Naknada za oduzetu zemlju

@bradonja s petokrakom

Navedeni podaci jesu grdan problem za budućnost pogotovo zato što je trenutno stanje verovatno nukleus većih nevolja.
Ti isti koriste privilegije, veze, monopol na izvoz i samu snagu velikog poseda, pa još više površina stavljaju pod svoju kapu.
Ali čiji su oni produkt? Ko su im roditelji? Je su li od malena radili sa očevima na dedovini ili su do tog došli preko noći?

Čovek je po svojoj prirodi nezasit, alav, neumeren.
Kažu da je najveće umeće u životu naći sredinu za šta god to bilo.
Pošto većina to ne ume, uredjeno i uspešno društvo mora da postavi okvire.

Na primer radio frekvencije se tretiraju kao ograničen prirodni resurs, te su za njihovo korišćenje potrebne licence i dozvole.
Normalno i oopravdano.
A šta je sa obradivim zemljištem kojeg svake godine ima samo manje?
Tu nije smelo ostati bez ograničenja i regulative.
Ne može neko da ga poseduje neograničeno ako je njegova površina itekako ograničena.
Nekadašnji "maksimum" ili kako se veće zvao trebalo je prilagoditi novim uslovima i vremenu,
pa ga ograničiti na razumnu meru od recimo 100 Ha.
Ko recimo želi više morao bi da ulaže u preradu, da otvara industrijska postrojenja, zapošljava odredejn broj radnika..
Sve se da urediti ako se ima volje.
 
Problem sa zemljom kao merilom bogastva je u tome što ne može da se spakuje u kofer i strpa u avion kao što je tvoj "narodni dinast" Pera učinio sa zlatom, ili kao što je ćale ovih imenovanih, počivši vožd Sloba, sa devizama učinio.

Zemlja je tu gde je i nikako se ne može skloniti.

Što je više ima na katastarskoj gomili, to više bode oči i mami nove revolucionare na novu agrarnu reformu.

Negde tu, oko nas, raste neki novi Emiliano Zapata koji spoznaje svet oko sebe i zaključuje: ako nema pravde za narod, neka ne bude ni mira za bogataše.

Viva la Revolucion !
 
Vidi Miki (ichbinmilan),
Vidim da komentarises moju ogorcenost komunjarama. Kao sto znas ja i moja porodica nismo dobili nista ni od ovih, a od komunjara samo velike probleme i to samo zato sto moji nisu hteli u tu bandu ili su imali nesto protiv njihovih metoda.
Ne zelim ovde da iznosim sta je bagra radila mojima, ali poslusaj za pocetak(ako vec nisi) intervjue Jova Kapicica(kao njihovog glavnog udbasa), pa ce ti valjda neke stvari biti jasnije sta se coveku moglo desiti radi jedne pogresno protumacene reci.
Da su komunisti valjali, nebi tako mocna organizacija nestala kao gumicom obrisana(srecom).

Sto se Miska tice, cinjenice pokazuju da su u njegovim preduzecima uslovi za rad tri klase iznad uslova u ovim novim visokosubvencionisanim korejskim/kineskim oreduzecima gde radnici nose pamperse za mokrenje.
Moje licno misljenje je da je Miskovic izuzetan menadzer(za sina to ne tvrdim), koji bi u drzavi sa efikasnim aparatom(kao kod Putina i njegovih oligarha), bio jedna od kompanija za nacionalni ponos.

Neznam sta da ti kazem za kupovinu zemljista od tih 307e/ha, ali znam da je bolje da se ta zemlja obradjuje vrhunski, nego da bude pod sporom i neobradjena, ili da ode nekom sitnom lokalnom kriminalcu.
Pogotovu mi se licno vise dopada da je kupi srbin Misko nego Arapi, ili ovaj nemac Tenis, jer od njega to za nuzdu narod moze i oteti, a od ovih drugih tesko(eto opet bombardovanja)..

