Vesti i obaveštenja

Pa ja znam da jedan kolega ima tu sliku postavljenu, ali nikako da pitam da li je to on? Ako je on to reko svaka mu cast. Svaka mu ka u NJegosa.
 
U Srbiji 0,44% obradivih površina pod organskom proizvodnjom - Do 2025. predviđen rast na 5% -- izvor ekapija.com

Podatak da je u 2015. godini u Srbiji bilo 2.000 registrovanih proizvođača organske hrane, dok je ovaj vid proizvodnje bio zasnovan na oko 15.000 hektara, ne deluje ohrabrujuće.


Utoliko pre što je prema podacima Centra za organsku proizvodnju Selenča, samo 0,44% obradivih površina u Srbiji pod organskom proizvodnjom iako postoji veliki potencijal da se ovim poslom bavi veći broj ljudi. Najmanje su zastupljeni veliki proizvođači organske hrane, kao i oni mali, koji proizvode za sopstvene potrebe, dok je najviše srednjih proizvođača, koji na površinama od jedan do 20 hektara proizvode za naše tržište.


Susret organskih proizvođača, koji su protekle nedelje u Tarašu, na bio-farmi porodice Šokšić, organizovali USAID i Centar za organsku proizvodnju Selenča, bio je prilika da se ukaže na probleme, pre svega one finansijske, sa kojima se ova vrsta poljoprivredne proizvodnje suočava. Reč je o kampanji Investicije za rast kojom se promovišu bolji uslovi poslovanja i ukazuje na neophodnost da se i nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad.


- Strategijom razvoja precizirano je da bi Srbija do 2025. godine trebalo da ima bar 5% površina pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom. To je teško dostižan cilj s obzirom na to da je sada pod organskom proizvodnjom samo 0,44% površina. Naša je obaveza da nastavimo sa naporima da se poveća broj organskih proizvođača, ali sa ovako skromnim subvencijama i bez adekvatne finansijske podrške, pre svega nebankarskih institucija, to neće biti lak posao.

To znači da će proizvođači ostati na nivou prodaje na pijacama i u marketima, i nikako neće moći da preskoče tu nepremostivu granicu koja ih deli od prerađivača. Kao pozitivan primer pomenuću Slovačku koja sa 530 EUR po hektaru subvencioniše ovu vrstu proizvodnje - ističe Jozef Gašparovski iz Centra za organsku proizvodnju Selenča.



Da bi pokrenuli biznis domaći poljoprivrednici prinuđeni su da ulažu ušteđeni novac, a većina njih svoj dalji rast bazira samo na ostvarenoj zaradi.


- I mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo, kao porodica, uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o organskoj proizvodnji i oprezno ušli u taj posao. Kako se proizvodnja razvijala mi smo se u jednom trenutku suočili sa problemom nedostatka dodatnih sredstava, neophodnih za dalji razvoj, ali nismo imali kome da se obratimo za pozajmicu. Pritom, nije reč samo o novcu, već i o tome da nam treba stručna pomoć u vođenju ovog posla - podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme Šokšić.

... link
Kliknite za proširenje...

Dobro je da ima ovakvih susreta, da ljudi mogu direktno da razmene iskustva.
 
Citam sad Kinezi kupili Singetu za 43 milijarde dolara, vide oni gde su pare ,a nasi se trude da Galeniku upropaste. A i semenarske firme isto.
 
Kupili su kinezi syngentu poodavno, odgovor na to je bila akvizicija Monsanta od strane Bayera. Bayer sa Liberti tehnologijom prednjaci sada, medjutim ocekujem uskoro odgovor od Syngente tj Chemchina.
 
Zanimljivo je da su Monsanto i Sindzenta pokupovali skoro sve male kompanije koje se bave istrazivanjem i proizvodnjom raznih bio stimulatora raznih korisnih bakterija i slicnih stvari . Izgleda da ims tu nesto
 
Neće ali bar da se nadam ako ništa drugo.Liči na preuzimanje primata i naravno uspostavljanje monopola sigurnim koracima.
 
[h=2]UVOZNO MESO "GASI" KLANICE[/h]
Beograd, 26. oktobar 2017.
Izvor: Večernje novosti

  • Srpski prerađivači ove godine proizvode manje suvomesnatih proizvoda nego prošle godine. Proizvođači tvrde da ih "ubija" kupovina iz regiona
U Srbiji poslednjih meseci posustaje prerada mesa. Statistika otkriva da je u avgustu iz pogona izašlo pet odsto manje narezaka i drugih prerađevina. Pojedini proizvođači kažu da polako gube utakmicu od kolega iz regiona čiji jeftiniji proizvodi u Srbiju stižu bez prepreka.Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa, u periodu od januara do avgusta, smanjena je za dva odsto u odnosu na isti period lane.- Imamo problem i s preprodajom mesa, ali i s primarnom proizvodnjom - kaže ekonomista Ivan Nikolić. - Dugoročna tendencija je smanjenje stočnog fonda u Srbiji. Veliki je pad u broju goveda i živine, dok se kod svinja broj možda i povećao. Stočarstvo kod nas nije iskorišćeno na pravi način.Neki od mesnih prerađivača kažu da ih podaci ne iznenađuju i tvrde da su primetili veći uvoz.- Ne čudi me smanjena prerada mesa, jer je povećan uvoz robe iz Hrvatske i Italije - kaže Radoslav Nedeljković, vlasnik mesne industrije "Nedeljković". - Nema dodatnog opterećenja za uvoz mesnih prerađevina iz CEFTA regiona. Kada uvozimo meso iz drugih zemalja, postoje prelevmani. Da postoji zaštita uvoza mesnih prerađevina iz regiona, naši proizvodi bi bili i do 20 odsto jeftiniji. Na pojedinim stranim proizvodima, naročito na viršlama, vidite da su pravljene od pilećeg i ćurećeg mehanički otkošćenog mesa. Neko bira cenu, neko kvalitet.Nisu, međutim, svi proizvođači nezadovoljni. Petar Matijević, vlasnik mesne industrije "Matijević", tvrdi da radi punom parom.- Poslujemo odlično - tvrdi Matijević. - Ove godine nam je proizvodnja prerađevina porasla u proseku za šest odsto. Pojedine artikle, poput viršli, proizvodimo i 50 odsto više. Nema nekog velikog uvoza prerađevina, jer nisu kvalitetnije od naših.U Privrednoj komori Srbije, s druge strane, napominju da je ove godine Srbija znatno povećala uvoz mesa.- U ovom periodu mi imamo za skoro 30 odsto veći uvoz mesa i veliki uvoz masnoća - kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo PKS. - To meso ide u preradu. Uvoz je bio veliki jer je i cena žive vage tovljenika kod nas bila 220 dinara, pa ga je bilo jeftinije uvesti. Sada je pala cena žive vage na 160 dinara za kilogram, skoro za četvrtinu, ali kilogram krmendale u radnji košta isto.ŠTITIMO SE OD EU
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da na uvoz mesnih prerađevina i mesa postoje prelevmani. Oni se odnose na uvoz iz zemalja EU i država s kojima nemamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, kao što su Švajcarska, Lihtenštajn i Norveška. Za države CEFTA ne postoje nikakvi nameti na uvoz.- Poređenjem prvih devet meseci ove godine i prošle, ne beleži se neki veliki porast uvoza mesnih prerađevina koji bi mogao da ugrozi našu domaću industriju - tvrde u resornom ministarstvu. - Uz to, Ministarstvo je ove godine najveći deo budžeta usmerio u investicije u prerađivačku industriju. Oni imaju i prednost prilikom zakupa državnog zemljišta.
 
Indijci kupuju IMT? - izvor ekapija.com

Jedna od indijskih kompanija - Mahindra ili Tafe, kupiće Industriju mašina i traktora iz Beograda, pišu Novosti. To je, kako navodi ovaj list, potvrdio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je, prenosi Beta, danas najavio da će tokom predstojećeg vikenda razgovarati sa dva najveća indijska proizvođača traktora, kompanijama Tafe i Mahindra, koje su zainteresovane da proizvode traktore u Srbiji.

- Pripremili smo se najbolje što smo mogli za ove razgovore i daćemo sve od sebe da uspeju - kazao je Nedimović novinarima uoči odlaska u Indiju i dodao da će država pružiti podršku svakome ko želi da ulaže u Srbiju.

... link
Kliknite za proširenje...
 
Dokle god ima onih koji veruju u sarene laze i treba ih lagati. Ja sam sve vise i vise na strani svemogućeg i sve vise i vise verujem da je narod sve ovo zaslužio. Sto je on, ili bilo ko drugi kriv sto je propao IMT. Kako nije propao JD, ili CNH. Zato sto tamo rade ljudi i bore se za svoj brend, a kod nas uglavnom ...
 
To je vec bezobrazna lagarija, pa tamo nije ostalo nista. Ko je blesav da kupi trule hale.
 
Mada je nedavno spomenuta, a još uvek se mogu čuti izjave o vesti da su Indijci zainteresovani za kupovinu IMT-a, sad se pojavljuju neke malo drugačije vesti.

Novo naselje za 10.000 ljudi u krugu fabrike IMT - Počinje izrada plana detaljne regulacije za Blok 64 -- izvor ekapija.com

Na prostoru gde se nekad nalazila Industrija mašina i traktora (IMT) u Bloku 64 za najmanje dve godine mogla bi da počne izgradnja gigantskog stambeno-poslovnog kompleksa. Preduslov za prenamenu industrijskog u građevinsko zemljište je donošenje plana detaljne regulacije, a na prethodnoj sednici gradskog parlamenta odbornici su dali zeleno svetlo da taj posao uradi Urbanistički zavod Beograda.

Osim 42 hektara, koji je pripadao fabrici, plan će pokriti dodatna 33 hektara koji se nalaze između proizvodnih pogona i Airport City-ja.

Donošenjem planske dokumentacije, krajem 2019. u Novom Beogradu, između Zemunske i Jurija Gagarina, u središnjem delu najurbanizovanije prestoničke opštine, može da se izgradi stambeno naselje za 10.000 ljudi, plus komercijalni sadržaji. Planirani su i proširenje i izgradnja novih ulica, zelenih površina, zgrade javnih službi.

... link
Kliknite za proširenje...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh