Radovi u malinjaku

ONo sto sam uspeo da nadjem u vezi sumpora je da je prirodni fungicid i da sprecava hlorozu kod maline.
Sad hloroza je nedostatak gvozdja (hloroza) koju izaziva krec. Simptomi slicni kao nedostatak magnezijuma i cesto se javljaju zajedno. Pominje se da je malina osetljiva na to
Evo zanimljivog teksta http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/274-Nedostatak-minerala-i.php
Evo saznali smo da i krec ima neke lose osobine.

Cegovac odgovoricu ti ovde da mogu i ostali da vide.
Yara je jedino djubrivo koje nije trokomponentno po granulama vec svaka granula sadrzi sve komponente i mikroelemente koje djubrivo ima u sastavu.
Razlaze se nenormalno brzo vec kada je uzmete u ruku osecate da pocinje da se topi,a konkretno COMLEX sadrzi sve mikroelemente koji su itekako potrebni malini. Takodje po preporuci proizvodjaca to je jedino djubrivo koje ne mora da se zakopava sto je za vocarsto odlicno.
Za dalje djubrenje ja koristim Multikal 200kg/ha kada su lastari 10cm proizvodjac svih prihrana koje koristim je Izraelska Haifa.
Posle toga po preporuci treba ici jos jednom multical kada su su lastari oko 30cm ali ja tada ipak idem krec jer svaka od ovih prihrana sadrzi po 15% azota. formulacija im je 15.0.0.-pa element. mislim da je to mnogo azota u tako kratkom roku jer pre toga ide yara.
posle toga ide kan 500kg/ha kada se primeti prvi cvet,negde 12-15 dana posle toga magnisal(magnezijum) 200kg/ha
onda ide kalijum 200kg/ha neged tamo 7 dana po pocetku formiranja poda ali opet gledamo da bude makr 12-15 od predhodnog djubrenja zbog azota u prihranama.

Sto se tice preko lista idem samo jednom na pocetku fertilider vital najvise zbog mikroelemenata i to negde kada su lastari oko 10-15cm i ako stignem bas pred prvu berbu jednom fertilider elit. Ja se fokusiram na prihrane koje idu u zemlju a ono preko lista eto cisto najvise zbog mikroelemenata prskam.
 
Pozdrav narode! Jeste li poceli sa sredjivanjem malinjaka? Mislim,je li rano? Moze li "baba Marta" kako kod mene zovu predprolecne mrazeve koliko da osteti malinu ako je ovid dana povezem?
 
Marko 987
Djubris li malinu stajnjakom,u kom vremenskom razmaku vrsis analizu zemljista?
Koliki prinos po ha postizes u svom malinjaku?
----------------------
Vilamete
Pa po ovom tvom postu svako od nas mora biti najveci strucnjak za sebe?!
Kontraverze koje prave jos vece nedoumice.
Moje iskustvo sa euro-fertilom je negativno,dosta skuplje a nista bolje od klasicnih,tada (pre nekoliko godina ) djubrio sam vrstu pored vrste,<linc-eurofertil,dosta bolja malina bila djubrena lincom.
 
Poslednja izmena:
tasso
Vilamete
Pa po ovom tvom postu svako od nas mora biti najveci strucnjak za sebe?!
Kontraverze koje prave jos vece nedoumice.
Moje iskustvo sa euro-fertilom je negativno,dosta skuplje a nista bolje od klasicnih,tada (pre nekoliko godina ) djubrio sam vrstu pored vrste,<linc-eurofertil,dosta bolja malina bila djubrena lincom.


Eurofertil ili neko drugo djubrivo je po meni nebitno , treba bacati što približnije odnos elemenata a sve u odnosu na analizu zemljišta. Ranije kad sam koristio eurofertil imao sam oko 270kg po aru prinos. Prošle godine sam takodje išao sa njihovim djubrivima i iako je malina bila prilično mršava i nisko vezana 220kg po aru(50m red). Ove godine analiza zemljišta pokazuje dosta bolje rezultate , kiselost mi je dosta smanjena zbog upotrebe Fiziomaxa za raskišeljavanje takodje iz eurofertila. Eurofertil, Fiziomax i Sulfamo je po meni odlična kombinacija. Ove godine verovatno idem sa Jarom. Inače vrlo često menjam djubriva.
 
Marko 987
Djubris li malinu stajnjakom,u kom vremenskom razmaku vrsis analizu zemljista?
Koliki prinos po ha postizes u svom malinjaku?
----------------------
Vilamete
Pa po ovom tvom postu svako od nas mora biti najveci strucnjak za sebe?!
Kontraverze koje prave jos vece nedoumice.
Moje iskustvo sa euro-fertilom je negativno,dosta skuplje a nista bolje od klasicnih,tada (pre nekoliko godina ) djubrio sam vrstu pored vrste,<linc-eurofertil,dosta bolja malina bila djubrena lincom.



Ako se ovo sto pises odnosi na prvo djubrenje ,a ne na prihrane to nema apsolutno nikakve veze sa prinosom. Cak ja licno smatram da to pocetno djubrenje je samo bitno da biljka sto pre dobije elemente za rad i brz razvoj na pocetku. Zato su bitna dobra djubriva koja se brzo tope sa dvokomponentnim azotom. Jednim koji se brzo usvaja i drugim koji treba da pregura do prve prihrane. Malina je biljka znaci ne samo voce vec biljka koja trosi ubedljivo najvise hrane od svih. Takodje mikroelementi kao sto su bor i gvozdje takodje zbog fotosinteze i kasnije za pravilno formiranje ploda kod oprasivanja. Sad da se vratim na pitanje za mene. Moji malinjaci su stari 3 i 5 godina ,a iskreno ja sam se ozbiljno u proizvodnju i istrazivanje maline bacio od 2013. Inace malinu samostalno radim 3 godine. Nisam do sada radio test zemljista ovo ce biti prva godina. Stajnjak bace prosle po celim redovima(ovo napominjem jer ne vidim poentu da ljudi bacaju stajnjak oko reda) u jednom malinjaku. Drugi je nepristupacniji u bedu je pa bi dosla u obzir topolina ali cu ipqk sacekati analize da vidim kako stojim sa humusom. Ovaj nepristupacniji malinjak imao oko 200kg po aru ove godine ali je 2014,bila prva da sam ga koliko toliko doterao jer sam ga nazalost bio zapustio na pocetku. Drugi malinjak na 14 ari bilo oko 2200kg ali imao sam velikih problema sa njim. Naime iz meni nepoznatog razloga ceo malinjak mi je bio go od zemlje do izmenju 60cm po i do metra. Moguce da sam ga rano povezao i da su mi oni kasni mrazevi u aprilu sredili donje pupoljke jer je malina pored reke i kasni sa onom na brdu 7 dana iako su na 50 metara vazdusnom linijom. Tako da sam prinosom prezadovoljan. Ove godine cekam da dobro krene pa je vezujem da vidim da li je to bio problem prosle godine. Takodje malina je drzala krupnocu od prvog do zadnjeg branja. Ranijih godina sam imao slucaj da bude sve extra i samo odjednom postane sitna znaci potrosila svu hranu i sad samo zri na onome sto je do tad postigla. Upozorili su me ljudi da je ne teram previse jer bude ona extra par godina i onda samo pukne valjda zbog mnogo djubriva zato ove godine i radim analizu da vidim sta je oatalo od prosle kada sam odradio sve onako kako sam hteo. Ali recimo sad da se dotaknem i te analize. Kaze ima u zemlji dovoljno azota ili kalijuma,a ko zna koliko malina potrosi u toku godine na cvetanje i zrenje i koliko mora de se doda da bi imala dovoljno a i da ostane u optimalnom odnosu. Jer ako imamo recimo kalijuma malo preko granice koliko dodati da to do kraja berbe ne ode toliko nisko da ona ostane bez dovoljno hrane.Ako cemo tako onda treba raditi analize svakih 10dana i dodavati sta treba jer ne vidim poentu da vidim da imam to i to dok malina ne grosi nista,a ne znam koliko ce potrositi i koliko moram da joj dodam da ima hrane do zadnjeg branja kao i za prvo. Ja sam prosle godine na lastaru prvih 10cm nalazio i 26 zametnutih malina treba ipak dosta hrane dovesti toliku kolicinu ploda do zavidne krupnoce. Vilametova malina je ovako kad je vidim bolja od moje maline kod reke a ista kao na brdu. I majstore svaka cast za 270kg to je stvarno respektabilan prinos.Da mi nije malina ostala gola preterao bi ja preko 200kila i ovaj malinjak kod reke koliko preko ne znam ali videcemo ove godine.

- - - - - - - - - -

Zaboravi sam jednu bitnu stvar. Ja rasim u Bg-u ,a vikendima putujem u Ivanjixu i radim malinu. Ipak kada budem mogao da se vise posvetim bice bolji i prinosi ali sam sobzirom na okolnosti veoma zadovoljan 2014om.

- - - - - - - - - -

http://poljoinfo.com/showthread.php...a-ili-viška-makro-ili-mikro-elemenata-u-voćki
Nadjoh i ovo fantastican post. Svaka cast coveku ovakvo znanje nam treba
 
Poslednja izmena:
Zahvaljujem se i Vilametu i Marku na izlaganju.
Vilamete svaka cast za dostignut prinos-PRINOS ZA PONOS!
Ove godine je u mojoj opstini jedan proizvodjac dostigao prinos 280 kg po aru,ali ima samo 10 ari pod malinom.
A sto se tice djubriva fertila tada ne samo da sam ja bio nezadovoljan njim ,vec i mnogi oko mene koi su ga koristili,
Ija menjam djubriva,uvek eksperimentisem po 1 vrstu,ove godine cu ici sa Yarom.
------------------
Marko znaci i tebe je zahvatio taj sindrom Beogradizacije,to kao da nije biti kul ako nisi Beogradjanin? ha ha
Sala na stranu.
Pa ni ti nemas razlog da budes nezadovoljan,licno mislim kada se dostigne prinos na vecim povrsinama od 30 ari pa navise 200 kg po aru to je dobro,a sve preko toga je gratis,jer se nestize sve blagovremeno i u potpunosti da se primene.A sto se tice problema u malini to imamo svi,samo neko ove aneko one.
Vremenske prilike ili neprilike su mozda glavni faktor u proizvodnji.
 
Ja sam u Beogradu od 2006,a ako izdrzim jos jednu godinu dosta. Nije ovo vise za mene treba mi malo mira ko voli neka izvoli ja bezim odavde uskoro.
 
O proizvodnji maline je napisano brdo knjiga ,brosura,clanaka,snimljeno dosta slajdova,dokumentarnih prica ,kada malo bolje pogledate-slicni sabloni koji se svode na isto.Dobro je procitati ponesto od toga,ali licno mislim da je iskustvo svakog od nas ponaosob,u ciklusu proizvodnje presudan,a i sposobnost da ima "sluha" u svakoj radnji oko maline,odredjuje velicinu uspesnosti!
Kratko definisano-


Malina je kao lepa zena!!



Morate dobro da je negujete,da pazite i vodite racun o njoj,maksimalno da se trudite i budete vrhunski tehnicar oko nje,a ona ce vas izdasno nagraditi za sav ulozeni trud!!!
 
mozda nije pravo vreme za ovakvo pitanje,ali,zanima me da li je neko radio hemijsku analizu same maline tj lista,to bi trebalo da je najmerodavnije,sto se tice samog kvaliteta zemljista i uz analizu samog zemljista stvoriti pravu sliku
 
Prosle godine sam cuo da su braca Nesici iz Zavlake radili detaljne analize zemljista ,strukova i lista da bi ustanovili kako ide kompletan ciklus fotosinteze i ishrane maline, kako sam cuo imaju ogrone malinjake do 10 hektara. Sta im je analiza pokazala nisam uspeo saznati. Ako ih neko zna neka se raspita.
 
@vilamet2012

Kolega pitao bih te nesto,u nekim postovima iz ranijih godina naleteo sam na jedan tvoj u kome kazes da ti je malinjak u velikoj meri bio zarazen didimelom,pa me interesuje koliki je bio prinos te godine u odnosu na neki tvoj prosecni i da li se didimela primecuje samo na kori lastara ili i u srcu,hvala:osmeh:
 
Koliko se sećam Didimela se samo primećivala na kori. Stablo je počelo da tamni još u toku same berbe , ovim mislim na mlade zaperke. Sledeće godine mi je rod bio katastrofalno loš. Krenulo je svega 30%pupoljaka. Ovakva pojava se i dalje sporadično javlja kod pojedinih proizvodjača. U proleće se teško raspoznaje. Uglavnom se vezuje na oko zdrava stabljika ali kasnije pojedini pupoljci zakržljaju. Od tada redovno praktikujem preventivno u skoro svako prskanje zaštitu protiv didimele.
 
Ja sam to imao konstantno dok nisam odneo stabljiku u poljoprivredni zavod u Loznici.,i evo st su mi rekli,
Zastita vec odrasle biljke (npr onu koju sada vezujemo) nema neki ,bolje receno skoro nikakav efekat, preventiva je kada ostavite lastar za narednu godinu i kada je vec oko 10 cm tretirate ga sredstvima na bazi bakra,samo njih(mlade lastare) ,ali nezavisno od redosleda prskanja odrasle maline.
Pojednostavili su to ovako- Dete se vakcinise dok je malo da bi bilo imuno kad odraste!
Rezultat vise nego dobar,

Didimela ili ljubicasta pegavost je laicki receno flekavo susenje kore,obicno nastupa od srednjeg razvoja biljke pa sve do kasne jeseni,u mnogo vecoj meri na vlaznoj godini,
NAjefikasnija zastita u ranoj fazi razvoja.
 
Za to sluze ona dva prskanja posle berbe. Prvo odmah cim se berba zavrsi i sledece ide od pocetka do polovine septembra.
Retko ko od proizvodjaca kod mene prska malinu posle branja ali ove godine su skoro svi odradili makar po jedno prskanje zbog kisne godine.
Ja sam stigao samo jednom da je preprskam jbg ali ove godine cu vala kako treba dva puta i da ne mislim.
 
+ prskanje od trulezi u procvetavanju ...samo treba donju diznu usmeriti u koren da mlade lastare okupa. i mislim da bi bilo to je to...._?
 
Jeste Pole ali ja lastare kidam zadnji put od pola maja do prvog juna tako da moze da se desi da poslednje prskanje fungicidom ne zakaci mlade lastare jer je zadnje sa quadrisom oko pola cveta kada u kombinaciji ide sa switchom i onda zadnje je 7 dana pred berbu switch,a on nije za tu namenu.
 
Ljudi, radite li pocetno djubrenje? Ja mislio ovog vikenda, ali koliko vidim sledece nedelje ce neki sneg, pa se mislim. Strah me da bacim, na 700-800m nadmorske visine sam, mozda krenu pupoljci, pa ih mraz pokosi, ili ce mi voda prilikom otapanja odneti i djubrivo. Bacam formulaciju 20:20:0, a od strucnjaka sam dobio uveravanja da ono bukvalno 20-ak dana stoji i ceka da ga malina usvoji, nece otici u zemlju dok malina krene kao 16:16:16 npr. Marko987 mi je preporucio da sacekam da skroz krenu maline, ali se mislim da li ce mozda biti kasno...:sta:
pomagajte...
 
Nisam ti ja rekao dok skroz ne krene nego dok ne primetis da su pupoljci krenuli.Ne treba da cekas da ozeleni jbg. I molim te dobro citaj sta sam napisao ili ako nisi siguran pitaj ponovo da ne bude ovakvih situacija. Hvala

To sto se tice vremena otapanja djubriva.Yara se izuzetno brzo otapa i moze da bude dostupna biljci do 30 dana.Ali tih 30 dana je verovatno u optimalnim uslovima. U uslovima topljena snega ili velike kolicine padavina nisam siguran da je to moguce. Ja joj dajem max 8-12 dana. Ostane verovatno nesto i posle toga ali racunaj da ti je 70% hraniva otislo u tih prvih desetak dana

- - - - - - - - - -

Ja sam planirao da krenem sa djubrivima u drugoj polovini marta jer koliko vidim prognozu do pola marta su veoma niske temperature do 5 tokom dana i minus nocu
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh