir, jer udaljenost diktira i razlika medju sadnicama koja medju dve manje,tanje,slabije sadnice ne moze biti ista kao medju dve jake,deblje,razvijenije sadnice. Pozdrav
Sto se tice rastojanja u vocnjaku, razdaljina izmedju vocaka varira od 2,70 do 3,0 metra, izmedju redova oko 3 metra, ali ako sadite u poorano, birajte najpovoljnije mesto za vocku, po cenu da ona bude bliza sledecoj za 20-30 cm nego prethodnoj. Osim toga, cista geometrija ne dolazi u obzir, jer udaljenost diktira i razlika medju sadnicama koja medju dve manje,tanje,slabije sadnice ne moze biti ista kao medju dve jake,deblje,razvijenije sadnice. Pozdrav
futurefarming
Član
Hvala za info, samo još ovo, da li to znači da zemlju u voćnjaku obrađujemo (tanjiranje, frezovanje,...) samo do ivice pseudočinije?
Ako frezom radis medjurednu obradu voca, svakako ne ides metalnom motikom do samog stabla. Mogu da improvizujem odgovor (sto ne volim) ali mi se cini da to sam odredjujes, na taj nacin sto neposredna okolina stabla svakako treba da bude kruzno obradjena. To bi bilo idealno. Ako radis u ravnim redovima, sto vecina ljudi radi, posedujem mnog fotografija gde se jasno vidi da je medjuredni prostor izmedju voca obradjen, a zamisljena traka (linija) od jedne vocke do druge nije. Pada mi na pamet da se, ukoliko ima vremena, ta mala zalivna povrsina moze obradjivati rucno, ali i frezom ukrug. Ovo zato sto ja imam veoma malu masinu (Einhell BGMT 3336) sa cetiri male metalne motike. Misljenja sam da i situacija kada se neposredna okolina vocke ne obradi detaljno, nema stete, jer koren sljive ide nekoliko desetina cm uokolo. U novembru prosle godine ja sam posadio 100 jednogodisnjih vocki u cistu ledinu, samo sam iskopao rupe, ali sam ispostovao pravilo zalivnih krugova (cinija) jer mi je majstor Zoran iz Kursumlije, koji je u zivotu samo sadio voce, rekao da je to u prvih par godina vaznije od okopavanja tako posadjenog voca. Nadam se da sam bar malo pomogao. Pozdrav
Nesto ste mi neaktivni.
Nakon svega sto smo rekli, treba naglasiti da se vestacko djubrivo izbegava, treba koristiti stajsko koliko gode je to moguce, ako hocete cisto voce. Isto se odnosi na prskanje. Crveno ulje je, po mnogima, najmanje stetno, a bakar uopsteno gledano je veoma dobar za nametnike na vocu. Ali, da ne ulazimo u tudje teme. Moderan vocnjak ne znaci primenu najmodernijih fungicida, vec upravo suprotno-pracenje tendencija u savremenom vocarstvu pokazuje da je u ovom veku sve popularnije voce koje se uzgaja na tradicionalni nacin, uz primenu pomotehnike. Da ne tupim mnogo, svi izvori koje sam konsultovao tvrde da je kvalitet vode kojom se voce poliva jedan od presudnih cinilaca njegovog kvaliteta. Izvorsku vodu (to sam uradio) treba sipati u veci sud, pokriti do upotrebe, i ne dozvoliti da bude previse hladna. Ukoliko mislite da preterujem, dajte detetu hladnu vodu da pije, ili jos gore - vodu zasicenu hlorom iz vodovoda. Dalje, kod polivanja ne treba nalivati sam koren, vec podrucje oko stabla, slobodno na 50-80 cm udaljenosti. Vocku ne prelivati ukoliko se ocekuju padavine. U vreme najjace suse, postupati kao i sa povrcem: polivanje izbegavati po jakom suncu, zbog ozegotina na liscu. Mnogi misle da ce kvasenjem krosnje osveziti vocku. Pogresno. Pozdrav svima na forumu
Djubrenje voca
Pretpostavljam da vecina zna kako se voce ne djubri direktno do stabla. Nije lose uzeti jednu kolicinu govedjeg djubriva koje treba izmesati (ako je moguce) sa ovcijim ili konjskim. Svinjsko izbegavati, jer drasticno podize kisleost zemlje. Izuzetno je pogresna praksa djubrenja jednom u 4-5 godina vecom kolicinom, vec je potrebno to uraditi svake godine u jesen (ako se radi o stajnjaku). Istovremeno je moguce, potrebno, ali nije neophodno, prihranjivati voce preko lista. Praksa pokazuje i da vocke koje se ostrije rezu (sljiva) gube veci deo vegetativne mase, a kako bi se ona nadoknadila potrebno je obilnije djubrenje. Pozdrav
Nakon svega sto smo rekli, treba naglasiti da se vestacko djubrivo izbegava, treba koristiti stajsko koliko gode je to moguce, ako hocete cisto voce. Isto se odnosi na prskanje. Crveno ulje je, po mnogima, najmanje stetno, a bakar uopsteno gledano je veoma dobar za nametnike na vocu. Ali, da ne ulazimo u tudje teme. Moderan vocnjak ne znaci primenu najmodernijih fungicida, vec upravo suprotno-pracenje tendencija u savremenom vocarstvu pokazuje da je u ovom veku sve popularnije voce koje se uzgaja na tradicionalni nacin, uz primenu pomotehnike. Da ne tupim mnogo, svi izvori koje sam konsultovao tvrde da je kvalitet vode kojom se voce poliva jedan od presudnih cinilaca njegovog kvaliteta. Izvorsku vodu (to sam uradio) treba sipati u veci sud, pokriti do upotrebe, i ne dozvoliti da bude previse hladna. Ukoliko mislite da preterujem, dajte detetu hladnu vodu da pije, ili jos gore - vodu zasicenu hlorom iz vodovoda. Dalje, kod polivanja ne treba nalivati sam koren, vec podrucje oko stabla, slobodno na 50-80 cm udaljenosti. Vocku ne prelivati ukoliko se ocekuju padavine. U vreme najjace suse, postupati kao i sa povrcem: polivanje izbegavati po jakom suncu, zbog ozegotina na liscu. Mnogi misle da ce kvasenjem krosnje osveziti vocku. Pogresno. Pozdrav svima na forumu
Djubrenje voca
Pretpostavljam da vecina zna kako se voce ne djubri direktno do stabla. Nije lose uzeti jednu kolicinu govedjeg djubriva koje treba izmesati (ako je moguce) sa ovcijim ili konjskim. Svinjsko izbegavati, jer drasticno podize kisleost zemlje. Izuzetno je pogresna praksa djubrenja jednom u 4-5 godina vecom kolicinom, vec je potrebno to uraditi svake godine u jesen (ako se radi o stajnjaku). Istovremeno je moguce, potrebno, ali nije neophodno, prihranjivati voce preko lista. Praksa pokazuje i da vocke koje se ostrije rezu (sljiva) gube veci deo vegetativne mase, a kako bi se ona nadoknadila potrebno je obilnije djubrenje. Pozdrav
Poslednja izmena od urednika:
Sadnja izmedju voca
Prve i druge godine nije lose izmedju sljiva posaditi pasulj (krompir nikako) ili neku slicnu kulturu. Ukoliko sadite orahe, opste mesto je da izmedju njih (obzirom na razmak od 10 metara i cinenicu da relativno kasno prorode) mozete saditi drugo voce, ali je najbolje da to budu kajsije ili (ukoliko su uslovi nestro ostriji) lesnik. Neki izmedju redova voca sade cak i travu, dok drugi - suprotno - vode racuna da zemljiste bude redovno okopano, frezirano i sl. Misljenja sam (ne morate se sloziti sa mnom) da izmedju sljiva, krusaka i jabuka ne treba saditi nista iz jednog jednostavnog razloga: vocnjak treba da bude vocnjak, a vecina onih koji ga poseduju ne primene svake godine 100% sve mere koje je potrebno da vocnjak bude besprekoran, pa bi bilo iluzorno ocekivati da to ucine u odnosu na ratarske kulture koje tu sade. Ovo je povezano sa rekstriktivnom proizvodnjom voca, koja je za nasu zemlju karakteristicna, gde ljudi posade desetak stabala voca na okucnici, bez ozbiljnog razmisljanja o prednostima plantaznog gajenja. Misljenja sam da to donekle ima veze i sa mentalitetom i opstom kulturom - voca nema dovoljno jer na njega u principu i po pravilu treba cekati nekoliko godina, dok luk,grasak,paradajz,paprika i sl. vracaju ulozeno posle 100 dana. Znam da ce se na ovo buniti povrtari, ali cinjenica je da kilogram kvalitetnog voca (do kojeg se objektivno teze i sporije i redje dolazi) kosta isto ili cak manje od fungicidno-herbicidnih otrovnih naguranih-jedna-do-druge zelenih salata. Zato,izmedju ostalog, sok od breskve (vecina njih) koje mozete kupiti u prodavnicama sadrze ogroman procenat mlevene tikve ili bundeve, a nisu ni prosli pored breskve. Zato rakije (vecina njih) koje pijemo imaju ukus kao blato, a miris kao hlorovodicna kiselina - ne mozete pravu vocnu rakiju proizvesti i prodati za 200 dinara, cak i da vam voce poklone (sto niko normalan ne radi).
Prve i druge godine nije lose izmedju sljiva posaditi pasulj (krompir nikako) ili neku slicnu kulturu. Ukoliko sadite orahe, opste mesto je da izmedju njih (obzirom na razmak od 10 metara i cinenicu da relativno kasno prorode) mozete saditi drugo voce, ali je najbolje da to budu kajsije ili (ukoliko su uslovi nestro ostriji) lesnik. Neki izmedju redova voca sade cak i travu, dok drugi - suprotno - vode racuna da zemljiste bude redovno okopano, frezirano i sl. Misljenja sam (ne morate se sloziti sa mnom) da izmedju sljiva, krusaka i jabuka ne treba saditi nista iz jednog jednostavnog razloga: vocnjak treba da bude vocnjak, a vecina onih koji ga poseduju ne primene svake godine 100% sve mere koje je potrebno da vocnjak bude besprekoran, pa bi bilo iluzorno ocekivati da to ucine u odnosu na ratarske kulture koje tu sade. Ovo je povezano sa rekstriktivnom proizvodnjom voca, koja je za nasu zemlju karakteristicna, gde ljudi posade desetak stabala voca na okucnici, bez ozbiljnog razmisljanja o prednostima plantaznog gajenja. Misljenja sam da to donekle ima veze i sa mentalitetom i opstom kulturom - voca nema dovoljno jer na njega u principu i po pravilu treba cekati nekoliko godina, dok luk,grasak,paradajz,paprika i sl. vracaju ulozeno posle 100 dana. Znam da ce se na ovo buniti povrtari, ali cinjenica je da kilogram kvalitetnog voca (do kojeg se objektivno teze i sporije i redje dolazi) kosta isto ili cak manje od fungicidno-herbicidnih otrovnih naguranih-jedna-do-druge zelenih salata. Zato,izmedju ostalog, sok od breskve (vecina njih) koje mozete kupiti u prodavnicama sadrze ogroman procenat mlevene tikve ili bundeve, a nisu ni prosli pored breskve. Zato rakije (vecina njih) koje pijemo imaju ukus kao blato, a miris kao hlorovodicna kiselina - ne mozete pravu vocnu rakiju proizvesti i prodati za 200 dinara, cak i da vam voce poklone (sto niko normalan ne radi).
futurefarming
Član
Nemam još ni početničku značku ali po stranoj literaturi koju čitam, dosta pažnje pridaju međuusevima u modernim voćnjacima, ne samo zbog razbijanja monokulturnog obrasca već i iz razloga potpune ekonomske iskorišćenosti zemljišta. Pravilan odabir subkulture u voćnjaku, može doneti višestruku korist pre svega kroz očuvanje kvaliteta tla ali i dostizanje nivoa integralne (redukovane hemijske) zaštite od patogena. Ne treba zaboraviti da su mnoge biljke prirodni repelenti štetočina a da stvaranje mikrobioloških ekosistema radi na dobrobit voćara.
Vocar
Član
Šta je sa iscrpljivanjem zemljišta od hranljivih tvari? Obrada te kulture je otežano, ako što je otežano i održavati voćnjak od te kulture. Različite su zaštite jednog i drugog. Nisam pristalica sadnje ničega između redova voća.
Pristalica sam jedino u varijanti oraha, pošto su na veoma velikom razmaku, da se između njih posadi ljeska, koja u prvih 10-15 godina može da da ozbiljan prinos - dobit. Ljeska nikad neće praviti veliki hlad a da u tim prvim godinama orah (čija je sadnica oko 2m) otme prvi u visinu. Dok orah razvije krošnju, ljeska je već u "pogonu". Zaštita (ako se radi) im je ista, đubrenje itd.
Pristalica sam jedino u varijanti oraha, pošto su na veoma velikom razmaku, da se između njih posadi ljeska, koja u prvih 10-15 godina može da da ozbiljan prinos - dobit. Ljeska nikad neće praviti veliki hlad a da u tim prvim godinama orah (čija je sadnica oko 2m) otme prvi u visinu. Dok orah razvije krošnju, ljeska je već u "pogonu". Zaštita (ako se radi) im je ista, đubrenje itd.
futurefarming
Član
Sigurno da održavanje voćnjaka u cover crops sistemu predstavlja određen izazov. Smatram da ovu temu treba šire posmatrati, naime, u organskom i biodinamičkom voćarstvu međuusevi su gotovo nezaobilazni element uspešne proizvodnje ali i u konvencionalnim zasadima postoji mogućnost uzgoja obe kulture. Jedan naš kolega sa foruma, između mladih lešnika gaji jagode, drugi između redova ima zasađenu ribizlu ali subkultura uopšte ne mora da bude voće.
Par slika kako to može da izgleda(ko ne pravi rakiju od maslačka između voćaka može da poseje neven):
Vocar
Član
Prva i zadnja slika su veoma lijepe. Opet se pitam za ove ostale, kako bi desetak puta u toku godine ušao sa atomizerom u voćnjak.
Dobro. Ali nekoliko jednostavnih pitanja:
Kako da pravilno navodjnjavam i djubrim voce ukoliko je (kao na prezentiranim slikama) u njihovoj neposrednoj blizini druga kultura?
Kako da kupim voce oko vocaka pod tim uslovima (posebno sljvu, koja je relativno sitna), a narocito ako nas 5-6 ucestvuje u tome?
Konstatacija koja se odnosi na lesnk izmedju oraha mi se cini jedino realna sa zivotnog aspekta.
Posebno se ovo odnosi na relativno gustu sadnju voca (kojoj moderno vocarstvo tezi), jer kad se vocnjak u cetvrtoj ili petoj godini zatvori, grane bacaju apsolutnu senku na niski zasad izmedju voca. Mozda sam glup, ali mi fotosinteza onda izgleda krajnje otezana ili nemoguca.
Kako da pravilno navodjnjavam i djubrim voce ukoliko je (kao na prezentiranim slikama) u njihovoj neposrednoj blizini druga kultura?
Kako da kupim voce oko vocaka pod tim uslovima (posebno sljvu, koja je relativno sitna), a narocito ako nas 5-6 ucestvuje u tome?
Konstatacija koja se odnosi na lesnk izmedju oraha mi se cini jedino realna sa zivotnog aspekta.
Posebno se ovo odnosi na relativno gustu sadnju voca (kojoj moderno vocarstvo tezi), jer kad se vocnjak u cetvrtoj ili petoj godini zatvori, grane bacaju apsolutnu senku na niski zasad izmedju voca. Mozda sam glup, ali mi fotosinteza onda izgleda krajnje otezana ili nemoguca.
futurefarming
Član
Prva stvar bi bila izbor kompatibilnih useva. Po nekoj logici stvari voće kao višegodišnja, bi se kombinovala sa jednogodišnjim kulturama. Tu po strani treba ostaviti sve ono što se može koristiti kao zelenišno đubrenje jer je ta tehnika prosta. Ja sam ubeđen da bi valjana sinhronizacija radova u voćnjaku + otopiva đubriva mogla da da rezultate.
Ostajem vam dužan za konkretne odgovore dok ne proverim u praksi jer teorija je jedno a praktična izvedba nešto sasvim drugo.
Što se fotosinteze tiče, opet sve zavisi od vrsta, ako je sklop takav da u 3-4-5. godini potpuno zasenči međuredni prostor, šta da se radi, bilo je lepo dok je trajalo. Ista stvar je i kod oraha samo na malo duže staze.
Ostajem vam dužan za konkretne odgovore dok ne proverim u praksi jer teorija je jedno a praktična izvedba nešto sasvim drugo.
Što se fotosinteze tiče, opet sve zavisi od vrsta, ako je sklop takav da u 3-4-5. godini potpuno zasenči međuredni prostor, šta da se radi, bilo je lepo dok je trajalo. Ista stvar je i kod oraha samo na malo duže staze.
Hvala. Medjutim, ja dugujem jedno objasnjenje. Moje licno iskustvo, a i nacin rada su takvi da ce voce koje proizvodim zaista BITI ekolosko, ne zato sto nosi etiketu zelena jabuka ili slicno, vec zato sto koristim izvorsku vodu, stajnjak, bakar i pomotehniku, i to bi bilo sve. Problem sa medjurednim zasadom i jeste taj sto bi kulture koje se seju izmedju voca trazile intenzivne herbicide, ali je to nemoguce izvesti a da voce (stabla,vegetativna masa,cvet,plodovi) ostane izolovano. Eventualno bi mogao doci u obzir rastvor koprive, cicka i slicnih biljaka. Slucaj kod mene je specifican, jer se radi o tzv. devicanskoj njivi, koja desetinama godina nije orana, zatim je poorana, drljana, frezirana i odvojena u tri dela: 40 ari za voce, 30 za povrce, i 30 za malinu (ovo su okvirne mere). Ako si vec pomenuo orah, imam drugo pitanje. Van ovog zasada, planiram na jesen na jednom komadu u okviru istog imanja da posadim dvogodisnje orahe. Struktura je takva da se radi o pola hektara iskrcene sume, na kojoj sada ima mldjeg drveca (retko), siblja cerovine i sl. Komad je nagnut, tacan ugao ne znam, ali su tu pre sume bile neke stare belosljive. Sta treba da uradim, sta mislis - da li se to isplati. Mesto je udaljeno od kuce oko 150 metara, pored njega prolazi prohodan seoski put, ali kilometrima u blizini nema nicega osim poseda mog oca. Nadmorska visina je 600 metara, zemlja je kazu poprilicno dobra, ali ja sa orahom nemam ama bas nikakvog iskustva. Hvala unapred.
