stanislav babic
Novajlija
Ja sam Stanislav Babić, iz Novog Sada sam i radim u firmi AGROS KB. Porodično se bavimo sušenjem voća, ali na taj nacin sto su mi roditelji prof.dr Mirko i prof.dr. Ljiljana Babić. Ovo naglašavam zbog toga što su njih dvoje zajedno sa svojim saradnicima vodeći stručnjaci za sušenje svih biomaterijala,a u zadnjih 10 godina prvenstveno voća (što dokazuju njihove disertacije i radovi u stranim časopisima). Tokom njihovog 10-godišnjeg naučnog rada u oblasti sušenja voća razvijen je tehnološki postupak za sušenje svih domaćih voćnih vrsta, a projektovana je i oprema (kažem oprema a ne sušara zato što je reč o celoj proizvodnoj liniji za kombinovano sušenje voća). Projektovana je oprema kapaciteta 100 do 1000 kg svežeg voća na dan, što znači da su to postrojenja za porodična gazdinstva i mala preduzeća. Velike sušare se projektuju na zahtev i prema uslovima koje preduzeće ima. Kombinovano sušenje voća predstavlja postupak osmotskog i konvektivnog sušenja (osmotsko je sušenje u zasićenom rastvoru, a konvektivno je sušenje toplim vazduhom). Sušare su energetski izuzetno efikasne jer smo samostalno kostruisali solarne zagrejače vazduha, a ostatak neophodne enrgije se dobija iz izvora koji je proizvođaču najjeftiniji.
Dobijeni proizvodi, koje inače ja proizvodim u količinama koje mi uslovi dozvoljavaju (živim u gradu i nemam svoj voćnjak) ocenjeni su najvišim ocenama od strane stručnjaka i potrošača. Svako može doći da ih proba i da vidi moju sušaru. Ponosan sam na to što se u Srbiji ne proizvodi voće NI SLIČNOG kvaliteta (mirisa, ukusa, boje, zadržanih nutritivnih vrednosti). Proizvodimo svo sezonsko sušeno voće, onako kako pristiže:trešnja pa višnja, zatim jagoda pa kajsija, breskva , kruška, dunja i jabuka. Verovatno ste primetili da nisam nabrojaošljivu i grožđe. Naravno da smo sušili i šljivu, ali sam odustao od nje jer mi zauzima kapacitete potrebne za profitabilnije vrete. Što se tiče grožđa, ne mogu da dodjem do ozbiljnijih količina besemenih bobica, jer se u Srbiji te sorte slabo gaje. Posebno sam ponosan sto je sušra 100 odsto od prohrona, ne zadržava nikakve mirise, te se može koristiti naizmenično za sušenje kajsije i luka i lekovitog i aromatičnog bilja. Nije reklama, ali svako ko je probao kajsiju proizvedenu ovom tehnologijom kaže da je za klasu bolja od Turske suve kajsije. Prošle godine sam sušio i aroniju (ispala je fenomenalno), paradajz (koji se posle sušenja ostavi potopljen u maslinovo ulje i predstavlja svojevrstan Mediteranski delikates), a zimus sam radio sa zaleđenim višnjama i pokazao da sušara može da se uposli i van sezone (jasno je koliko je to bitno sa aspekta rentabilnosti investicije).
Bavim se prodajom opreme za sušenje, kao i inženjeringom i konsaltingom u vezi sa investicijom u opremu za sušenje i nalaženje najpovoljnijeg načina da se dođe do investicionih sredsrava . Najvažnije od svega, uz opremu za sušenje, njeno instaliranje i puštanje u rad, organizujem instruktažu i kurs za proizvodnju sušenog voća - na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde su predavači profesori Mirko i Ljiljana Babić i njihov tim ljudi sa projekta unapređenja tehnologije sušenja.
Dobijeni proizvodi, koje inače ja proizvodim u količinama koje mi uslovi dozvoljavaju (živim u gradu i nemam svoj voćnjak) ocenjeni su najvišim ocenama od strane stručnjaka i potrošača. Svako može doći da ih proba i da vidi moju sušaru. Ponosan sam na to što se u Srbiji ne proizvodi voće NI SLIČNOG kvaliteta (mirisa, ukusa, boje, zadržanih nutritivnih vrednosti). Proizvodimo svo sezonsko sušeno voće, onako kako pristiže:trešnja pa višnja, zatim jagoda pa kajsija, breskva , kruška, dunja i jabuka. Verovatno ste primetili da nisam nabrojaošljivu i grožđe. Naravno da smo sušili i šljivu, ali sam odustao od nje jer mi zauzima kapacitete potrebne za profitabilnije vrete. Što se tiče grožđa, ne mogu da dodjem do ozbiljnijih količina besemenih bobica, jer se u Srbiji te sorte slabo gaje. Posebno sam ponosan sto je sušra 100 odsto od prohrona, ne zadržava nikakve mirise, te se može koristiti naizmenično za sušenje kajsije i luka i lekovitog i aromatičnog bilja. Nije reklama, ali svako ko je probao kajsiju proizvedenu ovom tehnologijom kaže da je za klasu bolja od Turske suve kajsije. Prošle godine sam sušio i aroniju (ispala je fenomenalno), paradajz (koji se posle sušenja ostavi potopljen u maslinovo ulje i predstavlja svojevrstan Mediteranski delikates), a zimus sam radio sa zaleđenim višnjama i pokazao da sušara može da se uposli i van sezone (jasno je koliko je to bitno sa aspekta rentabilnosti investicije).
Bavim se prodajom opreme za sušenje, kao i inženjeringom i konsaltingom u vezi sa investicijom u opremu za sušenje i nalaženje najpovoljnijeg načina da se dođe do investicionih sredsrava . Najvažnije od svega, uz opremu za sušenje, njeno instaliranje i puštanje u rad, organizujem instruktažu i kurs za proizvodnju sušenog voća - na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde su predavači profesori Mirko i Ljiljana Babić i njihov tim ljudi sa projekta unapređenja tehnologije sušenja.
Poslednja izmena od urednika:
