Šećerna repa 2018
- Začetnik teme nikola indjija
- Datum pokretanja
Jbg godinama se ne isplati i mnogi prestaju da je seju od sledece godine, pa mogu i secerane koji mesec bez zarade.
Priznali smo 14 sorti šećerne repe, izmedju ostalih i jedna KWSova otporna na herbicide iz grupe ALS inhibitora. Bilo je čupavo, za jedan glas. Moraću da tražim par setvenih jedinica od KWSa jer sam bio za.
Inače krenuli u doradu semena. Na slikama primarno dorađeno seme, energija 4 dan. Nije loše, oko 90 procenata 8 proba. Sledeće faze su pranje semena, još jednom na gravitacioni sto i onda piliranje. U sredini seme iz komisije sejano proletos.
Inače krenuli u doradu semena. Na slikama primarno dorađeno seme, energija 4 dan. Nije loše, oko 90 procenata 8 proba. Sledeće faze su pranje semena, još jednom na gravitacioni sto i onda piliranje. U sredini seme iz komisije sejano proletos.
Doktore pozuri dok se nije razgrabilo, lakse se ih prodati od 1 000 pereca. 
Od ove godine zvanično po prvi put proizvođačima šećerne repe biće dostupna conviso smart tehnologija. U pitanju je šećerna repa otporna na herbicid conviso, poznatiji kao monsoon active u kukuruzu. Ovaj herbicid pripada grupi ALS inhibitora, najbrojnijoj grupi herbicida na našem tržištu, koji se primenjuju za suzbijanje korova u svim ratarskim usevima.
Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo oglede sa ovom tehnologijom izvodimo od 2013. godine, zahvaljujući dr Goranu Malidži, ekspertu po pitanju herbologije i dugogodišnjoj saradnji sa firmom Bayer crop science. S obzirom da smo upoznati sa svim dobrim osobinama, ali i manama ove tehnologije, mislim da mi je dužnost da sve to objektivno predstavim, bar kolegama sa foruma. Napomenuo bih i to da sam bio za priznavanje ove sorte.
Kao što sam napisao sorta je registrovana ove godine. U zvaničnim komisijskim ogledima po prinosu šećera na 5 lokaliteta je zaostajala 4% za sortom standard. Ne verujem da će se ovo pominjati u KWSovoj brošuri. Takođe ne mislim da je ovo velika mana, jer na sortnoj listi ima sorata koje su daleko od nivoa koji su postavljeni 2010 godine, a samim tim i daleko slabije od ove KWSove sorte.
Imao sam prilike da pričam i sa dr Malidžom više puta o ovoj tehnologiji, kao i sa kolegom iz Bayera ove godine pa bih preneo moje utiske, koje sam i njima rekao. Po mom mišljenju jedina prednost ove tehnologije je mogućnost gajenja šećerne repe na njivama sa velikim napadima viline kosice. Svi smo imali priliku da vidimo koliko je razoran taj parazitni korov i koliko se proširio ovih godina. Efikasnost herbicida conviso u suzbijanju viline kosice je izuzetno visoka čak i u manjim dozama. Dr Malidža smatra za prednost i efikasno suzbijanje drugih korova, izmedju ostalih abutilona, i to u situacijama kada već prerastu fazu kada ih suzbija safari. Na moju sreću nisam se susretao na sopstvenim njivama sa velikom brojnošću ovog korova i uglavnom smo ga uspešno rešavali sa trenutno dostupnim herbicidima u šećernoj repi.
Kao prednost ove tehnologije ističe se i manji broj tretmana, samim tim i jeftinija tehnologija proizvodnje šećerne repe. Moj stav je da će to u početku tako i biti na pojedinim parcelama. Medjutim na parcelama gde već sada imamo štir otporan na ovaj herbicid, kao i još neke druge herbicide iz grupe ALS inhibitora, proizvodnja će ostati cenovno na istom nivou, a možda će biti i skuplja, jer zaista ne znam koliko će koštati ova sorta, odnosno paket sorta plus herbicid, a neće uništiti štir, već će morati da se kupuje još neki dodatni herbicid. Takođe po meni treba ukalkulisati i mogućnost pojave korova otpornih na ovaj herbicid u nekoj budućnosti. Zašto? Jednostavno zbog uzastopne primene herbicida koji uništavaju korove na istom principu. Tako smo već sada dobili sirak otporan na sulfonil uree, a od skora i na aktivnu materiju koja se koristi u herbicidu fusilade. Zbog konstantnog uzastopnog korišćenja istih herbicida, usled velikog selekcionog pritiska stvoreni su korovi otporni na ove aktivne materije. Plašim se da će to biti i budućnost ove tehnologije, a možemo reći da je to već i sadašnjost jer već sada imamo jedan korov otporan na conviso herbicid.
Na kraju zašto sam bio za i pored manjeg prinosa i mana ove tehnologije? Pod broj jedan ima daleko slabijih sorata od ove na našem tržištu. Pod dva zaista smatram da je vilina kosica gorući problem u proizvodnji šećerne repe i za koji do sada nismo imali rešenje. Na kraju pod tri samo tržište, odnosno proizvođači će dati konačnu reč. Imali smo ovih godina velikih promena u sortimentu. Sve što nije vredelo od semena sada se ne uvozi ili se uvozi u manjim količinama.
Nažalost naš glavni problem je slaba edukacija naših proizvođača i nespremnost da se sami menjamo. Robujemo navikama, a pri tome mislim da se lako naviknemo na nešto dobro, ipak to dobro ako se stalno primenjuje na isti način, prestane da bude dobro, i postaje problem. Iskusili smo to i u proizvodnji repe sa stvaranjem novih sojeva cerkospore otpornih na strobilurine. Lično sam tome doprineo, neadekvatnom primenom i nekom uljuljkanošću u sigurno dejstvo pesticida. Nažalost i struka je zakazala, jer svi želimo da budemo da se izrazim politički korektni, i ne želimo da nas bije glas konstantih opozicionara i kritičara. Kritike mora biti ako je na mestu. Poltronizam i guranje glave u pesak nam neće ništa dobro doneti. Taj obrazac nam je sada nametnut, da li ćemo ga promenuti ne znam. Nadam se samo da to neće biti kasno.
Još jednom svima da poručim oprezno sa ovom tehnologijom i po meni samo na njivama gde zaista ne možete da se izborite sa korovima i vilinom kosicom. Koristite prednost herbicida dosadašnjih u šećernoj repi, jer skoro svi osim safarija nisu iz grupe ALS inhibitora i na skroz dugačijem principu uništavaju korove.
Na kraju srećna nam svima nova 2018. godina. Obećava puno uzbuđenja na planu proizvodnje šećerne repe.
Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo oglede sa ovom tehnologijom izvodimo od 2013. godine, zahvaljujući dr Goranu Malidži, ekspertu po pitanju herbologije i dugogodišnjoj saradnji sa firmom Bayer crop science. S obzirom da smo upoznati sa svim dobrim osobinama, ali i manama ove tehnologije, mislim da mi je dužnost da sve to objektivno predstavim, bar kolegama sa foruma. Napomenuo bih i to da sam bio za priznavanje ove sorte.
Kao što sam napisao sorta je registrovana ove godine. U zvaničnim komisijskim ogledima po prinosu šećera na 5 lokaliteta je zaostajala 4% za sortom standard. Ne verujem da će se ovo pominjati u KWSovoj brošuri. Takođe ne mislim da je ovo velika mana, jer na sortnoj listi ima sorata koje su daleko od nivoa koji su postavljeni 2010 godine, a samim tim i daleko slabije od ove KWSove sorte.
Imao sam prilike da pričam i sa dr Malidžom više puta o ovoj tehnologiji, kao i sa kolegom iz Bayera ove godine pa bih preneo moje utiske, koje sam i njima rekao. Po mom mišljenju jedina prednost ove tehnologije je mogućnost gajenja šećerne repe na njivama sa velikim napadima viline kosice. Svi smo imali priliku da vidimo koliko je razoran taj parazitni korov i koliko se proširio ovih godina. Efikasnost herbicida conviso u suzbijanju viline kosice je izuzetno visoka čak i u manjim dozama. Dr Malidža smatra za prednost i efikasno suzbijanje drugih korova, izmedju ostalih abutilona, i to u situacijama kada već prerastu fazu kada ih suzbija safari. Na moju sreću nisam se susretao na sopstvenim njivama sa velikom brojnošću ovog korova i uglavnom smo ga uspešno rešavali sa trenutno dostupnim herbicidima u šećernoj repi.
Kao prednost ove tehnologije ističe se i manji broj tretmana, samim tim i jeftinija tehnologija proizvodnje šećerne repe. Moj stav je da će to u početku tako i biti na pojedinim parcelama. Medjutim na parcelama gde već sada imamo štir otporan na ovaj herbicid, kao i još neke druge herbicide iz grupe ALS inhibitora, proizvodnja će ostati cenovno na istom nivou, a možda će biti i skuplja, jer zaista ne znam koliko će koštati ova sorta, odnosno paket sorta plus herbicid, a neće uništiti štir, već će morati da se kupuje još neki dodatni herbicid. Takođe po meni treba ukalkulisati i mogućnost pojave korova otpornih na ovaj herbicid u nekoj budućnosti. Zašto? Jednostavno zbog uzastopne primene herbicida koji uništavaju korove na istom principu. Tako smo već sada dobili sirak otporan na sulfonil uree, a od skora i na aktivnu materiju koja se koristi u herbicidu fusilade. Zbog konstantnog uzastopnog korišćenja istih herbicida, usled velikog selekcionog pritiska stvoreni su korovi otporni na ove aktivne materije. Plašim se da će to biti i budućnost ove tehnologije, a možemo reći da je to već i sadašnjost jer već sada imamo jedan korov otporan na conviso herbicid.
Na kraju zašto sam bio za i pored manjeg prinosa i mana ove tehnologije? Pod broj jedan ima daleko slabijih sorata od ove na našem tržištu. Pod dva zaista smatram da je vilina kosica gorući problem u proizvodnji šećerne repe i za koji do sada nismo imali rešenje. Na kraju pod tri samo tržište, odnosno proizvođači će dati konačnu reč. Imali smo ovih godina velikih promena u sortimentu. Sve što nije vredelo od semena sada se ne uvozi ili se uvozi u manjim količinama.
Nažalost naš glavni problem je slaba edukacija naših proizvođača i nespremnost da se sami menjamo. Robujemo navikama, a pri tome mislim da se lako naviknemo na nešto dobro, ipak to dobro ako se stalno primenjuje na isti način, prestane da bude dobro, i postaje problem. Iskusili smo to i u proizvodnji repe sa stvaranjem novih sojeva cerkospore otpornih na strobilurine. Lično sam tome doprineo, neadekvatnom primenom i nekom uljuljkanošću u sigurno dejstvo pesticida. Nažalost i struka je zakazala, jer svi želimo da budemo da se izrazim politički korektni, i ne želimo da nas bije glas konstantih opozicionara i kritičara. Kritike mora biti ako je na mestu. Poltronizam i guranje glave u pesak nam neće ništa dobro doneti. Taj obrazac nam je sada nametnut, da li ćemo ga promenuti ne znam. Nadam se samo da to neće biti kasno.
Još jednom svima da poručim oprezno sa ovom tehnologijom i po meni samo na njivama gde zaista ne možete da se izborite sa korovima i vilinom kosicom. Koristite prednost herbicida dosadašnjih u šećernoj repi, jer skoro svi osim safarija nisu iz grupe ALS inhibitora i na skroz dugačijem principu uništavaju korove.
Na kraju srećna nam svima nova 2018. godina. Obećava puno uzbuđenja na planu proizvodnje šećerne repe.
nikola indjija
Član
Koliko ja znam orginala nema.Prosle godine je bilo staro seme orginala.Zamena mu je toreador
Bavanistanac
Član
Danas mi je javljeno da seme CONVISO SMART KWS i ALS herbicid cenovno izlazi 450 evra po hektaru
nesto mi se neslaze matematika,treba uzeti u obzir i vilinu kosicu koju svi mi repari imamo po njivama
Neko rece da bi zeleo proizvodnju kao sto je imaju u EU ?
Rasa91
Član
Oni imaju subvencije kolika je cena tone secera.
Послато са GT-I9506 уз помоћ Тапатока
Послато са GT-I9506 уз помоћ Тапатока
