Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
Tintoreti
Član
Nedostatak lisca?
Pseudomonas
Član
Krecenje nije potrebnoZasto su onda nasi stari krecili vocnjake i odrzali vocnjake po 30-40-50 godina starosti bez problema?
Mozda zato sto su nasi "stari" nisu koristili voce (zasade) koje je stiglo sa drugog kontineta tj. sa nekog drugog podneblja gde vladaju drugaciji sredinski uslovi (klima i zemljiste) vec lokalno koje je bilo dobro adaptirano na postojece uslove i rezistentnije na po biljku nepovoljne uslove (niza T, paraziti itd.).
- - - - - - - - - -
Listanje, cvetanje (kompletan metabolizam) se u vremenu programira u odnosu na trajanje duzine dana i noci a u nesto manjoj meri i na srednju temperaturu u periodu od nekoliko vezanih dana. Sto ce reci da je zbog ovakve godine i variranja temperature biljka to registrolvala kao prolece. Naravno sve je to diskutabilno
- - - - - - - - - -
Pokositi i u dogledno vreme poorati, kada trava vec krene da se degraduje sto ce olaksati oranje. Zasto koristite frezu? Zabluda je imati sterlinu sredinu u vocnjaku gde ce biti samo vocka i nista vise (uvek uzorano i bez trave) npr. http://i47.tinypic.com/fxth1w.jpg . Umesto toga treba imati u vidu da je mnogo bolje izmedju redova imati travu koju samo povremeno treba kositi http://i38.tinypic.com/rjkums.jpght...157yr0x.jpghttp://i34.tinypic.com/23u90e1.jpg . Povremeno treba poorati ali je rigolovanje zemljista izmedju vocki i uz njih mnogo vaznije i korisnije. To podrazumeva da ce nozevi masine protresti zemlju, u nekoj meri izmesati i sto je najbitnije delimicno ostetiti koren vocke sto ce provocirati rast novog korena koje je sada mlad i koji zapravo usvaja hranivo a ne stari koren koji je oplutnjao i koji ima samo transportnu i mehanicku ulogu. Trava u vocnjaku zajedno sa stablima funkcionise sinergisticki u pogledu usvajanja hraniva i cini odredjena dostupnijim za usvajanje (nisu ista grupa biljaka pa se medjusobno dopunjuju). Takodje trava odrzava (hrani) mikrofloru zemljista koja nije bas u najboljem stanju kada se stalno uzurpira zemlja oranjem (ovo vazi za vocnajke, vinograde...).
- - - - - - - - - -
Krecenjem se NE obnavlja kora vec se postojeca stiti od...pa u neku ruku truljenja i opadanja (kora se na stablu menja kao sto se i nasa koza peruta sto je prirodno). Krec sluzi tome, kao sto je neko vec pomenuo u nekom od predhodnih postova da odbije vodu narocito iz pregiba i racvi gde bi se ona zadrzala i ubrzala proces raspada kore. E sad propadanje kore nije nista strasno, ali kada se raspadom kore stigne do zivog dela stabla, parazitima je mnogo lakse da napadnu i zaraze stablo. Krec je sredstvo koje usporava opadanje kore i odbija vodu, dok se ispod stare kore ne stovri nova, koja ce pre ili kasnije da sama izgura stariju koru. Ipak, vrlo je bitno da se tokom odrzavanja vocnjaka ne osteti - ni najmanje stablo jer ce to omoguciti infekciju biljke kako lokalnu koja se manifestije cvorovima tako i celog stabla. Jedan od vidova zastite su i plastictni prstenovi koji stite stablo. http://www.gospodarski.hr/img/brojevi/15112005002.jpg Mada sam ja to uradio tako sto sam pribavio stare plasticne kanalizacione cevi koje samo postavio na stablo.
Krecenjem se OBNAVLJA kora licno i personalno video! Kolega! 
Ko hoce neka shvati ko nece nemora, krec nije skup, cetku u ruke pa neka proba! JA trenutno mogu al necu to da radim, nije mi stalo da mi sljivak izgleda fensi nego da radja!Jedino ne mozes DA OBNOVIS koru koja je 90 posto unistena!
Ko hoce neka shvati ko nece nemora, krec nije skup, cetku u ruke pa neka proba! JA trenutno mogu al necu to da radim, nije mi stalo da mi sljivak izgleda fensi nego da radja!Jedino ne mozes DA OBNOVIS koru koja je 90 posto unistena!
Uh, uđoste već u nauku.
Ne gura nova kora staru koru, nema nove istare, ima epidermisa, živog tkiva, plute, mrtvog tkiva i mrtve kore takođe mrtvo gtkiva.
Epidermis raste, ćelije su žive i dele se. Pošto je to nežno tkivo biljka, da bi ga zaštitila okonjega formira plutu. ,Pluta je nepropusna kako u smeru od spolja (zaštita od spoljnih faktora) ali tako i u smeru iz unutra pa se tako kroz plutu ne mogu dopremiti hraniva i sve što se nalazi ka preiferiji uginajva i to čini mrtvu koru.
To je ono ispucalo. Delovi mrtve kore dugo ostajuna stablu ali i ako se na neki način uklone biljka neće trpeti direktne posledice.
I ne može kreč da obnavlja koru, koru mogu obnavlajti isključivo hranljive materije jer se ona obnavlja deobom ćelija a kreč na taj proces ne može da utiče.
Poslednja izmena:
Pseudomonas
Član
Ihhh gde ode ova pisanija (u smislu verodostojnosti iznetog) Prvo, naravno da postoji stara i nova kora (ocigledno sam primoran da se jos strucnije izrazavam iako smatram da ovo nije mesto za to-prosipanje pameti bez nekog cilja). Primarna kora tj. nova kora je ta koja poseduje meristemsko tkivo, dakle kambiljalni prsten (felogen) cije celije radijalnim rastom-deobom stvaraju stariju koru koja se potiskuje ka spolja i programirano odumire. Inace, NIKAKO se ne dele celije epidermisa iz razloga sto njega cine celije koje su vec izdiferencirane tj. nemaju sposobnost deobe (nisu pluripotentne). Tehnicki gledano kora, tj pluta je vrlo propustljiva na mestima koja se nazivaju lenticle (sljiva ih recimo ima bas dosta) to su sve ove kvrzice cija primarna uloga u razmeni gasova. http://2.bp.blogspot.com/_8fdAjWGnOxY/S8Xd7KBORmI/AAAAAAAAAf4/-KWO1df7Umo/s1600/IMG_4278.JPG - razmisljajte o tome da ih debeo sloj kreca moze “zacepiti”.
- - - - - - - - - -
Krecenjem se OBNAVLJA kora licno i personalno video! Kolega!
Ako Vi tako kazete kolega (a kolege smo...?).
- - - - - - - - - -
Recimo ovaj. Ukoliko se osteti tkivo stabla (mehanicki tokom odrzavanja zemljista - oranje, kopanje itd) cime je otvoren put za infekciju patogenom bakterijom Agrobacterium tumefaciens i moze se desiti da vase stablo izgleda ovako http://www.aphotofungi.com/images/diseases/plant_b_rhizobium%20radiobacter_25-01-07_3.jpg (ova bakterija je razlog tome ukoliko ste to primetili vec). Krec moze u nekoj meri odrzavati koru sterilnom itd. da ne produbljujem pricu.
Recimo ovaj. Ukoliko se osteti tkivo stabla (mehanicki tokom odrzavanja zemljista - oranje, kopanje itd) cime je otvoren put za infekciju patogenom bakterijom Agrobacterium tumefaciens i moze se desiti da vase stablo izgleda ovakohttp://www.aphotofungi.com/images/diseases/plant_b_rhizobium%20radiobacter_25-01-07_3.jpg (ova bakterija je razlog tome ukoliko ste to primetili vec). Krec moze u nekoj meri odrzavati koru sterilnom itd. da ne produbljujem pricu.
Dokaz br2: Mali milion puta sam zakacio drvo otvorio drvo zakrecio i sve bilo u redu, ali da ne palamudim ovako:
Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.
Slika 3.
Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.
Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.
Slika 4.
Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.
Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.
Slika 5. Kreèenje stabla
Dokaz br2: Mali milion puta sam zakacio drvo otvorio drvo zakrecio i sve bilo u redu, ali da ne palamudim ovako:
Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.
Slika 3.
Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.
Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.
Slika 4.
Zaštita – preventivne mere
Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.
Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.
Slika 5. Kreèenje stabla
Mladi vocar
Član
Ovo je stvarno uzivanje, otvoris ujutru omiljeni forum, a razvila se lijepa diskusija !
Milina za čitanje i za učenje !
Milina za čitanje i za učenje !
Gorski Car
Član
Stari lek za ovako ispucalu koru je Govedja balega.
Pseudomonas
Član
Ja sam samo izrazio svoje ucenje, shvatanje praksu. I rekao sta mislim, bez napadanja bez vredjanja znaci cist i obican razgovor
Veoma lep i informativan tekst, Jugi
Inace, evo jedne male zanimljivosti. Pomenuti bakterijski rod Pseudomonas (jedan od sojeva) stvara protein koji se koristi (kao dodatak) za punjenje protivgradnih raketa. Protein onemogucava stvaranje vecih kristala leda. Ova tehnologija se uveliko razvija i tezi zameni srebro-nitrata (inace ne bas prijatnog belog praska koji kada dodje u kontakt sa kozom kod ljudi izaziva ostecenja) koji je za sada nezamenljiv u siroj upotrebi.
Poslednja izmena:
Postoje dve kore, stara i nova.
Zanimnjivo
Kaže se, kora poseduje kambijalni prsten, dakle kaže se da je kambijalni prsten kora.
Posle ovoga se pada na ispitu.
kaže se
cime je otvoren put za infekciju patogenom bakterijom Agrobacterium tumefaciens
Put toj bakteriji se otvara na mnogo više načina i put koji se otvori motikom je zanemarljiv, ali kad se hoće poštopoto kontrirati onda se sušenje stabala čljive izazvano bakterijm pripisuje motici.
Apsolutna glupost.
kaže se
Krec moze u nekoj meri odrzavati koru sterilnom itd.
U nekoj meri koru sterilnom može održavati bilošta, obična voda npr.
Hjamo da peremo stabla jer i to garantovano ima neke pozitivne efekte.
Opet apsolutna glupost.
Nije se do sad to pročitalo?
Nije ni sad, sva je prilika.
Šta pšiše u tom odličnom tekstu?
Da bakterija prodire na mestima nastalim oštećenjima usled kolebanja temperatura a kreč eventualno može ublažiti ta kolebanja.
Prvo, koliki je procenat uspešnosti te mere?
Piše liu tekstu.
Drugo, jesu li rašeni eksperimenti kojimaje sve to potvrđeno?
Gde, ko ih je radio, i koji su rezultati?
Treće, da li je u okrečenim voćnajcima zaustavlejna bolest sušenja stabala?
dalje, o tom efektu krečenja sam već pisao, ali je zanemarljiv i sigurno neisplativ na iole ozbiljnim površinama.
Na kraju, lenticele su otvori na pluti, a pluta nikako nije propusna, nikako!
Inače ne bi imala svrhu.
i da, u pravu si za deobu, mislilo se na žive ćelije, ali kad se lovi greška onda se to tako radi.
Sedi i uči
Pseudomonas
Član
Saglasan sam sa Vama, sednite i NAucite (ocigledno sedenje i ucenje Vam nije dovoljno).
S' postovanjem
S' postovanjem
Izvinjavam se svima sto je moj tekst napravio pometnju izmedju kolega, ubuduce ko hoce neka pita preko pp, ono sto znam reci cu, ono sto neznam izguglacu ako mogu, a ako bas ne znam onda cu reci tome sto me pita da neznam i uputiti ga kod kolege koji je iskusniji! Jos jednom izvinite!
đađo74
Član
@jugi " Izvinjavam se svima sto je moj tekst napravio pometnju izmedju kolega, ubuduce ko hoce neka pita preko pp, ono sto znam reci cu, ono sto neznam izguglacu ako mogu, a ako bas ne znam onda cu reci tome sto me pita da neznam i uputiti ga kod kolege koji je iskusniji! Jos jednom izvinite! "
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Latinska reč forum znači trg, tržište i pijaca, ali i mesto za sudske i javne državne poslove. Uopšte, to je mesto javnog okupljanja za otvorene i važne diskusije.
U našem jeziku forum je izabrano ili imenovano telo nadležno da donosi ocene ili rešenja o određenim pitanjima. U širem smislu forum je zbor, skup. -------(prepis)------
Sam forum i teme u njemu postoje upravo zbog nas samih, kako bi jedni drugima preneli lično iskustvo, znanje, ili najbolje i jedno i drugo. E sad, onaj ko postavi pitanje neka sam i prosudi koji mu se odgovor čini najoptimalnijim.
Izvinjenje za mali ...
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Latinska reč forum znači trg, tržište i pijaca, ali i mesto za sudske i javne državne poslove. Uopšte, to je mesto javnog okupljanja za otvorene i važne diskusije.
U našem jeziku forum je izabrano ili imenovano telo nadležno da donosi ocene ili rešenja o određenim pitanjima. U širem smislu forum je zbor, skup. -------(prepis)------
Sam forum i teme u njemu postoje upravo zbog nas samih, kako bi jedni drugima preneli lično iskustvo, znanje, ili najbolje i jedno i drugo. E sad, onaj ko postavi pitanje neka sam i prosudi koji mu se odgovor čini najoptimalnijim.
Izvinjenje za mali ...
Poslednja izmena:
Saglasan sam sa Vama, sednite i NAucite (ocigledno sedenje i ucenje Vam nije dovoljno).
S' postovanjem
Šta je, odustalo se od "znanja", sad bi malo doskočice?
jugi
Sedi i uči se nije odnosilo na tebe nego na čoveka koji je izabrao VEOMA ZANIMNJIV nik, pseudomonas. Kad sam ga pročitao pomislio sam da li ovaj zna kako se potpisao.
Onda vidim da čovek samo misli da zna.
Комадара
Član
Ironman, донекле сам и ја сумњичав у вези са кречењем. Поготово у години као што је ова. Наишла је толика југовина у фебруару и марту да се кора није загријавала од сунца већ од топлог вјетра. У том случају мислим да кречење не помаже. Други је случај кад до загријавања коре долази од сунчевих зрака. Тада кречење има смисла. Ако неко има истраживања везана са кречењем волио бих да их постави. Кречење не штети, али бих волио да знам колико помаже воћкама. Ако је то занемариво не бих да се замарам кречењем.
