Vesti i obaveštenja

rts:
прво улагање у пољопривреду, па помоћ еу

земљорадници, задруге и пољопривредна и прерађивачка предузећа моћи ће до 2020. године да конкуришу за бесповратна средства европске уније. на 175 милиона евра пољопривредници и правна лица би могли да рачунају тек пошто претходно сами уложе средства, било у механизацију, опрему или изградњу објеката.

боривоје пантић из азање обрађује 15 хектара, бави се производњом млека и меса. у штали старој тридесет година има двадесетак говеда, али не може да изгради нову.
припремио радомир витанови
"пара нема за толика средства, то су озбиљна улагања. не смем да узмем кредит јер не знам како бих га вратио", прича боривоје пантић.
воћари у смедеревском крају немају веће задружне хладњаче да би сачували воће до цене која им одговара. у суводолу су вољни да удруже средства како би адаптирали задружни магацин у хладњачу.
"овај магацин се не користи доста дуго, уз малу адаптацију могао би да се преуреди за једну проточну задружну хладњачу – да је користе сви задругари. новац би за почетак био од саме задруге, од задругара првенствено, уз помоћ локалне самоуправе могла би та инвестиција да се приведе крају", верује зоран младеновић из земљорадничке задруге "суводол".
да би земљорадници кренули у производњу хране по прописима европске уније и тако повећали и конкурентност имања, неопходна им је помоћ стручне пољопривредне службе на терену.
"имамо капацитет, знање и обучене људе који могу у сваком тренутку да помогну пољопривредним произвођачима да аплицирају претприступним фондовима еу како би та средства искористили", објашњава биљана николић из стручне саветодавне службе у смедереву.
новац европске уније пољопривредници могу да искористе тек пошто уложе своја средства у повећање производње меса, млека, воћа и поврћа, изградњу објеката за прераду, набавку механизације, трактора до 100 киловата, али не и комбајна.
по обављеном послу од европске уније могу да очекују повраћај уложених пара од 50 до 70 одсто у зависности за које је намене утрошен. ипак, за почетак им је највећи проблем готов новац који најчешће немају.
"неопходно је наћи одређени финансијски модел да им буду доступни кредити у складу са њиховим економским потенцијалима", каже драган мирковић из министарства пољопривреде.
према проценама министарства пољопривреде, 175 милиона евра бесповратних средстава европске уније омогућиће да се у сектор производње хране до краја 2020. године уложи укупно око 400 милиона евра.

 
Rđa i lisna pegavost jedu mladu pšenicu - izvor agropartner.rs

Vizuelnim pregledima useva pšenice tokom decembra, a u okviru rada Sistema prognoze i izveštavanja, registrovano je značajno prisustvo fitopatogenih gljiva. U svim regionima gajenja prisutna je septoria tritici, prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice, erysiphe graminis, prouzrokovač pepelnice kao i pučinia spp., prouzrokovač rdje pšenice, rečeno je na susretu ratara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

rdja-psenice1567.jpg


Dr Dragica Janković, koja rukovodi Pokrajinskom prognozno-izveštajnom službom, iznela je upozoravajuće podatke o trenutnom stanju na vojvodjanskim poljima:

– Primećeni su simptomi sive pegavosti lista pšenice na mnogim parcelama, ali s različitim procentom inficiranih biljaka – kazala je dr Janković. – Tako se u Sremu mogu primetiti parcele sa četiri do 45 odsto biljaka sa simptomima sive pegavosti lista. Na području Novog Sada broj inficiranih biljaka na nekim parcelama dostiže 30 odsto, na području Sombora više od 20 odsto, dok se na području Vrbasa procenat napadnutih biljaka penje do 37 odsto.
Kliknite za proširenje...
 
Magyar Szo:

[TABLE="width: 686"]
[TR]
[TD]Sto miliona za razvoj agrara

Mađar so[/TD]
[TD="class: cikkikonok"]

​
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Uskoro počinju licitacije za iznaljmljivanje preostalog državnog zemljišta na teritoriji Subotice. Zakupce čeka još ukupno 1.422 hektara zemlje; radi se o nekretninama za koje je interesovanje manje.
Član gradskog saveta zadužen za poljoprivredu, Šimon Ostrogonac, je izjavio da je u prvom krugu licitacije uspešno dato u zakup oko 15.000 hektara, a druga licitacija će se održati u gradskoj kući, 9. februara u 9 časova. Listu, koja navodi tačno o kojim se zemljištima radi, zainteresovani mogu pogledati u mesnim zajednicama.

„U drugom krugu već svako ima prava licitirati, nije uslov da se radi o gazdinstvu uknjiženom na teritoriji Subotice, ali zainteresovani moraju da raspolažu sa barem pola hektara zemljišta u privatnoj svojini na teritoriji grada. Veći deo ovih 1.422 hektara je pesak, odnosno nalazi se na zaštićenim teritorijama, i za pretpostavku je da interesovanje neće biti preterano veliko. Od prvog januara se ne može tražiti državna donacija za zemljišta u svojini države, i zbog toga će pojedini proizvođači morati da se suoče sa velikim problemima. Sad na licitaciju idu zemljišta koja ni ranije nisu bila tražena; na pesku se mogu saditi prvenstveno voćnjaci, ali se ove nekretnine mogu uzeti u zakup samo na tri godine, a na tako kratko vreme ne vredi uzeti u najam zemljište. Kvalitetnija polja koja će se ponuditi na licitaciji se prostiru na površini od pola hektara, ili manje. U drugom krugu će i početna cena najamnine biti 30 posto manja, nego u prvom krugu, a u zavisnosti od kvaliteta će se kretati između 1.000 i 15.000 dinara”, objašnjava Ostrogonac.
Zemljišta koja se ne uspeju dati u najam ni u drugom krugu, mora održavati grad.

Grad Subotica ima trenutno dva važeća konkursa; jedan je zajednički sa pokrajinom i odnosi se na pomoć za izgradnju sistema za navodnjavanje i za protivgradnu odbranu, a može se tražiti i donacija između 20 i 50 miliona dinara. Budžet grada je za taj cilj predvideo 18 miliona dinara, dok je pokrajina za taj cilj izdvojila 200 miliona dinara. Pored toga, na zvaničnom sajtu se može pogledati i konkurs raspisan za korišćenje sredstava iz fonda za razvoj poljoprivrede.
„Fond za razvoj ovaj konkurs raspisuje godišnje 2 do 3 puta, u zavisnosti od povraćaja ranije isplaćenih sredstava. Ovo će sad biti prvi krug u kojem je na raspolaganju 15 miliona dinara. Može se konkurisati za najviše 1,5 miliona dinara za kupovinu voćnih sadnica, priključne mehanizacije ili poljoprivredne mehanizacije. U drugom krugu će se pomoć davati prvenstveno za kupovinu zemljišta. Moraće se potpisati menica do 500.000 dinara, a svako može da konkuriše ko ima uknjiženo gazdinstvo na teritoriji Subotice. Kredit dajemo na četiri godine, sa kamatom od dva posto, a kod povraćaja se može tražiti i grejs period od godinu dana. Konkurs će biti otvoren između 1. i 17. februara”, kaže Ostrogonac.

Skupština opštine je 2007. godine donela odluku po kojoj su crkvene zajednice dobile na raspolaganje 730 hektara zemljišta besplatno do zaključenja procesa povraćaja imovine. Ova odluka je bila protivpravna i Ustavni sud je obavezao grad da je stavi van snage.
„To će biti na dnevnom redu već prilikom sledeće sednice skupštine opštine. Ukoliko se ne izglasa poništenje odluke, sva je prilika da ćemo ići na sud, a možemo imati i druge probleme; naime, država između 2007. i 2014. godine nije dobila zakupninu za ta zemljiša, i verovatno će tražiti nadoknadu ovog novca. Najamnina za hektar zemljišta iznosi 300 evra, to znači da za godinu dana moramo isplatiti 210.000 evra, koje ćemo morati nekome naplatiti”, kaže Ostrogonac.
Grad od najamnine zemljišta dobija znatnu sumu koja se troši za razvoj poljoprivrede, ali se iz tih sredstava finansira i protivgradna zaštita, odnošenje uginulih životinja i slično.

Ostrogonac kaže da je veliki problem u Subotici, kao, uostalom, i u celoj Vojvodini, što je samo četiri posto teritorija pod šumom, i dodaje da bi se moralo što pre učiniti nešto da se ovaj procenat poveća na barem 20 posto. Dosadašnje akcije nisu bile uspešne; potrebno je izraditi ozbiljniju strategiju da bi se ovaj cilj ostvario. „Postoji još jedan veliki problem, koji pod hitno moramo rešiti. Radi se o odnošenju tela uginulih životinja. Ranije su veterinari imali pravo odjaviti uginulu stoku, koju je gazda mogao da zakopa na svom zemljištu. Zakon, donet prošle godine, međutim, sad obavezuje lokalnu samoupravu, da odradi ove poslove. U Vojvodini postoji jedno jedino preduzeće koje ima pravo da legalno obavlja ovaj posao, a ta firma nema kapaciteta da pravovremeno odnese sve leševe, a lokalna samouprava nema hladnjaču gde bi mogla da drži uginule životinje do odnošenja.

- - - - - - - - - -

Beta:

Uvesti vancarinske mere za uvoz poljoprivrednih proizvoda

​KRUŠEVAC, 3. februara 2015. (Beta) - Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije, koji je u utorak zasedao u Kruševcu, preporučio je Vladi i resornim ministarstvima da uvedu vancarinske mere za uvoz poljoprivrednih proizvoda.

Predsednik odbora, Marijan Ristićević, kazao je da se ta mera preporučuje pod hitno, zbog ugrožavanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uvozom visoko subvencionisanih poljoprivednih i prehrambenih proizvoda.

U zaključku koji je Odbor usvojio, precizirano je da bi ova mera trebalo da se pre svega odnosi na uvoz žive stoke, mesa, sireva, mleka, a predloženo je i da se ispita odgovornost nadležnih ministarstava, organa i službi u slučaju novog nesprovodjenja zaključaka odbora.

Rističević je podsetio da je Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije i na prethodnim sednicama zaključivao da je potrebno uvodjenje vancarinskih mera.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović, kazao je da je u 2013. uvezeno 10.500 tona svinjskog mesa, a prošle godine 18.780 tona.

Član Odbora Miodrag Nikolić, kazao je da smatra da ministarka poljoprivrede treba da podnese ostavku ukoliko se u roku od mesec dana ne zaustavi pokolj stoke u Srbiji.

- - - - - - - - - -

Blic:

[h=1]Svinje iz uvoza ruše cenu domaćih[/h]


Cena kilograma žive svinje pala je sa 220 na 115 dinara u poslednja dva meseca zbog tendencioznog masovnog uvoza tovljenika iz Hrvatske i Mađarske.
568917_farma-cipovanih-svinja131112ras-foto-vesna-lalic08_f.jpg
Pred zatvaranjem: Uzgoj svinja neisplativ

To za “Blic“ kaže Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice.

- Klaničari namerno uvoze ogromne količine svinja kako bi obezvredili domaću proizvodnju i kako bi po nižim cenama kupovali meso koje kasnije znatno skuplje prodaju Rusiji - kaže Đurić.



Poljoprivrednici objašnjavaju da uvezene svinje ne mogu na rusko tržište, ali se stvara višak na tržištu.

- U svinjarstvu je nastao kolaps. Zbog monopola prerađivača niko od nas više nema računicu da se bavi svinjarstvom.
Ako je tačno da nam je izvoz u Rusiju posao godine, a mi nemamo zaradu u tovu, onda neka kažu za koga je to biznis kad mi zatvaramo farme - kaže Đurić.

Domaći proizvođači počeli su da prodaju svinje ilegalnim klanicama, jer od njih uspevaju da dobiju 180 dinara po kilogramu.
 
RTV:

[h=1]Вода на њивама мучи ратаре[/h]ВРШАЦ - У атарима пет села у околини Вршца остало је преко хиљаду хектара необраних усева соје и кукуруза из прошле године. Честе и обилне кише још од августа, па до краја прошле године расквасиле су земљиште, много је водолежа по њивама под усевима, па у њих није могла да уђе механизација.

У атару Уљме је најтежа ситуација, где 40 одсто пољопривредника није успело да обере летине. Ратар Саша Стојанов из овог села каже да су комбајни у покушајима да уђу у њиве упадали у блато и било је муке да се одатле извуку. Брину га и најаве да ће доста кише бити и до априла.
)
njiva-voda-poplava-odvonjavanje-blato_660x330.jpg

Из прошлости се зна да су сељаци и зими, кад земља смрзне, ручно све до пролећа брали кукуруз, али сад се то чини са механизацијом, а она тоне. Очигледно је да ће због тога сељаци овог краја имати велике новчане губитке, па неће моћи да намакну новце да измире дуг за семе и ђубриво из прошле године.
У сличном проблему су и закупци државног земљишта, ако кише потрају неће моћи да га припреме за сетву, а број оних који су претрпели штете се тиме знатно увећава. Члан Општинског већа задужен за пољопривреду Славко Ћирин каже да се општина обраћала Министарству за пољопривреду, али су они одговорили питањем – зашто усеви нису осигурани?
Сељаци, остављени на цедилу, мораће сами да се сналазе како знају и умеју. Изгледа да у овој години неће имати шта да осигурају, пошто неће имати пара за све скупље семе, ђубриво, заштитна средства и сетву.
 
B92:

[h=1]Zemljište PKB-a vrednije od firme[/h]IZVOR: BETABeograd -- Država bi trebalo još jednom da preispita odluku o prodaji Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) jer je ta kompanija jako važna za Beograd i za celu zemlju.








205673358454ae605741c0c849738609_640x425.jpg
​

Foto: Freeimages​
​
​
​
​
Predstavnici Samostalnog i sindikata Nezavisnost PKB-a naglasili su na konferenciji za novinare da je proizvodnja hrane jedini izvestan biznis ne samo u Srbiji već i u čitavom svetu.
Oni su naglasili da se PKB iz Padinske Skele često u javnosti predstavlja kao gubitaš, što nije tačno, već je to jedna profitabilna firma koja je ostvarila 2013. prihod od 4,9 milijardi dinara, a procene su da će u 2014. on biti 6,3 milijardi dinara bez premija za mleko koje PKB nije dobilo od države.
[TABLE="class: antrfile right, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Predsednik samostalnog sindikata PKB Milisav Đorđević kazao je da se PKB prodaje zbog 300 hektara zemljišta koje je u vlasništvu te kompanije a nalazi se u neposrednoj blizini Pupinovog mosta, za koje se može dobiti više novca nego što će se dobiti za ceo PKB. Procenjuje se, kako je kazao, Đorđević da je vrednost tog zemljišta, oko 670.000 evra po hektaru. On je dodao da je PKB najveća fabrika mleka u ovom delu Evrope, a pitanje je da li bi novi vlasnik nastaviti da se bavi time. Đorđević je podsetio da je Grad Beograd većinski vlasnik PKB i da je do toga došao poklonom, a sada nepravedno prodaje firmu.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Stručni saradnik sindikata PKB-a Branko Dragaš kazao je da prihvatljiv model privatizacije PKB-a bio ako bi 51 odsto kapitala trajno ostalo u vlasništvu države, dok bi 15 odsto kapitala dobili svi državljani Srbije, jedan deo zaposleni i bivši zaposleni zavisno od godina staža, a ostatak od oko 30 odsto kapitala bi trebalo da bude ponudjeno građanima da ga otkupe na berzi.

Prema njegovoj proceni, veliki broj građana bi sigurno bio zainteresovan za PKB, jer kako je dodao u domaćim bankama građani Srbije drže oko 8,6 miliona evra, a ulaganje u obradivo zemljište je "pametan potez".

"Ukoliko od tih ponuđenih 30 odsto ostane neki deo, on se treba ponuditi domaćim firmama, ali da ne bude veći procenat od dva do tri odsto, a ako nešto i preostane kapitala moglo bi da izadje na strano tržište", kazao je Dragaš.

Prema njegovim rečima, na ovaj način bi se dobila mešovita struktura korporacije, a taj model nije nepoznat u razvijenim zemljama.

Dragaš je naveo i da se procenjuje da bi se prodajom dela vlasništva na berzi prihodovalo oko 210 milion evra.

On je predložio i da bi bilo dobro da PKB kupi Imlek i tako spoji proizvodnju i preradu.

Predsednika Nezavisnog sindikata PKB-a Nikola Lazić kazao je da ta kompanija nikada nije imala bolju šansu da izađe iz problema u kojem se nalazi.

On je naglasio da bi PKB mogao da vrati sve svoje dugove i postane likvidan ukoliko bi se prodalo samo 100 hektara zemljišta pored novog mosta Zemun-Borča koje je u vlasništvu te kompanije.

Lazić je dodao i da je zaposlenima u PKB-u neopravdano smanjena plata za 10 odsto i da je osnov za tu odluku o smanjenju bilo samo vlasništvo grada nad tim preduzećem.

Na današnjoj konferenciji je rečeno i da je za privatizacionog savetnika za PKB izabran Dilojt (Deloit d.o.o) iz Beograda.

Direktor Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) Dragiša Petrović izjavio je ranije da novom vlasniku kapitala te kompanije ne bi trebalo dozvoliti da dovede do uništenja stočnog fonda PKB-a.

On je agenciji Beta tada kazao da bi novi vlasnik PKB-a morao u dovoljno dugom periodu da nastavi sa stočarskom proizvodnjom i sa proizvodnjom mleka, naglasivši da je PKB najveći proizvodjač mleka u Srbiji i da proizvodi 10 do 12 odsto mleka koje se u zemlji preradi.

PKB trenutno obrađuje oko 21.000 hektara zemlje i polovina tih površina, zavisno od godine, uglavnom služi za proizvodnju stočne hrane, dok se na ostalim površinama proizvode intenzivne ratarske kulture koje su najisplativije i to je uglavnom semenska proizvodnja.

PKB ima u svom vlasništvu 1.400 hektara građevinskog zemljišta i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta. U PKB-u ima i 1.888 zaposlenih a u zavisnim preduzećima još oko 150 ljudi.

Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević izjavio je krajem prošle godine da se PKB Korporacija privatizuje da bi postala tržišno konkurentna, ali da novi vlasnik PKB-a neće moći da raspolaže gradjevinskim zemljištem kombinata.

On je tada kazao da je PKB "uništen pre 10-15 godina", kada je sve što je donosilo prihod, poput prerade, distribucije i prodaje izvučeno iz tog preduzeća i prodato firmama koje danas uspešno posluju.
 
Vesti-online.rs:

Evropske svinje uništile srpske seljake

Dok srpski stočari ne znaju kako da prodaju tovljenike, supermarketi i mesare u otadžbini preplavljeni su mesom uvezenim iz belog sveta, pre svega iz zemalja EU. Profesor dr Miladin Ševarlić takav trend objašnjava sankcijama koje je Brisel uveo Rusiji.


482383_020704c5_f.jpg
Beta/AP

Uzalud trud: Srbija uvezla 470.000 komada svinja

- Evropski farmeri sada imaju problem gde da prodaju višak mesa i traže nova tržišta. Među prvima na spisku našla se Srbija čiji su stočari ispali kolateralna šteta - objašnjava Ševarlić.
Istekao rok trajanja

U Srbiju iz uvoza, raznim kanalima, preko Kosova i crnogorskih luka, stiže i meso i mesne prerađevine lošeg kvaliteta kome se bliži rok trajanja ili je već istekao. Tako se u mnogim mesarama našla sumnjiva piletina iz Južne Amerike, govedina iz Brazila i Argentine, zemalja koje dozvoljavaju upotrebu GMO stočne hrane.

Među njima su i uzgajivači svinja kojima su vlasti najavile podršku u izvozu za Rusiju, ali se to izjalovilo. Za svinje koje su srpski seljaci utovili sada nisu zainteresovani ni Evropska unija, ni Rusija, a ni domaći klaničari koji radije uvoze žive svinje iz EU koje su znatno jeftinije.
Uvoz 470.000 komada tovljenika u Srbiju u prvih deset meseci prošle godine doveo je pada cene i smanjenja broja priplodnih krmača.
Naime, prerađivači su uvezli 280.000 tovljenika težih od 100 kilograma po komadu, a 190.000 tovljenika su uvezli kroz meso. Srpski seljaci od nakupaca dobijaju manje od jednog evra po kilogramu žive vage, država im nudi 1,2 evra ali moraju da čekaju nekoliko meseci da bi dobili novac.
Ševarlić podseća da Srbija ne može meso uvezeno iz EU da prodaje u Rusiju, jer Rusi traže isključivo meso iz naše zemlje, ali može u druge zemlje CEFTE (BiH, Albanija, Makednija.....).
- Ako nema subvencija i pomoći domaćim stočarima, logično je da će doći do propadanja stočnog fonda - prognozira Ševarlić i navodi da bi država morala da preispita uvoz mesa i ograniči ga vremenski i količinski. On smatra da je to jedino razumno rešenje, inače će se stočni fond u Srbiji i dalje osipati.
Nakupci kupe kajmak

Ševarlić navodi da su srpski seljaci prinuđeni da svoju stoku dovoze u gluvo doba na stočne pijace, najčešće iza ponoći, i prodaju ih nakupcima ispod cene.
- U 28 okruga Srbije postoje republički veterinarski inspektori, ali na žalost nakupci kupe kajmak. Štetuju svi, a najviše seljaci i potrošači koji ne jedu domaće sveže meso - tvrdi Ševarlić.



- - - - - - - - - -

RTS:

Немачки подстицај српским сточарима



Најава немачке компаније "Тенис" да ће најпре градити фарме за тов стоке а касније и кланицу значила би, како се процењује, подршку домаћој сточарској производњи. Пољопривредници би тако уз помоћ нових технолошких решења повећали конкурентност на тржишту, и што је за њих најважније, са већом сигурношћу производили свињско месо.
Кланицама по свему судећи нису потребне свиње из обора наших сточара, више им се исплати да увезу замрзнуто месо.
"Прво сам питао Карнекс, па сам питао Ђуђевића, Трлића сам звао, три велике кланице - кажу имамо ми наше добављаче", каже Радиша Јовановић из Бољеваца.
И даље изгледа морају да се ослоне на накупце који плаћају колико њима одговара. Радиша Јовановић од немачих компанија очекује да им за осам месеци дају исте услове као немачким сточарима, па би били успешнији.
Из године у годину смањује се производња свињског меса. Пре три године произведено је готово 270.000 тона, претпрошле 20.000 тона мање.
Доласком великих иностраних компанија мењао би се и расни састав стоке.
"Просечна меснатост товљеника у Европској унији је од 56 до 58 процената, док је у Србији просечна меснатост од 54 до 56 процената", објашњава Чедомир Радовић са Института за сточарство Земун Поље.
У последњих десетак година смањује се број стоке, све је више празних штала и обора, земљорадници губе економски интерес да се баве тим послом.
Ненад Будимовић из ПКС каже да се очекује да долазак немачких компанија у производњи свиња и преради свињског меса уредити ову производњу применом нових стандарда и нове генетике.
"То добра порука за наше фармере да се баве производњом свиња без обзира на цикличне промене у тој производњи", поручио је Будимовић.
Пре пет година увезено је 2.535 тона свињског меса а 2014. година неколико пута више, 15.000 тона. Током 2010. године иностраним купцима продато је 700 тона свињског меса а прошле године, 16.000 тона, највише на руском тржишту.

Ових дана земљорадници не знају шта ће са утовљеним свињама, нико их неће. Подсећају да је пре три, четири месеца цена живе мере товљеника била и 170 динара килограм, сада је око сто динара.



- - - - - - - - - -

Dnevnik.rs:

[h=1]Конкурси за пољопривреднике[/h]ЗРЕЊАНИН - Конкурсне линије за покрајинска средства ускоро ће бити расписане у покрајинском Секретаријату за пољопривреду.

Обезбеђено је више од милијарду динара од чега је део пребачен од прошле године.
branislav-bogaroski_660x330.jpg



Све то је представљено зрењанинским пољопривредницима.

 
rts:

помоћ из еу, шанса и изазов за сточаре

у наредних шест година, пољопривредници из србије моћи ће да конкуришу за 175 милиона евра бесповратне помоћи коју им даје европска унија. иако желе да проширу производњу, сточари страхују од новог задуживања. очекују помоћ државе како би могли да конкуришу европском пољопривреднику.

слободан илић из мајура, код шапца, на фарми гаји 36 музних крава, и дневно млекари испоручи више од 450 литара млека. жели да прошири производњу, али у старој штали, каже, нема места за нова грла, нити средства за изградњу већег савременог објекта.
припремио ненад томашеви
"пројекат који треба да прати фарму од 50 музних крава, где је плато за чврст стањак, где су цистерне, септичке јаме, осочне јаме, где је потреба механизација која то све прати, подчинковане цистерне, приколице, мали утоваривачи, то кошта око 200.000 евра", каже илић
у укупној производњи млека и јунећег меса у србији, највише је малих фармера који имају до девет грла. да би поспешили производњу и квалитет производа очекују помоћ државе и стручњака.
"проширио бих производњу, када би држава озбиљно стала иза нас ситних, малих произвођача. мој ђед је имао две краве, живео од тога, школовао, а ја сад са пет не могу, имам троје деце и не могу да саставим крај са крајем", каже владимир остојић из мајура.
на новац из предприступних фондова еу, пољоприведници могу да рачунају тек пошто уложе своја средства.
"ако је речено 40 одсто, да то одмах буде смањено у самом старту. ја се плашим да многи не подигну кредите, па им не буде рефундирано, нађе се нека зачкољица - није урађено по програмима и стандарима еу... шта ћемо онда да урадимо", пита се слободан илић.
право на суфинасирање пројеката у износу до 70 одсто имају и узгајивачи свиња. на газдинству драгана станковића из змињака, један савремени објекат за 150 товљеника већ неколико година је празан.
"ми једноставно ни на какав начин не можемо конкурисати европском сељаку. иако ми 50 одсто дају бесповратних средстава, било коме од нас, није спорно, али та ће се средства испотити са оваквом политиком која се води у сточарској производњи", сматра станковић.
да би покренули производњу хране по европским прописима, у конкурисању и осмишљавању пројеката пољопривредницима ће помоћи саветодавне стручне службе.

 
Dali zna neko na koje prikljucne masine ce ove godine drzava davati povracaj? interesuje me konkretno za nov plug da li ce biti povracaj ?
 
Gdeinvestirati:

[h=2]Ruske porodice oživele napuštene srpske njive[/h]
BEOGRAD - Više od 20 ruskih porodica u poslednje dve godine kupilo je napuštena imanja u okolini Vrnjačke Banje kako bi proizvodili organsku hranu, meso i pekli rakiju.
poljoprivreda1.jpg

Jelena Makijev je sa suprugom pre dve godine došla na odmor u Vrnjačku Banju i više se nisu vraćali u Moskvu. Posao u prosveti su zamenili motikom i spokojnim životom u Srbiji."Ovo je dunja, nju najviše volim i nju sami pravimo", kaže Miša Makijev. Jelena objašnjava da od sto kilograma dunje bude samo 10 litara rakije i dodaje da je najbolja.Na napuštenim imanjima u okolini Vrnjačke Banje gde, kako kažu, 20 godina nije zaboden ašov, proizvodnjom organske hrane, mesa i srpske rakije bavi se već dvadesetak ruskih porodica. Nekima je cilj da od proizvodnje organske hrane žive, a drugi bi, opet, samo da se zdravo hrane."Nećemo više da jedemo plastično voće i povrće, koje se ne kvari po nekoliko meseci", kaže Svetlana Čudakova, koja je sa svojim suprugom u selu Gračac posadila 130 novih sadnica šljiva, dunja i kajsija.Komšije Dmitrij i Jevgenija Košeljev uskoro će postaviti plastenike, a, kada srede kuću, onda će uzgajati i mangulice. Njihov sin Denis, koji je sedmi razred, ide u srpsku školu. On kaže da se ovde živi polako, dok je u Moskvi tempo života mnogo brži.Napuštena domaćinstva u selima oko Banje postala su interesantna ruskim porodicama, jer za manje od 15.000 evra mogu da dobiju kuću sa imanjem. Zemlja je neiskorišćena, a plodna.Posvetili su se poljoprivredi i seoskom turizmu.
 
Чачак - Већници града Чачка данас су донели одлуку о додели новчане помоћи пољопривредницима

]
poplava%20cacak%20dragacevo.txt
Илустрација, прошлогодишње поплаве, Фото: ГЗС


[FONT=’Liberation Serif’]који су претрпели штете од града и априлских поплава у 2014. години у износу 4,12 милиона динара. Та средства ће пољопривредна газдинства добити из републичког буџета.[/FONT]
[FONT=’Liberation Serif’]"Извештаје смо послали Влади РС, као критеријум за доделу узета је процењена штета од 100 хиљада динара, као и чињеница да та домаћинства нису до сада имала никакву помоћ. Од укупно 345 газдинстава помоцх ће добити 196 пољопривредних произвођача", изајвио је данас Гласу западне Србије помоћник градоначелника за област месне самоуправе и инфраструктуре, Милан Бојовић.[/FONT]
[FONT=’Liberation Serif’]Према његовој оцени, то је мали износ, али није било других могућности за третирање појединачних захтева. Бојовић је изрзио очекивање да ће држава и убудуће помагати.[/FONT]
Глас западне Србије
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh