Predsetvena priprema zemlje

I kod nas sam video ponekog da ravna oranja.

Vredan neki narod ili je kod vas gorivo pojeftinilo pa ajde da se jaši po oranjima da se ne sedi kući.

I ovi iz Matijevića peglaju samo tako.I pored duplih guma na fendu 936 ostaju kao kolotrazi na asfaltu.

Jel vredan il je lenj neznam ali jedna operacija manje uproleć, ponaročito za one koji puno rade i koji seju repu a pisano je x puta o tome, kod nas zadnja kiša pala 26. 11. a ima puno oranja u decembru koja nisu pokisla, danas burazer otišao biciklom na ječam da truje miševe, je..š zimu i vlagu kad u decembru možeš terati bicikli letnjim putem.

Ja sam se malo pre vratio,mozda bi bolje bilo da je za nijansu jos prosuseno ali i ovako se dobro radi.

Ovo je vise za temu zatvaranje zimske brazde,i ja sutra popodne planiram da odem da poravnam nekih 6kj repista koje su orani posle snega

Odlicno je ovo,ima da bude pepeo naprolece.

I biće dosta manje korova na diranom sada nego na nediranom iako nije logično.

I to,ima jedan prolaz sproleca i spremno,zamisli bude neko kilavo prolece,a ti treba dva puta da uradis,nemozes vestak da bacis a ne da ravnas oranja,ovo cekas pogodan trenutak i fik i gotovo...provereno.

kod nas je jos vlazno, ne moze da se radi

kod mene smrzla zemlja , magla od jutra pa do sytra, ceo dan minus a preko noci i do -10.

Samo jedna moja konstatacija: prošle godine, tj ove smo zatvorili vlage na svim oranjima 4,5,6 marta, i to se iz jednog prohoda uradilo vrhunski. Pošto se onda nije moglo ući u njivu skoro mesec dana, kad se prosušili bačen je veštak i prošlo se drugi put. Na nekim njivam spremač nije mogao dublje od 5 cm u zemlju, toliko je bilo tvrdo, da se ni ćale nesaca da je ikad bilo tako... Na nekim nivam je kukuruz koren nije otišao dublje od 20cm... Jednu parcelu je burazer jedva uzorao koliko se tresao i traktor i plug... Cela poenta priče je da me baš interesuje kakva su ta oranja koja će kisnuti cele godine i vlaga će sabijati zemlju?

Naravno, kao ni predhodnih godina nezatvaramo ništa, čekamo proleće udi dvaput i setva...

Vi ste zatvorili dosta ranije od sjetve ali nakon mrazeva tu je razlika.

Ima razlike kad se zemlja poravna u nov-dec, pa izmrzne jos x puta, i kad se spremi u martu, mozda i po vlaznom, pa samo pokisne. Tad 'oce da zabetonira.
I ja sam imao taj slucaj prosle godine. Komsija prekoputa je poravnao u jesen, a ja u martu (ne sve njive). Uglavnom, njegovo radjeno u jesen, i moje neradjeno je bilo meko, i rastresito, a ono sto sam ravnao u martu je lepa kora uhvatila.

Daj nemoj te me zezati, šta to što se sad uradi spremačom ima da izmrzne. Kod mene je jedan čovek ugare zatvorio spremačim to se uradilo lepše neg u proleće, šteta što nisam slikao...

Pa da , inače se kora hvata kad udari pljusak na usitnjenu vlažnu zemlju . Kad je zemlja čak kao prašina i ako je suva prvi pljusak neće napraviti koru nego kasnije ako na vlažno pokisne.

Momo nezarumem ja ovaj tvoj post ništa... Ti oćeš da kažeš da će se zemlja koja se sad zatvori manje sabiti od one koja se u proleće zatvori, pod uslovom da obe posel zatvaranja dobiju istu količini padavina?

Moto pokojnog Kalašnjikova je bio "Sve ono što je isuviše komplikovano je suštinski nepotrebno, najjednostavnije stvari su najbolje." Pravite čitavu nauku oko zatvaranja zimske brazde , predsetvene pripreme itd... stvari su u suštini jako jednostavne ... Brazda se zatvara da bi se sprečilo isparavanje sa valovite površine koja je uzrok slaganja brazde sa plužnim telima... koliko ljudi na ovom forumu zaista ima valovito oranje mislim da mnogi od vas što filozofiraju nemaju zaista valovitu površinu oranja, jer oru kvalitetni černozem koji se 90% slučajeva raspada pri obradi na maks 3 cm i manje agregate kad je kvalitetno oranje...

Dakle imamo više varijanti
1. Jesenja priprema je u suštini gruba obrada za neke kulture kao što je npr. šećerna repa ili neka jara forma žitarice gde je potrebno rano ući u parcelu i sejati da bi se sa proleća uz što manje prohoda stvorila homogena struktura zemljišta na dubini setve sa ravnomerno rasporedjenom vlagom za nicanje
2. Oni koji imaju zemljišta teškog mehaničkog sastava sa dubljim podzemnim vodama "minutna zemljišta" i "hvataju" svaki pogodan trenutak da ih obrade ,pa im se može desiti da u proleće budu lošiji uslovi nego u jesen, pa je na neki način preventivno obradjuju nakon oranja (lakim tanjiračam najčešće "finišerkama" )
4. Oni koji imaju valovito oranje i teška zemljišta sa plitkim podzemnim vodama kod kojih preti opasnost pojave podzemnih voda na površini i dužim zadržavanjem (slabo ocedna)- oni treba da budu svesni da jesenjim "zatvaranjem brazde" ne samo što pospešuju manje upijanje vode nego pospešuju i slabije isparavanje sa proleća ako se pojavi podzemna voda na površini ,a to znači da kasnije ulaze u parcelu i kasnije seju!
5. Južni Banat koji je na udaru KOŠAVE- Valovito zemljište smanjuje brzinu vetra pri zemljištu i na taj način je smanjena erozija vetrom i odnošenje plodnog zemljišta i organske materije (ukoliko je ima na površini) (EOLSKA erozija)

6. Ovih ima najviše EGZIBICIONISTI koji misle da su popili svu pamet sveta i misle da su svi školovani ljudi LUDI jer su pohadjali škole, jer su eto... oni pametni i bez škole ... a i kome to treba škola u životu.

-Ako je oranje ravno i ako je izvršeno oranje u normalnim uslovima na tipičnim zemljištima VOJVODINE nema potrebe izlagati se dodatnom trošku i obradjivati zemljište dodatno
-Ako je oranje valovito na tipičnim zemljištima sa zemljišnim agregatima od 3-4 cm koji ne prelaze 15 tak % nema potrebe ništa dirati do proleća jer će izmrznuti (ekstremi su zime sa malo vlage i mrazeva koje se retko dešavaju , a kao što se zna izuzetak ne isključuje pravilo)
-atipična zemljišta neću komentarisati jer su dosta retka ,a i zahtevaju specijalne mere obrade

Za 15-tak dana najavljuje se jaka zima sa dosta potencijalnih padavina ,sva zemljišta koja su pripremljena biće podložna većem pritisku snega i više će se sabiti, a kao takva zna se da mogu da prime manje vode u sebe, na težim tipovima sa više gline voda će se zadržavati duže, a nakon sušenja stvoriće se debela pokorica i isušen sloj. Zemljišta lakšeg mehaničkog sastava koja su pripremljena primiće manje vode u sebe.

Zato je kompromisno rešenje ....sa proleća ući u parcele kada zemljište primi vodu u sebe ( a voda se dovoljno procedi u dublje slojeve) i poravnati (ako ne može da se rastura mineralno djubrivo zbog izrazitog truckanja) ...ili prvo rasturiti mineralno djubrivo (AZOTNO) na oranje bez prethodne obrade i nakon toga pripremiti prvi put ,a neposredno pred setvu i drugi put.

Što manje prohoda, što manje sabijanja-gaženja i uništavanja strukture zemljišta i što manje nepotrebnog ulaganja zarad vašeg što većeg profita. Poljoprivreda je kao šah nepotrebni potezi se kažnjavaju ,nekada se oseti jače...nekada manje.

Po meni svako ko je mislio da zatvori brazdu,trebao je to da uradi posle oranja naravno ako je bilo uslova za to,ja sam tako uradio vecina je isla odlicno a jedan deo sam ostavio za rano prolece da bi mraz odradio svoje.Tako da mislim da su naj bitniji islovi po koim se ova operacija radi nego sam datum...

Dragan je ovo lijepo obrazložio , al u svojim uslovima ja recimo volim uvjek nešto da ekspeimentišem i vodim se onim što mi se praktično pokaže bolje iako neprati teoriju . Zatvaranje sjeseni mi se pokazalo bolje u svakom slučaju i samo gledam da radim ili po prosušenom oranju ujesen ili po jakom mrazu da se što manje sabija zemlja točkovima . Ove godine sam jako malo uradio , nije se stiglo , al ako bude mraza radiće se . Najzanimljivija je situacija baš u slučajevima pod 2 i 4 u Draganovom postu jer imam dosta takvog zemljišta (pod 3 mu je najveća glupost ) . Ta teža zemljišta koja se ne rasipaju radim tanjiračom i to najradije po jakom mrazu. Sve je logično i tačno što Dragan kaže , nakon toga se u proljeće lakše zadržava voda na površini i teže se suši zatvoreno teško zemljište , oće i kora da se pojavi mjestimično , ali pored toga na kraju mi se tu pojave bolji rezultati . Kukuruz je biljka koja raste dosta u visinu i to dosta naglo nedugo nakon nicanja .Tu je glavni razlog i nešto što se najviše trudim , da sva posijana zrna imaju iste uslove pa ako treba i lošije od idealnih i da ujednačeno niknu . U zatvorenom zemljištu ako se i čeka malo duže , završava se iz manje prohoda i zemlja je ujednačena , pa se manje dešava da zemlja bude "šarena" u okviru recimo kvadratnog metra , što stvara nejednako nicanje , a to kod kukuruza mnogo smanjuje prinos .