Prirodni pesticidi

Pa aslušaj, imaš veliki entuzijazam ( jel sam ovo ispravno napisao (?), a koji vrag ne koristimo naše reči...?), za pokušaje proizvodnje u saradnji sa prirodom ( i ova floskula (?) mi se čini poznata)...
Koprivu možeš i duže držati u vodi, odnosno dok se sve ne istopi...ali onda je razblažuješ.
Za prskanje breskve kad je već uhvatilo kovrdžanje , neko je napisao da je bez veze jer je neefikasno ...jer je trebalo tretirati na vreme -"zelena tačka" , sve tretiranje posle toga , pa i mlekom ili aspirinom , ne utiče na uzročnike kovrdžanja...bolje sačekati da izađe novi list i onda mu pomoći da što pre osvoji .....
Gavez je dobra stvar, ali pazi on traži vode...više je za povrtarsku baštu...pored paprike ili paradajza...koji se češće zalevaju. U voćnjaku možeš da ga kasnije šišaš radi potapanja u vodu pa tom vodom zalivaš ili prskaš....voćkice...povrće...šta već imaš ili hoćeš ( ali to i sam znaš ili si već uradio).
Za presađivanje koprive imaš od mene pohvale!!! Ali pazi, ne znam da li si primetio, koprive uspevaju na izuzetno plodnom i rastresitom zemljištu...Ona neće posno i suvo tlo.
A to što si " svakoj voćki rekao" verujem da će te poslušati...jer je u njihovom interesu...jel tako?


P.S. ( e sad , šta je u njihovom interesu(?) da te slušaju ili da se bore sa raznim uzročnicima bolesti same(?) , ako te samo slušaju, onda ne mogu da se bore sa raznim uzroćnicima bolesti...jel tako(?), a ako te ne slušaju ( ili ne čuju- deri se ti koliko hoćeš - ko te ne čuje , neće te ni čuti), jer ne znaju da se trebaju boriti...)

Dobar dan. Da li bi mogo i kako da se iskoristi Skrembus ili Divlji beo luk u zastiti bilja? Ima li neko iskustva? Slicno pitanje sam postavila u temi [h=3]Kompostiranje[/h] i u temi

Organsko voćarstvo i odgovornost prema prirodi - čuvanje flore i faune i čoveka, vreme i načini primene pesticida.

I ja bih voleo da znam...
Kod nas se kaže cremboš ili sremuš...kako ko...
Kod mene ga retko ima, po šumama meni u blizini...a nemam ni nešto vremena..pretpostavljam da može biti neke koristi od njega...kad ima od domaćeg belog luka ( prirodni penicilin) , što nebi i od ovog divljeg...
Pozdrav od mene...valjda će neko drugi više znati...

oktopod je napisao(la):

Ma piši ovde, teme sa imenom chat su u principu teme bez teme

Kliknite za proširenje...

Тако је. Чат је више оф топик, више бла-бла сам` да нешто пишем. Тако да саветујем да пише овде. Ја сам правио супицу за заливање од коприве, праха љуске јаја, пепела... наводно би требало да буде добро али ко зна можда и није та комбинација. Гавез сам посејао па ћу да га множим кажу да је права бомба као и коприва за ђубрење. Камилица је добра кад хоћемо сејати семе, дезинфикује добро. Мада мени је СлаволС мајка мара, за резнице и семена, клија ко лудо.

Ma verujem ja da je to slavol S...ali ovo ti je " uradi sam" princip...
Samo ja nisam stavljao pepeo...dosad...jel se to lepo razmuti(?)...ili samo ofarba čaj...Vidim da kolega i sremuš potopi za čaj...A klod mene ga malo ima...

vuxsd je napisao(la):

Na vinogradarskim breskvama se pojavila kovrdžavost listova. Verovatno ću u subotu da tretiram sa rastvorenim mlekom. Jel to u redu?
Danas sam posadio pored nekih voćaka po par čena belog luka. Neka rastu i neka se druže.

Kliknite za proširenje...

Vinogradarske breskve i mlade breskve i nektarine sam 'prskao' sa razblaženim rastvorom mleka, sode bikarbone i par kapi ferija. Oni listovi koji su bili ukovrdžani su ostali kovrdžavi a novi rastu kao iz vode i za sada se ne kovrdžaju. Videćemo kasnije. Svaku voćku sam zalio razblaženim rastvorom koprive, gaveza, malo komposta i malo 'organskog' peletiranog đubriva. Gavez se pokazao kao veoma otporna biljka jer se primio 90% a sadio sam ga maltene pod ašov (napravim rupu i ubacim biljku). Tamo gde se nije primio izaćiće tokom godine ili dogodine.

u jesen kad opadne lisce prskaj sa tim samo dodaj jace ferija i + caj od kore hrasta - feri se koristi za insekte - ako ih nemas nemoj ga u vegetaciji koristiti

Meni je delimično uspelo prskanje protiv kovrdžavosti sa sodom bikarbonom (jedna kesica na 10l). Recimo da se na 20% opet pojavila ali ne u toj meri kao ranije pa ću morati još jednom da oprskam. Verovatno bi bilo bolje da imam ljudsku prskalicu a ne igračku

Naš kolega Philby ima problem sa vašima u pasulju.

Po receptu ide 1kg koprive u 10 litara vode da stoji 12-24-48 sati (mada nisam(mo) se sto posto držao recepta - napunim kantu od polikolora koprivom i/ili gavezom i ubacim vodu). Takvu tečnost onda razblažiš a negde piše i da se ne razblažuje. Obično sam litar stavljao u kantu sa oko 12 litara vode pa sipao u prskalicu (imam sličnu kao kolega dzionik). Pronađi na internetu recept pa pripremi i koristi prema svom osećaju. I ja ovo sa porodicom radim prvi put od ove godine tako da nemam provereni način i sistem pravljenja pripravaka, zaštite i prihrane. Ideja je pomoći zemljištu da bude plodnije i bogatije raznoraznim živuljkama (i dobrim i lošim) pa na taj način pomoći biljci da bude jača i da uzme sve što joj je potrebno iz takvog zemljišta. Takva jača biljka bi se sama borila protiv napasti, štetočina i bolesti i zvala u pomoć dobre predatore (bubamare...). Teorija kaže da je dobro imati i korove koji privlače vaši više nego biljke koje uzgajaš pa ih mravi nose na te korove. Tako je u teoriji...(mada sam to video i u praksi)

Dobio sam savete koje primenjujem od dobrih ljudi tako da pričam sa biljkama i ohrabrujem ih da se same bore - kolega gandrad ima neku zanimljivu i humorističku teoriju o tome šta radim .

Najbolje je imati po neku ružu svuda po parceli jer vaši prvo idu na nju - to je indikator da li ima vaši i kolika je brojnost.

Poprskao sam bob - baš sam ga dobro okupao.

Ono sto ostane posle tih 12-24-48 sati počinje da se raspada i stvara tečno djubrivo. Što više čekaš to je bolje a i više se oseća (čitaj ).
Takvo tečno đubrivo od koprive sam mešao i sa tečnim đubrivom od gaveza a dodavao sam i šaku dve šumskog ili 'domaćeg' komposta i par šaka peletiranog pilećeg đubriva. Sve sam to mešao pa litar takve tečnosti u kantu od 50 litara vode (preporuka je 100 litara) sa šmrka (ručna pumpa). Budi oprezan - ladna voda - neke biljke je ne vole. Ja punim dve kante od po 50-ak litara da se zagreju a kad nestane tople vode koristim hladnu (pa kojoj se biljci šta zalomi).
Sa tim možeš zalivati ili preko lista. Samo oprezno - kao što rekoh slušaj svoj osećaj.

Kad god nešto prihranjujem sa takvim đubrivom ja prođem i preko boba (samo oprezno s obzirom da pasulj ne voli mnogo azot?). Negde sam pročitao da se te crne vaši zovu bobove vaši. One obožavaju bob pa se zato bob više i ne gaji.

Ovih dana smo krompir 'prskali' sa rastvorom od cvetova zove. Kažu da krompirova zlatica ne voli miris zove ili ne može da namiriše krompir tako 'kamufliran'. Videćemo rezultate - kad padne kiša neće biti mirisa.

Možda ovde Philby dobije još neki savet a naravno i ja?

