Počeli sa zatvaranjem šupe.Urađen zidić od armiranog betona visine 70 cm a do gore ide lim.da li će ove godine biti i dole betonirano zavisi od cene suncokreta .Ako plate više od trenutne cene ,verovatno ćemo izbetonirati.
Objekti za smeštaj mehanizacije
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
Skoro je gotova i ona moja mala šupa, za koju sam tražio savete u ovoj temi... Šteta što je jako niska, da je viša ubila bi se za mehanizaciju, ovako sam je napunio balama soje za loženje. Staje 330 bala do stubova (mrzilo me je da sklanjam neki crep u dnu šupe, a da sam ga sklonio stalo bi još oko 25 bala), a iza stubova će ići još koješta što je do sad kisnulo (neke ograde, burad, građa ...).
upload png
image upload
upload images
upload png
image upload
upload images
RatkoPa
Član
KishRobert
Prijatelj Foruma
Mislim da su radili,samourezujuci srafovi!
Evo moje iskustvo sa šrafljenjem krovnog trapezastog lima.
Ovde na forumu su me svi savetovali da šrafim u profil, tj. u gornju zonu lima. U Srbobranu, koga god da sam pitao, svi su mi rekli da se trapezasti lim šrafi u donjoj zoni, tj. na onoj površini koja leži na osloncu bez obzira da li je to drvo ili metal. To su mi rekli i tesari i limari koje sam pitao. Tvrdili su da silikonska gumica ispod kape samourezujućeg šrafa ne može da propadne i da posle taj spoj šrafa sa osloncem vlaži i trune.
Pošto je ovo niska šupa a i svojim položajem u dvorištu ne stoji baš najsrećnije, planirao sam da je nekad srušim i drugačije postavim. Iako je na oko neugledna šupa (u svetlu objekata prikazanih u ovoj temi), ipak je materijal koštao oko 500 evra (što za mene nisu male pare) i želeo sam da u tom eventualnom prekomponovanju šupe mogu iskoristiti ovaj kupljeni materijal, pogotovo limove. Zbog toga sam se odlučio da limove šrafim u gornjoj zoni kako bi što manje smetalo eventualno neslaganje izbušenih rupa na limu sa položajem novih letvi ili štafli...
Ja sam prvo poređao sve limove na krovnu konstrukciju da bih video da li idu u vinklu, jer upiru u štafle sa stare šupe za koje nisam baš znao koliko su pravo izvučene. Svi limovi (8 kom po 5 m), su idealno preklopili susedne tako da su preklopi bili potpuno priljubljeni. Pošto sam video da limovi treba da stoje baš tako kako su postavljeni, nisam ih skidao već sam odmah počeo da ih šrafim na najnižoj letvi (sa molerskih merdevina). Šrafovi su oni kao za salonot ploče samo kraći (nije bilo tad da se kupi od 7 cm, pa sam uzeo od 8 cm i taj šraf izađe malo sa donje strane letve). Posle zašrafljene tri table već sam uočio probleme sa šrafljenjem u gornjoj zoni. Ma koliko se trudio da ne preteram sa stezanjem (jer se odmah počne i lim uvijati) ipak se priljubljivanjem lima na oslonac trapez malo širi što posle dovodi da preklopi "zevaju", pogotovo ako se šrafi svaki trapez i šrafi redom s jednog kraja na drugi. Ovde na forumu mi je savetovano da koristim podmetače ispod trapeza kako se on ne bi deformisao, ali u prodavnicama kod mene nisu za to nikad ni čuli. Čak mi je jedan prodavac rekao nešto u smislu da to ni ne postoji jer se lim šrafi u donjoj zoni i tad nema deformacije lima. Da pravim podmetače od parčića letve nisam imao vremena, a ne bih ni mogao to da postavljam jer sam sam radio. Kad sam prešao na najviši red šrafova, primenio sam drugu taktiku. Prvo sam zašrafio po dva srednja trapeza na svakoj tabli a potom i ostale.
Rupe u limovima sam bušio običnom burgijom 6 mm (u prethodno kirnerisano mesto), a šrafove sam zavrtao drugom bušilicom (koja ima regulaciju brzine) preko nastavka koji liči na malu gedoru sa magnetom u sebi (košta 195 din i jaaako olakšava posao). Bušilicom zavrnem šraf skoro do kraja a potom još fino ključem dotegnem tek toliko da stisne gumicu ispod platne. Ipak, i pored pažljivog rada pojavi se minimalno zevanje na preklopu, (možda i zbog pritiska daske na kojoj sam stajao). Koliko sam video, ono bi se moglo potpuno anulirati tako da zašrafim i sam preklop, ali sam to izostavio iz pomenutog razloga iskorištenja ovih limova na nekom drugom krovu... Šrafio sam limove u svaki trapez osim preklopnog (dakle po 4 šrafa po tabli) u 3 reda, najniža, najviša i srednja letva. Rastojanje između redova šrafova je oko 180 cm. Krajnje table sam zašrafio još sa dodatna 4 šrafa u trapezu do ivice table. Šta mislite, da li je ovo dovoljno zašrafljeno ili je potrebno još šrafova?
Izvinjavam se što sam išao u sitna crevca, računam da će možda nekom koristiti ko se, kao i ja, prvi put susreće sa trapezastim krovnim limom, a hoće da ušpara koji dinar na majstorima...
edit: Evo tačno koliko me je šta koštalo:
Građa čamova: 9 kom rogova 10 x 12 cm + 1 kom greda 8m 10 x 12 cm + 22 letve 3 x 5 cm = 17510 din.
Krovni trapezasti lim: 8 tabli 1 x 5 m = 26200 din.
Betonski stupci armirani sa 8mm rebrastom armaturom, i sa centralnim šrafom 10mm: 4 kom = 4300 din.
Ekseri: 18 kom 220 mm + 3/4 kg letvarskih eksera = oko 200 din.
Šrafovi: ne znam tačno cenu, ali mislim da cena jednog kompleta 6mm x 80 mm (šraf, platna i gumica) nije više od nekih 7-8 din.
Majstori: 0 din.
Ovde na forumu su me svi savetovali da šrafim u profil, tj. u gornju zonu lima. U Srbobranu, koga god da sam pitao, svi su mi rekli da se trapezasti lim šrafi u donjoj zoni, tj. na onoj površini koja leži na osloncu bez obzira da li je to drvo ili metal. To su mi rekli i tesari i limari koje sam pitao. Tvrdili su da silikonska gumica ispod kape samourezujućeg šrafa ne može da propadne i da posle taj spoj šrafa sa osloncem vlaži i trune.
Pošto je ovo niska šupa a i svojim položajem u dvorištu ne stoji baš najsrećnije, planirao sam da je nekad srušim i drugačije postavim. Iako je na oko neugledna šupa (u svetlu objekata prikazanih u ovoj temi), ipak je materijal koštao oko 500 evra (što za mene nisu male pare) i želeo sam da u tom eventualnom prekomponovanju šupe mogu iskoristiti ovaj kupljeni materijal, pogotovo limove. Zbog toga sam se odlučio da limove šrafim u gornjoj zoni kako bi što manje smetalo eventualno neslaganje izbušenih rupa na limu sa položajem novih letvi ili štafli...
Ja sam prvo poređao sve limove na krovnu konstrukciju da bih video da li idu u vinklu, jer upiru u štafle sa stare šupe za koje nisam baš znao koliko su pravo izvučene. Svi limovi (8 kom po 5 m), su idealno preklopili susedne tako da su preklopi bili potpuno priljubljeni. Pošto sam video da limovi treba da stoje baš tako kako su postavljeni, nisam ih skidao već sam odmah počeo da ih šrafim na najnižoj letvi (sa molerskih merdevina). Šrafovi su oni kao za salonot ploče samo kraći (nije bilo tad da se kupi od 7 cm, pa sam uzeo od 8 cm i taj šraf izađe malo sa donje strane letve). Posle zašrafljene tri table već sam uočio probleme sa šrafljenjem u gornjoj zoni. Ma koliko se trudio da ne preteram sa stezanjem (jer se odmah počne i lim uvijati) ipak se priljubljivanjem lima na oslonac trapez malo širi što posle dovodi da preklopi "zevaju", pogotovo ako se šrafi svaki trapez i šrafi redom s jednog kraja na drugi. Ovde na forumu mi je savetovano da koristim podmetače ispod trapeza kako se on ne bi deformisao, ali u prodavnicama kod mene nisu za to nikad ni čuli. Čak mi je jedan prodavac rekao nešto u smislu da to ni ne postoji jer se lim šrafi u donjoj zoni i tad nema deformacije lima. Da pravim podmetače od parčića letve nisam imao vremena, a ne bih ni mogao to da postavljam jer sam sam radio. Kad sam prešao na najviši red šrafova, primenio sam drugu taktiku. Prvo sam zašrafio po dva srednja trapeza na svakoj tabli a potom i ostale.
Rupe u limovima sam bušio običnom burgijom 6 mm (u prethodno kirnerisano mesto), a šrafove sam zavrtao drugom bušilicom (koja ima regulaciju brzine) preko nastavka koji liči na malu gedoru sa magnetom u sebi (košta 195 din i jaaako olakšava posao). Bušilicom zavrnem šraf skoro do kraja a potom još fino ključem dotegnem tek toliko da stisne gumicu ispod platne. Ipak, i pored pažljivog rada pojavi se minimalno zevanje na preklopu, (možda i zbog pritiska daske na kojoj sam stajao). Koliko sam video, ono bi se moglo potpuno anulirati tako da zašrafim i sam preklop, ali sam to izostavio iz pomenutog razloga iskorištenja ovih limova na nekom drugom krovu... Šrafio sam limove u svaki trapez osim preklopnog (dakle po 4 šrafa po tabli) u 3 reda, najniža, najviša i srednja letva. Rastojanje između redova šrafova je oko 180 cm. Krajnje table sam zašrafio još sa dodatna 4 šrafa u trapezu do ivice table. Šta mislite, da li je ovo dovoljno zašrafljeno ili je potrebno još šrafova?
Izvinjavam se što sam išao u sitna crevca, računam da će možda nekom koristiti ko se, kao i ja, prvi put susreće sa trapezastim krovnim limom, a hoće da ušpara koji dinar na majstorima...
edit: Evo tačno koliko me je šta koštalo:
Građa čamova: 9 kom rogova 10 x 12 cm + 1 kom greda 8m 10 x 12 cm + 22 letve 3 x 5 cm = 17510 din.
Krovni trapezasti lim: 8 tabli 1 x 5 m = 26200 din.
Betonski stupci armirani sa 8mm rebrastom armaturom, i sa centralnim šrafom 10mm: 4 kom = 4300 din.
Ekseri: 18 kom 220 mm + 3/4 kg letvarskih eksera = oko 200 din.
Šrafovi: ne znam tačno cenu, ali mislim da cena jednog kompleta 6mm x 80 mm (šraf, platna i gumica) nije više od nekih 7-8 din.
Majstori: 0 din.
Poslednja izmena:
nije ti šupa ružna lepo si je odradio i lepo izgleda ti najbolje znaš kako si mogao da je praviš prema mestu situaciji na placu i ostalim zezalicama koje su uticale ispala je extr za čistu desetku 
što se tiče lima i njega su odradio za desetku i lepo si se snašao sa bušilicama kao pravi profesionalas
za sastave ne brini tako je to malo pritisak šrafa neravne letve (mala ispupčenja i udubljenja) gaženje sve to utiče ali bez brige to je ok
što se tiče samih krajeva i sastava obrati pažnju kada počnu jači vetrovi pazi da ne počnu da ti podižu lim na tim mestima ako krene odmah šrafi još ako ne utoliko bolje
nadam se da sam bio od bilo kakve koristi
što se tiče lima i njega su odradio za desetku i lepo si se snašao sa bušilicama kao pravi profesionalas
za sastave ne brini tako je to malo pritisak šrafa neravne letve (mala ispupčenja i udubljenja) gaženje sve to utiče ali bez brige to je ok
što se tiče samih krajeva i sastava obrati pažnju kada počnu jači vetrovi pazi da ne počnu da ti podižu lim na tim mestima ako krene odmah šrafi još ako ne utoliko bolje
nadam se da sam bio od bilo kakve koristi
Perhan
Član
@kiraj
stvarno fino izgleda svaka cast jos samo da se izbetonira i ko bombona ce bit
stvarno fino izgleda svaka cast jos samo da se izbetonira i ko bombona ce bit
To su ti ovi trouglovi (sa rešetkastom ispunom) koji nose krov (imaju ulogu rogova). Ta ispuna se radi po određenim pravilima što ovde baš i nije ispoštovano. Mislim da je @dragan82 na to mislio.
Je ste ( resetka moze da bude drvena ili metalna) a ovo je resetkasti krovni sistem.
Ja kao tehnicar nisam ucio da je izracunavam , ali sam dosta posmatrao na raznim objektima , pogotovu ovde u ch i ima malih greski. Npr na kraju ima 3 uspravne sipke , koje se nikada ne postavljaju , zbog sprega sila uvek se sipke u resetki spajaju u jednoj tacki , a ovde nije to slucaj. Evo slikacu iz knjige i postavicu.
Ja kao tehnicar nisam ucio da je izracunavam , ali sam dosta posmatrao na raznim objektima , pogotovu ovde u ch i ima malih greski. Npr na kraju ima 3 uspravne sipke , koje se nikada ne postavljaju , zbog sprega sila uvek se sipke u resetki spajaju u jednoj tacki , a ovde nije to slucaj. Evo slikacu iz knjige i postavicu.
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Ja sam mnoge hale video i još se nisam sreo nigde (osim na jednom mestu) gde je rešetkasti nosač da mu ne navodim ime radjen po proračunu.Svaki majstor ima svoj princip izrade nosača i to svuda funkcioniše i nigde nije pala.Daleko od toga da ne treba proračun, ali i ovako funkcioniše i lepo izgleda.
I ima jos nesto : ispod svakog drzaca pkrovnog pokrivaca ( stafna ili ...) mora da bude postavljen kosnik u resetki. Znaci stafne se postavljaju na svaki metar , tako moraju da budu i kosnici u resetki rasporedjeni. Gornju ivicu moraju dodirivati kosnici na svaki metar , jer ti kosnici preuzimaju silu.
Pre 2-3 godine u zimu, kada je napadao stvarno veliki sneg,u mojoj okolini 2 hangara su se srusila tod tezinom snega, a jedan se ozbiljno deformisao. tako da je bitno da se taj proracun odradi od strane strucnjaka, a ne da majstor radi proizvoljno. Da se razumemo ovi hangari sto su se urusili, urusili su se zbog tezine snega (i da nije napadao toliko sneg sve bi bilo u redu), tj nije dobro odradjena statika. Ostali hangari su te tezine snega podneli bez ikakvog problema.
