Odg: Divlji zec?
Sigurno si u pravu,ali ove naše tako nazivamo,pitomi,jer ipak ima malo razlike.
U detinjstvu sam imala zečeve,raznih vrsta i uzrasta i bili su mnogo umiljati.Samnom su jeli naše vojvodjanske specijalitete(čvarke,kobasice,šunke),svo voće iz bašte,bostan...
Jedan mali šarac je voleo da napravi rupu u dinji (u avliji je uvek bilo nekoliko prikolica dinja),zavuče se
unutra i dok je ne pojede svu iznutra,ne izlazi,a ja bih ih premeštala satima tražeći ga u kojoj je.
Eto,ti moji su bili pitomi,bar su se tako ponašali,zato sam ovog poljskog Gonzalesa nazvala divlji.
Mogu reći iz iskustva,da su kad odrastu uz čoveka od malena,mnogo razumni,velike maze i veseli drugari.
Često sam spavala u letnjoj kujni u dvorištu i kad svi zaspu ja ih pustim iz šupice pored u koju su noću
bili zatvoreni.Naravno odmah bi se svi sjurili unutra kod mene,a onda je počinjala fešta.
Donela bih im kukuruza u zrnu,prekrupe,lišća od kupusa,kruške lubeničarke i sve čega se setim,
a nikad nisu odbili ni štrudle s makom ili čokoladu,zavisi šta sam imala da im dam.Bilo ih je uvek oko dvadesetak,velikih,malih,šaraca,novozelandskih i nekih crnih ne sećam se sada rase.
Bilo ih je svuda
o stolu,krevetu,starom gredencu,na stolicama,po meni...dva,tri malecka mi zaspu u krilu,
a dva crna su se uvek penjala preko ledja i zavlačila u kosu.
Zimi bi se poizvrtali pored šporeta i zaspali sa šapicama u vis.Oni su opušteno spavali,a ja sa jednim okom otvorenim i uključenim senzorima,jer bi se uvek neka bebica zavukla pod jorgan,a obično sve,pa sam pazila da ih ne zgnječim.Rasli su na moje oči,što stariji,to veće maze.
Od svih njih,jedan mužjak boje starog zlata mi je bio naviše privržen.On me je pratio u stopu po kući,a često puta bi preskočio zidić i skakutao zamnom do dućana.Ako bi se pojavio pas na ulici on bi mi jednostavno skočio
u naručje dok ne prodje opasnost.Spavao mi je uvek "čelo nogu" u toj kujni i ujeo je mamu par puta kad je pokušala da ga najuri odatle.
Cela gungula je uvek mirno spavala samnom do jutra,dok ne ustane mama i nadje ih tu.Kad bi je ugledali na vratima,nastajala bi vratolomna bežanija u avliju,kud koji mili moji.
A onda sam otišla za BG...nisam dolazila nekoliko meseci.Kad sam prvi put otišla kući,nisam zatekla ni jednog.
Nije mogla da se bori s njima,neki su odbijali hranu i kunjali po ćoškovima,neki su uginuli.Ostale je uredila i stavila
u friz.Nikad nisam jela to meso,ni tada ni ikad u životu.Kao kad bih jela sopstveno tkivo.
Eto Tar,podsetio si me na njih,pa mi reci,šta su bili ti moji?
Jedan drug mi je rekao tada kad je video kako krkaju čvarke:
TA ŠTA TI TVOJI JEDU ČVARKE??
PA TO NISU ZECOVI,TO SU ZVERI !
, ali je jako zanimljiva tema.
Niko nije napravio temu o uzgoju divljači ovde ili nisam video?