Pozdrav,
Prosle godine mi je mahuna graska bila puna crvica...da li bi bilo efikasno da isprskam otopinom belog luka ili skrembusa grasak ove godine ? Ili, ima ni neko bolju ideju?(cilj mi je da izbegnem hemikalije)

Hej Vuxsd@, izvini za malo šale...nadam se da mi ne zamerate , te "male" ispade u stilu velikog Zorana ( ne mislim da se upoređujem sa njim , jer je on jedinstven , a ja velika neznalica, ali ponekad dadne inspiraciju)...
Što se mene tiče i mog bavljenja i spravljanja , a naročito korišćenja čajeva....napravio sam veeliko sranje...Stavio sam ja i koprivu i gavez na topljenje u bure , ma čim se pojavila prva kopriva...Tako sam i prošle godine...i zalevao i prskao i sve je bilo OK.
Sad sam počeo da zalevam rasadnik...povrća...posejao bosiljak, papriku , paradajz , pa plavi patlidžan , te karaviju, mirođiju , origano....i još mnogo toga...
I od samog početka zalevao čajem ....u onu baštensku plastičnu kantu sa rešetkom na vrhu sipam dva lončeta ( znači dva litra) čaja, i ostalo dopunim vodom...i sa tim zalevao od samog početka...
Ali u prošli ponedeljak, taman pred slavu, ajde da zalijem , pa ko zna kad ću ponovo stići...i nešto me natera te povećah dozu...A paprika iznikla visine nekih tri- četiri cm, a paradajz , nešto veći nekih desetak , a neki i više cm. I stavim četiri lončeta...a ostalo vodu, kao i obično...Sutradan u utorak da otkrijem , negde popodne...paprike više nema...sve popadala ...a paradajz sve sa ožegotinama odozgo...Odmah sam uzeo i oprskao bakrom , ali ostalo vrlo malo...
A imao sam upozorenje ...pred očima...ali nisam znao da čitam "između redova"...naime onaj bosiljak ( dva redića domaće seme i dva redića kupio seme u kesici) "pao" mnogo ranije...za njega je i onih dva litra bilo previše...a ja se čudio i nisam prepoznao upozorenje...
posejao ja opet bosiljak i on odmah izašao, ali sad zalevam čistom vodom...da sejem ponovo papriku ...ne vredi...kad će to stići , za rasđivanje...
Tako drugari , veliki oprez sa čajevima od koprive i gaveza ...ja sam posle dodao i pun džak maslačka da se topi zajedno...eno ga...sad ne smem da ga primenim ni na šta...videću kad rasadim papriku ( moram kupiti) i ostalo povrće ...pa polako...
OPREZ!!!

Covek se uci na svojim i na tudjim greskama . Ja prihranjujem papriku, paradajz, krastavac sa koprivom odnos 1 litar koprive na 10 l vode . A jednom sam zeznuo sa kokosinjcem papriku i paradajz poceli listovi da zute po ivicama doza je izgleda bila prejaka.

Gandrad nema ljutnje - samo nastavi sa prihranom oprezno - slusaj sebe i gledaj biljke. Da si pitao biljke kao ja same bi ti rekle da li da zalivas ili ne. Salim se naravno .
Ja imam korektora koji ispravlja u startu sve sto pokusam da zabrljam.
Mi smo zalivali paradajz pa se sada zuti ali mu ipak krecu zeleni listovi. Paprici ne smeta mnogo. Najvise odgovara belom luku on raste kao iz vode.

Posalji mi na pp na koga si Zorana mislio - mozda mislimo na istog.

Ma šta ću ti slati na pp? Pa mislio sam na legendu jugoslovenskog, ma svetskog glumišta: Zorana Radmilovića...
Pa stalno mi je pred očima ona predstava...Pa znate...Radovan III ....I one njegove replike...kojih nije ni bilo u tekstu...
A eto ja pokušavam da izvodom nešto, kao imitiram...ali daleko od toga da se upoređujem sa njim...ja sam samo mrvica...
kao duhovit...kobajagi...
A što se tiče paprike, pa prošle godine me zeznu poplava...pa sam morao da kupujem rasad...a ove godine sam sam kriv ...i opet kupujem rasad...

Prvo pravilo ti je bilo sta da probas pocni sa malim koncentracijama - ako se pokaze dobro pojacaj, a ako je odlicno sto pojacavati kad je vec odlicno

vocar amater je napisao(la):

Zaboravih odgovoriti Knezu na ostala pitanja.
Sa kajsijom sam na "Vi". Jedino moje iskustvo sa njom je da u mom kraju bas i ne uspijeva.
Imam tri starija stabla tresnje koja su radjala.... kako im se svidi.
Kad je oko njih posadjen vocnjak, i kad sam prostor izmedju njih poceo da koristim za odlaganje pokosene trave (kompostiste), pocele su da radjaju redovno i obilno.
Vidjao sam i ja stabla koja radjaju bez posebnog djubrenja, ali kao pojedinacna. Nikad u gustoj sadnji.

- - - - - - - - - -



Vracam, gatam i pogadjam. Pokusavam pogoditi kad ce biti cvatnja da u to vrijeme imam maksimum. Ne trebam ti govoriti od koliko faktora to zavisi. Temperatura, kolicina padavina, topivosti djubriva.....

- - - - - - - - - -

Naravno, nije azot jedina zajebancija.

Kliknite za proširenje...

Čitajući postove u temi kruška o pravovremenom prihranjivanju azotom dođe mi misao da ako se prihranjuje tečnim đubrivima od koprive i gaveza i još raznoraznih travčica da bi takvo đubrivo biljka lakše usvajala. Više je prirodnije i prihvatljivije od veštačkih đubriva i lakše dostupno korenu.
Što bi značilo da bi se takvo đubrivo (tečno) kasnije primenjivalo možda i nedelju dana ili par dana pre cvetanja???

Sve više mi se čini da pre sredine marta u organskom voćnjaku nema potrebe da se išta radi oko voćaka - barem prema mom rasporedu voćaka (a imam od svega pomalo). I da se tek tada krene sa nekom rezidbom u mom slučaju minimalnom jer sve mi se čini da bi najbolji način formiranja stabla bilo ona forma najpribližnija prirodnoj a to opet znači da drvo ima provodnicu. Mada imam već kajsije koje su od starta formirane kao vaza. I dalje se lomim po ovom pitanju imam dovoljno vremena s obzirom da su voćke mlade.

Kokosiji ili golubiji gnoj se mesa sa vodom, zatim se ostavlja 2 nedelje da fermentira, nakon toga se procedi i moze se


koristiti razredjen sa vodom (1:50)


Biljni cajevi:


Kopriva, gavez, misakinja, slez su jedna vrsta cajeva koja podsticu rast biljaka (pune su azota i ostalih gradivnih


materija)


Kamilica, lavanda, pelin, haj.trava, maticnjak, maj.dusica su druga vrsta cajeva koja podstice otpornost biljke na bolesti


i stetocine


Priprema se tako sto se posuda biljkama napuni do ¾ posude ostatak se nalije voda (kisnica), otopina je gotova od 2-3


nedelje (dosta zavisi od usitnjavanja trava) uglavnom kad otopina prestane da peni i otopina bude braon boje tad je


spremna za upotrebu.


Tretiranje cajevima ako se obavlja kod mladih sadnica na svake 2 nedelje (1:20), dok kod odraslih biljaka se radi na svake


3-4 nedelje (1:10) – bolje je cesce gnojiti redjom otopinom (ko gnoji svake nedelje odnos je 1:50)


Preporuka:


Gavez otopina se koristi u odnosu 1:50 jednom do 2 puta mesecno


Kopriva otopina se koristi u odnosu 1:20 2 puta mesecno


Kamilica otopina podstice otpornost biljaka 100g suvih cvetova se natapa nedelju dana u 1l kisnice posle se razredjuje


1:5 (stiti korenje od gljivica – pogotovo mladih), nerazredjenom otopinom jednom mesecno se podstice razgradjivanje


komposta (a sprecava njegovo truljenje)


Zelje, kelj listovi svih vrsta 3-4 kg na 10l kisnice je dobro gnojivo za svo povrce


Maslacak 2-3 kg na 10l kisnice zalivanje nerazredenom otopinom podstice rast bobicavog voca (aronija, ribizla), kao i sto


resava problem zutenja lisca kod krusaka


Neven listovi i cvetajuca biljka 1-2 kg na 10l kisnice u odnosu 1:10 do 1:20 su dobre pogotovo kod povrca koje su stalno


gladne (paradajz i kupus) poboljsava rast i zdravlje biljkama


Lisce cvekle i spinata su gnojiva bogata azotom (1-2 kg na 10l kisnice – u odnosu 1:10) koristi se kod sveze posijane ali i


izgazene trave


Paradajz bocni izbojci, zaperci (1-2 kg na 10 l vode - 1:20) su korisni za grasak, pasulj, papriku, persun, celer i luk


Zalivanje stabala ima smisla samo ako se stablo zalije sa bar 50l vode (da bi dosla voda do korena potrebna je ta


kolicina)


Bosiljak – ako se sadi u blizini krastavaca do kasnog leta odoleva pepelnici i obilno radja


Cubar – tera crnu us i potice zdrav rast salate


Kamilica – povecava otpornost protiv napada gljivica na biljke


Beli luk – jaca otpornost biljaka protiv pljesni i glivica, posadjen blizu debla breskve stiti je od kovrdzavosti lista,


voluharice novoljno kopaju po terenu gde je zasadjen beli luk


Caj od belog luka je dobra zastita za persun (protiv truljenja, pucanja i za bolji rast), caj stiti i ruze os lisnih vasi


Vucika (lupinus polyphyllus) – podstice rast arisa, borova smreke (cetinara), grm inace obogacuje tlo azotom


Paprena metvica – je odlican pokrivac podnozija stabla voca, pravi senku, olaksava upijane hranljivih materija, te


poboljsava aromu plodova, posadjen u redu izmedju krompira sprecava razvoj plamenjace, i podstice rast krompira


Neven je generalno dobar komsija svim biljkama, podstice zdravlje i biljaka i tla, isto je biljka preporucljiva da se sadi u


podnoziju vocke jer privlaci razne korisne insekte


Zalfija – odbija puzeve i kupusnog leptira, u kombinaciji sa timjanom se pojacava delovanje


Timjan – njegov miris odbija lisne usi i druge stetne insekte


Ruta – kao malc odbija mrave


Maticnjak – je dobro saditi u podnoziju vocaka (poboljsava aromu voca), spreca kovrdzavost lista breskve i privlaci


bumbare, pcele i dr. korisne insekte


Vlasac – tera licinke, kupusne musice, leptire


Lecenje bolesti :


Plamenjaca:


Zalfija – 500g lisca se prelije kljucalom vodom, nakon toga se izlije u 5l kisnice i ostavi 2 dana da odstoji, razblazeno 1:1


se koristi preventivno kod plamenjace paradajza i krastavaca


Haj. Trava – 500g cvetova se prokuva u vodi, a zatim se sve to izlije u 10l kisnice i ostavi se da odstoji 3 dana


razblazeno u odnosu 1:10 se preventivno koristi kod svih gljivicnih oboljenja


Crni luk – ostatke od ciscenja (ljuska, kora i vrhovi) 1kg/10l vode ostaviti 10 dana da odstoji koristi se 1:10 rrazblazeno


kod plesni, plamenjace


Krastavost:


U rano leto listovi breze – otopina 1kg lista i 1l kisnice razrediti 1:5 sa tim prskati stabla jabuke i kruske


Mravi, insekti:


Otopina od 1kg na 10l kisnice opalog lista hrasta –zalivanjem nerazredjenom otopinom se uklanjaju maravi


Rabarbara- 1kg/5l vode kuva se pola sata, nerazblazeno se koristi protiv moljaca, crne vasi, mravi generalno insekata,


prska se dan za danom do istrebljenja


Zalfija – 500g lisca se prelije kljucalom vodom, nakon toga se izlije u 5l kisnice i ostavi 2 dana da odstoji, nerazblazeno se


2 puta nedeljno koristi kod kupusovog leptira i i muve,


Paradajz - (zaperci, nepotrebni delovi biljke) 1kg/10l vode ostavi se da odstoji 14 dana, razblazeno 1:1 oterace


kupusovog leptira 1-2 puta nedeljno, a zalivanjem zemlje oterace puzeve.


Pelin- otopinu od 500g cvetajuce biljke na 10l vode koristiti nerazblazeno protiv muve, buhaca gusenica i lisnih vasi


Pelin- protiv lukove muhe: 300g caja od cvetajuce biljke uliti u 10 l kisnice i ostaviti 2 dana da odstoji – koristiti (zalivati


zemlju) nerazblazeno


Lisna vas:


Otopina 1kg/10l opalog lista hrasta u odnosu 1:5 do 1:10


Caj od 2 kasikice osusenog lista bosiljka na 1/4l vode nerazredjeno


Dragoljub – krupno naseckano lisce se prelije kipucom vodom, ostavi se da odstoji 3 sata (cesce promesajte)


nerazblazeno se koristi kod krvavih usiju, a razblazeno 1:10-20 za lisne i stitaste usi


Pepelnica:


Mesavina caja od preslice i bosiljka 8 kaf. Kasikica na 1l vode – sprecava pepelnicu kod krastavaca


Krompirova zlatica:


Caj od grancica tuja (inace otrovan) smeta larvama krompirove zlatice


Jacanje biljaka:


Strugana kora vrbe i mlade grancice jaca biljke


Isti efekat se postize i sa aspirinom (utice pozitivno na imuni sistem biljaka)


Protiv gljivica:


Preslica – 1,5kg na 10l vode natopite 1 dan u vodi, zatim kuvajte sat vremena – razredjuje se u odnosu 1:5 do 1:10 deluje


preventivno i jaca otpornost biljke na gljivicna oboljenja (pepelnica, rdja, krastavost, truljenje, pegavost kao i poleganja


kod sejanja)


Kovrdzavost lista breskve- 100g belog luka na 1l kipuce vode– na svake 2 nedelje do istrebljenja


Monilija - Ren 300g lisca i korena rena usitnite, 3 sata se natapa u vodi, zatim se kuva pola sata i nakon toga izliva u 10l


kisnice i ostavlja se da odstoji 1 dan – prska se predvece nerazblazeno


Pelin – kovrdzavost lista jabuke: caj od 300g cvetajuce biljke uliti u 10l kisnice i ostaviti 2 dana da stoji – koristiti


razblazeno u odnosu 1:3 jednom nedeljno


Voluharice:


Otopina 1kg/10l lista i mladih grana Zove – nerazblazeno se sipa u tunele i natopi tlo odakle zelimo da isteramo


voluharice


Priprema otopine i cajeva:


Otopina se priprema tako ako nema napisanog uputstva 2 nedelje se bilje drzi namoceno u vodi (najbolje kisnici)


Caj se priprema tako sto se usitnjene biljke preliju kupucom vodom i ostave se da se ohlade


Inace svi gore navedeni recepti se mogu i menjati sve je proizvoljno negde ce mozda jaca kncentracija se bolje pokazati


negde nece.


Dodavanjem malo neutralnog sapuna ili deterdzenta za pranje posudja - postize se efekat boljeg prijanjanja za biljku


(lepak)


Kompostna otopina:


Podstice rast i otpornost biljke, koristi se svez kompost (pun bakterija i gljivica) koje svojom brojnoscu i raznolikoscu


ometaju mnoge stetne bolesti.Nanosenjem otopine biljka mobilizuje svoje odbrambrene sposobnosti, pravi otpor i na taj


nacinn isto stiti biljku


Posuda se do pola napuni kompostom, ostatak se dopuni vodom, dodaje se par kasika kamenog brasna, saka algi, i 5g/l


secera.Kanta se ostavlja na toplom (20-25 C) svaki dan se promesa 3 puta i nakon nedelju dana caj se procedi i koristi se


u odnosu 1: 5-10 jednom nedeljno


Buduci da otopina sadrzi zive organizme i treba je iskoristiti sto pre (do 10 dana), pa praviti novi caj


Ekstrat mahovine:


Mahovina nema bolesti ni parazita zbog svoga sastava, ekstrat mahovine stiti biljke od insekata, gljivica


Saka mahovine se prelije kipucom vodom, i sve se to uspe u kofu kisnice da odstoji 2-3 dana, koristi se nerazblazeno


Mleko protiv gljivica:


Razblazenje 2:10l se koristi preventivno kod plamenjace u jutarnim satima, kadkad se moze potpomoci i zalivanjem

biljke (oko korena)

Bravo druže!!! Ja ionako ne znam da "skidam " te knjige...tako da će mi ovo mnogo pomoći!!!
Imamo sad to , tu na jednom mestu, i podsetiti se kad-kad ...i primenjujte ljudi ovo redovno...
Ono što Vuxsd kaže za primenu azota...pa zašto bacaju veštačko đubre ....i još misle da li su potrevili ili "džabe krečili".
Pa koristite azot iz stajnjaka ili komposta, a ne veštak...

Крушке, шљиве, трешње, ароније.. све се жути лишће и прелази мало у кафенило.. вечерас опскао отопином од коприве и маслачка.. ништа нисам разређивао. Е сад који елемент фали дал азот, гвожђе.. само да не спалим. Видећу шта ће бити. Још сам мало дао у корен разређен.

Trebao si razrediti ne valja da bude jaka koncentracija - vidi sta je gandrad pisao o tome.