Hvala na interesovanju. Princip je sledeći. Biljno ulje i klasični dizel nose u sebi istu količinu energije. Štaviše, prve dizel motore, izumitelj. g.Rudolf Dizel napajao je biljnim uljem. Ali šta je problem. Zejtin ima mnogo veću viskoznost to jest lepljivost. Elementi motora i dizne trpe veliki pritisak da bi je savladali. Takođe, usled razlike u viskoznosti dizna raspršuje loše i dolazi do nepotpunog sagorevanja. Čađ se gomila na klipovima i samo je pitanje vremena kada će motor da se pokvari.
Kako se ovo rešava? Srećna okolnost je da kada se zejtinu poveća temperatura i viskoznost opada. Motor i dizne više ne primećuju razliku između običnog dizela i zejtina.
Sistem radi na sledeći način. Crevo za napajanje zejtinom prolazi kroz izmenjivač toplote koji uzima toplotu od antifriza sa sistema za hlađenje.
Vozilo se pokreće na običan dizel. Čim se motor ugreje na radnu temperaturu tj. 90C može da se stisne dugme u kabini koje prebacuje na zejtin.
I onda se vozilo koristi kao i obično, ništa se neće primetiti u momentu kada se pritisne dugme, gubitak snage je neosetan ,možda 5%.
Ovo je naravno uprošćen prikaz, potrebne su i određene modifikacije na softveru (kontrola pritiska pumpe), ali to je za nas rutinska operacija.
Pre gašenja motora, potrebno je da se određen broj kilometara ili radnih sati (ovo zavisi od modela) prebaci na običan dizel. Ukoliko se ovo zaboravi dobija se zvučno upozorenje. Na taj način motor se ispere od zejtina i spreman je za novo pokretanje sledećeg dana. Vidimo da ovaj sistem nije zgodan ako će se mašina svaki čas paliti/gasiti. Ali u poljoprivredi to uglavnom nije slučaj.
Ne bih ovde ostavljao sajt jer bojim se da će administratori da me kazne zbog marketinga. Poslaću vam kao privatnu poruku.
Kolike uštede su moguće? Ako je neki prosek potrošnje po hektaru 70L, onda na 100 Ha , 70L x100Ha x 50din = oko 3000 eur.
50 din je trenutni iznos refrakcije, tj razlika između cene proizvodnje hladnim ceđenjem jednog litra zejtina i dizela na pumpi. (180din - 130din)
Znači za nekoga ko obrađuje više od 100 Ha već sad postoji matematika, naravno gledajući vesti svakome je jasno kuda stvari idu. I dokle će da stignu.
Kako se ovo rešava? Srećna okolnost je da kada se zejtinu poveća temperatura i viskoznost opada. Motor i dizne više ne primećuju razliku između običnog dizela i zejtina.
Sistem radi na sledeći način. Crevo za napajanje zejtinom prolazi kroz izmenjivač toplote koji uzima toplotu od antifriza sa sistema za hlađenje.
Vozilo se pokreće na običan dizel. Čim se motor ugreje na radnu temperaturu tj. 90C može da se stisne dugme u kabini koje prebacuje na zejtin.
I onda se vozilo koristi kao i obično, ništa se neće primetiti u momentu kada se pritisne dugme, gubitak snage je neosetan ,možda 5%.
Ovo je naravno uprošćen prikaz, potrebne su i određene modifikacije na softveru (kontrola pritiska pumpe), ali to je za nas rutinska operacija.
Pre gašenja motora, potrebno je da se određen broj kilometara ili radnih sati (ovo zavisi od modela) prebaci na običan dizel. Ukoliko se ovo zaboravi dobija se zvučno upozorenje. Na taj način motor se ispere od zejtina i spreman je za novo pokretanje sledećeg dana. Vidimo da ovaj sistem nije zgodan ako će se mašina svaki čas paliti/gasiti. Ali u poljoprivredi to uglavnom nije slučaj.
Ne bih ovde ostavljao sajt jer bojim se da će administratori da me kazne zbog marketinga. Poslaću vam kao privatnu poruku.
Kolike uštede su moguće? Ako je neki prosek potrošnje po hektaru 70L, onda na 100 Ha , 70L x100Ha x 50din = oko 3000 eur.
50 din je trenutni iznos refrakcije, tj razlika između cene proizvodnje hladnim ceđenjem jednog litra zejtina i dizela na pumpi. (180din - 130din)
Znači za nekoga ko obrađuje više od 100 Ha već sad postoji matematika, naravno gledajući vesti svakome je jasno kuda stvari idu. I dokle će da stignu.