Licno sam video neke od njegovih farmi i plantaza, i tvrdim da je to vrhunska firma za ponos naroda(koliko znam za njegove firme je radilo/bilo ukljuceno u rad preko 30000 ljudi(u Srbiji).
Niko koga znam da radi u njegovim firmama se nije pozalio..
Dosta nas bi zemlju radili vrhunski da smo je kupili po toj ceni. Ovako mi toliko placamo zakup. Lako je tako biti pametan opljackas pa obrces.
 
@bradonja s petokrakom

Eh sad, nisam očekivao takve izlizane i otrcane komunjarističke pamflete.

Mislim da jako dobro znate o kakvoj se vešto smišljenoj laži radi, ali pošto ste pomenuli navešću istinu za one koji ne znaju.

Zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije su najvećim delom još pre rata prebačene u Veliku Britaniju zbog straha da usled eventualne okupacije ne padnu u ruke Nemcima.
Nešto malo 10% spram ukupne količine je ostalo u zemlji i smešteno u Sarajevo.
Po invaziji Nemaca na Francusku i otpočinjanja vazdušnih borbi za Britaniju, naša vlada kao i mnoge druge čije se zlato nalazilo u Britaniji odlučuje da ono bude
prebačeno u Ameriku zbog mogućnosti da Nemačka okupira i tu zemlju.
Pre kapitulacije Jugoslavije deo preostale količine sanduka sa zlatom se pomera iz Sarajeva ka Crnoj Gori, nešto ostaje u Sarajevu.
Nekoliko sanduka se transportuje avionima iz Nikšića prilikom bega, a sve ostalo ostaje u zemlji. Radi se o nekolio desetina sanduka.
Najveći deo pronalaze i zarobljavaju Nemci, ostatak u Sarajevu dopada ustašama, a sanduk ili dva dopada JVuO ali i partizanima.
Tokom rata SAD šalju vojnu pomoć JVuO, dakako pred kraj rata glavninu dobijaju komunističke snage.
Nekolicinu sanduka jeste naravno otišlo zajedno sa legitimnom vladom u London i služilo je za finansiranje njenog rada.

Šta se dešava nakon rata kada je drug maršal tražio povraćaj zlatnih rezervi u zemlju?
SAD naravno prihvata taj zahetev pošto se radi o imovini druge države, ali..
Pre povraćaja vrši obračun vrednosti sve upućene vojne i druge pomoći, kao i vrednost oduzete i nacionalizovane
imovine američkih i drugih zapadnih kompanija u Jugoslaviji.

Od ukupne vrednosti deponovanog zlata odbija tu sumu i na kraju drug stari dobija oko polovine vrednosti predratne zlatne rezerve.
Taj novac je potrošen na način znan isključivo nelegalnoj i uzurpatorskoj novosupostavljenoj vlasti.

Ovo naravno nisu podaci tačni do u sanduk, ali postoji jasno utvrdjena evidencija koja je nedvosmislena i precizna.

Dakle žalosno je da se i danas pokušavaju proturati iste decenijske laži.
Kada ne postoje argumenti onda se izmišlja.
 
Da li je onda kraljevina proizvela komunizam i udbaše?

DA !!!

Kratko, jasno i precizno: da !

Ne samo zato jer su komunisti rađani, stasavali i obrazovani u Kraljevini, ne.

Ne ni zbog ideološke i klasne suprostavljenosti monarhije i republike.

Kraljevina nije uspela sprovesti obećanu agrarnu reformu koja je bila suština i razlog i jedina mogućnost njenog nastanka ! ! !

AgRef je započeta na Krfu 1917.g. formalnim obećanjem vlade Kraljevine Srbije i regenta Alexandra, nastavljena nebrojenim aktima poratnih vlasti, mirovnim ugovorima, međunarodnim pregovorima i ugovorima, sudskim postupcima i upravnim aktima, sve do aprilskog sloma.

Konačan rezultat kraljeve AgRef je bio: u oči aprilskog sloma 1941.g. 24 godine od počečetka, niko od učesnika u procesu, ni oni kojima je zemlja oduzeta, ni oni kojima je dodeljena, ni oni koji su je kupovali ili otkupljivali, ni oni koji su je prodavali ili ustupali, ni svi oni koji su o tome odlučivali, nisu imali nikakvu pravnu garanciju stečenog/izgubljenog imovinskog prava, niti su ti postupci bili okončani !!!

Za vreme rata i revolucije 41.-45. najobrazovaniji i najupućeniji pripadnici NOV i POJ, a krajem rata i u saradnji sa izbegličkom Vladom u Londonu, razmatraju promašaje i zamešateljstva kraljeve AgRef i donose odluku "nema povratka na staro" i u tome ih podržavaju i saveznici.

Zato je i bilo moguće da Zakon o AgRef i kolonizaciji bude donešen već 23. avgusta 1945.g. a postupak u potpunosti okonča do 1953.g.
 
Poslednja izmena:
smilad@
Sto puta ponovljena laz pocne da lici na istinu , posebno onome ko je izgovara....
 
Poslednja izmena:
Milane, pretpostavljam da se ovo odnosi na Smiladov post u vezi kraljevskog zlata, tako da ja tu ne bih dalje...

Samo da razgraničimo zbog drugih koji čitaju pisanje ovde.
 
Брадоња читаш ти нешто то је чињеница ал некако све наопако нису комунисти тежили аграрној реформи да би створили слободне сељаке него да би створили сеоски пролетеријат који неће имати земљу него ће радити у задрузи Сељак је противник револуције јер има шта да изгуби Ни совјети нису одма одузели земљу све док се нису учврстили на власти и она два словенца кардељ и кидрич су предлагали да се одма одузме земља али самом титу је било јасно да они немају довољно снаге за то после се закачио са совјетима па је моро да се приближи западу па после несврстани свугде су слободни сељаци па је и он моро да се угледа на њих И други разлог је што је гро комуниста пролетера изгино у рату ови нови комунисти су уствари сељаци који су приступили партизанима .А ови образовани комунисти што наводиш претпостављам да мислиш да су образовање стекли у митровачком затвору
 
нису комунисти тежили аграрној реформи да би створили слободне сељаке него да би створили сеоски пролетеријат који неће имати земљу

To su već imali, nasledili kroz istoriju, dakle nije bilo potreba za stvarenjem istoga.

Сељак је противник револуције јер има шта да изгуби

Ovdašnji seljak nije imao šta da izgubi jer nije imao poseda, statistika koju sam naveo je neumoljiva.

Ни совјети нису одма одузели земљу све док се нису учврстили на власти

Sovjeti nisu imali seljake posednike zemlje, uprkos svim carskim oslobađanjima, pa nisu ni pokušavali da ih stvore. Zašto nisu, njihov problem.

и она два словенца кардељ и кидрич су предлагали да се одма одузме земља али самом титу је било јасно да они немају довољно снаге

Može biti da ima i nešta u tome što je Maršal bio dete malog seljaka-posednika, zemljak Matije Gupca. Mada se ja dalje u to neću upustati.

после се закачио са совјетима

Ovo je bio krunski povod za onako ishitreno i na kraju propalo osnivanje seljačkih radnih zadruga. Htelo se pokazati da se ne odstupa sa Lenjinovih smernica.

А ови образовани комунисти што наводиш претпостављам да мислиш да су образовање стекли у митровачком затвору

Bilo je i takvih no to nije bila tražena kvalifikacija.

Zakon o AgRef su potpisali Dr Ivan Ribar i MIle Peruničić pravnik, Tempo je bio pravnik, Koča Popović, to su samo najeksponiranije ličnosti u razmatranju ove teme. Kidrič i Kardelj su se bavili ideološkim pitanjem šta posle AgRef.

AgRef je izneta kao cilj u ranim periodima ustanka, već negde posle sloma u zapadnoj Srbiji. Bilo je kristalno jasno da je neuspeh Kraljevine počivao na bazičnom nezadovoljstvu seljaka.

Dodatno o tome svedoči i potpuno saglasje izbegličke vlade u svim pregovorima sa NOViPOJ na tu temu. Pročitaj samo zapise Dr Ivana Šubašića, Milana Grola...

Ja volim polemisati na teme koje su proverljive u pisanim izvorima, to šta je ko mislio i hteo me ne dotiče.

A u izvorima je proverljivo i pravna struka stoji na stanovištu da je stvaranje Kraljevine bilo krunski uslovljeno AgRef i višenacionalnosti, te da je tokom celog njenog trajanja to pitanje, kao nerešeno, potezano od strane međunarodnih faktora.
 
rts planeta
ima svasta nesto iz stare arhive
[video]https://rtsplaneta.rs/video/show/193571/[/video]
 
ајде од да кренемо од чињеница напољу пада снег није чудо још је зима ел тако Пример први ја бранко живим у каћу каћ је у шајкашој припадала тителској војној области земља је дата сељацима војницима релативно су сви имали сличне парцеле нису ни неки богаташи ни нека сиротиња као што написа Црњански у ..ембехадама.. извозили смо свиње до берлина каћ има око 6000 хектара на 4000 људи нисмо имали баш нешто пролетера кад су сви били власници земље мислим да је исти случај усвим српским насељима колико знам испод саве није било сеоског пролетеријата пошто није било ни великих имања и у бачкој и банату је краљ платио иодузео земљу од великих поседника ниси могао имати преко 500 јутара није постојао уопсте бројан сеоски пролетеријат

- - - - - - - - - -

под два ма код нас се у атару зна чије шта вековима доскора су матори знали инемачке салаше а људи отишли пре 50 година у мом месту пре другог рата била радионица за поправку трактора

- - - - - - - - - -

треће совјети су узели земљу 27 године и направили колхозе даби већ имали за четри године толику глад

- - - - - - - - - -

за четврто соввјети су имали 8 милиона умрлих од глади волели не волели тита он је у то време био у совјетском савезу и видео тоу пропаст са задругама па зато и није баш нешто ургиро да се пређе овде на колхозе бравар је ипак био млинарски мајстор а стаљин је чизмар

- - - - - - - - - -

није се он џабе бојао совјета па они су на каћушама и доведени на власт јер после велике партизанске победе на сутјесци је од 16000 партизана преживело 4000

- - - - - - - - - -

пета тачка после пада пада западне србије су се партизани у источној босни вршили игмански марш ивероватно размишљали о аграрној политици кад бежиш од немаца у једном моменту су чак заједно са усташама ратовале против дангићевих цетника на поманији

- - - - - - - - - -

РОМАНИЈИ грешка

- - - - - - - - - -

а за полемисање ту су два проблема ато су гени и комшилук

- - - - - - - - - -

шалим се наравно стоји да су херцеговци најбољи говорници мећш србима и сад твој случај где 30 људи зна српски аови остали или не незнају или се праве да их неби малтретиро
 
Можда чоек незна где треба или му тај део тастатуре не ради.

Послато са Леново К6 Ноте уз помоћ плуга
 
Извињавам се али није до мене него учитељици смо били задња генерација а имали пуно они девојчица увлакача стално око ње тако да смо слаби били из српског нисмо имали ниједног књижевника
 
Bradonjo ja bih tebi i ostalim komunjarama sa ovog foruma samo rekao da vam zelim da vam ta toliko zeljena revolucija oduzme pola od toga sto imate i da podeli ciganima. Cigani ce naravno umeti to da pojedu i popiju efikasno i brzo a vi da ih onda hranite i pojite sa one polovine imovine sto vam je ostala. E to vam je revolucija j,,ebla vas ona. To vam kazem ako uopste imate neke imovine a ako nemate onda je stvarno jasno sto ste komunjarskog opredeljenja.
 
Vi ste starno uporni,jedni pljuju drugi hvale,ja ću samo reći da se efekat leptira tu kod nas baš oseća i dan danas,a sve krenulo sa jebenom budalom kralj, koji li je, **greška ga u glavu onu glupavu i njegovu kraljevinu shs,prvi sv. rat 99.8 % pravih Srba izginulo i osakaćeno ostala samo bagra po Beogradu ,danas nazvani kao viđeni srbi onog vremena,kao danas mišković i kostić i svi taki njima slični '' privrednici'' pa se posle drugog rata sjurila inteligencija sa brda kamenih, iz šuma i iz raznih vukojebina,pa sjebaše i ove prvi koloniste dobrovoljce.
Taki smo kaki smo,samo problem da su mnogi pali u depresiju kad su im zemlju oduzeli, imreše u tuzi ,a drugi giljali ,radili po zadrugama,deca se zaposlila po fabrikama,digli ljudi nove kuće,videli mora,pa im na kraju vratiše dedovinu,pa i nju sjebali,kao fabrike,pa kukali kako niš ne valja,i sad rade pod vučičevim subvencijama i njima opet dobro,ni brige ni grama mozga,najteže kao i onda je ustati se iz kreveta i otić na posao.
 
E doobroo...

Ajde da vidimo kako je AgRef izgledala za vremena vaše ljubljene "narodne dinastije" Karađorđevića.

Da napomenem da su pravopisne greške i fontovska neslaganja posledica različite literature.

Pa kaže...

Povod agrarnoj reformi bilo je i obećanje koje je srpska vlada formalno dala na Krfu 1917. godine da će svaki dobrovoljac dobiti posle završetka rata osam jutara ako je borac i pet jutara zemlje ako nije bio borac.


Agrarna reforma nastala je iz želje da se likvidiraju feudalni odnosi u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), da se odgovori očekivanjima seljaka iz pasivnih krajeva za poboljšanjem njihovog položaja, da se koloniziraju severni, nacionalno mešoviti krajevi (posebno Vojvodina) i da se veleposednicima stranim državljanima, često odanima tuđim dinastijama, oduzme zemlja.


Ideja o agrarnoj reformi nije bila samo pitanje političkog trenutka, već i nastavak težnji seljaka i reformskih agrarnih pokreta iz prethodnih decenija.


U januaru 1919. godine objavljen je Manifest Regenta Aleksandra narodu u kojem je, između ostalog, bilo rečeno: „ Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja, i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja će se podeliti među siromašne zemljoradnike, s pravičnom naknadom dosadašnjim njenim vlasnicima...

Zato sam pozvao Moju vladu da odmah obrazuje komisiju, koja će spremiti rešenje agrarnog pitanja, a seljake-kmetove pozivam da, s poverenjem u moju Kraljevsku reč, mirno sačekaju, da im naša država zakonskim putem preda zemlju...“. [2]

Manifest je imao kompromisni ton kako bi i seljaštvo i zemljoposednici njime bili zadovoljni.

Regentov potez izazvao je željeni efekat, jer je nakon objavljivanja proglasa došlo do smirivanja prilično uzavrelog raspoloženja među seljaštvom.

Proglas je, s obzirom na činjenicu da je sadržao neka načela agrarne reforme koja je bila u pripremi, predstavljao svojevrstan uvod u obimnu zakonodavnu aktivnost usmerenu na rešavanje agrarnog problema koja je potom usledila.




Vlada je donela Prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme, koje su postale program agrarne reforme.

Odredbama je predviđeno da se veliki posedi brzo sekvestriraju i podele, s tim da se formalna strana (propisi i sudska odluka) naknadno reši kao i da zemlju dobiju prvenstveno zemljoradnici koji nemaju zemlje, i to onoliko koliko mogu obraditi sa svojom porodicom, s tim da prednost imaju udovice poginulih vojnika, ratni invalidi i dobrovoljci.

Oduzimaju se svi veliki posedi veći od 100 do 500 jutara, tj. 57,5 do 277,5 hektara, zavisno od kvaliteta zemlje i lokalnih prilika, a njihove površine će se podeliti zemljoradnicima, uz plaćanje odštete i privremene rente.

Posedi habsburške dinastije i onih koji su posede dobili od te dinastije oduzimaju se bez naknade.

Osnovna intencija u toku formulisanja sadržine tog propisa sastojala se u nameri da se, utvrđivanjem temeljnih načela agrarne reforme, u praksi stvori prelazno stanje kojim bi se omogućilo da seljaci dobiju zemljište od države u privremeni zakup.

Brzo delovanje imalo je za cilj da se preduprede očekivani nemiri među agrarnom sirotinjom u proleće 1919. godine.


U trećem, najobimnijem, poglavlju Prethodnih odredaba za pripremu agrarne reforme bilo je propisano da će se svi veliki posedi na teritoriji Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca eksproprisati.[4]

Međutim, šta će se podrazumevati pod pojmom veliki posed trebalo je da se naknadno definiše posebnim zakonom, a u skladu s posedovnim i ekonomskim prilikama pojedinih krajeva države.

Izuzetno, bez obzira na slovo prethodne odredbe, u desetom paragrafu Prethodnih odredaba odmah su proglašeni za velike posede: a) sva fideikomisna dobra; b) svi posedi sa površinom od bar 100 do 500 kj obradivog zemljišta koji su izdati u zakup jednom zakupcu, ili koji uopšte nisu ili su samo delimično obrađeni; v) posedi koji imaju površinu od bar 100 do 500 kj (po 1600 kv hv) obradivog zemljišta, prema posedovnim i ekonomskim prilikama svog kraja.

Pored toga, naglašeno je da se svi navedeni posedi imaju odmah podvrgnuti privremenoj razdeobi i to redom od najvećeg prema sve manjem.

Bilo je propisano i da će se za eksproprisano zemljište veleposednicima davati odšteta čija visina i način isplate je trebalo naknadno da bude utvrđena odgovarajućim zakonom.




Početkom 1919. godine Povereništvo za privredu Narodne uprave u Novom Sadu napravilo je opšti pregled stanja u domenu agrarnih odnosa u Bačkoj i Banatu kako bi utvrdilo strukturu zemljišnih poseda na tom području.

Nadležno povereništvo verovatno je, u svom radu, koristilo ugarske statističke podatke sačinjene pred Prvi svetski rat.

Prema ovom pregledu, u Bačkoj su veliki posedi fizičkih lica, opštinski, državni i crkveni, zauzimali površinu od 288 120 ha, a sitni i srednji posednici imali su u svom vlasništvu 748 108 ha. U Banatu, veliki posedi su zauzimali površinu od 1 247 002 ha, a sitni i srednji 1 605 229 ha.

Polazeći, takođe, od ugarskih statističkih podataka, pisci savremenici, govoreći o potrebi sprovođenja agrarne reforme, navodili su da je u oblasti Bačke, Banata, Baranje i Srema 1910. godine bilo 38,3% ljudi bez zemlje, odnosno bilo je „1 279 718 sirotinje koja nije imala ništa ili najviše 5 jutara“.

Prema podacima do kojih je došao Nikola Gaćeša prilikom istraživanja arhivske građe u vojvođanskim arhivima, 1919. godine na području Bačke bilo je 179 velikih zemljišnih poseda, odnosno onih s površinom iznad 200 kj.

Na području Banata takvih poseda bilo je 174, a na području Srema 57.

Najveći deo u ukupnoj površini velikih poseda na području Vojvodine zauzimali su tzv. opštinski posedi 42,55%.

U vlasništvu fizičkih lica bilo je ukupno 39,85% velikih poseda na području Vojvodine.



Sprovođenje agrarne reforme na području Bačke i Banata imalo je određenu vezu sa spoljnopolitičkim odnosima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa Mađarskom i Rumunijom. Jedan od elemenata koji su činili tu vezu bilo je optiranje stanovništva – veleposednika Mađara iz Kraljevine Srba, Hrvata I Slovenaca u Mađarsku, odnosno Srba iz Mađarske u Kraljevinu SHS.

Slavko Šećerov je iz Londona 3. novembra 1918. govoreći o značaju vlasničke strukture kada se radilo o velikim posedima, ukazao je na potrebu da se ona promeni, a svoju inicijativu i stav obrazložio je sledećim rečima: „...Srbija nema razloga da podupire veliki posed u novim provincijama...jer nosilac velikog poseda nije odan Srbiji i državnoj ideji; u Bosni imaju drugu veru, u Hrvatskoj drugu kulturu, u Vojvodini drugu veru, kulturu i jezik; priznanjem postojećeg poretka stvorio bi se ekonomski jak stalež koji bi postao dominantan u budućoj državi, državne bi funkcije brzo usvojio, te bi demokratije nestalo. Jer će taj stalež biti izvor svih autonomističkih tendencija za federacijom i prema tuđinu i stvaranju jedinstvene države“.




U Naredbi koja je izdata 16. septembra 1920. precizirano je da se zemljište čiji je vlasnik strani državljanin, koji od završetka rata ne živi na teritoriji Kraljevine, a zemlju je napustio ili izdao u zakup, ima izdati u privremeni zakup agrarnim interesentima.

Takvo zemljište trebalo je da se izdaje u privremeni zakup agrarnim interesentima bez obzira na to koliku površinu je zauzimalo.

U Naredbi je naročito bilo naglašeno da posednik strani državljanin ne gubi, usled eksproprijacije, pravo vlasništva, te da će se prilikom definitivne deobe, po mogućstvu i ranije, takvo zemljište izlučiti iz deobe i vratiti vlasnicima.


Iako je, dakle, bilo istaknuto da mađarski optanti ne gube pravo svojine na zemljištu koje će se izdati u privremeni zakup i da će im prilikom konačne deobe, po mogućstvu i ranije, ono biti vraćeno, optanti su, ipak, u Mađarskoj razvili živu kampanju protiv deobe njihovog zemljišta, u procesu agrarne reforme, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prvih godina posle potpisivanja Trijanonskog ugovora o miru s Ugarskom akcija optanata se, uglavnom, svodila na proteste.

Međutim, nakon što je međunarodnopravni položaj Mađarske učvršćen usledile su tužbe Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tužbe su se, između ostalog, zasnivale na tvrdnji da je jugoslovenska država sprovodeći agrarnu reformu, uz relativno malu odštetu veleposednicima, prekršila član 250. Trijanonskog ugovora o miru.

Taj član je glasio: „Bez obzira na odredbe člana 232. i Dodatka Odeljku IV, dobra, prava i interesi Ugarskih pripadnika ili društava pod njihovim nadzorom, koji leže na teritorijama nekadašnje Austro-Ugarske monarhije neće se moći uzaptiti ili likvidirati saobrazno tim odredbama. Ta dobra, prava i interesi vratiće se zainteresovanim, oslobođeni od svake takve mere ili od svake druge mere raspolaganja, prinudne administracije ili sekvestra, preduzete od 3. novembra 1918. do stupanja u važnost ovog Ugovora. Potraživanja, koja bi na osnovu ovog člana mogli uputiti ugarski pripadnici, podneće se Mešovitom Izbornom Sudu predviđenom u članu 239“.

Tužitelji su se pozivali na činjenicu da se Kraljevina SHS potpisivanjem ugovora o miru s Ugarskom 4. juna 1920. obavezala da neće na teritoriji koja je ušla u njen sastav, a ranije je pripadala Austro-Ugarskoj, vršiti sekvestraciju i likvidaciju imanja mađarskih državljana.

U Bačkoj najviše veleposednika bilo, mađarske nacionalnosti, potom, nemačke, zatim srpske i naposletku jevrejske i bunjevačke.

Slična situacija bila je i u Banatu gde su većinu veleposednika činili Mađari (u svom vlasništvu imali su skoro ¾ od ukupne površine tamošnjih velikih poseda), zatim Jevreji, potom Nemci, a na kraju Srbi i Hrvati.
 
Nazad
Vrh