Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu

Kod recirkulacionih sistema za ribe grabljivice (mogu se uzgajati i rakovi ili skoljke) ucesce hrane u ukupnim troskovima je 50-60% u vecini zemalja koje imaju ovakvu proizvodnju. Hrana u Vet zavodu kosta oko 1 EU/kg. Kod nas sa nasim cenama struje, gasa, lekova, vet. usluga i ostalim som ne bi trebalo da kosta vise od 3 EU/kg u proizvodnji (sa uvoznom hranom).
Kod mene su merenja ribe i utrosak hrane vrseni nedeljno i dajem ti ekstremne podatke, znaci da sam sa uvoznom peletiranom hranom sa 0,8 kg hrane dobijao prirast od 1 kg ribe kada je riba mala. Kod starije ribe sam sa max 1,5 kg hrane dobijao prirast od 1 kg.
Ovo znaci da imamo faktor konverzije hrane koji mi je varirao svake nedelje (tj dnevno) sto je i normalno,a zavisi od vise faktora.
Ako nameravas da se bavis ovom proizvodnjom treba da znas da postoji i da treba voditi brigu i o dnevnom prirastu koji je kod mene iznosio 3,5-4% kod ribe od 3-5 gr, a kod ribe od 1000 gr negde izmedju 0,6 i 0,8 %. Ovo znaci da riba toliko uveca sopstvenu tezinu dnevno.
Evidenciju vodis o svemu da bi znao sta treba uciniti kada imas zastoj u dnevnom prirastu, ili kada zalud bacas hranu dok riba ne raste ili cak joj tezina opada.

Pa iskreno i nije malo ulaganje... Danas sam bio u ribarnici na zelenoj pijaci u Pancevu. Oni prodaju soma po 500 din zive mere, i 550 ociscen i iseckan u onim parcicima, znaci ne u filetima... Rekao mi je da ga maximalno placaju po 400 dinara. Poznajem ga, pa malo pricali... Zavisi od ponude i traznje... Al su to neke ovogodishnje cene.. Sto nikako ne znaci da sledece godine mogu da kostaju i manje i vishe...
Zvao sam onaj institut u subotici i pricao sa likom u vezi hrane. Rekao mi je da se hrana krece od 1e do 1.1e. Sad je ne proizvode, jer je pogon na remontu. Al to je bila poslednja cena za tu hranu. Hrana ima izmedju 46% i 48% proteina. I da mora da se naruci cela sarza. Znaci 5t od jednom. Ispod toga ne prave. A i nemaju je na lageru, vec samo po porudzbini.. A rok upotrebe joj je 90 dana, bar tako pishe na sajtu...
Iskreno, bez ogromne kolicine i solidnog znanja ( da bi se troshkovi doveli do minimuma a zarada maksimalno uvecala), to i nije tako profitabilan posao... Jer bez 10t gotove ribe, vi i nemate neku lepu zaradu.. A za 10t ribe, treba ti min 25 000e za troshkove... Plus za opremu i baneze treba da se ulozi josh 10 000e..

Inace, sad sam razumeo faktor konverzije hrane Hvala na objashnjenu

Toni,Ja i kolega smo zainteresovani da ti pomognemo da zaokruzis proces proizvodnje .Molim te posalji neki kontakt.

Nemojte mi pomagati ulozite da bi zaradili.
Evo telefona 0637588492

G-din OtoL.B.H. Vi ocigledno niste procitali predhodne komentare. U Vasem komentaru od 20.jan.2012 g. stoji "Plus za opremu i baneze treba da se ulozi josh 10 000e.."
Pa Vidite bazeni za oko 10 t/god treba da kostaju min
50 m3 x 100 EU/m3 = 5000 EU.
Za preostalih 5000EU necete moci ni slucajno kupiti (napraviti) mehanicki filter, bioloski filter, UV filter, kupiti i montirati kompletan cevovod, uredjaj za izdvajanje gasova, aeracija ili oxigeniranje, pumpe za transport vode, kao i uredjaj za izdvajanje proteina iz vode.
Ovako skupo proizvedena riba (koja sigurno ne sadrzi nikakve primese iz prirodnih vodotokova) nije hrana za sirotinju i moze se prodati i van drzave Srbije po pristojnijoj ceni.

Kolega iz N.Beceja imace sredinom juna soma mesecnjaka na prodaju. Moze se kupiti i kod starosti od dve nedelje (duzina oko 2 sm). Prilika za privatne ribnjake ili uzgajivace.

Pozdrav svim clanovima foruma...

Mislim da je ovo sjajan nacin proizvodnje ribe, (kao i tema)!

Vec neko vreme se nosim mislju da u svom podrumu organizujem mini proizvodnju ribe. Kako zivimo u gusto naseljenom kraju, ovo mi deluje kao idealna stvar. Ribe se ne cuju, ne zauzimaju mnogo prostora, ne smrde...

Da napomenem, ne interesuje me masovna proizvodnja i prodaja, vec samo uzgoj ribe za potrebe naseg domacinstva.

Verujem da je ovo dobar nacin da na trpezi mozemo imati jeftinu, uvek dostupnu, svezu i pre svega zdravu hranu.

Nasao sam na internetu nekoliko klipova, koji ilustruju, kako bi mogla izgledati proizvodnja ribe i u kucnim uslovima, pa sam mislio da bi mogli biti interesantni i nekome od vas...

U sustini, sistem je jako jednostavan, medjutim, imam nekoliko nedoumica u vezi repromaterijala, neophodnog za instalaciju jednog ovakvog sistema u kuci.

Osim plasticnog tanka i vodovodnih cevi, koje lako mogu nabaviti, potrebna je pumpa, nekakve bakterije za biofilter, koje pretvaraju amonijak u nitrat, a zatim u nitrit, i jos kojekakve sitnice, koje jos nisam prokljuvio.

Moje pitanje, za sve koji imaju nekog iskustva u ovoj oblasti bi bilo: gde bih mogao nabaviti ove potrepstine i koliko bi minimalno kostala oprema za jedan mali, kucni sistem (200-300 litara vode)?
Da li se ove pumpe i bakterije mogu kupiti i u Srbiji, ili se moraju naruciti iz inostranstva? Mozda postoji neki nacin da se improvizuje, po sistemu, sam svoj majstor?...

Ukoliko imate bilo kakve, konkretne informacije, u vezi nabavke ovih dzidza-bidza, neophodnih za funkcionisanje tanka, bio bih neizmerno zahvalan!

Sve najbolje!!!


p.s.

Ne mogu postaviti vise od pet klipova po poruci, tako da cu za ostale, koje sam pronasao, postaviti samo linkove...









http://www.youtube.com/watch?v=Z64tfQu-F6I&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=-I1jfwTLQ54

http://www.youtube.com/watch?v=GIyGYT7ba8A

http://www.youtube.com/watch?v=FG50MW7iCZg&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=a-KDtmGIhZI&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=TSNahgNa9gI&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=M5oXRv2izoA&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=UlY54GgVGzw

- - - - - - - - - -

Mislim da bi za kucno gajenje ribe ovo bila idealna velicina tanka....






Uploaded with ImageShack.us







Uploaded with ImageShack.us

Sva potrebna oprema za proizvidnju ribe u zatvorenoj prostoriji, moze se nabaviti (ili napraviti) kod nas. Ja sam do sada napravio tri manja recirkulaciona sistema gde sam uzgajao soma. Svaki uradjen sistem bio je bolji od predhodnog. Sada radim komercijalni sistem kapaciteta min 15 t/god.
Bazene upotrebljive za tov radi vise firmi u Osecini. Cirkulacione pumpe mozes nabaviti na vise mesta, posebno u Beogradu. Za manje sisteme ( do 5000 Lit) mozes koristiti kanalizacione cevi za odvod i dovod vode.
Bakterije mozes da kupis u radnjama za akvaristiku, ali nije neophodno. Za oko 30 dana (kod temperature vode od oko 24-26 stepeni) bakterije ce se razviti same od sebe, ali kasnije je vazno odrzavati pravilan odnos nitrifikacionih i heterotrofnih bakteria.
Kolicina vode koju spominjes je izuzetno mala, a uzgoj u jednom bazenu je problem ukoliko gajis grabljivice (kanibalizam).
Za sarana moze odgovarati.
Racunaj da bio filter treba da bude zapremnine oko 15% od bazena, ali ovo zavisi od bio ispune, i nacina ispiranja (od uginulih bakterija). Ja trenutno imam na prodaju dva bio filtera (sopstvene izrade) koji mogu preraditi oko 1 kg hrane/kom na dan sto bi odgovaralo za uzgoj do oko 120-150 kg/kom ukoliko je hrana sa 42% proteina sto znaci za grabljivice : som, smudj, stuka. Za sarana nesto vise.
U komentaru od 27.1.2012 g. imas br.telefona, a ukoliko ti jos nesto nije jasno nazovi ili dodji do mene da razjasnimo. Ja sam na oko 180 km od Beograda.

O, pa ovo su sjajne vesti!

Glavno da sve moze da se zavrsi kod nas...
Hvala puno na informacijama (i dobroj volji).

Video sam broj, gledacu da se javim neki dan...
Hvala jos jednom!

Kolega Toni58, dubok naklon. Fantastican posao ste obavili. Istu proizvodnju pokusavam da napravim sa smudjem eksperimentalno, mada me primarno interesuje proizvodnja mladji u RAS sistemu. Prosle godine radio sam kulturu mladji smudja i uvideo sve moguce probleme takve proizvodnje. Interesuje me da li mladj soma proizvodite sami ili kupuje, kao i da li ste radili sa nekim drugim karnivornim vrstama? Imao bih za vas jos mnogo pitanja, ali otom potom.

Tokom prosle godine radio sam probno vestacko izvaljivanje larvi smudja i dizanje na vestackoj hrani. Uspeo sam da podignem 60 tromesecnjaka iskljucivo hranjenih pastrmskom hranom.



Prvih mesec dana dizao sam ih u akvarijumima,





a zatim u tanku koji sam dobio kao donaciju firme MIN inzenjering iz Kraljeva

.

Sledece godine se nadam da cu izvesti ovo na visem nivou sa nekoliko eksperimenata.

Inace, vecinu vremena provodim u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju gde izvodim vecinu istrazivanja. Kako bih vam bolje prikazao centar, najbolje je da pogledate ovu reportazu RTV

http://www.youtube.com/watch?v=d_oqIhXVZ2g

Postovani g. Uros drago mi je da se na ovu temu javlja i neko ko je strucno obrazovan iz oblasti ribarstva.
Najpre da Vam odgovorim na pitanja.
Mladj soma (radi se o Silurus Glanis) nisam proizvodio, kupovao sam istu. Smatram da je kupovina oplodjene ikre ili ribe od 5 sm kod severnih suseda isplatljiva. Mislim da se necu baviti proizvodnjom mladji dok moje godisnje potrebe nece dostici 30000 kom. Svakako da cu se sam baviti proizvodnjom mladji i ranije ukoliko necu moci kupiti tu mladj u januaru ili februaru kada mi najvise odgovara da bi konzumni som dospeo za Sv. Nikolu.
U ovom recirkulacionom sistemu nisam radio druge vrste, ali se mogu raditi. Konzumna pastrmka i saran su neisplatljivi zbog visoke proizvodne cene. Kod konzumne pastrmke na vecim gustinama (do 100 kg/m3) problem je i rast temperature vode preko optimalnog u klimatski uslovima Srbije i u zatvorenoj prostoriji.
Dozvolicu sebi par primedbi iako sam ne bas obrazovan iz ove oblasti.
Akvarijumi su vam potpuno cisti sto je i neophodno, ja mislim da u njima morate imati mesto za zaklon sitne ribe (sto malo otezava ciscenje). Postavljanjem zaklona smanjicete streres i samim tim slabljenje imunog sistema, nakon cega se smrtnost mladji jako povecava (sto je i bio slucaj kod mene). Pogledajte video klip dole.
Eksperimentisite sa mnogo vecim gustinama, zato sto ce samo tako proizvodnja biti isplatljiva. Kapacitet bio filtera izracunajte zapremiski i povrsinski da bi mogao da preradi odredjenu kolicinu amonijaka kao produkta disanja i utroska hrane sa odgovarajucim procentom proteina.
Mehanicki filter za tek izlezenu ikru ne bi trebalo da bude krupniji od 10 mikrona. Kolicinu razlozenog kiseonika drzite bar na stanju zasicenosti (kod 25 step C oko 8 mg/L)
Hrana za pastrmku u nedostatku odgovarajuce moze da posluzi ali uz dobru dozu opreza, riba mora utrositi svu hranu ili se neutrosena hrana mora ocistiti nakon hranjenja. Hrana za pastrmku manje vodostabilna na temperaturama na kojim se odgajaju ribe iz toplijih voda (neutrosena hrana za pastrmku se jako brzo razlaze i zagadjuje vodu). U pocetku je pozeljno kontinualno hranjenje ili bar 12 puta na dan.
Prva hrana mora biti zooplankton koga mozete kupiti (Artemiju mozete kupiti u Madjarskoj).
Imam prijatelja koji proizvodi mladj soma, smudja i jesetre u Beceju. Ovo je poceo da radi iz hobija. Isto tako sam proizvodi hormone za mrest (iz hipofize sarana), kao i hranu za mladj. Proteine za hranu dobija od ribljeg otpada nakon ciscenja, sto je mnogo ozbiljniji posao od kupovine napr. ribljeg brasna. Pogledajte kako to radi.
Smudj www.youtube.comwatchv=1iHS_bmpaQQ
E.som www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE
Mozda oko svega ovoga mozemo napraviti neku vrstu saradnje. Neophodno je imati gotove projekte da bi se apliciralo kod fondova EU ili Srbije. Konkursi su obicno otvoreni do 30 dana, a prednosti su na strani onih koji imaju gotove projekte pa nece gubiti vreme na izradi istih, vec prikupljaju ostalu dokumentaciju.

Hvala na odgovorima.

Osnove o RAS sistemu sam naucio na kursu akvakulture u Izraelu gde nam je o tome pricao profesor Van Rijn jedan od vodecih ljudi iz ove oblasti. Pricao nam je o denitrifikacionom reaktoru i predstavio svoje istrazivanje gde su u intenzivnoj monokulturi tilapije radili 400 dana bez zamene vode, uz dodavanje vode kao gubitak na evaporaciju koji je iznosio svega 4%. Na kraju je zakljucio da ovaj sistem jos uvek nije nasao primenu u praksi te da je nitrifikacioni biofilter i dalje realnost.


Sto se tice smudja, nakon izvaljivanja larvi i prvog zalogaja, uveo sam improvizovani ras sistem, koji sam redovno cistio. Hranio sam GSL Artemijom sa prelazom na mrvljeni pastrmski starter. Dalje su hranjene redovnom hranom skretingovom hranom za pastrmku. Imao sam veliki problem sa kanibalizmom i hranom neprilagodjenoj smudju, ali s obzirom da se radilo o samoinicijativnom poduhvatu, vrlo sam zadovoljan poduhvatom. Tank koji sam prikazao sam sam projektovao, firma MIN inzenjering mi je velikodusno izradila a kolega pomogao u postavci.

Sem smudja, interesuje me kultura mladji ostalih "toplovodnih" karnivornih vrsta, primarno som, bandar i bas. Za smudja sam se opredelio jer mislim da ima najvecu ekonomsku prednost za gajenje u RAS-u, ali i iz velikog licnog respekta ka ovoj vrsti.

Vrlo sam zainteresovan za saradnju bez licne finansijske koristi, jer bih kroz istu spojio nauku i praksu, koje su nerazdvojive u bilo kojoj poljoprivrednoj grani, a istrazivanje mi je trenutno prioritet.


Nadam se skorom vidjenju sa vama i kolegom iz beceja, kada bih vam postavio pregrst pitanja ukoliko ste voljni, a bilo bi mi zadovoljstvo da mogu i vama da odgovorim na neka.

Pozdrav

Prisećam se jednog članka iz američkog časopisa Field & Stream ,objavljenog pre nekoliko decenija a bavio se poribljavanjem smuđem. Nije reč o klasičnom poribljavanju već o dramatičnom povećanju broja preživele mlađi. Početkom mresta u plitke zalive se potapaju jako veliki kavezi sa mrežom minijaturnih okaca. Voda u kavezima se đubri biljnim otpadom a ako se dobro sećam korišćen je i kvasac u malim količinama..Ovo đubrenje omogućava intenzivan razvoj fitoplanktona kojim se hrani zoolakton pa kada se malli smuđevi izlegu oni prolaze kroz okca mreže i zadržavaju se u kavezima jer su prebogati hranom. U tom trenutku štukice su već prevelike da bi prošle kroz okca a obilje hranje smanjuje kanibalizam na najmanju moguću meru.Takođe mali smuđevi brzo rastu pa uskoro ne mogu da izađu iz kaveza. Posle izvesnog vremena kavezi se vade, mlađ se prebroji pa se distribuira na lokacije gde je smuđ proređen.
Kada sam pre mnogo godina proučavao mogućnost kaveznog uzgoja smuđa jedan od glavnih problema je bio uzgoj mlađi pa sam razmatrao uzgoj planktona onako kako se to radilo, a možda se i dalje radi, kod uzgoja brancina.

Kolega Toni58, da li ste poceli ovogodisnju proizvodnju? Postoji li mogucnost da dodjem da vidim prvi srpski RAS ukoliko ste krenuli?

G.Uros komercijalnu proizvodnju nisam zapoceo, razlog je nedostatak stedstava. Sistem za preciscavanje vode potrebno je dovrsiti, na oksigenatoru potrebna je nova automatika (originalna je zastarela), uraditi grejanje objekta i vode, kupiti cirkulacione pumpe i montirati razvodni cevovod.
Uvek mozete doci da vidite ono sto je gotovo.
Javicu Vam se privatno.

Kolega optimist, pokusacu da vam pomognem. Neka moja jeftina varijanta bi izgledala ovako. Polovan kontejner za vodu mozete nabaviti na mnogim gradilistima po pristojnoj ceni.

Ti kontejneri vec imaju ispust tako da vam to olaksava posao. Mehanicki filter mozete napraviti na razne nacine, ali najjednostavnije je od raznih sundjera i perlon vate koje mozete naci u svim akvaristickim prodavnicama. Sledeca komora je biofilter, a tu preporucujem burad, 60l bi bilo verovatno dovoljno, kosta oko 10e. Bure popunite raznim medijumima koji su vam na raspolaganju. Vulkanski tuf, crni sundjeri, perlice... A mozete i vi da izmislite. Bure treba da je tamno, ako je belo, potamnite. Na kraju ide komora sa pumpom, tu mozete uzeti neku akvarijumsku pumpu ili obicnu potapajucu pumpu sa pijace. Jos vam treba kompresor za vazduh koji opet mozete naci u akvaristickim radnjama. Ako planirate da koristite vodovodnu vodu, treba vam i aparat za reverznu osmozu, ali bih vam preporucio bunarsku. Ako ne grejete prostoriju, onda vam treba i grejac.

Ovo je samo okviran predlog. Za konacan sistem treba jos malo poraditi, mozda odraditi proracun...

Na kraju, bitno je koju biste vrstu uzgajali, a tu vam se mogucnosti kad je u pitanju Srbija znatno suzavaju. Topla preporuka- cverglan.

Pozdrav, nadam se da sam pomogao.

Moj prijatelj Karolj iz Beceja ima mladj soma (Silurus Glanis) duzine oko 12 sm u kolicini od oko 2000 kom. Cena je 50 din/kom. Zainteresovani za kupovinu mogu se javiti na forumu ili meni na priv. mail da bi ih uputio na Karolja. On ovo radi kao amater ali na poslu bi mogli da mu pozavide i profesionalci, inace sam proizvodi hormone za mrest kao i peletiranu hranu za svoje potrebe. Deo njegovog rada mozete videti ovde:

Smudj www.youtube.comwatchv=1iHS_bmpaQQ
E.som www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE

jel karolj radi mozda u ribolovackoj radnji trofej?pitam cisto dali poznajem coveka!

Mislim da ne radi u Trofej-u, zivi na 500 m od benzinske pre Fadip-a (preko pruge).

Ljudi, pa sto je ova tema tako utihnula??? Nemojte sada da odustajete... Daj te neke novosti..
Toni58, jel si nesto novo uradio u svom sistemu? Jel si otpoceo proizvodnju? Jel mozda josh neko razmisljao ovim da se bavi???