Šljiva

Kakva su vasa iskustva sa Cacansom lepoticom...Imam oko 200 kom posadjenih proletos pa sam hteo jos toliko sad da sadim.Na sta treba obratiti paznju,koliko je otporna na bolesti,kad i koliko radja isl...:ppozdrav:
 
@ malinar, ja licno imam stenly, crvenu ranku, pozegacu, cac.najbolju, i rodnu. Lepoticu licno nemam al imaju komsije a i dosta sam se interesovao za istu zbog jesenje sadnje. MOgu reci da svi selekcionari u svetu plaču da imaju takvu sortu i pitanje dal su napravili bolju. Cak i kad se pogledaju nove recim top sorte ona ili najbolja su jedan od roditelja sto dovoljno govori o njoj. Lep oblik, lepo radja, ( tolerantna na sarku ne i otporna ), ima srednje vreme zrenja. Ima finu cenu i znam da je rusi otkupljuju. Neki prave i rakiju od nje no za to ima mnogo boljih sorti.
E sad bi bilo dobro da neko od vecih proizvodjaca a ima ih na forumu dodaju jos po nesto
 
Šljiva mi treba za rakiju. Imam već jedan voćnjak Požegače starosti oko 25-26 godina koji se još uvek dobro drži ali mu moram spremiti zamenu. Ranku i Čačansku rodnu neću da sadim zato što i jedna i druga zahtevaju češće potkupljanje jer imaju neravnomerno sazrevanje, a voćnjak mi je malo udaljeniji od kuće pa mi to stavar problem.. Požegača mi je bila idealna po ovom pitanju. Inače imam i 50 stabala Čačanske rodne kod kuće i od nje mi je odlična rakija.
Nisam ja bio zainteresovan za ovu Jojo, nego mi nudi jedan rasadničar kao dobru zamenu za Požegaču.
A Crvena ranka, ona je uz rame Požegi
 
Kakva su vasa iskustva sa Cacansom lepoticom...Imam oko 200 kom posadjenih proletos pa sam hteo jos toliko sad da sadim.Na sta treba obratiti paznju,koliko je otporna na bolesti,kad i koliko radja isl...

Posjedujem među ostalim i sortu Čačansku ljepoticu. E ovako, što se tiče prinosa nadmašila je i Stenlej, ima fino vrijeme dospijevanja što se tiče i cijene, dobar kvalitet. Međutim nezadovoljan sam što se tiče njenog zdravstvenog stanja. Sve agro i pomotehničke mjere primjenjujem kao i na ostalim sortama i program zaštite. Kad prorodi u prvoj (eventualno drugoj) godini po sadnji sve lijepo krene. U 4 godini javljaju se pukotine po kori (koje nisu rezultat porekomjerne prihrane), od 6-7 godine na tim pukotinama nastaju rak rane, smolotočina i vidno paćenje biljke.

Iz godine u godinu po desetak stabala se suši, ili početkom sezone ili kad plod bude veličine oraha, kad su i najveće vrućine. Razgovarao sam sa mnogo ljudi, što dugogodišnjih voćara, agronoma i profesora sa fakulteta, i niko mi nije dao konkretan odgovor zašto Ljepotica toliko trpi od mrazopuca, ako je to razlog njenog pucanja kore. Krečio sam je svake godine kao i druge sorte, čistio rane, mazao kalem voskom ali bez uspijeha...jedostavno nema im pomoći.

Ali sa svima sam došao do istog zaključka da od 7. godine starosti sa Ljepoticom nešto nije u redu i počinje masovno da se suši. Mnogi je čupaju na ovim prostorima jer ne znaju šta se dešava kao ni ja. Svaka koja se kod mene posuši mijenjam je drugim sortama. Ove jeseni sam posadio 8 novih sadnica na mjestima počupanih suvih Ljepotica. Moj ti je prijedlog da dobro razmisliš o sorti koju odabireš da proširuješ.

Evo našao sam par slika na računaru koja prati ovaj tekst, Ljepotica u 4 godini.

35lxm6c.jpg


2qamn7s.jpg


mrzdig.jpg
 
TEK SAD NE ZNAM STA DA RADIM...imam iskopanih oko 300rupa za sadnju sve spremno,jos nisam odabrao sortu...
 
ne goji se prase uoci Bozica, sad je malo kasno da se tek odlucujes koju ces sortu uzeti i od kog rasadnicara, jer po meni je sadnja i odabir sorte najvaznije kod vocarstva jer jednom kad posadis posadio si za 20+ god.... nemoj brzati i saditi posto poto :ppozdrav:
 
Ja sam odlucio da u novembru posadim jos oko 300 stabala sljive i to je to.Samo je pitanje sorte,u rasadniku ima svih nije problem,sadim na parceli koja nije bas idealna,to je krcevina,bilo siblje,ostruga suma...ima korenja starih nisam sve mogao da pocupam.S tim u vezi, treba mi neka sorta koja je relativno otporna na bolesti,to je najvaznije...
:ppozdrav:
 
Malinar, ja sam ti samo htio ukazati na problem koji je jako izražen sa Ljepoticom na ovim ovamo prostorima. Još se raspitaj dobro koju sortu ćeš da odabereš.
 
Vodece mesto u sortimentu i proizvodnji sljive u svetu zauzimaju sorte domace (P. domestica L.) i kineske sljive (P. salicina Lindl.). Sorte vrste kineske (japanske) sljive sa poznim cvetanjem zbog krupnoce, cvrstine i atraktivnosti plodova sve vise prodiru na prostore gde je do sada gajena iskljucivo domaca sljiva. Programi selekcije i stvaranja novih sorti postoje u SAD, Kanadi, Brazilu, Francuskoj, Nemackoj, Italiji, ceskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Norveskoj, svedskoj, Kini, Australiji, Moldaviji i Juznoj Africi. Ciljevi selekcije su krupnoca i kvalitet ploda, rodnost, otpornost na mrazeve i bolesti sa naglaskom na sarku sljive. U Srbiji i Crnoj Gori 2004. godine priznate su Boranka i Timocanka (stone) i Mildora za susenje i druge namene (Ogasanovic et al., 2004
U Rumuniji su stvorene Vlcea, Bragan 17, Renclod de Caransebes, Tita, Alina i Andrea (Cociu et al., 2002). Dve japanske sorte su stvorene u Italiji – Dofi Guidu i Dofi Sandra (Belini i Nencetti, 2002a, 2002b).
U Hohenheimu (Nemacka) su priznate: Haganta sa krupnim plodovima (60 – 80 g), Jojo – apsolutno otporna na sarku sljiva na bazi hipersenzitivnosti i Colora sa zutim plodovima za okucnice (Hartman, 2004).
U Geisenheimu su priznate sorte: Topfirst, Topfive, Topking, Toptaste, Topper, Top, Top 2000, Topgigant plus, Topstar plus, Tophit plus i Topend plus sa plodovima krupnijim od 50 g. U njihovom stvaranju je ucestvovala cacanska najbolja (Jacob, 2004a). Takodje su priznate i dve mirabele sa krupnim, kvalitetnim plodovima: Bellamira i Miragrande (Jacob, 2004b). Rakija od Bellamira je boljeg kvaliteta od rakije od Mirabelle de Nancy.
U zenevi (SAD) su stvorene dve nove sorte P. domestica: NY 6th i NY 9th. Namenjene su za preradu i svezu potrosnju. U Kaliforniji su stvorene Sutter Prune – za susenje i Tulare Giant (De Jong et al., 2002).
Kineska sorta Nuishenximei ima tamnoplave plodove mase 120 – 200 g sa 18 % rastvorljivih suvih materija. Od novih kineskih sorti interesantna je rana GAIA, Black Glow i Black Sunrise (crne), kalifornijske zute, Moon Globe i Golden Globe, ruzicasta, Erly Fortune i Ruby Crunch – Saga W2 koja sazreva krajem avgusta, 10 dana pre Angeleno. Brarossa (SAD) je vrlo rana (sazreva 20. maja); plodovi su okrugli, crvenkasto plavi, krupni (100 – 130 g).
Aphrodite (SAD) sazreva sredinom jula. Plod je okrugao, vrlo krupan (150 – 180 g), crvenkasto purpurne boje, `utog mesa, polukalanka. U Poljskoj su stvorene dve podloge za sljivu. To su Erinosud i Wala, nesto manje bujnosti od P. divaricata (Sitarek i Grzyb,, 2002).

---------- Poruka napisana u 02:39 ---------- Prethodna poruka je at 02:04 ----------

dosta pominjemo Top sortiment koji je stvoren u The Geisenheim Research Center. Daklem Nemcka. KO sto se i vidi jedan od roditelja je i nasa Cacanska najbolja. Veliko pitanje zasto nas institut u Cacku spava !!!!!!!!!!! Stim da po pisanju po stranim sortama nisu bas sve tako uspesne kao sto pise. A kod nas je i pitanje kad ce doci na sortnu listu , ostaje da ih sami krisom krademo iz recimo Hrvatske i sami kalemimo , mada treba paziti jer su ko sto neko rece i c i r :) dakle registred trade mark i zaranjeno umnozavanje no kad smo mi to iz Srbije gledali :p u svakom slucaju zanimljive za razmatranje kao popunjavanje praznine koja postoji kod postojecis sorti


no da krenemo ovo ce mnogima trebati pa mogu slike da zapamte i odstampaju.\
-



topstarplus.jpg

topper.jpg

topking.jpg

topif.jpg

tophit.jpg

topgigantplus.jpg

topfive.jpg

topfirst.jpg

topendplus.jpg

top2000.jpg
 
ups zaboravih mozda najbolju i najinteresantniju za nas vec sam pisao o njoj , rakijska sorta mozda jedini dostojan naslednik pozegace. Pogledajte samo kolki je procenat secera i sve ce samo kasti


toptaste.jpg


pored nje zanimljve po meni su i top gigant plus i topend plus

p.s. zahvaljivanje za post ne kao poruka vec samo udarite dugme namenjeno za to zbog preglednosti forunma
 
За чачанску лепотицу сам на Интернету пронашао да се суши као и кајсија. Кажу да сокови крећу рано па се југозападна страна дебла загријава и кад дође мраз кора пуца. Можда би помогло високо калемљење преко посредника.
Да ли неко зна каква је шљива ана шпет?
 
Nazad
Vrh