Malo sam duže bio odsutan, pa moram nadoknaditi propušteno.
... siromer po Babou.....nama je pokazalo oko 2-3,... dali to znaci da je to procenat secera ili mi nismo nesto dobro uradili. Ja koliko sam razumeo iz predhodnih postova da bi trebalo da pokaze izmedju 16-18 da bi bilo 1-2% secera. Gde smo pogresili?
Niste ništa pogriješili u konkretnom slučaju za ovo 2-3. Fermentacija je najvjerovatnije završena i nema ostatka šećera. Ovo 16-18, ili 16-20, isto pokazuje kada nema više šećera za previranje, samo što je to mjereno jednim drugim širometrom, koji ima drugačiju skalu.
- - - - - - - - - -
Molio bih da mi Geber odgovori na sledeće:
Pekao sam kljuk sve dok nije izašlo 7 gradi i tad sam prekidao. Tako sam pekao svaki sledeći kazan. Na kraju svu tu rakiju prepekao i dobio finalnih 100 litara na 22,5 gradi. 1. Pitanje - Da li je ovo pogrešna metoda ili sam trebao da mešam dobijenu tečnost iz prvog kazana sa kljukom i peći ga u sledećem kazanu?
Nije pogrešna metoda, ali jeste pogrešno vrijeme prekidanja destilacije. Ona prva sa kljukom se ne prekida ovako visoko, 17 stepeni. Tu imaš značajan gubitak alkohola i aromata. U prvoj destilaciji je cilj izvuči iz kljuka sve što je isparljivo, a da u kazanu ostane samo zanemarivi dio etanola i ono što je nepotrebno u drugoj destilaciji. Druga destilacija se prekida znatno ranije jer su svi važniji aromati već odavno izašli. Nastavljanjem hvatanja rakije samo ih razblažuješ i unosiš one negativne uticaje.
2. Pošto sam pročitao da je pogrešno da se ODMAH razblažuje, nego kasnije, da li mogu rakiju da odmah stavim u novo, hrastovo bure i da li posle odležavanja od npr. 2 godine, razblažujem?
Možeš, jer se razblaživanje nikada ne radi prije dozrijevanja. Osim kod dozrijevanja viskija i to isključivo u američkom hrastu. Drvo koje se po aromatskom uticaju dosta razlikuje od evropskog hrasta. Da ne rasplinjujemo, samo malo upozorenje. Zbog veće ekstrakcije iz novog bureta, pazi na vrijeme ležanja rakije u njemu, odnosno kontroliši je češće i nakon nekog vremena prebaci u već korišteno bure.
3. Da li će posle 2 godine u buretu, procenat alkohola u rakiji da opadne (za zapreminu sam siguran da hoće)?
U pravilu opada jačina rakije, mada postoje situacije kada to zbog procenta vlažnosti vazduha može biti i malo drugačije.
4. Da li bure treba hermetički zatvoriti ili ne?
Trebalo bi, ako misliš samo na otvor za čep. Preostali dio bureta ni slučajno.
5. Koliko treba da zauzme prostora u buretu rakija, odnosno da li da bude puno ili ne?
Ni u kom slučaju ne treba biti puno. Treba ga držati i održavati na 98% zapremine.
Ovih 2% prostora za vazduh u buretu su jako bitni za procese dozrijevanja.
6. Gde da mi stoji bure (u potkrovlju sa lošom izolacijom ili u podrumu)?
U principu u podrumu, mada možeš i u prostorijama sa većom temperaturom ako želiš ubrzano dozrijevanje. Ovim ubrzanim načinom dobivaš u aromatskom pogledu na kratke staze ali gubiš u konačnici, odnosno na one duže.
7. Pošto sam "prepisao" porodični recept, odnosno stavio 2,5% šećera u šljive, da li to znači da je rakija koju sam dobio šećeruša i da je lošeg kvaliteta? (nisam znao da može i bez šećera.
Ne znači da ona mora biti lošeg kvaliteta, ali lošijeg mora sigurno.
Možeš ti nju zvati kako hoćeš ali ako ćemo iskreno i onako kako spada, pa čak i onako kako je propisano zakonom i pravilnicima, onda to više nije
šljivovica ili rakija od šljive, nego jako ili
žestoko alkoholno piće pripremljeno fermentacijom šljive i šećera od šećerne repe. Ne znam šta ima loše u ovom zadnjem nazivu pa svi izbjegavaju da ga koriste.
Šećerna repa nije šljiva, ali nije ni otrov da bi se prešutila.
- - - - - - - - - -
...Bilo bi dobro ako bi se pojavio neko ko bi predlagao drugačiju tehnologiju pa da se ukrste koplja. Nadajmo se da će se takav pojaviti...
I ja sam se nadao, ali izgleda ništa od toga. Prava argumentovana diskusija bi sigurno i meni bila od koristi.
Za preostali dio teksta imaš ono što takav tekst i zaslužuje. Sve pohvale za realnost i doprinos korektnosti.
P.S Urednika nećemo ni spominjati. Dovoljno je reći da je na visini zadatka.
- - - - - - - - - -
Stvarni koeficijenti iskorištenja šećera za dobijanje rakije od šljive (prosjek): Čaćanska rodna-0,49; Požegaća-0,51."
Ovdje je u pitanju procenat iskorištenja uslijed znatnijih gubitaka, kakvi su u praksi jako česti.
A inače bi jednostavnije bilo da si postavio link do ovog teksta...
- - - - - - - - - -
napunio sam danas bure belom sljivom i drugo bure jabukom i to sad peni ,kljuca van buradi , brboce i izlazi napolje , da li neko moze da mi objasni zasto je doslo do ovoga i kako moze da se spreci ovakva reakcija ? da napomenem , da sam do sada skupio po par buradi i sljive i jabuke i nisam imao taj problem , burad su u prostoriji u kojoj je par stepeni hladnije nego napolju, nisu na suncu
Razlog je različito prisutna mikroflora na voću koja jako zavisi od sušnog ili kišnog perioda, temperature i sl. Pored toga je jako bitna temperatura voća prije stavljanja u kacu i spoljašnja temperatura pri vrenju. Ne može se baš spriječiti reakcija ali se može znatno obuzdati. Berba voća u ranim jutarnjim satima, regulacija temperature u prostoriji i dodatno zaleđenim flašama vode u kljuk, uz to obavezna i anaerobna fermentacija.
pogotovo ako još urednik malo obuzda šuplju priču i uvrede kao jedine argumente.
))
