Rovašenje šljive

novii

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
9.508
Lokacija
Apatin
Jedan veoma zanimljiv način da se poboljša izgled krošnje šlive, ali i drugoga voća. Ovo mogu reći samo teoretski jer nisam vido nekih praktičnih iskustava.

sljiva-rovasenje.jpg

Inače ovo je deo prezentacije koju u orginalu možete videti na sledećoj adresi -- https://www.trafoon.org/sites/trafoon.org/files/filefield_paths/cacak_rade_milteic_201602.pdf

Postoji verovatnoća da se ovaj postupak ponegde naziva i drugim imenima.
 
Ovde ima o šljivi uopšteno, a tema je samo naznačena tjt. ne vidi se tačno šta treba i kako da se odradi...
 
Temu sam otvorio da bi se moglo izdvojeno napisati iskustva, koliko sam ja stigao pregleadi temu o šljivi nisam našao gde je pisano o tome.

A onu ilustraciju sam postovio informativno, nemam praktičnog iskustva koja bi izneo. Međutim kad se vidi bdroj povećanja izdanaka na delu voćke gde ih nije bilo, jasno je da daje rezultate.
 
Ja sam više godina zaredom probao da rovašim na sadnicama koje su bile stare 1 ili 2 godine, kad već vidim da nemam granu tamo gde bi voleo da je bude, ali rezultati nisu nesto sjajni, procenat uspešnosti je dosta mali.
 
To rovasenje su izmislili kapacitetni i progresivni ljudi koji kada je bio upis na fakultet nisu imali bodove da upisu veterinu i tamo da seckaju pacove,macke,slepe miseve ,hrckove tako da su upisali pogresan fakultet a posto je u njima ostala jaka zelja za seckanjem mlate praznu slamu a nebi me zacudilo da odu u sumu i da pocnu da rovase bagem ,bukvu ili hrast .Imali smo mi jake i priznate strucnjake i ranije ali se nisu mnogo eksponirali javljali su se samo kada imaju nesto pametno i kvalitetno da pokazu a ovo danas totalno van kontrole zaludjuju narod na svakoj krivini
 
Ok, pitam samo, jer vidim da ne postujes bas trud koji treba da se ulozi da bi se zavrsio neki 'ozbiljniji' fakultet i znanje koje se na njemu stekne... Inace, sto se rovasenja tice, nema sumnje da je uspesno i korisno ali zavisi na kojoj vocnoj vrsti se vrsi. Ne bih duzio vise... Svako dobro, poz
 
Postujem u zivotu sve prave vrednosti i svaciji trud i znoj i skidam kapu ali ti dobro znas da se sljiva sadi u Srbiji na hektare i da je to divlja vrsta koja podnosi sve kao glog celu da je izkasapis i orezes u kompletu izbice izdanci na sve strane nemozes da joj obuzdas bujnost i sada rovasenje sljive meni to deluje kao sprdacina zato i kazem isto kao da rovasis bagrem a u vocarstvu volim kada se baca akcenat na nesto zaista bitno a ne trositi vreme u zivotu na nebitne stvari ali u pravu si to je samo moje misljenje ako neki vocari cene da je to buducnost i perspektiva i nesto sto je veoma neophodno izvinjavam se i podrzavam da istraju i da guraju taj fazon do kraja ,veliki pozdrav za sve sljivare
 
Možda kod nekog nije uspelo ili dalo željenog efekta taj princip koi se u mom kraju zove prstenovanje ali kod mene se to pokazalo dosta dobro . Vidim ima komentara a nisu ljudi ni probali tako nešto . Na primer prstenovanjem ili skidanjem kore u obliku dva polu meseca jedan naspram drugog u razmaku od 3 centimetra daje mnogo manji porast lastara tako što nedozvoljava sokovima dase kreću po celoj površini kore nego se taj protok drastično smanji i nema porasta , isto tako ako nema porasta voćka formira mnigo više pupoljaka za narednu godinu . Još jedan dobar način koi sam ja primenio kod obuzdavanja porasta je taj dasam umotao oko stabla 3 ili 4 kruga creva koi se koristi za navodnjavanje povrća stim što se takav sistem zbog usecanja ili urastanja mora najmanje svake druge godine skidati i pomerati desetak centimetara gore ili dole od mesta gdese prvi put postavilio . Znači ima neke logike i pokazalo se dosta dobro . Čak su neke šljive koje nisu rađale po sedam osam godina od sadnje prorodile . Moje iskustvo provereno .
 
Naravno da imaju svrhe sve pomotehničke mere. Ako uložiš u pripremu zemlje i u kvalitetne sadnice i ostale sisteme za navodnjavanje i protiv grada zašto onda ne bi uložio u razvoj sadnice. Ili plati proverenog agronoma koji će ti voditi zasad. Ako ti je potrebna grana na određenoj visini onda šta ti je teško da rovašiš pupoljak pa makar on krenuo i za dve godine....
 
Poslednja izmena:
juki je napisao(la):
Možda kod nekog nije uspelo ili dalo željenog efekta taj princip koi se u mom kraju zove prstenovanje ali kod mene se to pokazalo dosta dobro . Vidim ima komentara a nisu ljudi ni probali tako nešto . Na primer prstenovanjem ili skidanjem kore u obliku dva polu meseca jedan naspram drugog u razmaku od 3 centimetra daje mnogo manji porast lastara tako što nedozvoljava sokovima dase kreću po celoj površini kore nego se taj protok drastično smanji i nema porasta , isto tako ako nema porasta voćka formira mnigo više pupoljaka za narednu godinu . Još jedan dobar način koi sam ja primenio kod obuzdavanja porasta je taj dasam umotao oko stabla 3 ili 4 kruga creva koi se koristi za navodnjavanje povrća stim što se takav sistem zbog usecanja ili urastanja mora najmanje svake druge godine skidati i pomerati desetak centimetara gore ili dole od mesta gdese prvi put postavilio . Znači ima neke logike i pokazalo se dosta dobro . Čak su neke šljive koje nisu rađale po sedam osam godina od sadnje prorodile . Moje iskustvo provereno .
Kliknite za proširenje...

Kolega ajde pojasni malo bliže taj postupak koji si radio...mislim na te polumesece i sl. Ili ako imaš neku sliku, da vidimo. I interesuje me koja je voćka je u pitanju, a mene interesuje i šljiva i trešnja. Jes da nisam bio na veterini, ali ću valjda ukapirati nešto...
 
gandrad je napisao(la):
Kolega ajde pojasni malo bliže taj postupak koji si radio...mislim na te polumesece i sl. Ili ako imaš neku sliku, da vidimo. I interesuje me koja je voćka je u pitanju, a mene interesuje i šljiva i trešnja. Jes da nisam bio na veterini, ali ću valjda ukapirati nešto...
Kliknite za proširenje...
Blizo prvih ramenih grana na nekih deset centimetara naniže se zaseče i odvoi kora u polukrugu ili srpastom mesecu nekih jedan do dva centimetra i isto se uradi sa suprotne strane dva do tri centimetra niže ili višlje tako dase umanji protok sokova koi tera voćku na bujnost a ujedno i dozvoli protok za njen normalan porast.
slike.php
[/URL][/IMG] isto se postiže i povijanjem grana dabig istu naterao da formira što više potencinalnih rodnih pupoljaka.

- - - - - - - - - -

Evo i video
 
Prstenovanje (poluprstenovanje) i rovašenje su dve različite stvari, da neko ne pomisli da je to isto. Svaka je namenjena nečem drugom.
 
Prstenovanje se radi da bi se smanjila uglavnom bujnost nekog stabla,radi se uglavnom u kombinaciji kada je podloga bujna a sorta srednje ili cak i ona bujna....U okolini cacka radio je covvek prstenovanje na zlatnom i smanji se bujnost pa samim tim pre jabuka stize pun rod.....a rovasenje je zasecanje iznad ili ispod pupoljka uglavnom spavajuci tj neaktivirani pupoljci kalem nozom,obicnim ili testerencetom ako je vece stavlo a grana deblja,pa se onda svi sokovi forsiraju u taj rovaseni deo i samim tim taj pupoljak se budi....Posebno dobro kod visanja koje ogolevaju,oblacinska npr a moze i kod drugih kosticavih vocaka
 
Tema je o rovašenju, dakle o zasecanju kore uznad pupoljka gde bismo hteli da nam izbije grana, i moja iskustva su da na šljivi, a tema je za šljivu, to ne daje rezultata, tj. ne daje na onim okcima koja su već "mrtva" tj. još iz rasadnika došla očenjena i nemaju ni glavne ni rezervne pupoljke na tom mestu. Tamo gde ima svežih pupoljaka situacija je znatno bolja, ali mi obično mučimo muku sa ramenim granama na prvom spratu, kasnije ima razgranjenja dovoljno. Što se tiče prstenovanja, to kod šljive u mom kraju niko ne radi, jer šljiva ako redovno rađa nema problema sa prevelikom bujnošću, bar ne ako se koliko toliko pravilno reže.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh