Šljiva

To je akumulacija za taj dio vocnjaka, prilikom nasipanja brane prvo je stavljen najlon pa je nasipano radi zadrzavanja vode. Tako su i stranice radjene, medjutim doslo je do klizista pa moram na proljece stavljati sipove u stranicu do mladih sljiva jer na 3m dubine ima gline koja upija vodu i stvara kliziste. Sa zadrzavanjem vode sam zadovoljan ove godine je bila izrazita susa i bilo je konstantno. Vjerovatno je pozicija u pitanju. Cim malo kise bude odmah nadodje vode. Bilo bi jos vece nakupljanje ako bih napravio kanale sa vrha brda kojim bi direktno teklo u bazen. Kod mene je dubina 4m, stim da dosta ljudi ima 6-7m.
 
Pozdrav svima...

Neko je gore pitao za Stenlej na plitkom i kamenitom zemljistu. Ja imam stenlej na plitkom kamenitom zemljistu, to mi je bila najlosija njiva koja je uvek stradala od suse, Razmisljao sam godinama sta tu da posadim i odluka je pala na Stenlej...
Oko 250 stabala Stenleja, super raste ovo mu je druga godina. Dobro reaguje na djubrenje, nisam navodnjavao uopste ni letos kad je bila susa.

Slikano pred jesenje prskanje, razmak je 5X4m tako uvek sadim.

4XHjH.jpg



Slika nije bas iz najboljeg ugla, al nekom mozda moze da pomogne. :ppozdrav:
 
sljivar
Sta mislite o sadnji stenleja u losije,kamenito plitko zemljiste?

Može, ali moraja se preduzeti određene radnje. To znači kopanje velikih rupa minimum 80x80cm i stavljanje dosta stajnjka dvoje-troje kolica minmum. Takođe promjeniti zemlju. Onu s vrha plodniju staviti u rupu, a onu donju lošiju na stranu razgrnuti, pa uzeti drugu zemlju sa površine onu plodnu. Jeste da je investicija, ali isplati se. Za to nije loše angažavati neki manji bager. Za čas to odradi. Sat bagera je oko 30-40 eura. Ja sam jesanas iskopao tako 20-tak rupa sa bagerom, bio u blizini radio nešto drugo. Nije ni sat vremena radio, ma milina. Ako budem podizao novi voćnjak sigurno ću sa njim kopati velike rupe. Tako posađen voćnjak daje pravi rezultat tek u 6-7 godini. Kad žile doću dole do onog stajnjaka. Odlično trpi suši bolje iznosi rod. To sam vidio da tako sade u Hercegovini da sade vinoivu lozu i voće, gdje je loša zemlja i nema vode. Odlično se pokazalo.

Mladi vocar@ Bolje bi bilo da si umjesto Top Hit ubacio Hagantu dolaze skoro zajedno u 2-3 dana. S tim da je Haganta rodnija i lakše se formira. Plod je isto kurpan (krupni nego kod ljepotice). Top Hit je dosta bujan i daje puno uspravne grane koje se malo teže motaju. Malo su i krte pa zna pokoja i puknuti. Malo je neukrotiv daje dosta debele u jake grane.


za Šljivar@, da li Drin aminokiseline mogu da pomognu prilikom naknadnog opadanja lepotice posle zametanja kad se svake godine proređuje, pošto si naveo da pomaže kod najbolje. U svakom slučaju svejedno je koje su aminokiseline, sadmo da nisu one jeftine (slabe tj. sa malom koncentracijom).
Pomoćiće i te kako, ja još uradim i jednu prihranu u cvijetanju sa nitra borom oko 100-150g po stablu. Čisti se ona i kod mene, ali i ostane i previše. Od aminokiselina najbolje se pokazao drin, ali je i najskuplji. Za malu nijansu loši je Delfan Plus, ali i 2.5 puta jeftini. Delfan sam koristio ove godine i odlično se pokazao. Znam samo da su jako loši Megafol i FitoFert AMINOFLEX i da ih više nikad neću koristiti.


Igrom slucaja imam cacansku najbolju i lepoticu jednu pored druge, najbolja je duplo veca od lepotice, nikad azot nisu videle, a od nje se nikad nisam najeo, jer ne prskam, od lepotice sam najvise ubrao.A to sto si rekao za siromasnija zemljista, verovatno nisi mislio na jalova, nego na zemljista siromasnija azotom, pa onda ona ne gura u vegetativni deo, nego uz adekvatnu prihranu fosforom i kalijumom dobro plodonosi.

Naravno na siromašnija zemljišta sam mislio, u jalovini i korov slabo raste. Takođe vole propusnija i lakša zemljišta. Azot treba izbjegavati kod najbolje u svakom slučaju.
 
Aminoflex od Fitoferta je šećerna vodica ali imaju jako dobar Aminomaks sa 85% koncentracijom. Praškasti je i štipa za nos dok se rastvara, skuplji je ali ne previše, mislim da je jeftiniji od Drina. Takođe se Drin kod nas u Srbiji dosta teže nalazi, dok Delfana ima malo više. U svakom slučaju sve ispod 10 Eura po litri je slabo, mada mislim da je Drin dosta skuplji.
Reci mi kad tretiraš lepoticu aminokiselinama, pošto u cvetanju često nema lišća preostaje iza cvetanja da se odradi i da li ih mešaš sa još nečim.
 
Da li je neko koristio isabion? Koristim delfan plus, pakovanje 5l oko 30evra. Sad efekti..tesko je reci kada se ne tretira samo njim..phylgreen, ekstrasol..itd.
 
Drin koristim isključivo kad najavljuju mraz, razlog cijena 25 eura/litar. Prvi tretman aminokiselinama idem kada pršćem protiv osice u precvjetavanju, zatim odmah 5-7 dana ponovo. samo aminokiseline+neki kristalon sa izraženim fosforom (njega malo smanjim dozu za 30% od preporučene, pošto je sve mlado da ne napravim problem). Tad je šljiva najosjetljivija posle odmetanja i obično tad naiđe zahlađenje. Sledeće opet ubacim sa sledećom zaštitom (otprilike 14 dana od precvetavanje odnosno otprilike 7 dana od tretmana amino kiselinama) obično tad ide samo od zaštite mankozeb ili poliram. Poslije prema potrebi. Uglavnom gledam da iskombinujem da ide sa zaštitom da ne prskam dva puta. Kombinujem uglavnom npr Delfan plus + Neki kristalon u zavisnosti u kojoj je fazi. Na početku sa više fosfora, a na kraju sam kalijum. Koristim Yara kristalone.
 
Mislim da sam vec negde pitao ali niko nije odgovorio.

Da li neko zna nesto bise o sljivi koju zovu pancerka.
Ja samo znam da spada u rane sorte. Kakva je za jelo
a kakva za rakiju.
 
Koliko sam upucen ima te Jojo koji se nalazi u 6-7 godini interesuje me vase misljenje o njemu kao sorti u poredjenju sa ostalim sortama u ovoj a i u prethodnoj godini
 
Misliš o proizvodnim osobinama. Evo pisao sam ovde pa ću prekopirati post:

Nego da se vratimo i podjelim nova iskustva u vezi šljive. Govoriću o malo ozbiljnijoj proizvodnji gdje su neke stvari mnogo bitne, za razliku od šljive za ličnu upotrebu i amatersku proizvodnju. Pošto je postao deficit rakiske šljive (sorte) odnosno tačnije rečeno da se bolje izrazim sorte šljive koja će zadovoljiti više parametara, a to su kvalitet ploda, rodnost tj proizvodne osobine u komercijalnom zasadu. Ne može se samo gledati plod i ništa više. Mora se sve uzeti u obzir. Takođe šljiva mora biti zrela pa ček i prezrela za vrhunske rakije.

Gledano sa aspekta proizvodnih osobina Stenli bi bio šljiva broj 1. Ima izuzetan potencijal rodnosti i stabilnost, lako se formira uzgojni oblik, sazrjeva skoro sav u isto vrijeme tj odlično se drži na grani i kad prezri. Što je jako dobra osobina. Potkupljanje je zanemarljivo. Dobre je otpornosti na mraz, tolerantan je na šarku. Jedino je malo osjetljiv na moniliju, ali i to se bez problema riješava hemijskim mjerama. Odlično nakuplja šećer, jedino mu je veliki minus nema neku izraženu aromu. Dosta je nautralan. Ali bez obzira na taj munus mišljenja sam da i njega mora biti u zasadu min 30% zbog stabilnosti proizvodnje. Takođe uz određene postupke prilikom prerade (pasiranje i korišćenjem kvasaca koji stvaraju aromatike itd), u kupažama drugih sorti može dati vrhunski kvalitet.
Druga sorta po mom mišljenju je Č. Ljepotica. Ima sve skoro proizvodne osobine kao i Stenli. S tim što je u smislu aromatckog profila neuporedivo bolja i od Stenlija. Meni daje ljepšu i bolju rakiju od Č. rodne. Ali ona ima jednu veliku manu u proizvodnji, a to je suši se. Što ekonomski stvara velike gubitke. Treba tražiti lokacije gdje se ne suši tj ocjedite parcele, lakše i propustljivije zemljište. Ako to riješite onda ste napravili pun pogodak. Takođe njena još jedna dobra osobina je dolazi dosta rano, izbjegava sušu i daje Vam vremnskog prostora da odradite dio komljenja i pečenja prije kasnih sorte. Što je jako bitno kod veće količine.
Treće sorta je Č. Rodna, za nju ne znam šta bih tačno rekao. Ali odnekud moram početi. Prvo neću je više ni komada u mom voćnjaku zasaditi. Prvih 4-5 godina dosta je solidna. Rano prorodi i daje dosta kvalitetne i ujednačene plodove. Kako vrijeme odmiče sve je sklonija, alternativi. Kad rodi daje dosta nujednačene plodove. Jedna grana prerodi pa sitna, druga rijetka, a krupna. Pa onda neravnomjerno sazrijeva. Čim malo uzri odmah otpada. Pa se mora stalno potkupljati što je velik trošak i vremena i novca. Takođe još jedan veliki minus je i šarka. Rezidba je dosta nezgodna. Slabo podnosi sušu i pored zalijevanja ako naiđe onaj vruć vjetar spali je ko fen, za razliku od stenlija koji to ne osjeti. Takođe lično sam se uvjerio traži mnogo više hrane (đjubra) od npr stenlija-ljepotice, ako želite da i za narednu godinu formira rod. Sve u svemu nije šljiva za komercijalni zasad. To je više za amatersku proizvodnju, vikendice i hobiste. Za njih je odlična jer prvenstveno zahtjeva najmanju upotrebu hemije i mogu se gajiti velika stabla.
Od starih sorti šljiva ko što je požegača i slične to je komercionalno totalno neodrživo i neisplativo. Zato nećemo ulaziti u bilo kakvu priču.

E sad dolazimo do nečeg novog. To su dve nove sorte koje bih posebno izdvoji: Jojo i Top Taste. Pošto sam pre 5 godina posadio eksperimentalni zasad. Tako da imam po 15-tak stabala i jedne i druge. Prošle godine je mraz sve uništio, a ove godine sam imao oko 500-600 Kg svake. Ono što moram napomenuti da je plod vrhunski. Ljepšu šljivu nisam jeo pogotovo Top Taste. Plod je kad ga zagrizeš specifične arome, prijatan, izuzetno sladak. Ne može se lako opisati treba ga probati i sve će vam biti jasno. Rakiji nisam pekao od njih posebno (nešto malo je otišlo sa ostalim sortama) jer sam više od pola roda razdjelio prijateljima. Bukvalno su me molili, kad su probali pa sam i dio morao prodao. Dio je otišao i u lično sušenje koja je ispala ekstra kvaliteta. Tako da je uglavnom sva otušla u pekmaz. Svi su poslje zvali zahvaljivali se, da je pekmez izvrstan. Neki su me i kritikovali (šalili) što im nisam rekao da ne stavljaju šećer u pekmez, jer je na kraju im ispalo preslatko. Tako da nisam uspio peći rakiju. Ali sledće hoću sigurno bar po jednu kacu da mogu usporditi.
Nego da je vratimo na Plod. Kod Jojo je meso čvrsto, žarko-žute boje za razliku od standardne sljive koja je zelenkasto žuto. Plod je veći od Stenlia, skoro istog oblika. Kod Top Teste-a je malo sočniji ima najnsu više soka. Plod je okruglasti i više vuče na ljubičasto.
Stablo Jojo je u potpunosti isto kao stenli, malo je cvijet osjetljivi na mraz jedno 10-20% je stradalo ove godine, ali opet je prerodio. Mislim da je i rodni od Stenlija. Dospjevaju isto kao i Stenli, Top Taste 3-5 dana prije.
Top Taste je malo bujnija sorta, formira grane slične Ljepotici samo malo jače. I čini mi se da je malo manje rodnosti od ljepotice. Stablo je izuzetno zdravo i vitalno.
Na bolesti nisam mogo da procijenim otpornost jer su sve tretirane jednako kao i Stenli. Mada kažu da je ovaj Top Taste dosta otporan i da se na zapadu koristi u eko proizvodnji. Šta im je još dobra osobina, 100% su imuni na virus šarke kao i Čač. Najbolja. Tako da planiram proširenje ove dve sorte.

Ovo što sam sve gore napisao podrazemjeva da se šljiva shvati kao intezivna kultura. Takođe ko misli iole da se bavi mora imati svoj traktor i atomizer minimum.
 
Do riječi se slažem s kolegom Šljivarom,jedino nemam što reći za Jojo pošto je nemam ali Top Taste je vrhunska šljiva
 
zznaci polemika oko stenleja i lepoice i dalje u toku,jedne godine stenlej ima cenu i svi u njega a sta bi kad je bio 8-10-15 din a lepotica 60-80-100,ok je za krajeve kioji nemaju izvoz ali gde ima izvoza za Ruskoooooo trziste lepotica je No 1
 
Pozdrav imam u planu da posadim jednu parcelu od 60 ari pod sljivom e sad koje bi ste sorte preporucili i gustinu sadnje hvala u napred :ppozdrav:
 
Nazad
Vrh