Analiza zemljišta

awyn8x.jpg

Danas smo i mi malo uzimali uzorke ...
 
Na pojedinim parcelama sam i ja dobio preporuku da zaorem odredjenu kolicinu ureje u jesen.I meni je analizu radio fertil.
 
Neophodno je da se doda, najčešče, 30 kg azota po hektaru, misli se na aktivnu materiju tj. kod AN-a je to 100 kg/ha (primer), kako bi se obezbedila hrana za razlaganje žetvenih ostataka. Ovaj azot jedu mikroorganizmi jer im je neophodan za aktivnost i ne koriste ga razlažući humus. Eto zato. Najbolje rešenje. Sledeći preduslov je veličina, odnosno, dužina žetvenih ostataka koja mora da bude do 90 mm ili 9 centimetara i to 90% ostataka te dužine. Ukoliko je duži naćiće se i u naredne 3 godine u zemlji prilikom obrade ( kod onih koji rade klasičnu obradu) raonim plugom. Ako se ponavljam žao mi je. Ovo ću sigurno napisati bar još koji put. Nije na odmet.
Gariša.:osmeh:
 
bojcetic je napisao(la):
@marko22
Kakva je preporuka za djubrenje kad su tako losi rezultati analize?

Pa evo kako izgleda analiza sa moje parcele,a takva je svuda u mom kraju:CaCo3 (%)-1.7(slabo karbonatno);pH u N KCl-5.20(kisela reakcija);Humus (%)-2.66(slabo obebezbedjeno);N (%)-0.31(srednje obezbedjeno);P2O5 (mg)-2.6(VRLO SLABO OBEZBEDJENO);K2O(mg)-22.7(DOBRO OBEZBEDJENO).
Preporuka PSSS NIS:Da se u jesen pod osnovnu obradu zemljišta unese neko mineralno đubrivo sa višim udelom fosfora:NPK (8:24:16), ili NPK (10:30:20).Zavisno od gajene kulture, najveći broj ratarskih kultura ima potrebe za oko 60-80kg/ha fosfora, što ukazuje da je potrebno uneti 300kg/ha prvog ili oko 250kg/ha drugog pomenutog đubriva. Ukoliko na tržištu pronađete fosforno đubrivo MAP, ovo đubrivo treba primeniti oko 150kg/ha, ukoliko se radi o žitaricama pošto povrtarske kultura kao i suncokret imaju povećane zahteve prema kalijumu te kod njih treba primeniti đubriva sa povećanim udelom kalijuma, naravno zavisno od agrohemijske analize zemljišta. Vaše zemljište je kisele reakcije pa je potrebno popraviti kiselost zemljišta unošenjem pod osnovnu obradu u jesen pored stajnjaka i 3 t/ha kreča u obliku njivala. Pre unošenja stajnjaka prvo pliće uneti njival a posole toga stajnjak na veću dubinu. Vaše uzorke zemljišta sa parcela koje niste ispitali možete i dalje donositi u PSSS Niš, Leskovačka broj 4.

Molim vas objasnite mi u praksi kako ja ovo da izvedem oko unosenja njivala(prvo njival plice,pa stajnjak dublje...?).
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Najzgodnije u praksi je da se baci njival ili neko drugo sredstvo te svrhe na strnjište. Znači ovršeš žito izvučeš slamu i razbaciš njival, kreč, saturacioni mulj šta već uzmeš i onda plitko uzoreš (ugariš) pa u jesen razbaciš stajnjak i oreš duboko, jesenje-zimsko oranje. Trebalo je da ti napišu (možda i jesu a nisi nam preneo) da je neophodna pauza između sredstva za kacifikaciju zemljišta i stajnjaka al ja nisam siguran koliko, minimum valjda 14 dana. Ima po netu, kucaj u gugl kalcifikacija i prelistaj, naći ćeš da ja sad ne listam. I ja sumnjam da mi kisi jedna njiva i odneo sam na analizu ali nikako da urade. A i slab sam finansijski i male su mi šanse da razbacivam neko od tih sredstava pa čakni stajsko ne mogu da vučem tu jer je jako brdo a skupo mi je da plaćam nekog sa istovarnom prikolicom pa ću samo pripaziti koje veštačko da kupim. Nisam pitao u prodavnicama da li je i koliko skuplja npk neke druge formulacije od klasične 3x15? Da maksimalno smanjim azot. Teško je nama sitnima koji ne možemo da uložimo i odradimo posao kako treba i samim tim teško da možemo i da napredujemo jer dobijamo male prinose.
 
Ma nisu mi napisali za pauzu njival-stajnjak,ovo sam ja nalepio njihov mail- odgovor na moju sugestiju oko preporuke.Prvo su "izlupali" da bacim 300kg 10:20:30,a ja imam dovoljno kalijuma.Meni je kukuruz sad na toj parceli gde hocu da isprobam efekte kalcifikacije.Sta mislis da ja sada ubacim njival pod plug(plitko za jecam) zajedno sa map-om(150kg.),zetvenim ostacima od kukuruza,ureom da ih razlozi,a sledece godine djubrim stajnjakom.Ili zaorem zetv.ostatke pa onda kao i do sada kako radimo svi ovde:podrljam(poravnam),razbacam ciklonom NPK(map ili sta vec),seme jecma ili psenice,pa podrljam,pa onda njival i opet podrljam.A stajnjak kao sto rekoh naredne godine ako bas ne idu zajedno,mada mnogi to vidim ubacuju odjednom prikolicom za razturanje stajnjaka.A sto se tice nas malih,bolje je biti prvo mali pa zalaganjem(prinosima)postati veliki,nego naslediti vecu zemlju i nestrucnoim radom samo praviti gubitke.Ja se ucim sada sa ovih 4-5h,da nebi kasnije kada prosiravam proizvodnju(a zemlja je ovde za dz.)naj...o.Zelim ti sve najbolje i glavu gore.
 
Poslednja izmena:
Ako se ne razbaci i stajnjak posle nekog od sredstava za kalcifikaciju prve godine prinosi budu i manji nego inače. Dok se mikroorganizmi u zemlji ne prilagode, bude i manjak fosfora... Ovo sve pišem kako sam pročitao (i koliko sam zapamtio) na netu članke od raznih stručnjaka i iskustva drugih sa raznih foruma dok čekam analizu pa ću i ja videti šta ću. Ne znam iz ličnog iskustva.
 
savetodavna sluzba pancevo isto radi besplatno vec godinama, al eto i ja prvi put radim, sutra je dan za to odredjen...
nesto mi to mnogo 1-2kg, al dobro ako je tako...
 
Vulkan je napisao(la):
Ako se ne razbaci i stajnjak posle nekog od sredstava za kalcifikaciju prve godine prinosi budu i manji nego inače.
Kliknite za proširenje...
Ovo bi se desilo samo u slucaju da se pretera sa kalcifikatorom. Ne znam koji procenat CaCO3 ima tja njival, ali ako je ph preko 5, ja ne bih isao sa vise od 2t/ha cistog CaCO3. Bez obzira na razne informacije, izgleda da negde oko 2t CaCo3 podize pH za oko 1, i to ako je nizak. U ovom slucaju gde je pH preko 5, radio bih isto. Mada treba reci da i uticaj teskih metala vrsi bitnu ulogu. Tako da za preciznu kolicinu, treba uraditi jednu valjanu hemijsku analizu. A posto toga nema, onda ne treba preterivati sa kalcifikatorom, jer moze doci do kontra efekata. Bolje spustiti kolicinu, nego napraviti vecu stetu. Stajnjak bi bilo neophodno baciti ukoliko bi se primenile vece kolicine kalcifikatora. Tipa 15-20 t/ha. Mada meni ta kolicina zvuci suludo.

Uskoro ce biti i detaljnije iskustvo.
 
PKB Agroekonomik je zaduzen za nas. Ali mi stvarno nisu jasni, dok svi rade analize oni kazu da nemaju neku dozvolu, cekaju uredbu, bem li ga sta. Ako uzimas eurofertil djubriva, ili fertil djubriva, uradice ti i jedni i drugi.
 
Prve dve analize su ustvari sa jedne parcele koja je do prošle godine bila podeljena na tri dela ... sada sam to sve spojio u jednu parcelu radi lakše kontrole plodnosti , a i cilj je da se parcele ukrupne radi lakšeg rada. Inače po katastru tu i postoje dve parcele ali su one jedne do druge i u našem vlasništvu pa su spojene. Na tom delu gde je bila lucerka i kukuruz radjena je proletos analiza..ali posebno svaki deo . U tom delu gde je bila lucerka humus je 3,45 % a u delu gde je bio kukuruz 2,9 ... sad smo uzeli mešano sa oba dela celom dužinom i prosek je kao što se vidi na prvoj slici. Druga slika je drugi deo te iste parcele koji je djubren prošle godine.... Ono što mene zbunjuje je to što je pšenica bila za nijansu lošija na ovoj parceli gde su bili kukuruz i lucerka..a po analizi kaže da hrane ima više baš u tom delu.... interesantno :osmeh:
fz8b4n.jpg

15sad6r.jpg



Ovo je arenda uzeta u zakup pretprošle godine prve godine je bio suncokret a ove pšenica koja se nije baš proslavila zbog lošeg sklopa i slabog bokorenja iako joj je dato sve maksimalno. Ono što je interesantno je da sam se prijatno iznenadio sa količinom i fosfora i kalijuma. Prošle godine je djubrena sa 100 kg MAP-a po jutru.
2na03ll.jpg
 
Poslednja izmena:
Evo odgovora od SSS-NIS,u vezi one nedoumice kod mene i @vulkana oko unosenja njivala i stajnjaka(pitao sam ih i za primenu ureje zbog razlaganja zetv. ostataka) : Poštovani, preporuka da se razdvoje njival i stajnjak više je iz tehničkih razloga zbog lakšeg zaoravanja stajnjaka. Slobodno možete zaorati ujedno na istu dubinu i stajnjak i njival.Sa oranjem dobro je zaorati žetvene ostatke ali pošto treba njival verovatno je zemljište bilo kiselo te ne smete primeniti ureju. Preporuka je da se i za kukuruz i ječam NPK unese pod oranje Dalkle sa oranjem Vi sve možete u jednom uneti i stajnjak i kreč i ostatke i NPK, nije nikakva greška. ureja bi bila dobra zbog razlaganja organskih ostataka, stajnjaka i NPK, ali je sigurno zemljište bilo kiselo. Ako je već primenjena prošle godine doza kreča možete ići sa 50kg/ha ureje. Azot primeniti u prolećnoj prihrani oko 60-80kg/ha za ječam i 120-150kg/ha čistog azota za kukuruz. Za kukuruz je preporuka da se u predsetvenoj pripremi primeni bar 50% potrebnog azota a ostatak u prihrani. Azot primeniti u obliku KAN-a.Posle oranja teško će se sad moći kvalitetno pripremiti zemljište za setvu bez tanjirače, zavisno od vlage i kvaliteta oranja, Za proleće i za pripremu za kukuruz drljača ili setvospremač zavisno opet od uslova biće dovoljni.

Mozda je ova poruka za temu: kako smanjiti kiselost zemljista.Ako je problem neka je administrator prebaci.
 
Poslednja izmena:
Evo i analiza jedne moje njive a i ostale su mi slične. Treba mi savet i od vas jer sa njima ne mogu da se dogovorim, odmah me prekinu i insistiraju na kalcifikaciji i stajnjaku. Stajnjaka nemam, već sam izvukao na druge njive, a i za saturacioni mulj su mi šanse nikakve. A treba na tu njivu da posejem lucerku. Ima li šanse da nikne ako bacim malo veštačkog đubriva i kojeg (oko 100 evra mogu da odvojim za njega).
11092012725.jpg
[/URL][/IMG]
11092012726.jpg
[/URL][/IMG]
11092012727.jpg
[/URL][/IMG] Mislio sam da uzmem jedan (25kg) ili dva džakčića MAP (68din kg) i do 200kg NPK 8-16-24 ili sličnog sastava kojeg nađem u ŠA. Kako će zemljareagovati na to i da li će nići lucerka. Sejao bih sad od vikenda na otprilike 80 ari od ove njive.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh