Racunica u ishrani bikova

To je način tova gde nema toliko posla. Samo što malo ljudi koristi rase koje su namenjene tom načinu držanja. Tipa Aberdin angus, Šarole, Limuzin. Aberdin angus je goveče manje konstitucije, ali zato dobre plodnosti i izraženog materinskog instikta, koliko znam ima nekoliko farmi u Srbiji sa ovom rasom. :)
 
[h=2]TOVNE RASE GOVEDA[/h]
Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu „krava-tele“. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama.
U tom smislu, prednost im je nad drugim rasama što su skromnije u ishrani i prikladnije za upotrebu lošije zelene mase. Osim toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj. Ovom prilikom govorimo o četiri rase.
ANGUS
Angus je tipična tovna rasa, pri čemu izvorni oblik vuče poreklo od crnih bezrožnih goveda sa brdovitih područja severoistoka Škotske koja se odlikuju škrtom zemljom i hladnom klimom kroz veći deo godine. Međutim, neki smatraju da vuku poreklo od crnog rogatog autohtonog goveda iz Škotske, koje se nekad upotrebljavalo za rad. Najveći napredak u uzgoju dogodio se u drugoj polovini 19. veka, kada započinje uzgajivački program uz pomoć umatičenih životinja. Uzgajivački program, koji je započeo u području Angus, nastavlja se u području Aberdin, što je doprinelo povećanju umatičenih životinja, širenju uzgoja i stvaranju veće populacije uz primenu savremenih tehnika odabiranja sve do današnjih dana.
To je dosta niska rasa, čija visina grebena kod krava prosečno iznosi 115-20 cm, a kod bikova 120-135 cm. Odlikuje se vrlo razvijenim proporcijama prednjeg i zadnjeg dela tela. Glava je mala, široka u čelu i bez rogova. Vrat je kratak, širok i mesnat, a trup dug i zaobljen. Noge su kratke, a mišići u predelu butova dosežu do skočnih zglobova. Koža i papci su pigmentisani, a telo izvornog angusa je crne boje. Međutim, danas postoje drugi sojevi u pogledu boje, pri čemu preovladava crveni angus.
Masa tela odraslih krava kreće se 550-650 kg, a bikova u priplodnoj kondiciji 750-850 kg. Utovljeni bikovi mogu težiti više od 1.500 kg. Težina teladi nakon poroda iznosi 30-35 kg. Mlečnost je tolika da se može othraniti tele.
Osobina ove rase goveda je rano stasavanje i odličan kvalitet mesa uz mali udeo potkožnog masnog tkiva. Osim toga, odlikuje se dobrom otpornošću, zbog čega je pogodna za intenzivan tov u hladnim i toplim područjima. Bikovi se upotrebljavaju u komercijalnoj proizvodnji za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi koja se odlikuju dobrom tovnom sposobnošću i kvalitetom mesa. Tako su, na primer, junice melezi angusa sa frizijskim govedom vrlo popularne u stadima sisajuće teladi u sistemu „krava-tele“ i čine dobru osnovu za buduću kravu dojilju. Ako se one opet ukrste sa angus bikom, dobijene junice su idealne krave dojilje, a muško potomstvo se tovi i iskorišćava za proizvodnju mesa.
ŠAROLE
Šarole je dobio ime po francuskoj provinciji Charolais, a smatra se da je nastao od goveda koja su došla u Francusku iz Italije zajedno sa rimskim legijama. Pred kraj 18. veka, u težnji da se tadašnjim životinjama poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole krave sa Shorthorn (šortorn) bikovima uvezenim iz Engleske. Primenom selekcije u cilju bržeg prirasta i ranije zrelosti i gajenjem u bliskom krvnom srodstvu stvoren je novi tip šarole goveda, koji se odlikuje odličnom tovnom sposobnošću. Na taj način su nastale ekskluzivne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova populacija povećava, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada počinje da se širi po čitavom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, canchim govedo u Brazilu). Danas se smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.
To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića. Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg. Krave se drže u rasplodu prosečno 7 godina i za to vreme daju 4-5 teladi. Krave luče prosečno u toku jedne laktacije 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do 4 meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje. Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kg bez izrazito masnog trupa. Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi može biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu ploda (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zahtevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta smanjen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda. Danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnim rasama ma¬njeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta.
LIMOUSIN (LIMUSIN)
Limuziner rasa je dobila ime po provinciji Limousin, koja se nalazi u zapadno-centralnom delu Francuske. To područje je poznato po lošem zemljištu i oštroj klimi zbog čega ova rasa predstavlja čvrsto govedo pogodno za rad. Selekcija ove rase na poboljšanje tovnih sposobnosti započinje sredinom 18. veka kada se istovremeno radi melioracija zemljišta i povećava produkcija travne mase. Od tadašnjeg goveda za rad stvorena je rano stasajuća, tovna rasa čvrste konstitucije, koja je po proizvodnim osobinama vrlo slična šarole rasi. Osim toga, zadržala je otpornost svog izvornog oblika, pa se može uzgajati na otvorenom preko cele godine.
Pšeničnocrvene ili tamnožutosmeđe je boje, a oko očiju ima svetle obrube, pa izgleda kao da ima naočare. Glava je kratka sa širokim čelom i srednje dugim rogovima. Vrat je jak i kratak, a lopatice se dobro spajaju s grudnim košem. Trup je dubok i širok, leđa dugačka, grudi duboke, rebra zaobljena, sapi široke i dobro obrasle mišićima, a noge kratke i čvrste. Prosečna visina grebe¬na krava je 135-145 cm, a bikova 145-155 cm. Masa tela krava u priplodnoj kondiciji iznosi 650-850 kg, a bikova 1.000-1.300 kg. Krave proizvedu prosečno 2.000 kg mleka koje se većinom iskorišćava za ishranu teladi. Ostale osobine vrlo su slične šarole rasi.
HEREFORD (HERFORD)
Hereford rasa je nastala u istoimenoj pokrajini u zapadno-centralnom delu Engleske, a potiče od autohtonog krupnog goveda crvene boje i dugih rogova. Obeležja savremenog hereforda izgradila je skupina uzgajivača tokom 18. veka primenom metoda odabiranja i uzgoja u srodstvu, pri čemu je dobijeno govedo koje rano stasava, nešto kraćih nogu i bolje tovne sposobnosti.
To govedo je snažne konstitucije sa vrlo razvijenom širinom i dubinom. Boja dlake je crvena s belim područjima na glavi, stomaku i nogama. Izvorni oblik hereforda je rogat, iako postoje sojevi bez rogova, koji su nastali kao posledica ukrštanja sa angusom i đelovej govedom. Visina grebena kod krava je prosečno 136 cm, a bikova 150 cm.
Masa tela odrasle krave u priplodnoj kondiciji je 650-730 kg, a bikova 850-1.000 kg. Proizvodnja mleka krava nije visoka i iznosi 1.200-2.000 kg, što je dovoljno za prehranu teladi. Teljenja nisu teška, a masa teladi pri rođenju je 30-35 kg. Uzgaja se u čistoj krvi i koristi se za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi i junica za sistem „krava-tele“. Danas se uzgaja po čitavom svetu, čemu su pogodovale njegove povoljne sposobnosti adaptacije na pri¬rodne i hranidbene uslove (efikasno iskorišćava i najlošiju pašu) i otpornost na bolesti.
U Srbiji je najbrojnije goveče sa spiska tovnih rasa posle simentalca. Najveći broj grla je u okolini Bele Crkve, a poseban Centar za rasplod postoji u Ečkoj, gde je stado od skoro pedeset grla.
Preuzeto sa sajta agroservis
(Gospodarski list i AgroServis)


 
Studiram stočarstvo, tako da mi je sve ovo poznato.

Moje mišljenje kada bi radio sistem krava tele držao bi Aberdin Angus. Najviše zbog ranostasnosti i broja teladi od jedne krave, kod njih je sasvim mormalno da jedna krava oteli 20 teladi za svoj život, rasa veoma otporna na temperaturne razlike.
Kod nas ima farma u Srpskom Krsturu farma Jančić oni imaju ovu rasu. Koliko znam prodaju telad i junice, kad budem na severu otićiću obići tu farmu. Kod nas sam našao da samo Tarzus iz Vršca ima jednog bika Angusa u prodaji, mislim na seme za V.O.

Šarole i Limuzin mi se ne sviđa zbog malog broja telenja i teških telenja. Kod mene su neki osemenjavali Simentalke sa Limuzinom i 2/3 telenja je bilo teško,koliko se sećam da je bio i jedan carski rez. Hereford je dosta sličan Angusu.
Ove četiri rase su svakako dobre za ukrštanje sa mlečnim rasama, kada sva telad idu u tov. Takođe bi dodao da i Belgijsko plavo goveče je dobro za ukrštanje sa mlečnim rasama. Dobijaju se telad velikih tovnih sposobnosti, a telenja su laka.
 
Generalno u poslednje vreme sve aktuelnije postaju priče vezane za neke klasično tovne rase u Srbiji. I ranije je bilo pokušaja, projekata sa njima međutim nijedan nije uradio dovoljno da bi te rase našle komercijalniju upotrebu u našoj zemlji. Ima više razloga za to i skladu sa tim treba planirati sopstvenu proizvodnju. Da bi se korstile tovne rase ili njihovo u osemenjavanju populaciji mlečnih goveda treba vam broj krava, onda se populacija diferencira na dve podpopulacije, jednu kojoj je primarna proizvodnja mleka i druga koj ide ka proizvodnji životinja za tov, najčešće u sistemu krava tele. Mi nemamo dovoljan broj krava i gratis na sve to u stalnom je smanjenju, tako da imamo ozbiljan problem sa tim. Druga stvar je tradicija, a to je da naš domaćih drži životinje u tovu u objektima sa intenzivnom ishranom, sa dobrim prirastima, na kraju sa dobrim kvalitetom junadi i to sa simentalskom rasom. U takvim uslovima simentalac nema alternativu, sve ostale rase su dobrano inferiorne u takvim uslovima, jer pre svega nisu stvarane za takve uslove. Treća stvar i proizvođači i klaničari hoće crveno tele ili bika, glupost, ali to je zahtev tržišta. Četvrto za sistem krava tele potrebne su jako velike površine pod pašnjacima da bi proizvodnja bila ekonomična. U Vojvodini sve je manje tih površina jer se prevode u oranice, a i ono što ostaje su niski i barni tereni i slatine koje su raj za razne bolesti (metilji, problemi sa papcima, vimenima) i lošijeg kvaliteta ispaše za tu stoku. U Centralnoj Srbiji ima pašnjaka idealnih za bavljenje ovim vidom proizvodnje ali nema ko da se bavi, nema ljudi... Prosto nalazimo se u vrlo nezavidnom položaju i jedini način biti ekonomski održiv u ovoj proizvodnji je što jeftinija hrana i obim proizvodnje (broj grla). Znači ishrana zasnovana na hranivima koja se proizvedu na samoj farmi, pre svega kabasta i što veći broj životinja, u skladu sa uslovima i raspoloživom radnom snagom.
 
Pozdrav svim dobronamijernim ljudima na forumu.
Zovem se Drazen Dosen, javljam se iz Banja Luke, po zanimanju sam veterinarski tehnicar i nutricionista ?
Poljoprivreda je moj strast, i zelio bih ovde nauciti koliko god mogu i cuti iskustva svih onih koji se bave poljoprivredom i od toga zive...

- - - - - - - - - -

Ima u planu da pocnem toviti bikove.
Ako ima neko sa ovih BiH prostora da se time bavi volio bih cuti njegovo iskustvo, a naravno volio bih cuti iskustvo svih tovljaca bikova iz okolnih drzava ?
Kakva je nabavna cijena teladi, kakva je otkupna cijena bikova ?
Koliko je potrebno ulaganja za recimo turnus od 20 bikova i na sta treba obratiti paznju u ovome poslu ?
Da li je isplativ posao i koliko ?
 
Ulaganja za 20 bikova su cca 15k evra. Ovde mislim na nabavku teladi i na odgoj do cca 550kg. Isplativo je ako imas robu kad je cena bolja. Kad je cena bolja? Nema pravila kao i u svakom poslu.

Paznju treba obratiti dok su mali, kad predju 300kg onda nema zime.

Nisam tovljac trenutno, ali u porodici godinama smo se bavili time.
 
Ja danas kupio 8 komada uhvatilo mi se po 537.5 evra po komada, nijedno nije ispod 150kg i sve sam uzeo djuture od jednog preprodavac od kog godinama uzimam.
Kako gledata koliko ce da pojedu bikovi, ako gledate seno koje su pojeli i koja je cena tog sena na trzistu onda se varate jer vi proizvodite to seno, a ako ga kupujete onda moze da se racuna.
 
borko jagodinac je napisao(la):
Ja danas kupio 8 komada uhvatilo mi se po 537.5 evra po komada, nijedno nije ispod 150kg i sve sam uzeo djuture od jednog preprodavac od kog godinama uzimam.
Kako gledata koliko ce da pojedu bikovi, ako gledate seno koje su pojeli i koja je cena tog sena na trzistu onda se varate jer vi proizvodite to seno, a ako ga kupujete onda moze da se racuna.
Kliknite za proširenje...
Da ali ovde velika vecina kolega racuna da proda to seno i svu ostalu hranu,dakle oni racunaju kukuruz na 20din,seno na 2e balu itd,takvim racunanjem naravno da nema nikakve zarade,cak idemo i u minus
 
Kod njega verujem da je tele jeftinije od 550e, a odgoj po ovim cenama zitarica i nije toliko skup.
 
Petar 90 je napisao(la):
Da ali ovde velika vecina kolega racuna da proda to seno i svu ostalu hranu,dakle oni racunaju kukuruz na 20din,seno na 2e balu itd,takvim racunanjem naravno da nema nikakve zarade,cak idemo i u minus
Kliknite za proširenje...


Radim u firmi gde se te stvari oko nabavke repromaterijala kalkulisu non stop i stvari koje firma moze da proizvede a da ne kupuje jos su bolje i jeftinije kostaju nego da se kupe, pa kad bi tako racunali kao sto vecina niko ne bi opstao.
Znaci ne moze Petre da se racuna kao sto vecina racuna jer to je tvoj proizvod, mozes da racunas koliko si goriva potrosio za kosenje, baliranje i prevoz pa radna snaga i tako dalje, za kukuruz isto koliko je bilo ulaganja oko semena, vestaka i svega ostalog pa onda dobijes racunicu i kad sve stavis na papir onda dobijes pravu cenu.
Mene mnogi pitaju koliko si spremio hrane za bikove i koliko su pojeli za godinu dana, i onda racunaju i kao bolje da si to prodao i lakse ti, ali ja kad bih prodavao to seno ne bih mogao odjednom da prodam nego na nesto sitno, pa bi bilo vise travljivo (manja cena) pa kukuruz manje rodio pa manja cena usled dobrog roda, a ovako sve to ukalkulises i nije neka dobit ali dobijes dobre pare na gomili.
Ko resi da se bavi time nikako ne moze da racuna hranu po ceni koja je na trzistu, jer se tako ne radi nigde ni u jednoj firmi, a kamoli na neka manja gazdinstva.
 
Evo jednog primera o isplativosti u govedarstvu.Borko i Petre vi znate da u gornjem levcu Zupanjevac je selo u kome ima vise krava nego u celoj opstini.U ovom selu zivi izvesni stocar po nadimku Beca koji konstantno ima u stali 20 do 25 simentalki a ne obradjuje ni jedan jedini ar zemlje. Sva grla su umaticena imao je i sampionku na izlozbama a ima i predigrirana grla.Godinama unazad saradjujem sa istim,snabdevam ga hranom za stoku(od bala sena,slame ,kukuruza ,psenice ,jecmova i evo sada i soje) tako da ove godine izgradio novi objeat i planira da prosirenje.Toliko o islatljivosti u govedarstvu.
 
Kod nas R.Srpskoj u BL i okolnim selima cijena teladi je 400 eura, simental telad, a cak mogu i jeftinije da se nadju ukoliko se kupuju nekoliko dana poslije telenja ?
Znaci nabavka 20 bikova bi bila 8000 eura
Cijena bikova je od 2 do 2.5 eura.Mada najcesce 2 eura po kilogramu zive vage.
Znaci bik od 500 kg izadje 1000 eura ?
20 utovljenih bikova 20000 eura ?
Ja se sad pitam da li bi bilo isplativije kupovati hranu za njih ili nabaviti masine i sam obradjivati zemlju, i skupljati hranu ?
To je ono sto ne znam i u cemu nemam iskustva pa ako moze savijet onih koji znaju.
Hvala
 
Drazen-RS- je napisao(la):
Kod nas R.Srpskoj u BL i okolnim selima cijena teladi je 400 eura, simental telad, a cak mogu i jeftinije da se nadju ukoliko se kupuju nekoliko dana poslije telenja ?
Znaci nabavka 20 bikova bi bila 8000 eura
Cijena bikova je od 2 do 2.5 eura.Mada najcesce 2 eura po kilogramu zive vage.
Znaci bik od 500 kg izadje 1000 eura ?
20 utovljenih bikova 20000 eura ?
Ja se sad pitam da li bi bilo isplativije kupovati hranu za njih ili nabaviti masine i sam obradjivati zemlju, i skupljati hranu ?
To je ono sto ne znam i u cemu nemam iskustva pa ako moze savijet onih koji znaju.
Hvala
Kliknite za proširenje...


Po meni najbolje je da krenes da nabavljas masine i sam da proizvodis, siguran si u tvoj proizvod i uvek ce se vise isplatiti ako sam proizvodis.
Za 5000-6000eura mozes da nabavis nesto najosnovnije, od prese, kose, sejalice i beraca i mozes da krenes da radis posao, naravno ako imas nesto zemlje.
 
Drazen-RS- je napisao(la):
Kod nas R.Srpskoj u BL i okolnim selima cijena teladi je 400 eura, simental telad, a cak mogu i jeftinije da se nadju ukoliko se kupuju nekoliko dana poslije telenja ?
Znaci nabavka 20 bikova bi bila 8000 eura
Cijena bikova je od 2 do 2.5 eura.Mada najcesce 2 eura po kilogramu zive vage.
Znaci bik od 500 kg izadje 1000 eura ?
20 utovljenih bikova 20000 eura ?
Ja se sad pitam da li bi bilo isplativije kupovati hranu za njih ili nabaviti masine i sam obradjivati zemlju, i skupljati hranu ?
To je ono sto ne znam i u cemu nemam iskustva pa ako moze savijet onih koji znaju.
Hvala
Kliknite za proširenje...

Ako imaš svoju zemlju, obavezno sam proizvodi hranu jer tako možeš bolje da prodješ. Ja kupujem telad po 500-550E komad, sve iz Srbije jer u mom kraju je gotovo nemoguće doći do kvalitetnog teleta a ono je osnova dobrog poslovanja. Prodajem ih po 4-4.5KM/kg. Svu hranu sami proizvodimo sem nekih dodataka koje im dajemo dok su mladji (sojina sačma i slično), posle se hrane silažom uz dodatak sijena (livadsko+lucerka).Trenutno držim samo 4 komada ali kada ova tura ode uzeću opet 8 jer toliko mogu da hranim, 4 mi je malo i imam ozbiljan višak hrane koju ne mogu da prodam. Sijem oko 2.7 hektara kukuruza (27 duluma), od dijela toga se pravi silaža (obično 5 duluma tj. pola hektara), ostatak se bere u klipu. Klip se prebira tako da sve što nije kvalitetno ili je oštećeno ili nedozrelo bude samljeveno i pakuje se u vreće da fermentiše, sad imam oko 4 tone toga. Lucerku proizvodim na 7 duluma (4 otkosa) a livadsku travu na oko 10 duluma. Hrane imam u izobilju tako da bi mi, po nekoj mojoj računici, bilo optimalno da držim 10 bikova ali nažalost u štalu mogu da smjestim samo 8 komada.

Bikove držim do starosti od 18 mjeseci jer do te starosti, po dugogodišnjem iskustvu, narastu na 750-800kg i tako mi se najviše isplati. Kupujem nešto veću i stariju telad (zbog toga je cijena veća) jer mi se uzimanje malih teladi pokazalo kao nepraktično (ta mala od 400E, stara 15-20 dana) jer su veoma osjetljiva na bolesti, proliv, hranu, traže jako mnogo brige i i dosta je teže prepoznati kvalitetne medju njima. Kod starije teladi (oko 120-150kg) već se jasno vidi koja telad imaju potencijal da budu veliki bikovi (cilj mi je 800kg i više) tako da samo takve i uzimam. SVe ovo govorim iz mog i očevog iskustva. Radnu snagu činimo ja i otac i ponekad, ako je baš gužva, poneki radnik i imam sve mašine sem berača (dva traktora, IMT 539 za lake poslove i Zetor 7045 za teške, spremač 3m, plugovi, drljača, tanjirača, rasipač, špratač, sijačica, kosa diskosna i samohodna, skupljač za sijeno, presu, prikolica, sječka za kukuruz, mlin....). Najbolje je imati sve svoje mašine sem onih velikih koje se rijetko koriste (kombajni, berači...) ali ti to zavisi od toga koliko zemlje radiš. Jasno je da treba imati svoj berač ili kombajn ako imaš dosta zemlje.

Evo neke računice.

Prošla tura bikova sastojala se od 8 komada, prosjek je bio preko 750kg. Telad su me koštala nešto više od 4000E (bili su jeftinija telad nego sad) a bikovi su prodati za otprilike 12.000E. Pojeli su 6 duluma silaže (mislim da je bilo 11-12 prikolica od po 4 tone) , 4 otkosa lucerke (oko 500-600 bala, 3 otkosa livadske trave (oko 400-500 bala) i oko 12 do 15 tona kukuruza. Osnova hrane je kao što se može zaključiti silaža a dajem je pomiješanu sa kukuruznom prekrupom. Na 180-200kg silaže dodajem oko 40kg prekrupe, miješamo i dajemo im tako pripremljenu hranu, dva takva obroka dnevno. To je obrok za 8 odraslih bikova teških preko 700kg, dok su mladji obroci su manji ali se kako bikovi rastu tako se obrok povećava do maksimuma koji mogu da pojedu i svare tj. pratimo sastav balege i ako primijetim nesvarene ostatke prekrupe odmah smanjim obrok silaže i dodajem sijeno, lucerku ili livadsko i potom opet ide forsirani tov silažom.

Meni se takav tov isplati jer sve radimo i proizvodimo sami.
 
Drazen-RS- je napisao(la):
Kod nas R.Srpskoj u BL i okolnim selima cijena teladi je 400 eura, simental telad, a cak mogu i jeftinije da se nadju ukoliko se kupuju nekoliko dana poslije telenja ?
Znaci nabavka 20 bikova bi bila 8000 eura
Kliknite za proširenje...

Ispod 7 KM po kg nema sansi kupiti musko tele da cemu valja, cesto se desi da tele kosta preko 1000 KM pa do 1200 KM

Evo Zombi je vec objasnio.
 
CetojevicM je napisao(la):
Ispod 7 KM po kg nema sansi kupiti musko tele da cemu valja, cesto se desi da tele kosta preko 1000 KM pa do 1200 KM

Evo Zombi je vec objasnio.
Kliknite za proširenje...


Pozdrav
Je li tovite vi u Laktasima bikove ?

- - - - - - - - - -

zombie_666 je napisao(la):
Ako imaš svoju zemlju, obavezno sam proizvodi hranu jer tako možeš bolje da prodješ. Ja kupujem telad po 500-550E komad, sve iz Srbije jer u mom kraju je gotovo nemoguće doći do kvalitetnog teleta a ono je osnova dobrog poslovanja. Prodajem ih po 4-4.5KM/kg. Svu hranu sami proizvodimo sem nekih dodataka koje im dajemo dok su mladji (sojina sačma i slično), posle se hrane silažom uz dodatak sijena (livadsko+lucerka).Trenutno držim samo 4 komada ali kada ova tura ode uzeću opet 8 jer toliko mogu da hranim, 4 mi je malo i imam ozbiljan višak hrane koju ne mogu da prodam. Sijem oko 2.7 hektara kukuruza (27 duluma), od dijela toga se pravi silaža (obično 5 duluma tj. pola hektara), ostatak se bere u klipu. Klip se prebira tako da sve što nije kvalitetno ili je oštećeno ili nedozrelo bude samljeveno i pakuje se u vreće da fermentiše, sad imam oko 4 tone toga. Lucerku proizvodim na 7 duluma (4 otkosa) a livadsku travu na oko 10 duluma. Hrane imam u izobilju tako da bi mi, po nekoj mojoj računici, bilo optimalno da držim 10 bikova ali nažalost u štalu mogu da smjestim samo 8 komada.

Bikove držim do starosti od 18 mjeseci jer do te starosti, po dugogodišnjem iskustvu, narastu na 750-800kg i tako mi se najviše isplati. Kupujem nešto veću i stariju telad (zbog toga je cijena veća) jer mi se uzimanje malih teladi pokazalo kao nepraktično (ta mala od 400E, stara 15-20 dana) jer su veoma osjetljiva na bolesti, proliv, hranu, traže jako mnogo brige i i dosta je teže prepoznati kvalitetne medju njima. Kod starije teladi (oko 120-150kg) već se jasno vidi koja telad imaju potencijal da budu veliki bikovi (cilj mi je 800kg i više) tako da samo takve i uzimam. SVe ovo govorim iz mog i očevog iskustva. Radnu snagu činimo ja i otac i ponekad, ako je baš gužva, poneki radnik i imam sve mašine sem berača (dva traktora, IMT 539 za lake poslove i Zetor 7045 za teške, spremač 3m, plugovi, drljača, tanjirača, rasipač, špratač, sijačica, kosa diskosna i samohodna, skupljač za sijeno, presu, prikolica, sječka za kukuruz, mlin....). Najbolje je imati sve svoje mašine sem onih velikih koje se rijetko koriste (kombajni, berači...) ali ti to zavisi od toga koliko zemlje radiš. Jasno je da treba imati svoj berač ili kombajn ako imaš dosta zemlje.

Evo neke računice.

Prošla tura bikova sastojala se od 8 komada, prosjek je bio preko 750kg. Telad su me koštala nešto više od 4000E (bili su jeftinija telad nego sad) a bikovi su prodati za otprilike 12.000E. Pojeli su 6 duluma silaže (mislim da je bilo 11-12 prikolica od po 4 tone) , 4 otkosa lucerke (oko 500-600 bala, 3 otkosa livadske trave (oko 400-500 bala) i oko 12 do 15 tona kukuruza. Osnova hrane je kao što se može zaključiti silaža a dajem je pomiješanu sa kukuruznom prekrupom. Na 180-200kg silaže dodajem oko 40kg prekrupe, miješamo i dajemo im tako pripremljenu hranu, dva takva obroka dnevno. To je obrok za 8 odraslih bikova teških preko 700kg, dok su mladji obroci su manji ali se kako bikovi rastu tako se obrok povećava do maksimuma koji mogu da pojedu i svare tj. pratimo sastav balege i ako primijetim nesvarene ostatke prekrupe odmah smanjim obrok silaže i dodajem sijeno, lucerku ili livadsko i potom opet ide forsirani tov silažom.

Meni se takav tov isplati jer sve radimo i proizvodimo sami.
Kliknite za proširenje...

Hvala na pojasnjenju ?
Jos me zanima, kako ide prodaja bikova ? Da li je tesko prodati bika, i moze li se prodati cijeli turnus od jednom ili pojedinacno moras ganjati nakupce ?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh