Alternativni vidovi grejanja plastenika

dzionik

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.963
Lokacija
Beograd
Pogledaj ovaj sistem, malo je poskuplji ali radi:


Pretpostavljam da si već 'upoznao' Vil Alena:


Sad ću malo da spamujem, ovih dana se i ja podsećam raznih rešenja pošto pravim mini plasetnik.


I još tri relativno jednostavna rešenja:


Lično mislim da samo kombinacijom termalne mase, rokete, komposta i akumuliranja dnevnog toplog vazduha može da da zadovoljavajuće rezultate.
 
Predlazem da pogledate veceras u 19:00 na RTV1 (tv vojvodina) emisiju Prostor&ja. Bice reportaza o coveku koji je kod nas primenio u praksi grejanje na kompost po sistemu Jean Pain. Inace, jako dobra emisija.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Hehe Dzionik... znao sam da ces se ti javiti. Video sam iz prethodnih postova da si zainteresovan za permakulturu. ;)
Da, video sam vecinu ovih snimaka ranije. Inace i sam pravim valipini. Jedino sto svi prave male valipinije a moj ce biti 8x40. Zadnji zid od vreca sa zemljom koji ce sluziti kao termalna masa. A isprobacemo bas to sto si rekao- kombinaciju razlicitih principa za zagrevanje.
S obzirom da cu dovlaciti velike kolicine stajnjaka imacu stabilan izvor toplote tokom zime. Jean la Pain je dostigao 60C temperaturu vode u onoj hrpi komposta. I kontam da tu vodu sprovedem kroz plastenik radi grejanja. Zbog promene u temperaturi i pritisku, voda se krece sama, tako da nema potrebe za pumpom. OStaje jos samo da se uradi i testira :D

- - - - - - - - - -

nebojsa je napisao(la):
Predlazem da pogledate veceras u 19:00 na RTV1 (tv vojvodina) emisiju Prostor&ja. Bice reportaza o coveku koji je kod nas primenio u praksi grejanje na kompost po sistemu Jean Pain. Inace, jako dobra emisija.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Kliknite za proširenje...

Eto, ko je gledo, mogao je nesto i da nauci. :)
 
Nisam siguran da će to moći da radi samo sa stajnjakom, valjda ćeš da dodaješ još nešto?

Ništa bez permakulturnog (logičnog) razmišljanja:)

Ima li te emisije negde na netu??
 
Kace emisije redovno na yt a ima i na sajtu rtv

http://media.rtv.rs/sr_ci/prostor-i-ja/9136

Meni nije bas jasno kako sama piljevina moze da "radi". Kad pravimo kompost dodajemo sve i svasta da popravimo C:N odnos da bi gomila "radila". Do duse ovde je covek koristio sveze granje, ali mislim da to nije dovoljno. Ova masa bi trebala sama da daje 60 stepeni i to u periodu od 18 meseci. Plus sto su gomile ogromne i nabijene, tako da kontam da je proces u dobrom delu gomile anaeroban.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Hemijski sastav grana je drugačiji u odnosu na stablo, ima više azota, šećera, i sastav lingnina nije isti. To je jedna od razlika izmedju pilanske piljevine i ovog mlevenog. I pilanska piljevina može da se zagreje samo treba dodati vodu i inokulant. Dodavanje vode je tu problematično jer je piljevina hidrofobna i kisela pa tu pomaže malo kreča.

Jeste anaerobni proces ali ne u celosti, uvek se po obodima gde ima dovoljno vazduha odvija aerobno kompostiranje i ako takvu gomilu 'gulite' malo po malo dobijate sasvim dobar aerobni kompost samo se u tom slučaju dobija manja količina i treba ga odležati jer lakto bakterije nisu dobre za zemlju u velikim količinama.
To je problem sa svežim stajnjakom koji je praktično sterilan kad je baš 'svež' ali ga prvenstveno nasele laktobakerije i kvasci od kojih neke luče antibiotike usled čeka je diverzitet značajno smanjen. Zbog toga i veće kiselosti je loše koristiti sveži stajnjak. Praktično laktobakterije treba da iskoriste većinu šećera i kad počnu da odumiru stvaraju se pogodni uslovi za razmnožavanje aktinomiceta i termoaktinomiceta koje razlažu celulozu i lignin na većim temperaturama. U celoj toj gužvi je i rod bacilus koji razlaže proteine i amino kiseline.
 
Ja mislim da ce to raditi i sa ovim sirovinama koje inace koristimo za kompostiranje slama, lisce, trava, piljevina, stajnjak... samo napraviti vecu gomilu. Tim pre sto nema potrebe da masa "radi" 18 meseci. U vecini slucajeva ce biti dovoljno par meseci

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Tu je problem kontrolisati temperaturu, lako može da ode preko 70 stepeni i onda praktično skuva i isuši unutrašnjost. Meni se to dešavalo par puta kada nisam imao vremena da prevrnem gomilu.
 
Pa stavis neki termostat koji ce po potrebi da ukljucuje pumpu

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
To bi bilo malo preterano:) probao sam jednom da 'ugasim' sa vodom, izbušio rupe sa letvom i nalio vodu ali nije uspelo, verovatno ne može tako lako da se nakvasi, voda projuri. Nije to cela gomila nego obično jedan manji deo u unutrašnjosti. Otišli smo u off, ali bi takvo zagrevanje bilo dobro za grejanje plastenika:)
 
Pa nismo u off-u, drzimo se teme
Nije neka nauka povezati termostat sa pumpom. Kad se podigne temperatura u plasteniku, iskljuci pumpu i obrnuto. Mozes uzeti malo kvalitetniji termostat pa ga podesiti na dnevnu i nocnu temperaturu. Mislim da bi to dobro funkcionisalo.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
pozdrav ljudi,kad ste vec kod te teme,jel mi neko moze objasnit,prvi put hocu da pokusam u jednom manjem plast.od 40m2 radit rasadu a grijat je pomocu djubreta,kontenere bi odozgo slagao,prostirku cu uradit slamom pa onda sloj djubreta sloj slame do jedno pola metra u visinu,e sad me interesuje dal za to da uzmem djubre od ove godine znaci svjeze ili moze proci i ono od prosle? polu izgorjelo..
 
Za to pitaj Topalovića, on to radi svake godine, ima na nekoj temi sve u detalje opisano...
 
procitao sve ali je razbacano i nije skroz u detalje..dosao sam do knjige sa poljoprivrednog fakulteta OSNOVI POVRTLARSTVA :

Od bioloskog materijala jos uvijek se najvise upotrebljava svjez stajnjak,slama i pljeva,a ponekad i lisce,razni biljni ostaci,cak i gradsko smece.
Taj,tkz.bioenergetski materijal prilikom razlaganja pod uticajem mikroorganizma oslobada toplotu.
Kvalitet stajnjaka u velikom stepenu zavisi od zivotinjske vrste od koje potice.Za zagrijavanje lijeha najpogodniji je konjski stajnjak,koji se najbrze zagrijava,stvara visoku temperaturu i najduze odrzava toplotu.On sadrzi manje vlage,a vise organskih materija u poredenju sa stajnjakom od ostalih zivotinja.
Pored konjskog stajnjaka mogu se koristiti i svjezi ovciji,govedi i svinjski stajnjak.Toplotno dejstvo stajnjaka traje 40-50dana,o cemu treba voditi racuna prilikom planiranja rokovo sjetve i sadnje biljaka.
Stajnjak se obicno ne upotrebljava sam,nego pomijesan sa slamom,piljevinom,kukuruzovinom,pljevom,suhim liscem i drugim materijalima koji se stavljaju kao prostirka pod stoku.Slama koja se upotrebljava kao primjesa stajnjaku moze se i sama upotrijebiti za zagrijavanje lijeha.Potrebno je da bude usitnjena i da se prilikom pripreme dodaju mineralna djubriva.
Za podizanje lijeha neophodne su velike kolicine stajnjaka.Zbog toga je neophodno da se jos tokom ljeta pocne sa prikupljanjem stajnjaka.Radi sprecavanja pregorijevanja,stajnjak se razastre u tankom sloju da se prigusi.Poslije se slozi u kamaru visoku 2-3m i tom prilikom dobro sabije,da se sto vise istisne zrak.Stajnjak slozen u hrpu se pokrije sa 15-20cm zemlje.U kasnu jesen i zimi,kad se stajnjak ne moze susiti,razastire se u trake siroke 2-3m i visoke 40-50cm.
Smrzavanje se sprijecava pokrivanjem stajnjaka slamom.
Priprema stajnjaka pocinje (ako se ne raspolaze svjezim stajnjakom)desetak dana prije podizanja lijehe.Stajnjak se slaze u hrpu za zagrijavanje,neposredno pored mjesta gdje ce biti lijeha.Tom prilikom stajnjak se mijesa sa slamom,a ako je previse suh,ovlazi se toplom vodom.
 
Da prilično je zahtevan proces, i recept se zasniva na iskustvenom ocenjivanju vlažnosti, količine slame, sabijenosti, vremena itd. Zato sam i rekao da bi neko iskusan trebao da priča o tome. Bilo bi lepo kad bi Topalović mogao da opiše malo detaljnije njegov sistem.
 
dzionik je napisao(la):
Nisam siguran da će to moći da radi samo sa stajnjakom, valjda ćeš da dodaješ još nešto?

Ništa bez permakulturnog (logičnog) razmišljanja:)

Ima li te emisije negde na netu??
Kliknite za proširenje...

Pa bice to jedna velika proba. Probacemo prvo stajnjak i slamu pa da vidimo..
Negde sam procitao da je konjski stajnjak najbolji yato sto ima vise slame od drugih stajnjaka (ipak se konji vise maze i paze od svinja, goveda i ovaca). Sve je u tom odnosu C/N koji ste pominjali. Moja pretpostavka je da Jean Pain stavlja i sveže granje u svoj miks, ne samo suvo, i da tako postiže dobar C/N odnos.
 
Pisano je dosta o tome....skuplja se stajnak bar mesec dana ranije(govedji,konjski,ovciji)...ostavlja se u gomilama da se upali...tj pocne da radi...Stavlja se sloj slame pa na njega vruc stajnak koji je se upalio(narodski receno) takav stajnak mora se vilama lepo rastrese i staviti ga u sloju bar 30cm....Posle rastresanja razbacati slamu a ako je suv polit iga vodom(neznaci bukvalno politi nego ga isprskati resetkom) posle toga ponoviti stajnak... opet vilama i u sloju od bar 30cm....ponoviti slamu i onda uzeti dasku staviti je popreko i onda gaziti ravnomerno pomerajuci dasku za daskom...sve do kraja...napraviti sanduk i stavi ti ga preko rasada a onda u sloju od 10-15cm ubaciti pregoreo stajnak...sve to prekriti sa folijom i ostaviti 7-10 dana da pocne da greje....kad jastuk tj rasad pocne da greje provetravati ga i posle 15 dana moze da se koristi za setvu.....postoje fotografije i snimci na yutoobu kako se to radi.....
evo u slikama http://poljoinfo.com/showthread.php?993-Proizvodnja-rasada-u-plastenicima/page7
a evo na yutoobu...https://www.youtube.com/watch?v=uHMTOPT0Ymo&list=UU_KhSqgQH9UEOkxbigddfug&index=61
https://www.youtube.com/watch?v=JhJynzbNhA0&index=42&list=UU_KhSqgQH9UEOkxbigddfug
 
Da li si nekad merio temperaturu u jastuku tokom vremena? Teorijski bi trebalo da termofilne bakterije završe za tih petnestak dana.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh