Predrag Brankov
Član
- Učlanjen(a)
- 10 Sep 2009
- Poruka
- 71
kod mene zakup po kj ide 1000kg psenice u tu cenu dobijas i subvenciju 
Subvencija za 2010 godinu
- Začetnik teme Predrag Brankov
- Datum pokretanja
Poljoprivrednici u Vojvodini traže veće subvencije
Beta pre 5 dana
NOVI SAD, 16. oktobra 2009. (Beta) - Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine zatražila je danas da budžet za agrar bude najmanje šest odsto od nacionalnog budžeta, kako bi domaći poljoprivrednici mogli da budu konkuretni sa poljoprivrednicima iz okruženja.
Kako se navodi u saopštenju tog udruženja, poljoprivrednici u susednim zemljama dobijaju državne subvencije u iznosu od 35.000 dinara po hektaru, dok je u Srbiji taj iznos 12.000 dinara.
"Pripadamo istom tržištu i ta činjenica nas čini neravnopravnim u poslovanju", ocenjuje se u saopštenju.
Asocijacija je zahtev poljoprivrednika Vojvodine uputila predsedniku i premijeru Srbije, ministru poljoprivrede, pokrajinskim i opštinskim vlastima.
(Beta, 16.10.2009)
Beta pre 5 dana
NOVI SAD, 16. oktobra 2009. (Beta) - Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine zatražila je danas da budžet za agrar bude najmanje šest odsto od nacionalnog budžeta, kako bi domaći poljoprivrednici mogli da budu konkuretni sa poljoprivrednicima iz okruženja.
Kako se navodi u saopštenju tog udruženja, poljoprivrednici u susednim zemljama dobijaju državne subvencije u iznosu od 35.000 dinara po hektaru, dok je u Srbiji taj iznos 12.000 dinara.
"Pripadamo istom tržištu i ta činjenica nas čini neravnopravnim u poslovanju", ocenjuje se u saopštenju.
Asocijacija je zahtev poljoprivrednika Vojvodine uputila predsedniku i premijeru Srbije, ministru poljoprivrede, pokrajinskim i opštinskim vlastima.
(Beta, 16.10.2009)
Zrenjaninac
Član
zna te li vi koliko je to para što bih se trebalo iskeširati u proleće ako daju 35.000din po ha.
100ha*35.000=3.500.000din ko te pare ima da da za repromaterijal pa da čeka od države da mu vrati? Jedino da država da daa ali bez tražnje fiskalnih računa onda bih to bilo ok i bilo bih para
na računu.
100ha*35.000=3.500.000din ko te pare ima da da za repromaterijal pa da čeka od države da mu vrati? Jedino da država da daa ali bez tražnje fiskalnih računa onda bih to bilo ok i bilo bih para
na računu.Bolje da nedaju subvencije, samo skace cena arende.... Vlasnik zemlje kaze daj mi pola! ili Iovako te izadje dzaba jer ti drzava vrati kroz subvencije! A drzava kaze: Cena polj. proizvoda je jeftina ali ste dobili subvencije pa cutite! Okreni obrni svejedno seljak nadrljao! Bolje da nam daju vecu cenu proizvoda i da arenda bude jeftinija....
nek oni lepo vrate premiju po kg i svima lepo 
lepo seljaku ko se potrudi pa mu rodi ima lepo onom ko je dao u arendu i on dobije koji vise
lepo seljaku ko se potrudi pa mu rodi ima
lepo onom ko je dao u arendu i on dobije koji vise
a bice i toga al ipak sto je moje je i sto realno zaradim to cu i dobiti
po paroli tudje ne trazim moje ne dam!!
po paroli tudje ne trazim moje ne dam!!
Kako god bilo naša grbača uvek nadrlja.Lipsaj magarče do zelene trave.
Citat :
Agrarni budžet duplo veći?
24. oktobar 2009. | 11:11 | Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Agrarni budžet za narednu godinu trebalo bi da iznosi oko 40 milijardi dinara, odnosno duplo više nego ove godine, izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petrović.
"Poljoprivreda koja je nosilac izvoza i svetla tačka privrede ove zemlje, tanju kasu nije zaslužila i sadašnji budžet je nešto što nikako nije smelo da se desi", ocenio je danas Petrović za novosadski list "Dnevnik".
On je dodao da sledeći agrarni budžet ne bi smeo da bude manji od pet odsto iznosa ukupnog budžeta, koliko je sekretarijat i tražio još pre dve godine.
"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu bio je inicijator sistema subvencija po hektaru, po uzoru na EU, ali brojnim poljoprivrednim proizvođačima učinjena je nepravda", ocenio je Petrović.
Mnogi od njih su zaposleni i imaju, recimo, platu od 10.000 ili 15.000 dinara, a pored toga obrađuju deset do 20 hektara, pa samim tim što ne uplaćuju novac za PIO, ne dobijaju subvenciju.
"Po našim saznanjima, samo 60.000 gazdinstava je dobilo subvencije, a prethodne godine bilo je ih je čak tri puta više, konstatovao je Petrović", dodavši da mora da se pomogne svima koji obrađuju zemlju.
"Jasno je da je ta mera,odnosno takva podela poljoprivrednika uspostavljena da se polako kanališe i razluči ko je poljoprivrednik, ko nije, ali je ta granica povučena suviše oštro s obzirom na sadašnje teške uslove u kojima su agrar i paori", zaključio je Petrović.
Agrarni budžet duplo veći?
24. oktobar 2009. | 11:11 | Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Agrarni budžet za narednu godinu trebalo bi da iznosi oko 40 milijardi dinara, odnosno duplo više nego ove godine, izjavio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petrović.
"Poljoprivreda koja je nosilac izvoza i svetla tačka privrede ove zemlje, tanju kasu nije zaslužila i sadašnji budžet je nešto što nikako nije smelo da se desi", ocenio je danas Petrović za novosadski list "Dnevnik".
On je dodao da sledeći agrarni budžet ne bi smeo da bude manji od pet odsto iznosa ukupnog budžeta, koliko je sekretarijat i tražio još pre dve godine.
"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu bio je inicijator sistema subvencija po hektaru, po uzoru na EU, ali brojnim poljoprivrednim proizvođačima učinjena je nepravda", ocenio je Petrović.
Mnogi od njih su zaposleni i imaju, recimo, platu od 10.000 ili 15.000 dinara, a pored toga obrađuju deset do 20 hektara, pa samim tim što ne uplaćuju novac za PIO, ne dobijaju subvenciju.
"Po našim saznanjima, samo 60.000 gazdinstava je dobilo subvencije, a prethodne godine bilo je ih je čak tri puta više, konstatovao je Petrović", dodavši da mora da se pomogne svima koji obrađuju zemlju.
"Jasno je da je ta mera,odnosno takva podela poljoprivrednika uspostavljena da se polako kanališe i razluči ko je poljoprivrednik, ko nije, ali je ta granica povučena suviše oštro s obzirom na sadašnje teške uslove u kojima su agrar i paori", zaključio je Petrović.
meshter
Član
To bi bilo lepo ali da ne bude po onoj narodnoj ne lipsi magarce...
