Nego da se vratimo i podjelim nova iskustva u vezi šljive. Govoriću o malo ozbiljnijoj proizvodnji gdje su neke stvari mnogo bitne, za razliku od šljive za ličnu upotrebu i amatersku proizvodnju. Pošto je postao deficit rakiske šljive (sorte) odnosno tačnije rečeno da se bolje izrazim sorte šljive koja će zadovoljiti više parametara, a to su kvalitet ploda, rodnost tj proizvodne osobine u komercijalnom zasadu. Ne može se samo gledati plod i ništa više. Mora se sve uzeti u obzir. Takođe šljiva mora biti zrela pa ček i prezrela za vrhunske rakije.
Gledano sa aspekta proizvodnih osobina Stenli bi bio šljiva broj 1. Ima izuzetan potencijal rodnosti i stabilnost, lako se formira uzgojni oblik, sazrjeva skoro sav u isto vrijeme tj odlično se drži na grani i kad prezri. Što je jako dobra osobina. Potkupljanje je zanemarljivo. Dobre je otpornosti na mraz, tolerantan je na šarku. Jedino je malo osjetljiv na moniliju, ali i to se bez problema riješava hemijskim mjerama. Odlično nakuplja šećer, jedino mu je veliki minus nema neku izraženu aromu. Dosta je nautralan. Ali bez obzira na taj munus mišljenja sam da i njega mora biti u zasadu min 30% zbog stabilnosti proizvodnje. Takođe uz određene postupke prilikom prerade (pasiranje i korišćenjem kvasaca koji stvaraju aromatike itd), u kupažama drugih sorti može dati vrhunski kvalitet.
Druga sorta po mom mišljenju je Č. Ljepotica. Ima sve skoro proizvodne osobine kao i Stenli. S tim što je u smislu aromatckog profila neuporedivo bolja i od Stenlija. Meni daje ljepšu i bolju rakiju od Č. rodne. Ali ona ima jednu veliku manu u proizvodnji, a to je suši se. Što ekonomski stvara velike gubitke. Treba tražiti lokacije gdje se ne suši tj ocjedite parcele, lakše i propustljivije zemljište. Ako to riješite onda ste napravili pun pogodak. Takođe njena još jedna dobra osobina je dolazi dosta rano, izbjegava sušu i daje Vam vremnskog prostora da odradite dio komljenja i pečenja prije kasnih sorte. Što je jako bitno kod veće količine.
Treće sorta je Č. Rodna, za nju ne znam šta bih tačno rekao. Ali odnekud moram početi. Prvo neću je više ni komada u mom voćnjaku zasaditi. Prvih 4-5 godina dosta je solidna. Rano prorodi i daje dosta kvalitetne i ujednačene plodove. Kako vrijeme odmiče sve je sklonija, alternativi. Kad rodi daje dosta nujednačene plodove. Jedna grana prerodi pa sitna, druga rijetka, a krupna. Pa onda neravnomjerno sazrijeva. Čim malo uzri odmah otpada. Pa se mora stalno potkupljati što je velik trošak i vremena i novca. Takođe još jedan veliki minus je i šarka. Rezidba je dosta nezgodna. Slabo podnosi sušu i pored zalijevanja ako naiđe onaj vruć vjetar spali je ko fen, za razliku od stenlija koji to ne osjeti. Takođe lično sam se uvjerio traži mnogo više hrane (đjubra) od npr stenlija-ljepotice, ako želite da i za narednu godinu formira rod. Sve u svemu nije šljiva za komercijalni zasad. To je više za amatersku proizvodnju, vikendice i hobiste. Za njih je odlična jer prvenstveno zahtjeva najmanju upotrebu hemije i mogu se gajiti velika stabla.
Od starih sorti šljiva ko što je požegača i slične to je komercionalno totalno neodrživo i neisplativo. Zato nećemo ulaziti u bilo kakvu priču.
E sad dolazimo do nečeg novog. To su dve nove sorte koje bih posebno izdvoji: Jojo i Top Taste. Pošto sam pre 5 godina posadio eksperimentalni zasad. Tako da imam po 15-tak stabala i jedne i druge. Prošle godine je mraz sve uništio, a ove godine sam imao oko 500-600 Kg svake. Ono što moram napomenuti da je plod vrhunski. Ljepšu šljivu nisam jeo pogotovo Top Taste. Plod je kad ga zagrizeš specifične arome, prijatan, izuzetno sladak. Ne može se lako opisati treba ga probati i sve će vam biti jasno. Rakiji nisam pekao od njih posebno (nešto malo je otišlo sa ostalim sortama) jer sam više od pola roda razdjelio prijateljima. Bukvalno su me molili, kad su probali pa sam i dio morao prodao. Dio je otišao i u lično sušenje koja je ispala ekstra kvaliteta. Tako da je uglavnom sva otušla u pekmaz. Svi su poslje zvali zahvaljivali se, da je pekmez izvrstan. Neki su me i kritikovali (šalili) što im nisam rekao da ne stavljaju šećer u pekmez, jer je na kraju im ispalo preslatko. Tako da nisam uspio peći rakiju. Ali sledće hoću sigurno bar po jednu kacu da mogu usporditi.
Nego da je vratimo na Plod. Kod Jojo je meso čvrsto, žarko-žute boje za razliku od standardne sljive koja je zelenkasto žuto. Plod je veći od Stenlia, skoro istog oblika. Kod Top Teste-a je malo sočniji ima najnsu više soka. Plod je okruglasti i više vuče na ljubičasto.
Stablo Jojo je u potpunosti isto kao stenli, malo je cvijet osjetljivi na mraz jedno 10-20% je stradalo ove godine, ali opet je prerodio. Mislim da je i rodni od Stenlija. Dospjevaju isto kao i Stenli, Top Taste 3-5 dana prije.
Top Taste je malo bujnija sorta, formira grane slične Ljepotici samo malo jače. I čini mi se da je malo manje rodnosti od ljepotice. Stablo je izuzetno zdravo i vitalno.
Na bolesti nisam mogo da procijenim otpornost jer su sve tretirane jednako kao i Stenli. Mada kažu da je ovaj Top Taste dosta otporan i da se na zapadu koristi u eko proizvodnji. Šta im je još dobra osobina, 100% su imuni na virus šarke kao i Čač. Najbolja. Tako da planiram proširenje ove dve sorte.
Ovo što sam sve gore napisao podrazemjeva da se šljiva shvati kao intezivna kultura. Takođe ko misli iole da se bavi mora imati svoj traktor i atomizer minimum.
