PJ
Novajlija
Posle skoro 3 godine i dosta čitanja, shvatih da se nikada nisam predstavio.
Rodom iz Sremske Mitrovice, živim u Zemunu (Srem je Srem
), po zanimanju inženjer organizacionih nauka, a što porodično što poslom uvek na neki način bio povezan sa poljoprivredom. Od ove godine sam i sam umešan u porodični posao sa proizvodnjom kupine.
Plan je bio da na oglednoj parceli od 50-ak ari podignemo zasad borovnice i to na zemljištu koje nema odgovarajuća ni hemijska, ni mehanička svojstva, na potpuno neodgovarajućem klimatskom podneblju i sa neogovarajućom mikroklimom. Pošto nam je bilo potrebno najmanje 2 sezone da pripremimo zemljište onako kako sam ja zamislio, rizik je ipak bio preveliki, pa smo na kraju odlučili da zasadimo kupinu (Loh Nes).
Jesenas počeli sa pripremom zemlje, u martu izbušili bunar za kap po kap, zatim posadili kupinu, pravili neke greške u hodu, na sreću bez većih posledica, dosta toga naučili i za sada sam zadovoljan kako sve to izgleda.
Sve je krenulo od toga da poljoprivrednicima u komšiluku ukažemo na mogućnost pristojne zarade u voćarstvu, jer je sve češće slučaj da na parcelama uz kuću, koje su tradicionalno korišćene za povrtarstvo za lične potrebe, ljudi seju pšenicu ili kukuruz, jer povrće uglavnom kupuju. Investicija u voćarstvo jeste velika, kulture zahtevaju veliko angažovanje, ali je i povrat sredstava odličan.
Fotografija u prilogu je sa kraja jula.
Toliko...
Rodom iz Sremske Mitrovice, živim u Zemunu (Srem je Srem
), po zanimanju inženjer organizacionih nauka, a što porodično što poslom uvek na neki način bio povezan sa poljoprivredom. Od ove godine sam i sam umešan u porodični posao sa proizvodnjom kupine.Plan je bio da na oglednoj parceli od 50-ak ari podignemo zasad borovnice i to na zemljištu koje nema odgovarajuća ni hemijska, ni mehanička svojstva, na potpuno neodgovarajućem klimatskom podneblju i sa neogovarajućom mikroklimom. Pošto nam je bilo potrebno najmanje 2 sezone da pripremimo zemljište onako kako sam ja zamislio, rizik je ipak bio preveliki, pa smo na kraju odlučili da zasadimo kupinu (Loh Nes).
Jesenas počeli sa pripremom zemlje, u martu izbušili bunar za kap po kap, zatim posadili kupinu, pravili neke greške u hodu, na sreću bez većih posledica, dosta toga naučili i za sada sam zadovoljan kako sve to izgleda.
Sve je krenulo od toga da poljoprivrednicima u komšiluku ukažemo na mogućnost pristojne zarade u voćarstvu, jer je sve češće slučaj da na parcelama uz kuću, koje su tradicionalno korišćene za povrtarstvo za lične potrebe, ljudi seju pšenicu ili kukuruz, jer povrće uglavnom kupuju. Investicija u voćarstvo jeste velika, kulture zahtevaju veliko angažovanje, ali je i povrat sredstava odličan.
Fotografija u prilogu je sa kraja jula.
Toliko...
