Poslednji Skaut
Novajlija
- Učlanjen(a)
- 17 Jun 2008
- Poruka
- 6
Cordyceps je postao dobitnik različitih nagrada i 2000. godine dodeljeno mu je zvanje najboljeg proizvoda, a Kineski Komitet za nadzor kvaliteta ga je posebno nagradio. Mnogi zapadni naučnici i herbalisti sa Istoka slažu se da je Cordyceps Sinensis najpotentnija lekovita biljka na svetu.
Kineski carevi su sa velikom pažnjom ispitivali ovaj Božiji dar i smatrali su da je Cordyceps nastao zbog njih, da bi im omogućio dugovečnost i života i vladavine. Cordyceps poseduje silinu antioksidanasa, jer u sebi ima ogromne količine beta-karotina, vitamina E i C, minerala – Selena i Cinka, ubihinona (koenzim Q10), imunomodelirajućih polisaharida i drugih supstanci. Cordyceps sa svojim sastavom delujući na epifizu podstiče proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa moćnim delovanjem protiv nastanka i suzbijanja ćelija raka. U Cordicepsu se nalazi 77 mikro i makro elemenata, više od 80 tipova fermenata, nezamenljive aminokiseline, nezasićene masne kiseline itd. Tu su prisutni jednako vitamini i minerali neophodni za zdravlje čovekovo.
Uzimanjem Cordycepsa u bilo kojoj količini nije štetno. Čovek se ne može predozirati kada koristi Cordyceps. U svakom slučaju je prisutan princip sinergizma, koji se naročito ispoljava kod lečenja određenih bolesti. Brz i odmah vidljiv efekat lečenja je upravo posledica sinergizma preparata. Američka farmacija je uspela da iz Cordycepsa izdvoji unikatne supstance kao što je kordicepin, kordicepska kiselina, adenozin, adenin, itd., koji imaju sličnu moć jačanja imuniteta ljudi. Ispitivanjima je ustanovljeno da je kvalitet bioloških efekata Cordycepsa povezan sa specifičnim kompleksom polisaharida. Veća koncentracija polisaharida u eksperimentalnim uslovima je pokazala da je imunoregulacija i antioksidaciono dejstvo bilo jače do 15 puta.
Danas na zapadu Cordyceps najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. godine. Na tom takmičenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaničnici sumnjali na korišćenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao članicama tima!
Istraživanja su nedavno potvrdila da korišćenje Cordycepsa povećava nivo ATP-a u ćeliji. Povećanje ćelijskog ATP-a znači stvarno povećanje energije, koja može dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog povećanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti osećaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na ćelije tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali, naravno, pošto nema dodatne energije koju ćelije troše svakog trenutka, telo je prinuđeno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korišćenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat – povećanje ATP-a i veća potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje i više kiseonika pomoću koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga – više energije i lakše disanje.
Uticaj Cordycepsa na ćelije raka
Jedna od najvećih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove pečurke kao izvora novih lekova protiv malignih oboljenja. Sve veći broj onkologa širom sveta preporučuje i koristi Cordyceps kao dodatak hemoterapiji, radijaciji i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama lečenja raka. Pokazao je izvanrednu sposobnost ne samo u sprečavanju rasta, u nekim slučajevima čak i uništavanju određenih vrsta tumora, već i kao sredstvo pomoću kojeg imuno-sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim dok mu istovremeno prete efekti hemoterapije i radijacije (Namakura i ostali, 2003.). Njegovo sekundarno delovanje pomaže organizmu da efikasnije raspolaže resursima imunološkog sistema u slučaju stresa koji preživljava prilikom napada raka (Shin i ostali, 2003.) i omogućava mu da prepozna, iskoreni i spreči abnormalije i bolest, i na lokalnom i na nivou sistema (Koh i ostali, 2002.).
Imunomodulatorni efekti
Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima Cordycepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekome sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije. Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde bi trebalo da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koja se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.). Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da bi trebalo da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.
Uticaj Cordycepsa na bubrege
Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipoperoksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995.).
Hipoglikemijski efekat
Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa šećera u krvi i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tečnog ili 3 g suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi testiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultata ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima iz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima. U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama (3 ml) Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, a nije ni tako opadao između obroka. To može biti indikator povećane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi.
Uticaj Cordycepsa na funkcije srca
Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.), (Bern, 1980.). Premda ni jedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.
Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom – digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija (Chen, 1995.).
Uticaj Cordycepsa na jetru
Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni leko koji se koristi u terapiji hepatitisa.
Doziranje
S obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 – 4 ml pa i do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških oboljenja jetre, kada je doza obično povećavana na 6 – 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml, pa i 30 -50 ml dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena (zabeležena) toksičnost Cordycepsa.
Katalog poizvoda od gljiva
Kineski carevi su sa velikom pažnjom ispitivali ovaj Božiji dar i smatrali su da je Cordyceps nastao zbog njih, da bi im omogućio dugovečnost i života i vladavine. Cordyceps poseduje silinu antioksidanasa, jer u sebi ima ogromne količine beta-karotina, vitamina E i C, minerala – Selena i Cinka, ubihinona (koenzim Q10), imunomodelirajućih polisaharida i drugih supstanci. Cordyceps sa svojim sastavom delujući na epifizu podstiče proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa moćnim delovanjem protiv nastanka i suzbijanja ćelija raka. U Cordicepsu se nalazi 77 mikro i makro elemenata, više od 80 tipova fermenata, nezamenljive aminokiseline, nezasićene masne kiseline itd. Tu su prisutni jednako vitamini i minerali neophodni za zdravlje čovekovo.
Uzimanjem Cordycepsa u bilo kojoj količini nije štetno. Čovek se ne može predozirati kada koristi Cordyceps. U svakom slučaju je prisutan princip sinergizma, koji se naročito ispoljava kod lečenja određenih bolesti. Brz i odmah vidljiv efekat lečenja je upravo posledica sinergizma preparata. Američka farmacija je uspela da iz Cordycepsa izdvoji unikatne supstance kao što je kordicepin, kordicepska kiselina, adenozin, adenin, itd., koji imaju sličnu moć jačanja imuniteta ljudi. Ispitivanjima je ustanovljeno da je kvalitet bioloških efekata Cordycepsa povezan sa specifičnim kompleksom polisaharida. Veća koncentracija polisaharida u eksperimentalnim uslovima je pokazala da je imunoregulacija i antioksidaciono dejstvo bilo jače do 15 puta.
Danas na zapadu Cordyceps najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. godine. Na tom takmičenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaničnici sumnjali na korišćenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao članicama tima!
Istraživanja su nedavno potvrdila da korišćenje Cordycepsa povećava nivo ATP-a u ćeliji. Povećanje ćelijskog ATP-a znači stvarno povećanje energije, koja može dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog povećanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti osećaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na ćelije tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali, naravno, pošto nema dodatne energije koju ćelije troše svakog trenutka, telo je prinuđeno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korišćenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat – povećanje ATP-a i veća potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje i više kiseonika pomoću koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga – više energije i lakše disanje.
Uticaj Cordycepsa na ćelije raka
Jedna od najvećih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove pečurke kao izvora novih lekova protiv malignih oboljenja. Sve veći broj onkologa širom sveta preporučuje i koristi Cordyceps kao dodatak hemoterapiji, radijaciji i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama lečenja raka. Pokazao je izvanrednu sposobnost ne samo u sprečavanju rasta, u nekim slučajevima čak i uništavanju određenih vrsta tumora, već i kao sredstvo pomoću kojeg imuno-sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim dok mu istovremeno prete efekti hemoterapije i radijacije (Namakura i ostali, 2003.). Njegovo sekundarno delovanje pomaže organizmu da efikasnije raspolaže resursima imunološkog sistema u slučaju stresa koji preživljava prilikom napada raka (Shin i ostali, 2003.) i omogućava mu da prepozna, iskoreni i spreči abnormalije i bolest, i na lokalnom i na nivou sistema (Koh i ostali, 2002.).
Imunomodulatorni efekti
Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima Cordycepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekome sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije. Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde bi trebalo da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koja se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.). Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da bi trebalo da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.
Uticaj Cordycepsa na bubrege
Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipoperoksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995.).
Hipoglikemijski efekat
Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa šećera u krvi i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 ml tečnog ili 3 g suvog Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi testiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultata ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima iz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima. U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama (3 ml) Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, a nije ni tako opadao između obroka. To može biti indikator povećane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi.
Uticaj Cordycepsa na funkcije srca
Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste. Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.), (Bern, 1980.). Premda ni jedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje netoksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.
Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom – digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija (Chen, 1995.).
Uticaj Cordycepsa na jetru
Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni leko koji se koristi u terapiji hepatitisa.
Doziranje
S obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 – 4 ml pa i do 5 ml Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških oboljenja jetre, kada je doza obično povećavana na 6 – 9 ml dnevno. Poznati su i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali 20 ml, pa i 30 -50 ml dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena (zabeležena) toksičnost Cordycepsa.
Katalog poizvoda od gljiva
