Ja do sad nisam ni čuo za nju, jel ima neki dobar razlog zašto je želiš ili onako da probaš.
Има више разлога, а може се видети и на слици што је
ubovicratko поставио. Ова сорта има веома добре особине и то следеће: висок принос, рано ступа на род и висока почетна родност, атрактивност плода, задовољавајућа крупноћа и укус и релативно добра отпорност на мраз. Цитираћу нешто из Зборника радова "Иновације у воћарству" из 2013. године, детаљније можете видети овде: https://www.researchgate.net/public..._RANIH_SORTI_KAJSIJE_U_BEOGRADSKOM_PODUNAVLJU
По мени је једна од најбољих сорти кајсија. Напоменуо бих да не пишем ово из сопственог искуства већ на основу онога што сам прочитао.
Извињавам се што ћу мало да се распишем, али имам потребу да нешто кажем. Унапред се извињавам ако ће неко да се нађе увређеним, није ми намера никог да увредим, већ само да изнесем своје мишљење.
Понекад на форуму виђам савете и препоруке које чланови форума дају за садњу "старих добрих проверених" сорти, које су се најбоље "прилагодиле" нашој клими. Иако они то пишу у најбољој намери, мишљења сам да је то веома лош савет и потпуно погрешан став. Прво, они то пишу из искуства, али њихово искуство је ограничено само на оно што су они видели, а најчешће су видели мали број широко-распрострањених сорти, којих има скоро свуд. Друго, селекција и оплемењивање воћа је у богатим земљама "отишла у небо", па говорити да су старе сорте (које су исто тако настале неком врстом селекције, само пре много година) боље од нових, никако не иде са логиком ствари. Треће, ако мало разумемо генетику, знамо да биљке нису ни људи ни животиње па да могу да се "привикну", већ да поседују генетски предодређене особине које одређују све, од оспособљености за живот у датој средини, до родности, укуса, боје, свега. Ако знамо да се једна сорта умножава калемљењем и ако изузмемо мутацију гена, то значи да је накалемљена сорта клон (генетски идентична) матичне сорте и да није нити више нити мање, него једнако "прилагођена" нашој клими као што је то била матична биљка од које је гранчица за калемљење узета. Е сад, ако узмемо све ово у обзир и претпоставимо да селекција тежи проналажењу све бољих и бољих особина неке врсте, онда ни табела изнад не треба да зачуди људе што је "стара добра" сорта испала најгора, односно дала најгоре резултате. Ако прочитате Зборник радова, видећете да ни што се тиче укуса (ушта се многи куну) није дала најбоље резултате. Мој савет свима нама форумашима је да радо читамо оваква истраживања (не тражи пуно времена а доста вреди), посебно она која су рађена у нашим климатским условима, јер то и јесте намена тих истраживања, да да савет и препоруку људима из наших крајева које сорте су се показале најбоље и које је најбоље садити.
