GMO lobi u Srbiji i dalje ima veliki medijski prostor u javnosti, uprkos činjenici da građani Srbije ne žele legalizaciju gajenja GMOa, kao i konzumaciju proizvoda dobijenih od GMOa. Njihove tvrdnje da GMO nije štetan po zdravlje ljudi, ili bar da to za sada nije dokazano, s vremena na vreme se provlače kroz medije i dopiru do sve većeg broja ljudi. Svi smo svesni moći medija, kao i činjenice da ako dovoljno puta ponovite neku laž činjenica je da će ona za neke pojedince postati istina. Tako i mit o tome da „nije dokazano da je GMO štetan“, uskoro može da se pretvori u tezu „zdravo je“. S toga bi trebalo što više u javnosti propagirati i onu drugu stranu i saslušati činjenice koje ne idu u prilog zatupnicima GMOa, koje prate ovu tehnologiju i opšte su poznate i naučno dokazane.
Prvi komercijalizovani GM proizvod je rekombinantni goveđi hormon rasta (recombinant bovine growth hormone-rBGH ili recombinant bovine somatropin-rBST) koji je genetičkim inženjeringom prvo proizveo Monsanto krajem 80tih godina prošlog veka. Ovaj hormon u odnosu na prirodni hormon koji luče krave se razlikuje u jednoj amino kiselini. Oba hormona i prirodni i rekombinantni služe za podsticanje veće proizvodnje mleka povećavajući nivo drugog hormona poznatog kao insulin-like growth factor (IGF-1). U čemu je problem? Nivo goveđeg hormona rasta nije značajno veći u mleku kod krava koje su tretiranje rBGH. Pored toga, ovaj hormon nije aktivan kod ljudi, tako i ako bi bio usvojen preko konzumiranog mleka, ne bi trebalo da ima efekte na zdravlje ljudi. Međutim, problem u ovom mleku predstavlja povećan nivo IGH-1, hormona koji pomaže pojedinim ćelijama da rastu, u odnosu na nivo hormona kod krava koje nisu tretirane sa rBGH. Nekoliko studija je utvrdilo da povećani nivo IGF-1 utiče na razvoj pojedinih tumora, raka prostate (Renehan et al. 2004), raka dojke (Rinaldi et al. 2006). Neke druge studije nisu uspele da potvrde ove rezultate tako da priroda veze između ovog hormona i raka je i dalje nejasna.[SUP]1[/SUP]
Ipak uticaj ovog hormona na zdravlje krava je poznat. Kod krava tretiranih ovim hormonom dolazi do infekcija vimena (mastitisa). Ove krave dobijaju više antibiotika od krava koje nisu tretirane rGBH. Da li veća upotreba antibiotika dovodi do stvaranja resistentnih bakterija na antibiotike i da li to predstavlja zdravstveni problem za ljude? Ovo i dalje izaziva zabrinutost, ali nije u potpunosti ispitano kod ljudi. Ono što je sigurno jeste da je Monsanto prodao sektor koji se bavi razvojem tog hormona i prava na njega farmaceutskome divu Eli Lilly za 300 miliona dolara. Savet EU je decembra 1999. godine doneo odluku da zabrani korišćenje ovog hormona na prostoru EU.
Ono za šta se najviše vezuju GMO je stvaranje biljaka otpornih na totalni herbicid kod kog je aktivna materija glifosat. Ovaj herbicid ima značajan uticaj na životnu sredinu i posredno na zdravlje ljudi. Gajenjem biljaka otpornih na totalne herbicide povećava se prisustvo glifosata u zemljištu, koji je dokazano štetan po životinjski svet, izazivajući sterilitet i mutacije kod ispitivanih životinja (Schneider et al. 2009). Drugi uticaj na životnu sredinu je stvaranje super korova, korova otpornih na totalni herbicid. Iako GM tehnologija na prvu ruku ima prednost, konstantna primena totalnog herbicida iz godine u godinu tera prirodu da se prilagođava i menja. Dolazi do promene biljne flore, stvaraju se i šire korovi tolerantni na glifosat. Ovaj problem je prisutan i kod konvencionalne proizvodnje u slučaju monokulture i uskog plodoreda, jer se iz godine u godinu koriste herbicidi bazirani na istoj aktivnoj materiji. Ono što je prednost kod konvencionalne proizvodnje jeste poštovanje plodoreda. Na taj način se sa rotacijom useva menjaju i herbicidi, smanjujući selekcioni pritisak na korove istrebljujući one koji su se prilagodili pojedinim herbicidima. Nažalost u slučaju GM tehnologije rotacija useva ne znači promenu herbicida. U takvoj proizvodnji konstantan je herbicid ROUNDUP READY, kome su se prilagodili pojedini korovi tzv super korovi, potpuno tolerantni prema ovom herbicidu. Za sada je registrovano 24 korova tolerantna prema ovom herbicidu.[SUP]2[/SUP]
Ono što je trebalo da bude prednost GM tehnologije je i manja primena herbicida. Nažalost prema studiji Čarlsa Benbruka, eksperta na polju pestidida, gajenje biljaka tolerantnih prema ROUNDUP herbicidu dovelo je do povećanja upotrebe herbicida za 25% u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.[SUP]3[/SUP]Ovo samo pokazuje koliki je interes bio Monsanta da se dozvoli gajenje poljoprivrednih kultura otpornih prema glifosatu. Poljoprivrednici su prestali da koriste druge herbicide i postali zavisni od Monsantovog ROUNDUPa i to sve uz povećanu potrošnju herbicida.
Napomenimo i to da je količina glifosata u jednom litru totalnog herbicida 480 g, a u jednom tretmanu se upotrebi oko 5 litara totala, tako da se u zemljište unese oko 2,5 kg/ha ovog štetnog jedinjenja, 10 do 25 do puta više u odnosu na aktivne materije pojedinih herbicida koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji. Imajući u vidu sve činjenice, uticaj na životnu sredinu, kako na biljke tako i životinje, primena GM tehnologije utiče i na zdravlje ljudi. Ostaci ovog herbicida pronađeni su kod krava, zečeva i ljudi. Koncentracija je bila manja i kod ljudi i životinja u reonima organske proizvodnje (Kruger, 2014).[SUP]4[/SUP] Ako imamo u vidu rezultate istraživanja Richard i sar. (2005) koja su pokazala da glifosat inhibira aktivnost enzima aromataze (pretvara druge hormone u estrogen) pri koncentracijama koje su 100 puta manje od primene u poljoprivredi i na taj način toksično deluje na ćelije placente izazivajući različite reproduktivne probleme, moramo sa razlogom biti zabrinuti kako će ova tehnologija uticati na naše zdravlje.[SUP]5[/SUP]
Povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda gajenjem GMO useva i rešavanja gladi u svetu je jedan od najvećih aduta zagovornika gajenja GMO. Opovrgnućemo ovu premisu posmatrajući proizvodnju soje i kukuruza kao dva najrasprostranjenija GMO proizvoda u svetu, a za našu zemlju dva najznačajnija useva. Prosečan prinos soje u višegodišnjem periodu od 2005-2011 koji je ostvaren u Srbiji malo zaostaje u poređenju sa najvećim svetskim proizvođačima soje. U odnosu na SAD manji je za 200 kg, Brazil 150 kg, Argentinu 50 kg po jedinici površine u proseku. U pojedinim godinama je bio i veći. 2010. godine ostvaren prosečan prinos soje u Srbiji je bio drugi u svetu, odmah iza Italije, a ispred zemalja koje uzgajaju GENETSKI MODIFIKOVANU soju (izvor FAO). Ako znamo u kakvom stanju je naša poljoprivreda slobodno možemo reći da GM soja ne daje veće prinose od našeg sortimenta koji nije GMO i kao takva teško da će rešiti problem gladnih u svetu.
Što se tiče kvaliteta, kompanije koje prodaju GM kukuruz i pojedine naučne studije, zaključuju da se gajenjem GM kukuruza otpornog na insekte, smanjuju štete u prinosu i kvalitetu, jer biljke ne bivaju oštećene napadima ovih insekata. Ipak poslednje studije pokazuju da su insekti mutirali i postali otponi na otporne hibride kukuruza. Ovo zahteva nove mere zaštite tzv Insect Resistance Management, koji se sastoji od setve osetljivog kukuruza prema insektima u neposrednoj blizi GM kukuruza. Postoje šeme od strane proizvođača GM kukuruza u kom rasporedu da se seju takvi hibridi. Cilj ovakvog gajenja je održavanje populacija osetljivih insekata kako bi se parili sa otpornim i kontrolisali njihovu brojnost, jer je nihovo potomstvo osetljivo na GM kukuruz i ne pravi štetu.[SUP]6[/SUP]Ukoliko se takva zaštita ne bi sprovodila otporni insekti bi vrlo brzo postali dominantni i kukuruz bi ponovo bio izložen njihovom napadu.
Gledajući ekonomsku stranu, ne GMO proizvodi su skuplji u odnosu na GMO i sve traženiji, sa daljom tendencijom rasta razlike u ceni u korist ne GMO proizvoda. Ovo se nikako ne sme zanemariti, jer bi samo na godišnjoj proizvodnji soje u zrnu, srpska poljoprivreda imala manjak od 56 miliona evra. Kada bi računali gubitke nastale uvozom semena, smanjenom prodajom domaćeg sortimenta i realizaciju prerađevina od soje ta cifra bi bila daleko veća. Neki proračuni kažu da bi gubitak celokupne srpske poljoprivrede bio preko pola milijarde evra na godišnjem nivou, ukoliko bi dozvolili gajenje GMO.
Pored gore navedenih činjenica treba istaći i sledeće. Ugrađivanje gena u GMO se vrši pomoću vektora, a oni su vrlo često virusi. Virusi bi zaista u našim genima mogli da prave pravi haos. Da li će se to dogoditi, nema pravog odgovora, jer je potrebno da prođe nekoliko ljudskih generacija, a to je period ne kraći od pola veka. Da li će se GM tehnologija, kao i mnogi najveći izumi istrgnuti kontroli razumnih i dobronamernih. Zamislite upotrebu GMO-a kao biološkog oružja. U trci sa prirodom prvi će pasti čovek, stoji na jednoj tabli u Nacionalnom parku Fruška Gora.Uvek treba imati tu misao u podsvesti, jer nas priroda iz godine u godinu opominje, kako stvaranjem superkorova i insekata, tako i klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.
Da li su napred izneti argumenti dovoljni da zadržimo naše stavove prema GMO. Ako znamo da sve prednosti GM tehnologije, ubrzo postaju njene mane. Ako znamo da pojedini nusproizvodi imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi, a da je još mnogo drugih neistraženo i njihov uticaj nerazjašnjen. Ako znamo da GMO ne daju veće prinose. Ako znamo da će naši paori i naša privreda prihodovati manje novca. Smatram da naše stavove i ove argumente ne može zameniti neko virtuelno članstvo u STO ili EU, ne može neko da se igra sa zdravljem miliona svojih građana. Zbog toga ne mogu da shvatim da bilo ko u Srbiji može da brani GMO tehnologiju, a da nije plaćen od strane tih kompanija i da radi za njihov interes, a ne interes države Srbije i njenih građana.
Pored svega toga ako mi ne želimo da koristimo u ishrani GMO, da li mi imamo pravo na izbor? Da li nam neko to omogućuje? Da li je to omogućeno ljudima u državama gde se koristi GMO, ako znamo da ti proizvodi najčešće nisu obeleženi?
jer sade 'za sebe' i za prodaju...
.jpg)
