Bušenje bunara

geolog

Novajlija
Učlanjen(a)
6 Apr 2012
Poruka
3
Lokacija
beograd
Želeo bih da dam stučnu pomoć oko bušenja bunara za vodu, ukoliko ste zainteresovani možete svoje probleme postaviti ovde
 
Kako znati kad je pronadjena voda prilikom busenja bunara isplacnom metodom.Pozdrav za geologa i unaprijed hvala na odgovoru.
 
Kako znati kad je pronadjena voda prilikom busenja bunara isplacnom metodom.Pozdrav za geologa i unaprijed hvala na odgovoru.

Metod isplacnog busenja (ovde se verovatno misli na bentonitsku-glinenu isplaku), ne odgovara svakoj sredini u kojoj postoji podzemna voda. Ukoliko je vodonosna sredina pretstavljena npr. sitnim peskom (ili peskovima sa cestim proslojcima glinovitih horizonata), neodgovarajući tretman posle busenja i ugradnje bunarske konstrukcije moze znacajno smanjiti izdasnost bunara i smanjiti vek trajanja bunara. U odgovarajućim sredinama u kojima se moze primeniti ovakva tehnologija rada, pojava vode registruje se npr.:razredjivanjem isplake (usled ulaska u vodonosnu sredinu), promenom rezima busenja (lakse ili teze napredovanje pribora) ili detekcijom na odgovarajućim barometrima isplacne pumpe. Ovo treba shvatiti uslovno jer u praksi najvecu ulogu ima iskustvo busaca i konkretni profil.

---------- Poruka napisana u 09:01 ---------- Prethodna poruka je at 08:50 ----------

Izvinjavam se postovanim clanovima zbog "propusta" u pretstavljanju, pa da napisem nekoliko reci. Zavrsio sam geoloski fakultet u Bgd (hidrogeologija) i već 15-ak godinama se bavim projektovanjem i busenjem bunara po onoj "staroj" i ovoj novoj drzavi. Terensku praksu sam ispekao u Geosondi (dok je bila pravo preduzeće). Posedujem dovoljno iskustva, te bih zeleo da pomognem (koliko mogu) jer vidim da u ovoj struci ima dosta javašluka
 
Pitanje za kolegu Geologa, ili ako neko zna odgovor
Busio sam bunar prosle godine, 3 cola, iskopano je nekih 20ak metara. Vec na 3 metru busac je usao u
peskoviti sloj. Postavljeno je sito od 10 metara ali problem je sto se od prvog momenta u vodi pojavio
gas ili vazduh, kapacitet bunara je jedva 50 litara u minuti sto mi nikako nije dovoljno. Busac je pokusao
nekoliko puta da kompresira busotinu ali kako se pokazalo bez uspeha. Moje pitanje, busac kaze da je u
pitanju "barski gas" sto je meni malo sumnjivo, dali je moguce da je sito u previsoko i da se deo sita
nalazi u nevodonosnom sloju pa da odatle vuce" "fals vazduh"?
Covek koji je busio bunar mi nije naplatio busotinu, tako da verujem da je korektan, ali pitanje je sta
sa tom busotinom. Kaze da ako je u pitanju barski gas da ima sanse da se "iscisti" vremenom.
Cekati ili zatrpavati pa busiti ponovo? I kako znati da se nece na drugoj busotini na parceli pojaviti isti problem?
 
Po podacima koje ste dali moguce je da se radi o barskom gasu, ali mi nije poznata sama lokacija bunara.Barski gas je metanskog porekla (zapaljiv gas), može biti od organskog raspadanja (ako su u pitanju mocvare i bare), ali se može javiti i kod otvaranja starih septickih jama i djubrista. što se tice položaja filtera pitanje je koliko je bio dugacak efektivni interval peskovitog sloja na koji se naislo i da li je ceo filter obuhvatio taj interval.Za vece kolicine vode verovatno je trebalo kopati dublje, ali to sve zavisi od konkretnih uslova (odakle se bunar prihranjuje vodom,gde se nalazite itd). Nepoznanica je i da li je filterska konstrukcija zasuta nekim zasipom (granulat ili šljuncani zasip), jer bez toga kompresiranje ne daje rezultate (a moze i stetiti , navlacenjem sitnih frakcija i zapusavanjem filtera)
 
Zdravo!
Brate upala ti je kasika u med ,mislim da ni sam nisi svestan znacaja tvog fenomenalnog otkrica i potencijala kojeg ono ima.
E sto ja nisam takve srece...od sada drzi jezik za zubima i nikome ni rec , da te drzava ne oklempavi , mada je nalaziste verovatno malo, s malim rezervama, dovoljnim za jedno do desetak domacinstava.
Da ,da ,otkrio si gasnu busotinu , prirodnog gasa -zemnog gasa-metana ,istog onog kojeg uvozimo iz Rusije...i daj Boze da ti ne izvetri nikad.
Ignorisi geologe i vodu trazi (kopaj) na drugom mestu.
Prvo hermeticki zatvori betonske prstenove i prostor izmedju njih cementnim mlekom , pazi bunar je zatrovan u njemu nema kiseonika moras koristiti ronilacke boce -(nadji ,pozajmi, ) i ponasati se kao da se nalazis ispod vode! I bice sve ok.
Nakon toga na vrhu poslednjeg prstena stavi siroku i debelu gumu i zadihtuj i stavi tezak betonski poklopac s cije unutrasnje strane je takodje guma preko poslednjeg prstena da se to sve dobro zatvori.
Pre toga izbusi velikom burgijom dve rupe na njemu stavi metalne cevi zatopi ih betonom i za jednu zasrafi manometar da meri pritisak u bunaru a za drugu nakaci gumeno crevo kao kod plinskih boca i ona ce ti sluziti za koriscenje.
U pocetku zatvori i drugu cev i belezi kretanje pritiska u bunaru cesce dok se ne stabilizuje i napravi grafikone kako bi video snagu izvora odnosno njegov maksimalni pritisak.
U pocetku mozes metan koristiti za grejanje velikih plastenika (vazduha i vode u njima) ,to je najjeftinija i najlaksa opcija i tu se sistem brzo otplati, i pratiti pritisak u bunaru ,ako ne opada mnogo ulozi sledece zime jos para i koristi za grejanje kuce ili jos plastenika.

Ako je pritisak i dalje stabilan pored grejanja leti ga mozes koristiti i za proizvodju struje preko agregata,, za kucu ili pomocne poljoprivredne masine ,struju za hladnjace...

Sledeci korak bi bio pravljenje ili kupovina kompresora za 200bari i konverzija automobila na metan ,slicno principu kao plin-( propan-butan).
http://www.elitemadzone.org/t442957-AUTO-GAS-iskustva-sa-CNG
http://www.kryogas.rs/metan.html
bukvalno bi se vozio dzabe.
Zadnji korak bi bila i konverzija traktora na metan umesto dizela , klip se busi i obara kompresija sa 17 na 14-15 (moze toliko visoko jer metan ima 130 oktana), brizgaljke se vade i na njihovo mesto ugradjuje svecica , instalira se dizna u karburator (venturi sistem).
I uzivas.
 
Nazad
Vrh