Orah - opšta tema

Od sorti imam G139, Elit, Sejnovo, Tisu, Novosadski kasni rodni i pre godinu dana zasadjenu Rasnu i Sampion za koje nemam jos uvek statistiku. Regularno izbegavaju mrazeve i radjaju pozne sorte G139, Elit i NS kasni rodni.
U nasoj zemlji su pozni mrazevi presudno vazan faktor pri izboru sorti, jer bolje je imati malo losiji rod svake godine, nego kvalitetan kad se posreci.

Ove godine je bilo mnogo kisa u vreme cvetanja. NS kasni rodni je rodio odlicno i kvalitetno (oko 10-15 kg po stablu) i G139 solidno (5-7 kg po stablu), mada mu je randman bio dosta losiji nego obicno. Zbog lose godine cena oraha u jezgru je 1200 din.

Za buducu sadnju na oko 3 ha sam odlucio da kombinujem Rasnu i NS kasni rodni i oko 5% G139 i Elit kao oprasivace.
Chandler je nova sorta na ovim prostorima i niko ne zna izbegava li mrazeve ili ne. Napravio sam grafik cvetanja svih tih sorti, koristeci Franquette kao referentnu sortu i dosao do zakljucka da cveta skoro istovremeno kao Sampion, sto znaci da bi bez obzira na veliku rodnost radjao svake druge godine zbog mrazeva. Ima li iko konkretnog duzeg iskustva sa ovom sortom? Koliko vidim sade je u toplim krajevima (Kalifornija, Australija, Turska, Italija). U nasoj literaturi se ne pominje. Franqutte je pozna sorta, opradivac za Chandler, ali kasno zavrsava vegetaciju i u Francuskoj su imali slucaj izmrzavanja oko milion stabala Franqutte zbog ranih jesenjih mrazeva.

Neverujem da neko ima iskustva u Srbiji sa sortama Chandler i Franquette. Za Franquette imam podatak da kasno ulazi u vegetaciju (listanje 2 maj, resanje 3 maj, cvetanje z. cvetova 9 maj), ali je i kasno zavrsava zbog cega vrlo cesto strada od pozne prolecne mrazeve. Ispitivanje je izvrseno na oglednom zasadu u Veterniku kod Novog Sada. Za Chandler se jos manje zna. Jedino sto ja znam je da ima srednje kasni pocetak vegetacije (to je verovatno 3 dekada aprila), da ima lateralnu rodnost oko 90% i da je srednje bujna sorta sa poluuspravnom krunom, sto je cini primamljivom sortom. Naravno treba je prihvatiti sa oprezom dok se ne ispita da li strada od pozne prolecne i jesenje mrazeve.

Za sada je Rasna provereno rodna selekcija koja izbegava mrazeve i bolesti, a po mom iskustvu i NS kasni rodni. Licno se bojim da rizikujem 10-15 godina eksperimentisuci. Ako Sampion izbegava mrazeve, onda ce i Chandler. Oni kasne za Sejnovim nekoliko dana, dok NS kasni rodni kasni citave 3-4 nedelje.

Prosto ne zelim da verujem da niko nije sadio Chandler kod nas, s obzirom da je sorta priznata 1979.g. Verujem da su vocarski instituti na teritoriji bivse Jugoslavije dobijali sadnice za eksperimentisanje u nasim klimatskim uslovima. Te podatke bih i voleo da vidim.

Ja nigde nisam mogao da iscupam podatak o gajenju Chandler-a u nasoj zemlji. Verovatno se nasi nisu mnogo bavili ispitivanjem stranih sorti 90-ih zbog ratova, sakcija i drugih problema.

Postovani prijatelji sa foruma!

Svi mi koji zelimo da se ozbiljno i profitabilno bavimo uzgojem kalemljenih oraha, suocili smo se sa mnostvom kontradiktornih, suvoparnih, a cesto i sasvim bezvrednih informacija u strucnoj literaturi i medijima. Ovo je grana vocarstva sa verovatno najvecim i najdugorocnijim ulaganjima, ali kako kazu i dobrim profitom. Odgovora na mnoga sustinski vazna pitanja jednostavno nema, a u praksi smo i sami dosli do odredjenih negativnih iskustava. Na primer, sadnja na preporucenom rastojanju 8 ili 10 m nikako nije dovoljna orahu, jer krosnja nema dovoljnu insolaciju i samim tim ni ploda na bocnim granama, a rod je daleko manji od obecanih 50kg po stablu. Nazalost, to slepo verovanje literaturi nas je kostalo 10-15 godina uzaludnog cekanja. Orah se u EU i Turskoj gaji mnogo intenzivnije nego kod nas, dok su prinosi po stablu i do 5-10 puta veci.

Da bi smo efikasno razmenjivali znanja medju sobom, ali i sa proizvodjacima i strucnjacima u inostranstvu, vreme je da se organizujemo. Formirajmo neprofitabilni savez uzgajivaca oraha, koji ce biti efikasan i koristan svojim clanovima, a ne korumpirani kanal prodaje raznih sponzora i lobista. Na takav nacin cemo brzo uciti na tudjim greskma, ostvarivati svoja prava i kao "kartel" proizvodjaca konstrolisati ponudu i cene sadnica i repsormaterijala, ali i ploda oraha.

Moci cemo da posecujemo jedni druge i na licu mesta razmenjujemo iskustva u raznim periodima nege zasada. Takodje mozemo da pozivamo strucnjake iz inostranstva da citavoj grupi zainteresovanih clanova demonstriraju napredne tehnike gajenja oraha, a da troskove podelimo medju sobom i time te zaista neobhodne konsultacije ucinimo prihvatljivim.

Boricemo se za korekciju uslova za dobijanje podsticajnih sredstva za podizanje vocnih zasada i refundiranje cene sadnica, kao i dobijanje povoljnih subvencionisanih kredita za clanove naseg saveza. Sadasnji uslovi su takvi da je neralno podici kvalitetan zasad sa pravilnim rastojanjem sadnica i dobiti refundaciju sredstava, a kredit na 3 godine bez grejs perioda u podizanju zasada oraha je takodje nonsens.

Za sada smo napravili stranicu za Facebook, gde mogu svi zainteresovani da pristupe. Pozivamo sve ozbiljne vlasnike plantaza oraha da se jave, kako bi smo se povezali i skupili sva pozitivna i negativna iskustva u proizvodnji, ali i formulisali i ostvarili svoje zahteve prema nadleznom ministarstvu. Stranicu inicijativne grupe saveza mozete naci na adresi:

www.facebook.com/orah.rs

Lajknite stranicu i mi cemo vas kontaktirati.

Teme koje cemo odmah u pocetku prodiskutovati su:

• Subvencijska podrska Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Trebovanja za zasade oraha.
• Pravilno rastojanje stabala - trougao stranice 8, 10 ili 15m?
• Zasadi patuljastih oraha (iskustva Italije, Turske, Australije).
• Kako pravilno uraditi analizu zemljista?
• Provereni rasadnici sa sertificiranim sadnicama kalemljenog oraha. Cesto smo bili zrtve sarlatana kalemara ili rasadnika pri institutima koji su nam uvaljivali sadnice 3 klase. Storicemo svoju listu proverenih rasadnika, koji ce dati povoljnije cene za clanove udruzenja.
• Nacin sadnje i djubrenja.
• Provereni snabdevaci treseta, humusa glistenjaka i zeolita.
• Nacin i cena ogradjivanja parcele. Iskustva.
• Nacin polivanja i cena sistema. Iskustva sa sistemima kap-po-kap.
• Pravilno formiranje krune za rod.
• Realna rodnost sorti i selekcija kalemljenog oraha. Nema nikakvih relevantnih informacija u literaturi. Trazimo podatke od realnih proizvodjaca sa plantazama starosti 10-15 godina.
• Ima li informacija o novim sortama, koje se gaje u susednim zemljama ili na slicnim podnebljima? U nasim rasadnicima nista se niej menjalo poslednjih 40 goina, a vocarstvo u svetu nije stajalo u mestu.
• Koje su sorte pogodne za gradju (frurnir), gde naci sadnice i uspevaju li u nasim uslovima? Orah za namestaj dostize cenu od 3000 eura/m3, ali to nikako nije nas balkanski orah, vec kanadski i crni orah. Obican orah treba gajiti samo za plod.
• Formiranje liste strucnjaka koji ne prepisuju tudje knjige, a zaista raspolazu prakticnim znanjima i iskustvom u oblasti gajenja oraha, koje mozemo da angazujemo pri planiranju ili odrzavanju zasada.
• Agrotehnika za mehanicko branje i obradu ploda.
• Komentari na literaturu - domacu i stranu. Kako smo vec videli na sobstvenim greskama, malo je odgovornosti u onome sto pisu.

Srdacno,
Sasa

Kada sam sadio orahe, njih 15 kom, apsolutno mi se cinilo da je razmak od 10 metara do sledeceg stabla sasvim u redu, jer to sam negde procitao. Sad posle 10 godina vidim da je to malo, bar da je bilo 12 metara.

Posle 4 godine od sadnje, nabavim jos 15 komada, svi kupljeni u institutu Cacak i zasadim na skroz suprotnoj strani parcele. Tako je ispalo dva reda po duzini na krajevima parcele. Razmak takodje 10 metara. Sada se oni prvi zasadnjeni skoro pa dodiruju ali ih necu dirati jer je u pitanju jedan red, imaju dobro provetravanje i svetlost.

Sorte koje su neznam, znam samo da sam trazio 2-3 sorte koje su sa kasnijom vegetacijom zbog izmrzavanja. Za sad sam zadovoljan, ne vidim da im je mraz ikada skodio. I godina koja je za nama je bila veoma losa pa ipak, zadovoljan sam rodom ako uzmem u obzir na okolne "divljake" koji nisu nesto ni rodili. Cena je ove zime kod mene 850 dinara ocisceni, sve sam prodao, mogao sam i tonu prodati da je imalo toliko.

Sad cekam da i drugih 15 pocinju da radjaju, zadovoljan sam kako i ne bih, isplativo je za gajenje. Kada nemas nesto drugo pametnije da radis, krckas polako, prodajes kada nemas sta drugo prodati, sve u svemu vise nego dobro.

Pozz zupa100

Bravo OPAX,
Overio sam fb i lajkovao.
Posem ti pm ovih dana...


@zupa, Jel orezujes i kako?
Kakvo ti je stablo oblika. Hvala

Slazem se sa ORAX-om!
Voleo bih da budem deo tima. Jeste da jos nemam svoju plantazu, ali bice u skorijoj budusnosti.
Lajkovao sam stranicu na Facebook-u.
Pohvale za inicijativu!

darknula je napisao(la):

@zupa, Jel orezujes i kako?
Kakvo ti je stablo oblika. Hvala

Kliknite za proširenje...

Naravno, rezani su. Svake godine tu i tamo dirnem neku granu koja se otima, tj zuri negde, to su sve proslogodisnji izdanci. Na kraju je ispalo dobro sa obzirom koliko sam poznavao nacin orezivanja oraha. Kad prodju godine vidis sve nedostatke i stices potrebno iskustvo.

Krosnje su lepog okruglog oblika, mozes videti slike koje sam okacinjao ranije na ovoj temi.

Prevrtecu sad temu unazad...

Jesi isao na kotlastu krunu?

Potpuno se slažem da je ključ uspeha udružiti se.
Nije mi jasno zašto je lajkovanje stranice na Facebook bitna stvar, ima ljudi koji Facebook uopšte ne koriste?
Mislim da savez proizvođača oraha ne može ništa posebno da ostvari u nadležnom Ministarstvu, tj. da se proizvodjači oraha drugačije tretiraju od ostalih proizvođača voća. Posebno, jer nas ima daleko manje nego ostalih.
Nemojte misliti da mračim i da sam u startu antiprotivan, ali nisu mi baš najjasnije sve ideje.
Ja jesam za borbu protiv aljkave i neuke administracije, a i sam sam bio oštećen prilikom dobijanja subvencije, jer su raznorazni propisi i uredbe međusobno neuskladjene - slučajno ili namerno.
Npr. moje sadnice su kupljene u rasadniku koji nije u sistemu PDV, a za da bi dobio subvenciju moraš imati PDV isečak. Pri time rasadnik ima zvaničnu dozvolu za rad od Ministarstva, uredne inspekcijske preglede, ali Ministarstvo finansija ih nije obavezalo da budu u sistemu PDV.. Itd, itd... Loša priča!!

Kada smo oko izbora sadnica, ja sam ove jeseni posadilo 35 kom Čendlera i 15 sadnica Franketa.. Pisao sam u pređašnjim postovima već o tome.
Otvoren sam potpuno da moj zasad bude korišćen za analitiku što se tiče ovih sorti.

Palic, svi oblici saradnje su otvoreni. Za pocetak imamo nekakvu inicijativu. Za 5 dana imamo okupljenih i oko 20 ljudi, kojima je tema interesantna. Neka se od njih 5-ro pokaze ozbiljnim igracima i garantujem da cemo napraviti nesto. Glavno je ne nalaziti odmah razloge zasto je kod nas sve osudjeno na propast. Nije tako. Svet menjaju entuzijasti. Greske nastaju zbog nedostatka iskustva i informacija. Neka svako od nas ovom udruzenju posveti bar 1 sat mesecno i napravicemo respektabilnu informacionu bazu o gajenju oraha i mnostvo drugih beneficija za nase clanove. Ako ne ide lako sa promenom pravila za subvencije, pisacemo otvoreno u stampi i internetu o lobijima i licnim interesima i brzo promeniti stav Ministarstva. Za sve postoje legalna resenja.

Zasto bas Facebook? Ne znam. Nije ni vazno, valjda. Tako je bilo lakse i brze oformiti komjuniti. Glavno je da ga vecina ljudi koristi, lako se na njemu postuje i kace filmici, slike, fajlovi, ali i komentarise direktno pod tim postom - tako se teme lako grupisu. Ako i niste korisnik FB, mozete sve da citate, ali ne i da komentarisete.

Mislim da je najvaznija dobra volja i entuzijazam. Prikljucite nam se! Skupicemo 50-tak zainteresovanih i krecemo s radom.

Kažem, nisam protiv, posebno će to imati smisla kada zasadi stignu na rod u kada treba plasirati plod.. I ja sam puno razmišljao na istu temu.
@OPAX cenim tvoju inicijativu, nadam se da me nisi pogrešno razumeo.

Mislim da je @Oktopod admin za ovu i još tema, pa ne bi bilo loše da se forum i Facebook prate. Možda bi trebalo na forumu malo reorganizovati ovaj naš domen koji se tiče oraha i jezgrastog voća, počeli smo sve da pišemo u okviru ove opšte teme.

darknula, iz zastarelog verovanja da vrh ne treba rezati (jer ce se osusiti), nisam dirao vrsne grane. Mogu ti reci i pored toga da su se odlicno razvili, sama priroda je ucinila svoje. Sad kad bih ponovo sadio, u startu bih prekratio vodecu granu na odredjenu visinu, npr. najvise do 1.5 m.
Ali sam spoljne grane redovno rezao, cak i sada po neku spoljnu prekratim i jako sam zadovoljan.

1. Kada je pravo vreme za prvo prolećno prskanje Bordovskom čorbom?
2. Kada se vodeća grana prekrati u startu, šta se dalje dešava sa njom? Ostane tako, neće da krene truljenje.....?
3. Ima li neko iskustva sa prekraćenim orasima u odnosu na one koji nisu u pogledu rodnosti, boljeg razvijanja....?

Pero,
1. pre pocetka bubrenja pupoljaka treba prskati pa mozes da iskoristis i tabelu u nekoliko mejlova iznad
2. Ako prekratis vodecu granu izazvaces grananje pupoljaka ispod njega od kojih ce neki preuzeti ulogu vodece .Ako ranu ne zatvoris kalemarskim voskom priroda ce sama da se pobrine da je zatvori .
3. kazu da treba *prekracivati*sve vocke pa i orah i da tako doprinosis boljoj rodnosti , kvalitetu ploda, umanjivanju opasnosti od bolesti i td..

Nisam više moderator, prepušteni ste sami sebi