Jer loše zbog isparavanja vode i azota ili zbog previše uloženog truda!?
A da umalo da zaboravim, jedino čime bih se ponosio bio bi prinos od 25 tona po hektaru.
Sve troje.
Cestitke na prinosu al pitanje je odrzivosti takvog nacina ,kiselosti i zatrovanosti zemljista.Troskovi nafte,preparata ,dnevnica radne snage danas kosta trecinu cene maline ,nisu za potcenjivanje...
Na mojoj slici si mogao videti drvece oko ove parcele vilijameta iako je ravan teren sa blagim padom.
Erozija na podrucjima pod malinom kod nas je ogromna i ostavlja teske posledice ovakvim nacinom gajenja ,morave i ostale reke su pune mulja .
Meni je neverovatno da se kod nas i dalje na eroziju ne obraca gotovo nikakva paznja ,a to bi trebala biti glavna tema.
Moramo pogledati prirodno okruzenje maline -dakle malina je zbun prilagodjen da raste uspesno uporedo sa travama (ne bez njih) i na napustenim livadama dominira sa ostalim trnovitim zbunovima iz porodica ruza ili po obodima suma ,retkim sumama bagrenja i hrasta ,jer hladovina joj ne skodi ali trazi svetlost , dok gusta suma ne osvoji (povrati) ekosistem.
Dakle nema razloga ne sprovesti i uzgoj na takav nacin u simbiozi sa drugim vrstama i dramaticno spreciti eroziju sto vise moguce ,takodje i malina postaje zilavija.Moguce je izbeci poprecnu sadnju u odnosu na padinu (terase) i saditi malinu u pravcima za optimalnu svetlost.
Znaci izolaciona svojstva celuloze koja sacinjava trave i ujednacavanje vlaznosti i temparature zemljista koja pogoduje i vecini mikroorganizama su najvaznija stavka,usled konkurencije se suzbijaju brzorastuci -oportunisticki -dosadni korovi, ,takodje te trave su i hrana za insekte ,gliste i ostale vrste koji sprovode optimalnu aeraciju zemljista ,znaci ne previse jer ni to ne valja-objasnicu, i prirodno djubrenje. Lucerka moze da povrati 200kg azota po hektaru u nitratima.Tri petneskinje daju azot u ne bas povoljnom obliku kao amid ,amonijak ,i nitrat , i treba ti preko 1200 kila da bi podjubrio azotom kao lucerka uz negativne efekte na odredjene korisne bakterije,kiselo zemljiste ,troskove.
Okej unistio si svaku travku i njen koren i sta se dogadja je zemljiste gubi sposobnost da akumulira vodu i ona ga malo upija, povrsinski sabija i odnosi. Korenov sistem maline se gusi usled nedostatka vazduha i slabi sposobnost rasta jer se takodje zemlja stvrdnjava kao i uzimanja vode .Zemlja se brzo susi jer nema izolacionih svojstava trave tj. celuloze i stvrdnjava , takodje se sabija jos vise jer vodena para izlazi ka povrsini i stvara unutrasnji vakum a vazduh ne ulazi zbog izlazece vodene pare ,zemlja se sleze i kanalici popunjavaju jer nema korena neke biljke da drzi cestice zemljista...Livadska zemlja je prirodno rastresita sasvim dovoljno.
Onda obicno sledi frezeriranje i okej zemlja dobija vazduh i ravnomernu vlaznost ali je previse provetreno i druge aerobne (kiseonicke) bakterije pocinju da dominiraju i prenamnoze se usled tumbanja slojeva zemljista i previse vazduha ,a aerobne bakterije razlazu organsku materiju u zemlji veoma brzo i azot i ugljenik u jedinjenjima u gasove sto predstavlja gubitak, takodje zemlja se prebrzo zgreva i provetrava sto je isusuje i dodatno vetar raznosi fine najlakse cestice zemlje koje su na vrhu.
Azot koji stize kao amonijak ,i nitrat, se razlaze vremenom neiskoriscen i pretvara u obican gasoviti azot usled promena u vrstama bakterija u zemlji i frezeriranja, visoke temparature zemljista(nema trave da izoluje i smanji maksimalnu temparaturu na povrsini) i preteranog provetravanja.Dolazi do gubitka organskih materija jer one trule u potpunosti od bakterija do gasovitog ugljen dioksida jer nema ko da ih preuzme u medjufazama jer nema trava a koren maline ne stize svugde i isecen je frezeriranjem i suv je pri povrsini ,ako zalivas opet sabija se zemlja i opet mora frezeriranje koje opet unistava korenje....
Dakle frezeriranjem se smanjuje raznovrsnost i broj zivih bica u zemlji.
Zabluda je da duboko frezeriranje je kao zalivanje ,ustvari to je samo privremeno olaksanje -zemlja se isusi za 24h i posle bude jos gore.
Zabluda je da trave povecavaju isparavanje, sem odmah nakon kise , ustvari vrlo su zilave biljke i zadrzavaju vodu kad je ima malo ,snizavaju temparaturu zemljista ,smanjuju vetar na povrsini, zahvaljujuci usporenom metabolizmu tokom suse (video bih tebe nakon tri dana stajanja na suncu bez vode), i izolacionim svojstvima celuloze (papira...jel neko kosio i prevrtao seno skoro?) pomazu cuvanje vode.