Gajenje breskve - Grčka iskustva

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
9.539
Lokacija
Apatin
Predloženo mi je da otvorim ovu temu, da bi se mogli direktnije informisati o načinima gajenja i plasmana breskve u Grčkoj.
 
Hvala puno uredniku. Ovo je bila moja molba :).

Zdravo forumaši. Kao što rekoh u predstavljanju, živim u Grčkoj i moj suprug se bavi uzgojem breskvi. Htela sam da ovde podelim neka iskustva jer verujem da bi to našim ljudima moglo biti interesantno.

Moj suprug se zove Kosta :osmeh: i on ima zasad od 6600 stabala od kojih su oko 1500 mladice koje još ne daju plod (izvinte ako se ne koristim pravim stručnim izrazima, ja nisam iz te branše :osmeh:).

Kosta jako vodi računa o tome šta sadi i smatra da treba uzgajati nove sorte koje daju breskve koje na tržištu mogu postići dobre cene. Sve sadnice uzima iz Italije (ima prijatelja koji trguje sa tim i on ga savetuje šta je najbolje). Da se odmah ogradim, ovo što ću navesti, ne znači da bi odgovaralo i našem podneblju u Srbiji jer znam toliko da sve to ima veze i sa brojem sunčanih dana i sa sastavom i PH faktorom zemljišta.

Mi smo u oblasti koja se zove Pella a kako oni kažu Pella je jedan od najznačajnijih regiona u Evropi za proizvodnju breskvi. I stvarno, ovde se tek na svakoj 15-toj njivi uzgaja nešto drugo što nisu breskve ili nektarine! Samo u našem selu (oko 1000 stanovnika) se proizvodi više od 20 miliona tona i to ne računajući breskve za kompot! A samo za kompot, u celoj Pelli je u 2012. godina proizvedeno 443 miliona tona (po proizvodnji breksve za kompot su prvi u svetu!).

Oni su to lepo uredili tako što su sedamdesetih godina u Grčkoj delili zemlju (ako sam to dobro razumela) i odredili za svaki kraj čime će se baviti (uz pretpostavku da su prvo uradili analize šta je najbolje za koji kraj). To se meni čini kao odlično, jer sada svi znaju da ovde ima breskvi, u drugom kraju krompir (planine), pamuk – od nas prema Solunu i sl. Otkup je skoncentrisan i velika je konkurencija među otkupljivačima, što je odlično za proizvođače!

Moj Kosta recimo prodaje za „novce odmah“ (pa koji otkupljivač to može da ispoštuje tamo nosi breksve) i tek oko 10-15% ostavi da mu legne u decembru i to samo za kupca/otkupljivača sa kojim je najviše radio. Ali kad smo kod toga, i njihov pravni i bankarski sistem je mnogo bolji, pa on dobije menicu i sa tom menicom ide u banku i ne mož' da bude da para nema. Ipak, bilo je i ovde i prevaranata i svega, pa su se ljudi opekli i zato sada uglavnom keš traže. Zbog slabog roda prošle godine potražnja je bila velika pa je onda i bilo keša. Ne znam da li bi tako bilo i da je bio veliki rod a potražnja mala.

Da se vratim na priču o sortama. Jednom prilikom sam na netu naišla na dokument koji se odnosio na subvencije za uzgoj voća u Srbiji. Ono što mi je tada zapalo za oko je da su na spisku bile samo neke naše domaće sorte breskvi. Ne znam kakve su, ali su naravno mom Kosti bile nepoznate i izrazio je sumnju da se one lako prodaju na ino tržištu jer verovatno za njih vlada i slaba tražnja. (Ali to ne mora da znači). Jako me zanima šta vi kažete na to?

Još da kažem da Kosta bira sorte i po tome kada „dospevaju“ (izvinte na ovom ekonomskom izrazu) tj. kada se beru. Pa tako prvi u selu (a i šire) imamo breskve, čak 5-6 dana pre drugih (prošle godine 30-tog maja!). Te prve breskve naplaćivali smo 1,2 eur po kg (u isto vreme na pijaci u Solunu i u turističkim centrima su koštale od 2-2,5 eur!), ali zbog male ponude inače (prvo kiše u januaru i februaru, pa pčele nisu oprašile na vreme i to je desetkovalo rod, a onda udario grad u maju pa i junu 4-5 puta), ta cena se zadržala i kasnije, bogami sve do početka jula. Takođe je izbacio (posekao) sve sorte za kompot (rađaju u avgustu) jer imaju nisku cenu (oko 30 centi po kg) a i sadi breksve i nektarine koje što kasnije sazrevaju (opet zbog postizanja veće cene). A između bira sorte između ostalog i po tome kada on ima „rupe“ u branju. Pa recimo sada hoće da nađe neke sorte koje bi se brale između 22. Juna -6 jula jer tada kaže nema šta da bere! :osmeh:

Primetili smo da se u našim rasadnicima nalaze neke sorte za koje Kosta kaže da su oni odavno prestali proizvoditi kao na primer: Kardinal, Diksired i Sankrest, ... jer su meke (mada su jako slatke i za jelo jako lepe, ali su teške za prodaju jer brzo omekane – problem za skladištenje i transport).

Primećujem da se breskvama i nektarinama mogu ozbiljno baviti samo vrlo vredni ljudi. Breskve zahtevaju puno rada. On inače kaže da smo mi lenj narod jer pored autoputeva vidi samo kukuruz i pšenicu i kaže da se time bave samo oni koji neće da rade pa ni da zarade jer su na tome i male zarade! Takođe ne može da razume da imamo njive bez vode (i struje)! Jer oni sve nemilice zalivaju i njiva bez vode ne vredi ništa. Njive imaju ili sopstvenu crpnu stanicu na struju pa se mora ručno puštati voda, najčešće sistemi kap po kap mada ima i njiva gde se cevima pušta voda da bukvalno poplavi voćnjak ili sa crevima tj. onim prskalicama. Druga opcija je opštinska voda - na nivou MZ dogovaraju kada se pušta voda za zalivanje u koju njivu, a inače vodovod po njivama je isfinansirala opština! Zato plaćaju 17 eur po jutru godišnje a oni za te novce puštaju vodu koliko god polj. proizvođač traži.
Kosta voli sam da radi koliko god može, pa rezanje počinje negde od novembra i u zavisnosti od vremenskih uslova (a to je ove zime skoro svaki dan, dok je prošli januar i februar ceo bila kiša) reže do kraja februara u najboljem slučaju. Prošle godine kada nije mogao na vreme da završi onda u pomoć zove i Albance koji su ovde glavna radna snaga (plaćaju ih oko 1 -1,2 eur po drvetu za rezanje, a za branje dnevnica je 25 eur za 8 sati rada, ako se bere i posle podne (posle pauze za ručak i dok temperatura malo padne, onda još 10 eur). Neka me niko ne pita za pozivna pisma i sl. jer niko neće time da se bakće. Albanaca ima dovoljno sa papirima a i kažu da su bolji i od Makedonaca i Bugara što se tiče vrednoće i posla. Zato ih valjda i plaćaju toliko.
I da ne davim više, evo njegovog spiska sa datumima kada se bere (ne znači da bi se iste sorte i kod nas brale u isto vreme!):
Breskve+u+Gr%C4%8Dkoj.png


Mnoge od ovih sorti su nepoznate čak i za poljoprivrednike u Pelli. Na primer sorte SWEET SCARLET, EARLY RICH i nektarine FIRE TOP, HONEY BLAZE. Sve te sorte su velike, jako tamno crvene i nisu meke (takve kaže vole kupci iako to ne znači da su i najslađe). Mogu da stoje više od 10 dana na drvetu ili skladištu i neće biti meke! Kupcima na veliko tvrde sorte odgovaraju jer nemaju gubitke kao na mekim sortama koje kupci neće da kupuju čim su previše meke.
[TABLE="width: 580"]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Evo još nekoliko parametara:
Najveće, najcrvenije i najtvrđe su 1.[/TD]
[TD="colspan: 3"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]BRESKVE[/TD]
[TD]PO VELICINI[/TD]
[TD="colspan: 2"]PO BOJI[/TD]
[TD]TVRDOCA[/TD]
[TD]Cena sadnice[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]RICH MAY[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]MAY CREST[/TD]
[TD]4[/TD]
[TD="colspan: 2"]3[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD]2,5-3 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]SPRING BELLE[/TD]
[TD]4[/TD]
[TD="colspan: 2"]4[/TD]
[TD]2[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]EARLY RICH[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD="colspan: 2"]2[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]ROYAL GLORY[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]ROYAL SUMMER[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]SWEET SCARLET[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]FAYETTE[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]5[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD]2,5-3 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]ROYAL JIM[/TD]
[TD]2[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]O' HENRY[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]3[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]NEKTARINE[/TD]
[TD]PO VELICINI[/TD]
[TD="colspan: 2"]PO BOJI[/TD]
[TD]TVRDOCA[/TD]
[TD]Cene sadnica[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]BIG BANG*[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]BIG TOP*[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]FIRE TOP*[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]ALIEN TOP*[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]RED GOLD*[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]2[/TD]
[TD]3[/TD]
[TD]2,5-3 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]HONEY BLAZE*[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD="colspan: 2"]1[/TD]
[TD]1[/TD]
[TD]4,5 eur[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Što se tiče cena, Kosta ne žali da dobro plati dobru sadnicu jer kaže da sa nižom cenom rizikuje da sadnice ne budu dobre i da posle bude veća šteta kad se već čeka dve godine da vidiš šta si kupio i kakve će breskve biti.

Važna je i nega kao i rezidba pa i od toga zavisi da li će biti svega 10 kg po drvetu ili 50 ili 70 i kakvu klasu već želite. Kostin cilj je da ima u proseku 50 kg po drvetu jer su tada najkrupniji plodovi i postižu najbolju cenu.

Eto toliko do mene laika da približim trendove u proizvodnji breskve u Grčkoj. :osmeh:
Ako neko ima pitanja, tu smo da odgovorimo :osmeh:.

Sledeće teme o kojima ću pisati (verovatno ne pre polovine marta):
Novi propisi i za Grčke poljoprivrednike (porezi, PDV, otvaranje firmi, ...)
Kako su Grčki seljaci hteli da obmanu EU
Rezanje breskvi (Kostino omiljeno) :osmeh:

P.S. Srećan vam svima (jučerašnji) sv. Trifun i sv. Valentin - zavisno ko šta slavi :)

P.P.S. Najnovije vesti: Juče i prekjuče su poljoprivrednici slavili što su štrajkovima i blokadama puteva uspeli da spreče donošenje nekih novih propisa i većih poreza za poljoprivrednike, a danas vest da je "Trojka" tražila jhoš povećanja poreza u Grčkoj. Već su ponovo večeras svi traktori na putevima i ulicama i sutra je sigurno štrajk! Lepo se "ćeraju"! :)
 
Vrlo lepo izlaganje " sa terena " u Grckoj . Po vasim recima to je mnogo bolje uredjeno nego kod nas jel, tako da izreka propao ko Grcka nema nista sa pravim stanjem . Sto se tice Kostinog zakljucka o vrednoci smatram da nije istinita jer ljudi su ljudi pa bili oni ovde ili u Tunguziji uvek ce se naci ljudi koji su voljni da rade i nemaju stomak za razne smicalice a isto tako i one koji samo gledaju da zamute vodu nebi li nesto ucarili a takodje i oni " koji su rodjeni za socijalu ". Koji ce soj da se istakne u odredjenom podrucju zavisi iskljucivo od vlasti i njihovog stava tj dali i oni mute i stvaraju atmosveru nasigurnosti i ucmalosti ili se donekle trude da stvari krenu pa tek onda imaju koristi od toga . Da ne duzim kada neke stvari bolje funkcionisale ovde sigurno bi bilo i vrednijih ljudi . Ovde se vrednoca kategorise uglavnom kao nesto kome treba strpati klip u tocak . Da ne duzim supljim pricama dok se te svari ne srede ako vidimo i psenicu i kukuruz pored puta biti cemo jaako sretni ... Pozdrav
 
Slažem se sa vama da ima mnogo i u tome kakav je odnos države prema poljoprivredi. Kostine konstatacije su zato što ga duša boli da imamo tako dobru klimu i da imamo dovoljno i sunčanih dana i kiše (bar do sada, uglavnom), pa on smatra da je naša zemlja pogodna za kulture koje donose mnogo veće prihode nego što su pšenica i kukuruz, ali za te kulture treba i mnogo više rada. E sad, da li naši poljoprivrednici imaju motivacije za te druge kulture i koliko ih država u tome stimuliše to je drugo pitanje. Ono što ja smatram je da nam subvencije možda ne bi ni trebale kada bi nakupci bili malo pošteniji i manje se ugradjivali na otkupne cene, kada bi bila veća konkurencija medju njima, kada bi država možda stimulisala više osnivanje klastera kao i zadruga pa njima omogućavala i bezkamatne kredite za silose, hladnjače i sl. Pa da ti klasteri i zadruge imaju mlade zaposlene koji će ići po nekim sajmovima po zemlji i inostranstvu i ugovarati prodaju po najboljim cenama za naše proizvođače. ... Tako mali Perica to zamišlja, ... ali... u neko drugoj drugoj dimenziji :).
 
Slazem se potpuno . Malo o tehnologiji npr kako ode oprasivanje posto ono traje kada je kod nas uglavnom prilicno hladno dali koristiti antifrost system? Takodje sto se tice hemijske zastite tj dali je potrebno non stop nesto sititi ili ? Koji je naj bolji sistem/raspored vocaka sadnje ...
 
Slazem se potpuno . Malo o tehnologiji npr kako ode oprasivanje posto ono traje kada je kod nas uglavnom prilicno hladno dali koristiti antifrost system? Takodje sto se tice hemijske zastite tj dali je potrebno non stop nesto sititi ili ? Koji je naj bolji sistem/raspored vocaka sadnje ...

Oko oprašivanja se ništa ne radi. Pita Kosta šta je antifrost!? Prošle godine su baš imali problem oko toga pošto je u martu jedan dan bilo -2, -3, i oko 20-30% njiva je ostalo bez cveta! A onda je bilo kiše, pa se pokvarilo cveće (tako to meni Kosta preveo :). I znam da se žalio da pčele nisu stigle da opraše. Pošto sam se ja malo interesovala i oko organske proizvodnje (Kosta uošte u to ne veruje a onda kad mu ja pošaljem iz Nemačke slike sa pijace gde kilo (navodno) organske breksvke košta 7,99 eur, onda poludi :)), mislim ipak da je dobro da u blizini voćnjaka ima i pčelara i da se po voćnjaku sadi cveće koje privlači pčele. I zato se ne kosi trava dok se ne opraši!

Što se tiče hemijske zaštite, jednom ću to naširoko uhvatiti Kostu da mi sve objasni ali u najkraćem: oko 10 puta (nekad manje nekad više) se radi hemijska zaštita. Dakle konstantna zaštita. I ako dva tri dana posle prskanja padne kiša onda se mora ponoviti jer kiša sve spere. Jedino pred branje 15-20 dana se ništa ne koristi. Doduše sada ima i nekih novih preparatakoje se mogu koristiti i 4 i 7 pre branja ali Kosta to ne koristi. Kaže zato što njegove breskve jedu ljudi i mala deca.
E da, i pazi se kada se prska jer kada pčele rade svoj posao (oprašivanje) onda se ne sme ništa prskati.

Što se tiče sadnje, redovi su sa razmakom od 5 metara da bi normalno traktor mogao prolaziti a po redovima između 4,5 i 5 m.

Hajde napišite o tom antifrostu pls! :)
 
@ bilja greece morate obrisati neke procitane poruke posto ne mozete primati nove
A o biljnim antifrizima poslacu vam link

- - - - - - - - - -

http://poljoinfo.com/showthread.php?1542-Zastita-vocnjaka-od-mraza
Evo moze i ovo
 
Biljo moj kolega sa faksa se bavi breskvama na 20 hektara u okolini Smedereva. Njegove reci - nije problem proizvesti, problem je prodati u Srbiji.
 
Samo u našem selu (oko 1000 stanovnika) se proizvodi više od 20 miliona tona i to ne računajući breskve za kompot! A samo za kompot, u celoj Pelli je u 2012. godina proizvedeno 443 miliona tona (po proizvodnji breksve za kompot su prvi u svetu!).
Biljo nešto nisi dobro prevele ove milione tona. Za te brojke bi pre rekao da su 20 milona kg što dođe otprilike površina sa nekih 1000 ha ( 20 tona prosek po ha) što mi je nekako i realno za jedno selo. bez ljutnje.
 
@ bilja greece morate obrisati neke procitane poruke posto ne mozete primati nove
A o biljnim antifrizima poslacu vam link

- - - - - - - - - -

http://poljoinfo.com/showthread.php?1542-Zastita-vocnjaka-od-mraza
Evo moze i ovo
Obrisano. Hvala za link!

- - - - - - - - - -

Biljo nešto nisi dobro prevele ove milione tona. Za te brojke bi pre rekao da su 20 milona kg što dođe otprilike površina sa nekih 1000 ha ( 20 tona prosek po ha) što mi je nekako i realno za jedno selo. bez ljutnje.

Moguće da sam nešto pogrešila jer mi nikako da ustanovimo koliko je ovde jedna strema, kako oni računaju svoje njive u odnosu na ar, hektar. Zato sam i pisala tekst po broju stabala. Ali evo zvaničnih podataka na ovom linku o godišnjoj proizvodnji breksvi u Grčkoj i još nekog voća, izvozu i sl. I ovde spominju taj kobni mraz u martu! Da su ovde ljudi znali za antifrost, možda ovog problema ne bi ni bilo! Zato su sad mnogi u velikim problemima sa kreditima, jer su kod nekih sve njive ostale bez prinosa!

http://gain.fas.usda.gov/Recent GAIN Publications/Stone Fruit Annual 2013_Rome_Greece_10-28-2013.pdf
 
Kolega Hobby je naveo link, antifrost = (engl)protiv smrzavanja konkretno Italijani najvise koriste mikro rasprskivace tako da po koleginim recima koji radio tamo (severni deo Italije Verona ) vocka se cela smrzne i visi led sa nje a cvet ostane ziv . To koriste skoro na svim vockama koje imaju po potrebi naravno (jabuka breskva kiwi).
 
Biljo moj kolega sa faksa se bavi breskvama na 20 hektara u okolini Smedereva. Njegove reci - nije problem proizvesti, problem je prodati u Srbiji.

Na ovu konstataciju sam već dala odgovor malo ranije a i pod delom foruma o udruživanju. Ako on gaji breskve na 20 ha onda treba da se udruži sa još dvojicom ili trojicom koji imaju slične količine i da zajednički investiraju u hladnjaču, zaposle jednog momka za početak koji govori engelski i ruski, naprave sajtove, malo reklamnog materijala i krene/krenu na sajmove u Berlin, Moskvu itd. Jer sam sigurna da se to na te količine isplati. Samo da naši ljudi shvate da međusobno nisu konkurencija već da trebaju zbijati redove i ne čekati nakupce!

A država je i imala programe za osnivanje klastera pa su neki to i lepo iskoristili. A biće i para od EU za takve stvari. Zaboravih šta beše sa onim IPARD programom ili već kako se zvaše program za poljoprivredu EU koji bi trebalo da nam je na raspolaganju od trenutka kada smo postali kandidat za EU (februar prošle godine).

Evo nadjoh i link gde je zapelo: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=11&dd=17&nav_id=778463

Opet ne bih o politici ....
Dakle ako se otklone prepreke EU će finansirati takve projekte ali ne tako što da novce unapred, već mi sve moramo prvo sami izfinansirati pa onda čekati da oni vrate 40-50%. Procedure nisu jednostavne i svi papiri se moraju čuvati!

Računajte svakako sa ovim i spremajte se. Jednom ću vam pisati i o iskustvima iz Grčke o svemu ovome. Biće vam zanimljivo sigurno, ali sad prekidam i krećem upravo za Srbiju. Veće pisanije ću nastaviti tek kada se vratim za jedno dve tri nedelje.

Jasas/Zdravo!
 
Pozdrav forumasi!
Evo vesti iz Grcke: :)

Breskve u prilicno dobrom stanju. Za oko 40 dana imacemo prvo branje. Breskvice su trenutno velicine malo manje od oraha. Od nedelje proredjujemo tj. skidamo sa onih grana gde ih ima mnogo da bi plodova bilo manje ali zato veci i lepsi.
Na nekim njivama su se listovi "ukovrdzali" i meni to izgleda jako strasno i bolesno ali Kosta ne brine. Vise ga brine sto na nekim mladim drvima (cetvrta godina) nema mnogo plodova.
Vesti su i da je konacno isplaceno osiguranje od prosle godine zbog one stete sa mnogo kise tokom zime i neoprasivanjem o kojem sam ranije pisala. Sad cekamo jos novce od osiguranja od stete od grada. Ovo cekanje bas ubija. Neki su u medjuvremenu ostali bez traktora koje su uzeli na lizing i nisu imali da plate. Inace Kosta svakog februara plati 6000 eur za osiguranje. Za totalnu stetu bi dobio 18000 eur, sto bi bilo dovoljno da se jednogodisnji izostanak prinosa lagodno prebrodi ali pod uslvom da se taj novac isplati odmah. Al aj bolje ikad nego nikad.
Citam ovih dana kako smo u Srbiji spremili samo xy protivgrarnih raketa (al je bilo novaca za dzipove inspektorima). Ovde kad se naoblaci i mirise na grad izlaze avioni koji bacaju nesto u vazduh. Ne koriste rakete.
Danas ceo dan kisa pa se odmara ali i molimo se Bogu da ne bude grada.
Izvinjavam se na dugom ne javljanju. U medjuvremenu bila ponovo u Srbiji gde sam imala dosta posla. Izmedju ostalog obilazila i moje sadnice oraha koje su zimus zasadjene i prilicno se lepo primili. Zasadila crvene orase. :)
Kakva je situacija u Srbiji sa breskvicama?
 
Биљо свака част на излагањима о воћарству у Грчкој...Само настави,верујем да многе интересује како су тамо организована удружења,и још доста ствари које овде могу да помогну..Не би шкодила ни нека слика из те рајске земље,да паримо очи.:osmeh:
 
Evo malo fotkica od danas. Ovo su nektarine Big Bang. Druga godina. Ono što smo danas radili bih ja nazvala pokolj :). Naime toliko smo ih proredjivali da je meni na to ličilo. Šalim se naravno. Skidali smo tako da ostane do najviše 4 ploda na grani, a često i samo tri ili dva na manjim grančicama. Tako ce ostati izmedju 120-150 plodova po stablu, tj. oko 20-tak kg što je odlično za tek drugu godinu (prvo radjanje). I skoro da se već u ovoj godini vraća uloženo. A sledeće godine se očekuje dupla količina. :)

http://fotkica.com/?id=97006e986eb75848d33f451dfe700cb1








- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

A evo i malo fotkica dok je sve bilo u cvetu :).
Slikano 13.03.2014.


http://fotkica.com/?id=7b671738cf26dcf2a20884e8f3d975da







Na ovoj poslednjoj fotki nisu naše breskve već je to pogled sa prozora, doduše malo zumirano. Obožavam ove snežne planinske vrhove u daljini! Snega bude i do polovine maja!
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh