Beli luk

Tombice
ima li u Mihajlovu vadilica koje vezuju pušle i da li rade uslužno van Mihajlova, recimo u N.Bečeju i pošto?
 
milelale
Imam vadilicu za beli luk koja vadi i vezuje u snopove.
Tema je neaktivna zbog toga sto je situacija s lukom takva kakva jeste ko je proizvodjac duze vreme zna o tome i ne zeli da prica jel nije bas prijatno.
 
Ivane, koliko radnika ti je sada potrebno za vađenje jednog hektara kada imaš vadilicu? A koliko ti je bilo potrebno ranije dok se nisi mehanizovao?
 
Za 1 hektar treba 20 radnika da izvade,povezu u snopove utovare u prikolice,istovare kuci i da se smesti u ambar ili hangar,s tim da rade 12 sati dnevno! Sad je potrebno 4 da se zavrsi 1hektar dnevno isto 12 sati mada sada se radi malo opustenije niko ne vrsi pritisak na tebe da moras da zavrsis bas taj dan.Ovo do sad je bilo muka naci ko ce da radi a posle kad nadjes da se zavrsi taj dan zato sto su sutra kod drugog itd...
 
milelale
Imam vadilicu za beli luk koja vadi i vezuje u snopove.
Tema je neaktivna zbog toga sto je situacija s lukom takva kakva jeste ko je proizvodjac duze vreme zna o tome i ne zeli da prica jel nije bas prijatno.
Da li bi došao u N.Bečej sa vadilicom za 1 ili 3 ili 5,..hektara? Ja imam 1 ali ima još koji proizvođač. Koliko je koštala i jesi li zadovoljan? Italijanska?
 
slike.php
[/URL][/IMG]
 
milelale
Spanija je proizvodjac vadilice,ZOCAPI je firma sto proizvodi.Zadovoljan sam kako radi i koliki je ucinak rada s obzirom da jedan red vadi,za sada nemam u planu da idem van mog sela da vadim zato sto imam posla ovde i vise nikom ne obecavam da bih ispunio ono sto je dogovoreno,ako budem zavrsio sve dogovoreno mozda bude saradnje!
 
Nov sam na sajtu. Zelim da se zahvalim svima koji su napisali svoje iskustvo u proizvodnji belog luka, meni je dosta pomogao ovaj sajt jer pocinjem da ga gajim na 40 ari. Sadim ga na crnoj malc foliji, dosta vise rada oko sadnje ali videcu rezultate sledece godine...

- - - - - - - - - -

Imam par teskih pitanja... Da li ce jesenji beli luk koji je posadjen par godina u januaru, februaru dobiti karakteristike prolecnog? tj da li ce odloziti klijanje i drugo pitanje da li ce prolecni luk sadjen u januaru poceti naredne godine da klija pre vremena? Sam rucno sadim luk i onda znam da razvucem period sadnje... Hvala unapred ako neko zna odgovor iz iskustva...
 
Nemam iskustva, a pošto se niko ne javlja evo nešto iz literature.
Amerikanci dele beli luk na


- Softneck garlic - mekog vrata beli luk


- hardneck garlic - tvrdog vrata beli luk


Ja sam imao neka iskustva sa belim lukom koji ima tvrd vrat tj. stablo i savetovano mi je da to stablo što pre odstranim. Na vrhu se obrazuje cvast. Jedan od takvih je "slonovski"(koji je u stvari praziluk sličnog ali blažeg ukusa od "pravog" belog luka . Odustao sam od takvih. Jedino se sećam da se stablo teško odsecalo kada se osuši, skoro odrveni.
Koliko sam dosad pročitao kod amerikanaca nisam našao na oštru podelu prolećni/jesenji. Oni uglavnom pišu da se sadnjom u jesen postižu bolji rezultati pošto se biljka još u jesen ukoreni i odmah je u proleće spremna za rast i razvoj.

Ti isti Amerikanci (USAID) u svojoj savetodavnoj brošuri za Bosnu pišu:

"..........
Zavisno odvremena sadnje razlikuju se: jesenji, proljetni i alternativni.
Jesenji (ozimi) sadi se u jesen, u našim uslovima u oktobru/listopadu. Do zime obrazuje moćan korijen i nekoliko listova, prezimljuje i u sljedećoj godini razvije vegetativnu masu i lukovicu. Ima kraće razdoblje mirovanja, pa se u uvijetima ambijenta repromaterijal ne može čuvati do proljeća. Većina ovih ekotipova ima
krupnije i šire listove, krupniju lukovicu s manjimbrojemkrupnijih češnjeva u lukovici. Neki od ozimih kultivara koji se nalaze na sortnoj listi BiH: Bosut, Domaći ozimi, Novosadski ozimi, Slavonski ozimi, Petrinjski ozimi, Polački ozimi, Ptujski ozimi.
Proljetni (jari) kultivari i ekotipovi sade se u proljeće. Imaju duže razdobljemirovanja i mogu se dobro čuvati u uvijetima ambijenta do proljeća. Lažna stabljika i listovi tanji su im i uži, a glavice sitnije, s većim brojem sitnijih
češnjeva u lukovici. Neki od jarih kultivara koji se nalaze na sortnoj listi BiH: Domaći jari, Novosadski jari, Labud, Ptujski jari.
Alternativni po morfološkim i biološkim svojstvima bliži je proljetnim, ali otporniji su na niske temperature, pa se mogu saditi i u jesen. S obzirom da pri sadnji u jesen imaju dužu vegetaciju, daju nešto krupniju lukovicu i
prinos nego pri sadnji u proljeće. Zapravo većina domaćih proljetnih ekotipova su alternativni ekotipovi......"
 
Moj luk još nije nikao. Sađen sredinom novembra.
Ja sam sadio 10ari jesenjeg, od 15 okrobra pa do 15 novembra, taj sadjen u novembru tek je pustio klicu od pola cm do 1cm. Mislim, da ga treba saditi do 20 oktobra. Nece tvom luku nista faliti, on ce lako da stigne ovaj sadjen ranije, jedino sto ce neznatno biti sitniji. Meni uvek vrh luka viri iz zemlje i zato se vidi klica. Sadim luk par godina i imam jedan problem, mislim da je zbog toga sto plitko sadim... na dosta glavica mi se pojavljuju dupla i trodupla cenja, ispod jedne ljuske bude vise spojenih cenova i onda je problem kad ponovo sadim taj luk.... ako neko zna zbog cega?
 
To se i meni dešava ali sporadično. Kada ga cepam sa sadnju obratim pažnju na sumnjive-duple čenove. Pliće posađene čenove izgura bujanje korena i mraz. "Dupli" čenovi mi nisu predstavljali problem, a ne znam zbog čega se javljaju. Sumnjam da je zbog dubine sadnje.
 
Mislim da sam negde procitao da se zbog plitke sadnje i uticaja vece hladnoce dobijaju ti dupli cenovi, nisam sto posto siguran. Sadim na malc foliji sa rupama i nemogu da ga posadim duboko... nemam nekih velikih problema sa izbacivanjem cenova, mozda mi se to desava u promilima... rucno ubadam svaki cen i onda ga stavljam u savrsen polozaj..
 
Dali do razvoja sive pljesni moze doci tokom zime, pise da se razvija od 0 do 35°C?
 
Da li prevelika koncentracija fungicida i insekticida pri dezinfekciji semena može da spreči nicanje luka?
Jeste da sam ga posejao tek sredinom novembra ali me brine što još nije nikao. Koren je pustio ali ni jedan nije izašao.
Kako vaš izgleda ?
 
Nazad
Vrh