Ist.friziska ovca je nesporno jedna od najmlecnijih rasa u svetu (awassi improved,ist.frisian, assaf,affec assaf ,Lacaune,Sarda, Hios..itd.za produkciju mleka od 400-500 lit.mleka u laktaciji ali PAZITE ,SAMO U MATICNOJ ZEMJI ,regionu ist.frizije koji se nalazi na nivou mora,sa bogatim kultiviranim pasnjacima ,stalnih padavina i u izuzetno maksimiliziranih uslova odgajanja i ad libido ishranom.
Izvan tog maticnog podrucja je slika sasvim drugacija,rekorderka u mlecnosti postaje rekorderka u neaklimatizaciji i smrtnosti.
Njena se proizvodnja mleka smanjuje i do 80% u odnosu na proizvodnju u maticnom regionu(pogledajte Izvjesce Hrv.stoc.vet..centra od 2000 god-objavljen u Mlj.listu br.5/2001) gde je na osnovu kontroliranih i zaklucenih laktacija od navedene akreditirane institucije za kontrolu nad 157 cistorasnih ist.fr.grla prosjecna mlecnost po grlu 154,9 lit.mleka ,Istarska ovca=111,92 lit., Paska= 96,61) sto je za samo 40-50% visa od domicilnih rasa ,t.e.manje mlecna od boljih stada cigaje (mlecni tip).
Ono sto treba da se zna za ovu rasu kad se donose odluke za njeno gajenje je sledece;
-da ona nema stadni instikt i nemoze se gajiti u velikim stadima ( na pasi ,u praksi to znaci 4 ist.fr.ovce na 4 starne sveta) jer se ona gaji na malim porodicnim imanjima,u malim stadima2-5-6 grla "na kolac' kao koze,za sopstvenu proizvodnju mleka na gazdinstvima.
-da ima roze -nepigmentiranu njusku,izuzetno njezne koze koja nije u stanju da iskoriscava nase pasnjake (korovi,trnje,zbunje,kamen i sl....sto je u kombinaciji sa nedostatkom stadnog instikta cni skoro neupotrebljivom za osbiljnije napasanje izvan dvorista...
-da nema dovoljno serej-a u vuni ,koja je brani od kise i kad se natopi se tesko susi
-da je izuzetno neotporna na piroplazmozu ,bolest koja se pronosi ujedom krleza i krepelja (bukvalno umire za par dana posle ujeda)
-da je izuzetno neotporna na bronhopneumoniju-zapaljenje pluca
-da nema genetsku predispoziciju da zivi na vecim nadmorskim visinama( iznad 500 m)-(vezano za iskoriscavanje kisloroda)
-da je izuzetno nezna i neotporna posebno kopita koja se bukvalno "rascvetaju".
-da ima izuzetno los raspored kod polova ( 1:4 ) u korist muske jagnjadi ( znatno umanjena mogucnost da stado raste normalnom dinamikom)
-nepogodna kompozicija mleka za spremanje sireva( nizak randman sireva) zbog nedostatka normalne kolicine,vrednost proteina u mleku koje cini kazeinsku vezu koja je za 4 puta vaznija za randman sireva od sadrzaja mastiju(oni daju ukus,buke)
Iskustva zemalja u okruzenju koji su nekoliko puta uvozili ist.frizike ovce i pokusavali da je aklimatizuju (Makedonija,Bugarska,Grcka, Rumunija i dr) su porazavajuca; invazija bolesti, skupa lecenja,skupa odgajivanja, veliki masovni pomori i odraslih grla ,posebno jagnjadi,cela stada su nestajali za samo godinu dve a u ovcarskoj se nauci smatra da je jedna rasa aklimatizovana tek posle 5 odgajenih (pazite)generacija a ne godina ,u godinama je to oko 15-20 (u zavisnosti trajanja gen.intervala).
Zato je ova rasa ostala namargini izbora ozbiljnih ovcarskih zemalja za odgajanje u cistoj rasi.
Ona se danas koristi u shemama ukrstanja-melezenja za poboljsanje nekih osobina( plodnost,kolicina mleka,konfirmacija vimena-masinsko vime) ali ne vise od 15-30% u shemi ukrstanja.
Svako ukrstanje,sintetske populacije,melezi,koji imaju vise od 30% krvi(kao gornja granica) su jako rizicni za odgajenjne( u Mkd su cela stada jagnjadi ,njih nekoliko i u kontinentalnom i u med.delu izumreli do jedno u shemi ukrstanja ; domace pramenke (ovcepoljka,sarplaninka) x ist.friziski ovnovi ,znaci F1 gen.sa 50% krvi ist.friziske ovce).
Bugarska ima slicna iskustva.
Izbor prave ,soodvetne rase (za odgajanje u cistoj krvi ili kao rasa meliorator) je znacajna odluka za opstanak farme,stoga drage i postovane kolege " dvaput merite -jednom secite".
