Briketiranje žetvenih ostataka

Svakako da na produkte sagorevanja treba obratiti veliku pažnju.Briketi od poljoprivrednih ostataka su po tom pitanju najpovoljnije tvrdo gorivo.Pričao nam je profesor Todor Janjić, asistent profesora Brkića, da se u nekim evropskim zemljama razmišlja u uvođenju ekološke takse u domaćinstvima koja se ne greju daljinskim sistemom, dakle u domaćinstvima koja koriste razne tipove čvrstih goriva.Ta taksa bi se naplaćivala na osnovu količine gasova ispuštenih u atmosfetu iz dimnjaka.Briket ima najpovoljnije odnose produkata sagorevanja u poređenju sa ugljem i ogrevnim drvetom, procenat čađi, NOx i sumpornih oksida je najmanji kod briketa.Nažalost kod nas je takva situacija da moramo da razmišljamo o ceni a ne o ekologiji.
 
Poslednja izmena:
Matkee je napisao(la):
Kolega da li biste mogli ovo malo da pojasnite, ove godine smo izvezli u baštu preko 5t džibre koja nastaje posle pečenja rakije, koji je proces sušenja, pravljenja briketa, ideja mi se čini skroz ok. :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Prosto i jednostavno , od dasaka napravis kalup bilo koje dimenzije (zavisi od mesta ,basta ,njiva )vazno je da je na zemlji i ne na betonu ,ubacis dziru i kad se ocedi bude tvda da ga mozes komadati sa lopatom na kocke (kao cigla) razvuces ga i ostavis da se malo jos osusi pa ih slazes negde pod krov da ne kisne i dalje da se susi kad vec bude suv da moze da se lozi onda jako pazi jer zna da istopi trajnozarecu pec ,unutrasnji deo prvo se samo iskrivi i posle se i istopi . Video sam pec koja je tako prosla ,pa su frajeri posle lozili sa njim ispod kazana za rakiju ,ali u pripitom stanju i nisu ni gledali sta curi i prebacili dzibru u vodku ali ne malo . Spolja se lozilo a unutra u prostoriji curilo . :ppozdrav:

---------- Poruka napisana u 19:16 ---------- Prethodna poruka je at 19:10 ----------

Ovo je valjda ta mobilna linija-fabrika briketa na točkovima, koja zahteva stabilan izvor električne energije, ali je prednost što je na platformi i ide od gazdinstva do gazdinstva i briketira već prikupljenu i baliranu slamu.

Možda bi problem el. energije na strnjici mogao da se reši sa nekim agregatom? Šta vi mislite?[/QUOTE]
Sta mislis o pogonu preko kardana kad je vec mobilna i mozes direkt na njivi i ne prljas dvoriste.:ppozdrav:
 
mihalyocska je napisao(la):
Sta mislis o pogonu preko kardana kad je vec mobilna i mozes direkt na njivi i ne prljas dvoriste.:ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

Varijanta šreder sa pogonom preko priključnog vratila je u prodaji. Verovatno mogu i pokretni delovi prese da se izvedu sa pogonom od priključnog vratila sa odgovarajućim prenosom, naravno. Ali energija koja je potrebna za zagrevanje slamne mase u toku briketiranja- koju vuče grejač. To je bitan deo. Neka poznata strana firma je pokušala da napravi mobilnu briketirku, a da se usitnjena slama tokom briketiranja zagreva sa izduvnim gasovima od traktora. Pročitao sam to na forumu, ali niko ne zna da objasni zašto to nije uspelo- koji su razlozi? Neekonomičnost?
Za sada dobar agregat i električna presa mi se čine kao dobra kombinacija.
Šreder za slamu je Caravaggi, ima varijanta za pogon preko priključnog vratila ali ne mogu da je nađem na netu.

http://www.caravaggi.com/data/tec/Tpf15.pdf

http://www.caravaggi.com/tpf15.htm
 
Poslednja izmena:
Priznajem da je to malo teze izvoditi ali nije nemoguce . Moja zamisao koja je u fazi prikupljanja delova glasi pik-up sa neke prese za male kocka bale vuce na mlin koja samelje i ide u peletirku odakle u prikolicu gde se hladi dok nemoze u nejlonske dzakove .Rec je o sojine slame i pogon sa traktora preko kardana.:ppozdrav:
 
Briketiranje i peletiranje na njivi će 100% jednog dana da zaživi. Želim ti sreću u radu i mogao bi neke slike da okačiš da vidimo kako si to zamislio. Ja ću da napravim sledeće nedelje, nadam se, nekoliko snimaka sa Biomasserom pa ću da okačim da vidite kako briketira. :ppozdrav:
 
I ja sam pokusavao nesto da uradim sa zetvenim ostatcima,i za sada je najbolje resenje,a otprilike i jedino kupiti kotao na bale.Meni je majstor napravio masinu za secenje granja.Sece sve sto ja mogu da drzim uspravno,bez nekog raskresivanja,znaci moze celo mlado drvo ili grana,koja nije deblja od 7-8 cm,posto deblje bi bile preteske za drzanje,a i nisam probao deblje.Za sada je samo na struju,ali pokusacemo da napravimo isto to,na kardanski pogon,uz pomoc diferencijala od lade.Nadam se samo da ce diferencijal moci da izdrzi.Granja ima mnogo i ljudi me bukvalno jure da uzmem,danas mi je jedan covek ponudio i da mi plati da sklonim nekoliko prikolica granja sa njegove njive.Dobro greje i sirovo i suvo,po meni bolje resenje za grejanje od zetvenih ostataka.
 
Pre par godina sam briketirao žitnu i sojinu slamu.
Soja se dobro pokaz'la,ali od žita je sranje.
Jako loše sagoreva.
 
Ovo nisu briketi ali je zato dobar način primene bio mase što može da posluži i za grejanje domaćinstva.
574f5.jpg

Ova mašina pravi bale teške od 25-35kg i može da balira grane prečnika do 4 cm.Najveća mana je naravno ili nažalost cena od 15000 evra.
 
retlav je napisao(la):
Briketiranje i peletiranje na njivi će 100% jednog dana da zaživi. Želim ti sreću u radu i mogao bi neke slike da okačiš da vidimo kako si to zamislio. Ja ću da napravim sledeće nedelje, nadam se, nekoliko snimaka sa Biomasserom pa ću da okačim da vidite kako briketira. :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Bice slika ali do soje jos ima malo vremena i pre peletirke imam drugih projekata ,trenutno pravim od X nosene tanjirace V nosenu, a posle da zavirsim samohodni berac pa tek onda peletirka.
@xsale takva masina i meni je u planu jer imam granja od rezidbe i zao mi je ih peletirati.:ppozdrav:
 
ljusha je napisao(la):
Pre par godina sam briketirao žitnu i sojinu slamu.
Soja se dobro pokaz'la,ali od žita je sranje.
Jako loše sagoreva.
Kliknite za proširenje...

Šta se podrazumeva pod lošim sagorevanjem? Koliko mu treba vremena da se upali? Jel tinja? Ima li plamena i kakav je? Koliko dugo gori? Šta ostaje posle sagorevanja? Malo detalja nije na odmet. ;-)
 
Сагоревање (искористивост) је боља ако са на крају ложишта нализи шамотна косина која се загреје и до 1000 степени па онда додатно искористи (сагори) гасове који би отишли у димњак. Ако се добро сећам, искористивост се повећава и до 7%.
 
@retlav
Brikete od slame(pšenica,ječam) sam većinom ubaciv'o na već postojeću žar.
Tinja,plamen je mali i žute boje,a odžak se te godine zaprlj'o k'o nikad.
Sojina slama je ok,odlično sagoreva,plavičast dim,malo pepela.
Brikete sam koristio u kombinaciji sa drvima.
 
To je za očekivati ako je ta slama bila ovogodišnja - žute boje. Vidim na njihovom sajtu da preporučuju sivu slamu. Onu na koju su duže delovali atmosferski uslovi. Na karju krajeva, zato se i konstruišu posebni kotlovi namenjeni za sagorevanje biomasa sa posebnom rešetkom, pa sa dovodom vazduha za kontrolu sagorevanja isparivih gorivih materija... Na taj način bi se i problemi takve prirode izbegli.

Verovatno bismo na dosta interesantnih pogleda naišli ako bismo otvorili temu na ovom delu foruma o kineskoj šaši (miskantusu) kao energetskoj biljci.
Evo ovde nekoliko rečenica od uvaženog profesora Glamočlije: http://poljoprivredaiselo.com/2011/04/kineska-sas-novi-bioenergetski-usev/

Ako neko može nek otvori tu temu, jer ja nemam tu opciju još uvek. :)

Hvala
 
Poslednja izmena:
Energetska biljka Miskantus, preko 20 t/ha u 4. godini, energetska vrednost preko 17 MJ/kg. Poželjno za briketiranje, za digestore... Na drugoj slici ima oko 1t materijala. Ovo je juče uslikano u Zemunu, na oglednom polju INEP-a, a zasadio je u eksperimentalne svrhe dr Željko Dželetović dipl. inž. poljoprivrede.

miscantus12.jpg

miscantus13.jpg
miscantus6.jpg
 
Poslednja izmena:
Evo izbriketirao sam nekoliko snopova miskantusa danas. Odlično se briketira sa Biomasser presama, ali je potreban jači šreder za sitnjenje stabljika jer se struktura donekle razlikuje od strukture stabljike strnih žita, sojine slame, sena... Ipak je to trska. :D E sad da vidim još samo kako gori jer zbog toga i eksperimentišemo.

slika0038.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]



slika0039.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]

---------- Poruka napisana 27-12-11 u 19:13 ---------- Prethodna poruka je 24-12-11 at 19:33 ----------
~Kiki~ je napisao(la):
Uležena snaga elektro motora kome je stepen iskorišćenja negde 95% , i dobijena kalorična vrednost govore da je ne isplativo . Ja sam isto hteo da pravim mašinu za briketiranje slame i kukurozovine (stabljika kukuruza) čak sam i gledao neke mašine u preradi drveta , ali sam odustao iz tih razloga ! Pričao sam i sa nekim ljudima na NS sajmu koji tvrde isto .
Bolje je presovati .
Kliknite za proširenje...

Povodom ovog posta.

Ako posmatramo sledeće postrojenje za briketiranje Biomasser SOLO-SET
Ovde imate prospekt http://www.agrogas.co.rs/Agrogas -Oprema za briketiranje.pdf

Videćete da je instalisana snaga briketirke Biomasser SOLO 4,2kW, a sheddera RK za sitnjenje slame 7,5 kW. Zajedno, imaju instalisanu snagu od 11,7kW.

Dakle, za 1h ova mašina bi potrošila sledeću količinu energije 11,7kWh ili ako uzmemo konvertor u ruke http://www.digitaldutch.com/unitconverter/energy.htm i prebacimo iz kWh u MJ dobićemo 39,6 MJ, ajde da zaokružimo na 40 MJ.

Produktivnost u briketima jednog ovakvog postrojenja je do 60kg/h u proseku 50kg/h. Sad uzmimo da je DONJA TOPLOTNA MOĆ slame (u najgorem slučaju), recimo 10 MJ/kg. Pomnožimo masu od 50 kg i energiju po jedinici mase (DTM) 10 MJ/kg i dobićemo 500MJ.

Razlika je očigledno velika. Šta se tu ne isplati?

Neka me neko ispravi ako grešim, ali mislim da se briketiranje i peletiranje sa energetske tačke gledišta isplate.
 
Poslednja izmena:
Probajte koristiti divlji krumpir ili cicoku , ima sladak korjen od kog se moze praviti bioetanol ili bio benzin kako god hocete , a gornji dio je drvenast , naraste u debljinu i do 3 cm i do 2 metra visine , dvostruka isplativost , sa jednog hektara imas oko 50 tona gomolja i oko 10 tona stabljike , od 50 tona gomolja mozes dobiti oko 2000 litara biobenzina ( 95 % alkohol) , to je ako prevedemo u eure nesto vise od 2500 eura i 10 tona briketa , sto je jos oko 1000 eura , jednom zasijana njiva se moze koristiti i do 5 godina bez dodatnog zasijavanja.
Eto vam ideje , ja sam to zelio pokrenuti ali nit para nit vremena za to , ko hoce nek proba , alkohol se radi kao i rakija , gomolj se izriba , odstoji da prodje vrenje i onda se pece ko rakija , oko 10 pa i do 20 litara koma treba za 1 litru bioetanola , bar tako kazu naucnici ????
 
Recimo za Miskantus, kad malo pogledam na internetu, su početna ulaganja tu negde oko 3000 EUR/ha. Ali zato zasad miskantusa traje oko 20 godina, (u 18. se prvi put oseti pad prinosa) a imaš u proseku 25 t/ha. Miskantus se isto koristi za bioetanol, ali i kao građevinski materijal, u industriji papira i biorazgradivih proizvoda, za dvorišta, parkove i zelene površine kao dekoracija i na kraju isto vrlo bitno za popravke karakteristika zemljišta (mulčiranje i kao zasad protiverozionog dejsta).

E sad Čičoka dosta dobro zvuči. Znam da je jako zdrava. Zato imam par pitanja. Kolika su ulaganja po ha u zasad čičoke? Što se tiče briketiranja: Kakva je stabljika? Koliko ima lisne mase, cvetova-nadzemnih plodova? Koliko je suvo stablo pri ubiranju tog slatkog korena? Da li se slepljuju komadići usitnjene stabljike pri povišenim temperaturama i pritiscima?
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh