Vidim da mi je lepo prihvaćena tema o lokalizmima, pa rekoh, hajde da se okušam i na ovom polju. Zahvaljujem i ovom prilikom svima koji su dali svoj doprinos da se bolje razumemo i obogatimo rečnik i pozivam ujedno da ovde razmenimo i svoja kulinarska iskustva i to prvenstveno u spravljanju naših specijaliteta autohtone domaće kuhinje. Mislim da nas razne naše televizije i specijalizovani kanali na "Totalki" suviše bombarduju nekin egzotičnim receptima. Valja to sve probati, što da ne i uvrstiti u jelovnik, ali ostati veran i tradicionalnom meniju. Nismo se mi rodili da jedemo suši i umeboši-šljivu.
Pitali jednom neke naše ljude iz jednog našeg kraja: "Da li jedete suši?" A ovi odgovoriše: "Ne, be! Mi jedemo susta."
Razumem ja i globalizaciju i današnje razne gastronomske i nutricionističke trendove, znam i za mnoge (po meni) stramputice u tom pogledu ali ko će da neguje naša tradicionalna jela ako ne prvenstveno mi sami?
Moja prva ideja se vrti oko jednostavnih jela koja može da spremi svako, na primer u pleh ludaje i krompira.
Oljuštiti potrebnu količinu krompira i ludaje(muskatne tikve ili tikve-tamburice) u razmeri pola pola. Ludaju iseći na kriške, a krompir na kriške ili ploške i u namašćen pleh poređati isto tako pola-pola - ludaju na jednu polovinu, a krompiriće na drugu. Krompir umereno posoliti, a ludaju nije potrebno ni soliti niti šećeriti. Namastiti malko i odozgore pa gurnuti u rernu, po mogućstvu u šporet tipa Smederevac, Slavonac, Susler... mada može u krajnjem slučaju i električni.
Jede se tako zajedno, može sa hlebom, da se manje poj'e. Meso nije potrebno. Nisu naši stari baš svaki dan imali meso na trpezi, pre bi se reklo samo nedeljom i svecom. Za posnu varijantu samo umesto masti koristiti ulje i to najbolje stari zejtin, odnosno hladno ceđeno ili devičansko ulje od suncokreta, repice ili susama.
Po potrebi(mada radije ne) svako sebi u tanjir krompir dosoliti, a ludaju pošećeriti.
Drugo čega sam se setio je krompir u čakšire.
To znači neoljušteni krompir baren ili pečen. Pečen je ubedljivo najbolji iz paorske peći(zidana peć koja se loži spolja). Krompir se ljušti onako vreo golim prstima tek prilikom konzumacije. Može taj krompir u čakšire de se pravi i pripolak prisečen(presečen na pola), pa položen u pleh svaki ljuskom na dole, a na presek staviti na svaki po čvarak ili parčence dimljene slanine. Ide dobro zimi uz kiseo kupus(sirov).
Biće još ideja za ručak letnjih i zimskih, posnih i mrsnih, skupih i jeftinih...
Pa, pripomozite malko.
Pitali jednom neke naše ljude iz jednog našeg kraja: "Da li jedete suši?" A ovi odgovoriše: "Ne, be! Mi jedemo susta."
Razumem ja i globalizaciju i današnje razne gastronomske i nutricionističke trendove, znam i za mnoge (po meni) stramputice u tom pogledu ali ko će da neguje naša tradicionalna jela ako ne prvenstveno mi sami?
Moja prva ideja se vrti oko jednostavnih jela koja može da spremi svako, na primer u pleh ludaje i krompira.
Oljuštiti potrebnu količinu krompira i ludaje(muskatne tikve ili tikve-tamburice) u razmeri pola pola. Ludaju iseći na kriške, a krompir na kriške ili ploške i u namašćen pleh poređati isto tako pola-pola - ludaju na jednu polovinu, a krompiriće na drugu. Krompir umereno posoliti, a ludaju nije potrebno ni soliti niti šećeriti. Namastiti malko i odozgore pa gurnuti u rernu, po mogućstvu u šporet tipa Smederevac, Slavonac, Susler... mada može u krajnjem slučaju i električni.
Jede se tako zajedno, može sa hlebom, da se manje poj'e. Meso nije potrebno. Nisu naši stari baš svaki dan imali meso na trpezi, pre bi se reklo samo nedeljom i svecom. Za posnu varijantu samo umesto masti koristiti ulje i to najbolje stari zejtin, odnosno hladno ceđeno ili devičansko ulje od suncokreta, repice ili susama.
Po potrebi(mada radije ne) svako sebi u tanjir krompir dosoliti, a ludaju pošećeriti.
Drugo čega sam se setio je krompir u čakšire.
To znači neoljušteni krompir baren ili pečen. Pečen je ubedljivo najbolji iz paorske peći(zidana peć koja se loži spolja). Krompir se ljušti onako vreo golim prstima tek prilikom konzumacije. Može taj krompir u čakšire de se pravi i pripolak prisečen(presečen na pola), pa položen u pleh svaki ljuskom na dole, a na presek staviti na svaki po čvarak ili parčence dimljene slanine. Ide dobro zimi uz kiseo kupus(sirov).
Biće još ideja za ručak letnjih i zimskih, posnih i mrsnih, skupih i jeftinih...
Pa, pripomozite malko.
. Што се тиче презле обичај је да се пропржи док благо не карамелизује дакле нежна брано боја .. Одма из лонца у презлу и на сто посипање шећером по вољи ..
