Predlog da uzimanje 7 – 9 jezgara iz koštica kajsije ( 7 gr.) dnevno tokom celog života može pomoći u prevenciji kancera zajedno sa zdravim životom i zdravom ishranom, zaista je dobra vest.
Važno je da su koštice od kajsija prvoklasne, odgajane bez upotrebe hemikalija, testirane laboratorijski prvo nakon odvajanja od voća a zatim i pre isporuke, na alfa toksin- plesan na koji su manje kvalitetne koštice osetljive, da se suše odmah, obrađuju i skladište pod strogim uslovima.
Kao i većina oraha i semenja, koštice od kajsije su vrlo hranjive. Samo jedan od hranjivih sastojaka koje sadrže je „Amigdalin“ (vitamin B17). Ima ga u preko stotinu vrsta hrane, međutim ona hrana naročito bogata Amigdalinom je uglavnom iščezla iz ishrane zapadne civilizacije. Ljudi koji još uvek jedu tradicionalnu, prirodnu hranu, većinom ne oboljevaju od raka. Njihova ishrana sadrži velike količine hrane bogate nitrilosidima koja sadrži Amigdalin- koštice od kajsije, gorki bademi, semenke jabuka, semenke grožđa, proso, domaći pasulj i još mnogo drugih semenki, pasulja i žitarica. Visoko hibridna hrana sadrži malu količinu Amigdalina.
Hunzi, narod iz Pakistana su izuzetno zdravi, oni jedu i žive potpuno prirodno i poznati su kao jedni od najzdravijih ljudi na svetu. Uobičajeno je da nađete živahne, zdrave ljude već u odmakloj 100-toj, a pojava raka je ekstremno retka. Jedan od ključnih faktora njihovog zdravlja je voda koju piju i naravno njihova ishrana. Jedna od njihovih najomiljenijih jela i važan deo njihove celokupne ishrane su Kajsije. Jedu ih sveže tokom leta i sušene tokom zime. Koštice se vade, melj, prže, njihovo ulje se koristi za kuvanje, kao preliv i losion za lice.
U proseku, Hunzi pojedu od 50 do 75 miligrama vitamina B17 na dan. ( G.Edward Griffin,“Svet Bez Raka“ 1997) – na zapadu većina ljudi ne bi ovoliku količinu pojela u toku cele godine.!!!
Eskimi su još jedan zanimljiv primer, iako nemaju pristup košticama od kajsija, njuhova ishrana takođe sadrži hranu bogatu nitrilosidima i B17( uglavnom u sirovom stanju).
Knjiga – Kancer – i bolesti civilizacija- od Vilhjalmur Stephansson-a, opisuje proučavanje Eskima krajem 1800-tih i početkom 1900-tih sa posebnim osvrtom na kancer među njima, i kako ni jedan slučaj nije zabeležen. Kancer je ekstremno redak među Eskimima koji se hrane na tradicionalan način, međutim pojavljuje se među onima koji su izloženi hrani sa zapada.
Isečak iz „ Smrt vozi spori autobus za Hunze“ od Jane Kinderlehrer
Možda se pitate : da li su Hunzi stvarno tako zdravi ? To pitanje je bilo na umu kardiologa Dr. Paul D. i Edwarda G. Toomey, koji su prevalili dugi i težak put uz planinu do Hunza, noseći sa sobom portabl elektrokardiograf na baterije. U časopisu American Heart Journal , 1964god., doktori su opisivali kako su upotrebljavali ovaj aparat da bi proučavali 25 muškaraca Hunza naroda od 90 do 110 godina starosti. Takođe su im merili krvni pritisak i holesterol u krvi. U njihovom izveštaju se vidi da nijedan od ovih ljudi nema nikakav problem sa srcem, krvnim pritiskom ili visokim holesterolom.
Oftamolog Dr. Allen E. Banik, takođe je posetio Hunze da bi se i sam uverio da li su ovi ljudi stvarno tako zdravi kako se priča, i objavio u svom izveštaju u ( Whitetorn Publishing Co. 1960) Zemlja Hunza „ Nije trebalo dugo da bih se i sam uverio da je sve što sam čitao o njihovom večnom životu i zdravlju u ovoj majušnoj zemlji istina, „ Dr.Banik je izjavio: pregledao sam oči naj starijih pripadnika Hunza i njihove oči su bile besprekorne.
Čak i iznad njihove oslobođenosti od bolesti, mnoge posmatrače je još više iznenadila pozitivna strana zdravlja Hunza. Dr.Blink na primer“ mnogi Hunzi su toliko jaki da u sred zime kao vežbu golim rukama lome led na reci i plivaju ispod leda. „ ostali posetioci navode neverovatne primere kako ljudi u svojim 80-tim i 90-tim pa čak i 100 godišnjaci popravljaju svoje kamene puteve, podižu veliko kamenje da bi popravili zidove terasa svojh bašta. Stariji učestvuju u odbojkaškim utakmicama protiv 50 godina mlađih sunarodnika pa čak učestvuju u divljoj igri pola koja je toliko divlja da bi se naježio svaki hokejaški navijač.
Citiramo Dr. Ernesta Krebsa „Priroda Kancera“
„ Dakle 1974 godine, neobavešteni, nemaštoviti, pa čak i neki od nepismenih su zabrinuti jer smatraju besmislenom idejom jesti semenke ili jezgra nekog voća i tako sprečiti bolest koja ima visoku stopu smrtnosti skoro kao nekad kobna Anemija.
Ali naučna istina ne zavisi od kredibiliteta ili manjka istog. Naučna realnost ili jeste ili nije. A naučna realnost je da svo poznato voće( osim limuna ) sadrži B17, anti-kancer vitamin.
Ukoliko uzimamo dovoljne količine ovih vitamina bilo u čistom obliku ili kroz hranu koja sadrži nitriloiside imamo mogućnost da sprečimo ovu bolest isto kao što smo sigurni da upotrebom C vitamina sprečavamo pojavu skorbuta ili kobne anemije korišćenjem vitamina B12.“
Postoje mnogi načini da se borite protiv kancera na prirodan način, jedan od njih je da izgradite snažan imuni sistem koji je dopunjen sa antioksidantima u stanju da se bori protiv karcinogena u telu.
Kako se u ovo uklapaju jezgra koštica kajsije ?
Amigdalin koji se takođe zove vitamin B17, u njegovoj koncentrovanoj formi, poznat je kao Laetril; upotrebljava se kao prirodna terapija za pacijente koji boluju od kancera u nekim klinikam a uz podršku ostalih ne-toksičnih terapija i dobre ishrane. Leatril je jednostavno rastvorljiviji i koncentrovaniji od Amigdalina, dodavanje jezgra kajsija u vašu ishranu prirodan je način da unesete Amigdalin (B17) i da se zaštitite od kancera.
Amigdalin je prvi put izolovan i imenovan pre 100 godina, nalazio se i bio opisivan u farmaceutskim rečnicima još tada kao ne-toksičan. Tvrditi da uzimanje jezgra od kajsije preti zdravlju jednostavno je glupost, ali naravno farmaceutske kompanije ne mogu polagati nikakvo pravo na ovu hranljivu materiju, i upravo tu i leži izvor tolikih dezinformacija. Koštice od kajsija su sastavni deo ishrane mnogih ljudi, a na hiljade njih po celom svetu odlučili su da uzimaju koštice od kajsija radi poboljšanja svog zdravlja; bilo bi zanimljivo videti reakciju Hunza kada bi im se saopštila tvrdnja Zapadnog sveta u vezi koštica od kajsija !
On naravno ima otrov zaključan u njemu- jedan od njegovih sastojaka je cijanid, ( takođe se može naći u vitaminu B12, bademima, maniokama, trešnjama, jagodama ...), ali je zaključan u jedinjenju Amigdalinu, hemijski je neaktivan i potpuno bezopasan za normalne zdrave ćelije. Kad je u pitanju so, (natrijum hlorid)situacija je potpuno ista, možete je slobodno jesti bez obzira što sadrži otrov hlorid; naravno ukoliko jedete previše soli odjednom biće vam loše. Ovo se odnosi na bilo koju supstancu pa i na koštice od kajsija. Amigdalin je, u stvari, manje toksičan od soli ili šećera.
Rečeno man je da naše telo neprestano stvara kancer ćelije. U normalnim okolnostima imuni sistem ih uništava. Međutim u slučajevima velikog stresa, kod stanja iscrpljenosti i pri sistematskom izlaganju karcenogenima, umnožavanje ćelija kancera previše je za imuni sistem da ga savlada. Amigdalin staje na stranu imunog sistema i napada kancerogene ćelije direktno. Kancerogene ćelije imaju u sebi jedan enzim, koji oslobađa otrov iz amigdalina – koji uništava kancerogene ćelije. Normalne, zdrave ćelije imaju drugačije enzime, koji oslobađaju amigdalin na drugi način oslobađajući hranjive materije i neutralizujuće agense. Istraživači Imperial Koledž London
su eksperimentisali upotrebljavajući cijanid za uništenje ćelija kancera i izjavili su da je bilo koji otrov koji bi pobegao u krvotok bio brzo neutralizovan od strane jetre.
Za prevenciju, Dr. Ernest T Krebs Jr. biohemičar koji je prvi proizveo laetril još 1950 godine, predlažući da ukoliko osoba jede dnevno od 7 do 10 jezgara koštica kajsije dnevno celog života, neće oboleti od kancera.
Medicinski establišment često voli da citira čuvene studije o Laetrilu, ističući da od njega nema koristi. Da bi dokazali svoju tvrdnju urađeno je petogodišnje istraživanje, u najsavremenijem centru za istraživanje kancera na svetu „Sloan Memorial Kettering Cancer Reserch (SMKR) Centar,“ možda još važnije je spomenuti čoveka koji je vodio tim istraživača Dr. Kanematsu Sugiura, najuvaženiji istraživač u oblasti kancera na svetu, poznat po svom besprekornom ugledu sa preko 60 godina iskustva u oblasti istraživanja kancera.
Po završetku ispitivanja 1977 godine, Dr. Suguri nisu ukazali mogućnost da govori na konferenciji za štampu, a izdata je sledeća izjava;
„Laetril ne poseduje preventivna svojstva niti utiče na povlačenje tumora, niti pokazuje anti-metastatske mogućnosti, niti lekovite anti-kancer aktivnosti“.
Na žalost vodećih ličnosti iz Sloan Ketteringa na konferenciji za štampu jedan od novinara je upitao:
„ Dr Sugiura – da li još uvek zastupate stav da laetril zaustavlja širenje kancera.“
Dr. Sugiura je odgovorio: „ Da „
Kada je posle upitan „ Zašto su oni toliko protiv „? Dr.Suigara je odgovorio:“ Ne znam. Možda medicinska profesija ne voli Laetril jer je navikla da zarađuje previše novca. „
Ključni zaključci Sugiurinog rada …
Laetril sprečava razvoj tumora
Zaustavilo je širenje (metastazu) kancera kod miševa
Oslobađa od bola
Deluje kao preventiva za kancer
Poboljšava zdravlje uopšte
Motivi Sloan-Ketteringa su razotkriveni kada je, izveštaj sa njihovog sastanka vođenog 1974 god. uzet i objavljen od strane Johna Kelsey, predstavnika Michigen Kuće, povodom zakona o slobodi informisanja;
„…Sloan-Kettering nisu baš oduševljeni oko proučavanja amigdalina ali bi želeli proučavati lekove koji oslobađaju CN (cijanid).“
To je uglavnom slučaj, sa prirodnim supstancama koje se u većini slučajeva ne prikrivaju ali se ignorišu, zato što se daleko više zarađuje od patentiranih hemikalija za razliku od prirodne alternative.
nisu testirane, hemijski je voće prskano tako da...šta znam...
