Odg: sadnja dunja
Pratim temu duže vremena, jer planiram sadnju dunje u neko dogledno vreme (možda čak na jesen). Prenosim Vam neko svoje znanje, kao i saznanja sa drugih foruma, sa ciljem da imate što više kvalitetnih informacija i da kvalitetno odradite sve pripreme, samu sadnju, kao i kasnije održavanje voćnjaka.
1. Obavezno uraditi analizu zemljišta (za registrovana domaćinstva besplatno). Na osnovu toga, stručnjaci će vam dati preporuku koje agrotehničke mere, odnosno, meliorativno đubrenje treba primeniti i koje sorte dunje izabrati.
2. Odluku o tome koju vrstu sadnje primeniti treba doneti, pre svega, na osnovu toga da li će se koristiti podsticajna sredstva koja daje MPVŠ (Ministarstvo poljoprivrede, vodoprovrede i šumarstva), jer postoje odredjeni standardi u pogledu sadnog materijala i gustine sadnje.
Što se tiče izbora sortimenta za dunju - stučnjaci preporučuju ili Leskovačku dunju na vegetativnoj podlozi BA 29 koja ne zahteva više sorti za oprašivanje (dipl. ing. Milorad Jocković), ili Leskovačku i Moravu, ali i bugarske veoma rasprostranjene sorte Trijumf ili Asenica (Zlatica Krsmanović, dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva).
3. Ako konkurišete za podsticajna sredstva koje daje MPŠV minimalan broj sadnica po hektaru je 600 komada, odnosno razmak sadnje 4x4m. Ako ne koristite preporuka je razmak sadnje 5x4m - lakša mašinska obrada zemljišta.
4. Postoji vladina odluka da se tokom 2010. godine finansira podizanje voćnjaka do 1 ha. Jedini uslov je da je registrovano gazdinstvo (bez obzira na PIO fond), tako da možete podneti zahtev za podsticajna sredstva.
Država daje povraćaj za sadnicu dunje kategorije Standard i Standard SA 80 din/sadnici i za sertifikovanu sadnicu dunje 200 din/sadnici (dipl. ing. Milorad Jocković).
5. Inače, savremeni plantažni zasadi za intenzivnu proizvodnju zahtevaju jesenju sadnju novih zasada, pridržavanje svih agro i pomo-tehničkih mera, vodeći računa o ubacivanju sorata oprašivača, gde je to potrebno.
6. Dunja je vrlo skromna što se tiče zahteva za vodom, čak joj voda može naneti više štete nego koristi, jer poznato je da dunje, u početku, ne rastu bujno i da ih ne bi trebalo zalivati da im korjen ne ostane suviše plitak. U periodima velikih suša, kada je zalivanje neophodno, voditi računa da je koren dunje veoma razgranat i da su žile pijavice dosta udaljene od stabla, pa i zalivanje treba tome prilagoditi.
7. Dva najveća neprijatelja dunje su entero bakterije Ervinia (Erwinia amylovora) i Monilia (Monilia fructigena) koji se sprečavaju redovnom upotrebom sredstava zaštite u periodu mirovanja i vegetacije. Pošto dunja važi za jednu od najbolje olistalih voćaka, mora se paziti na provetrenost krune, što podrazumeva primenu pravilne rezidbe, jer provetrenost krune veoma preventivno deluje na pojavu ovih bolesti. U predloženoj gustini sadnje, od 4x4 ili 5x4 metra, pravilnim formiranjem kotlaste ili piramidalne krune u toku podizanja voćnjaka, posebna pažnja se obraća na obrazovanje primarnih, sekundarnih i ostalih grana, sa akcentom na pravilanom rasporedu. Neki stručnjaci preporučuju i orezivanje na vazu sa tri max. četiri vodeće grane.
8. U Evropi Turska je najveći proizvodjač dunja, ima puno foruma na Internetu, ali problem je (ne)znanje jezika, mada može da se nadje dosta toga na engleskom.
Biće mi drago, ako sam bar malo pomogao!