Citat :
Subvencije samo po meri države
Autor Politika
Sunday, 25 October 2009
Vlada smatra da velikim privatnim kompanijama ne treba pomoći da proizvode i izvoze više hrane, već da subvencije treba dati samo malim zemljoradnicima. –Od 440.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, državnu dotaciju dobilo 100.000. – Agrarni budžet u Hrvatskoj preko 800 miliona evra, a u Srbiji manji od 200 miliona (Mali budžet, manje subvencije: pomoć stiže tek do svakog sedmog seljaka)
Iako poljoprivreda ove godine postiže rast proizvodnje od oko dva odsto, i tako ponovo postaje dežurni spasilac srpske ekonomije, zemljoradnici kažu da od toga nemaju neku posebnu vajdu i upozoravaju da su cene njihovih proizvoda u proseku 30–40 odsto niže nego prošle godine, a da su državna davanja od 12.000 dinara po hektaru mala i da ne mogu da kompenzuju manjak u njihovom budžetu. Osim toga, veliki broj poljoprivrednika ove godine je ostao i bez te državne pomoći, jer je uslov za pomoć da se bude u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja. Od 440.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, subvenciju je dobilo 100.000 (svaki sedmi ili osmi poljoprivrednik, ako se uzme u obzir podatak o 350.000 neregistrovanih gazdinstava). A nije zanemarljiv ni podatak da državne subvencije nije dobilo nijedno poljoprivredno preduzeće niti zemljoradnička zadruga.
Razlog za tako skromnu pomoć države jeste što agrarni budžet nikad nije bio manji, samo dva odstodržavnog budžeta. Poređenja radi, 2006. godine iznosio je pet odsto.
Zemljoradnicima posebno bode oči sistem državnih davanja u susednoj Hrvatskoj. Iz budžeta Hrvatske, na primer, zemljoradnicima te zemlje isplaćuje se nekoliko stotina evra po hektaru, zavisno od proizvodnje. Za šećernu repu, na primer, 400 evra po hektaru. U sistemu subvencija Hrvatske nisu samo farmeri, već i poljoprivredna preduzeća, što kod nas nije slučaj. Tako je, na primer, kompanija „Agrokor” u vlasništvu biznismena Ivice Todorića (koji je privatizovao tri poljoprivredna kombinata) na ime direktnih subvencija po hektaru samo za jedan od kombinata dobila – 15 miliona evra godišnje.
Miloš Milovanović, pomoćnik srpskog ministra poljoprivrede zadužen za agrarnu politiku, kaže da se hrvatski model zasniva na „snažnom finansiranju” koji je težak (od godine do godine) i do 800 miliona evra. Poređenja radi, za sistem subvencija kod nas se izdvaja 17 milijardi dinara, što je manje od 200 miliona evra.
– Zbog malog budžeta, morao je da bude revidiran broj korisnika mera. Više od 50 godina državne pare namenjene agraru dobijala su samo preduzeća, bilo da su u državnoj, društvenoj ili zadružnoj svojini. S tolikim davanjima, a i s resursima kojima raspolažu, oni mogu da budu uspešni i konkurentni. Državna pomoć potrebna je malim poljoprivrednicima da povećaju konkurentnost jer se suočavaju s liberalizacijom tržišta i novim tehnikama u proizvodnji – objašnjava Milovanović.
Zbog oskudnih sredstava, odlučeno je da subvencije dođu do ljudi potpuno posvećenih poljoprivredi kojima je to glavni izvor prihoda. Kao argument da je državnu pomoć trebalo dati i velikima, protivnici takvog opredeljenja navode da bi oni lakše ispunili standarde EU. Ovako se podržava mnoštvo malih, siromašnih i dalje nekonkurentnih proizvođača. Tu je i argument da upravo veliki postižu bolje izvozne rezultate i da mogu da budu oslonac u vraćanju sve većeg spoljnog duga zemlje.
– Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Ekonomija obima nesporno daje rezultate. Naša situacija je takva da malom poljoprivredniku treba pomoć. Evropski sistem će doći i kod nas, a do tada Srbija treba da ugasi žarišta koja ima – kaže Milovanović, dodajući da nije tačno da su veliki potpuno isključeni iz sistema agrarnih davanja. Na primer, za subvencionisane kredite mogu da konkurišu, pomoć za uvođenje standarda je i njima namenjena, a sredstva za izvozne subvencije mogu da koriste samo pravna lica. Izuzetak su jedino direktna plaćanja po hektaru od 12.000 dinara.
Podsećanja radi, i poljoprivredna preduzeća su kod nas dobijala pomenutu subvenciju po hektaru, ali samo kratko, tek godinu dana u vreme druge vlade Vojislava Koštunice. Naime, u predizbornoj kampanji Demokratska stranka je obećala da će svi, bez razlike, koji se bave poljoprivredom dobiti 100 evra po hektaru i to je i učinjeno u vreme dok je Slobodan Milosavljević bio ministar poljoprivrede. Tada su najveći dobitnici politike „100 evra po hektaru” bili Miodrag Kostić, Đorđije Nicović, Miroslav Mišković, Predrag Matijević, Mile Jerković…
Vlada Mirka Cvetkovića ukinula je pomenutu subvenciju, a njeni jedini korisnici ostali su samo individualni zemljoradnici.
J. Rabrenović
Subvencije samo po meri države
Autor Politika
Sunday, 25 October 2009
Vlada smatra da velikim privatnim kompanijama ne treba pomoći da proizvode i izvoze više hrane, već da subvencije treba dati samo malim zemljoradnicima. –Od 440.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, državnu dotaciju dobilo 100.000. – Agrarni budžet u Hrvatskoj preko 800 miliona evra, a u Srbiji manji od 200 miliona (Mali budžet, manje subvencije: pomoć stiže tek do svakog sedmog seljaka)
Iako poljoprivreda ove godine postiže rast proizvodnje od oko dva odsto, i tako ponovo postaje dežurni spasilac srpske ekonomije, zemljoradnici kažu da od toga nemaju neku posebnu vajdu i upozoravaju da su cene njihovih proizvoda u proseku 30–40 odsto niže nego prošle godine, a da su državna davanja od 12.000 dinara po hektaru mala i da ne mogu da kompenzuju manjak u njihovom budžetu. Osim toga, veliki broj poljoprivrednika ove godine je ostao i bez te državne pomoći, jer je uslov za pomoć da se bude u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja. Od 440.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, subvenciju je dobilo 100.000 (svaki sedmi ili osmi poljoprivrednik, ako se uzme u obzir podatak o 350.000 neregistrovanih gazdinstava). A nije zanemarljiv ni podatak da državne subvencije nije dobilo nijedno poljoprivredno preduzeće niti zemljoradnička zadruga.
Razlog za tako skromnu pomoć države jeste što agrarni budžet nikad nije bio manji, samo dva odstodržavnog budžeta. Poređenja radi, 2006. godine iznosio je pet odsto.
Zemljoradnicima posebno bode oči sistem državnih davanja u susednoj Hrvatskoj. Iz budžeta Hrvatske, na primer, zemljoradnicima te zemlje isplaćuje se nekoliko stotina evra po hektaru, zavisno od proizvodnje. Za šećernu repu, na primer, 400 evra po hektaru. U sistemu subvencija Hrvatske nisu samo farmeri, već i poljoprivredna preduzeća, što kod nas nije slučaj. Tako je, na primer, kompanija „Agrokor” u vlasništvu biznismena Ivice Todorića (koji je privatizovao tri poljoprivredna kombinata) na ime direktnih subvencija po hektaru samo za jedan od kombinata dobila – 15 miliona evra godišnje.
Miloš Milovanović, pomoćnik srpskog ministra poljoprivrede zadužen za agrarnu politiku, kaže da se hrvatski model zasniva na „snažnom finansiranju” koji je težak (od godine do godine) i do 800 miliona evra. Poređenja radi, za sistem subvencija kod nas se izdvaja 17 milijardi dinara, što je manje od 200 miliona evra.
– Zbog malog budžeta, morao je da bude revidiran broj korisnika mera. Više od 50 godina državne pare namenjene agraru dobijala su samo preduzeća, bilo da su u državnoj, društvenoj ili zadružnoj svojini. S tolikim davanjima, a i s resursima kojima raspolažu, oni mogu da budu uspešni i konkurentni. Državna pomoć potrebna je malim poljoprivrednicima da povećaju konkurentnost jer se suočavaju s liberalizacijom tržišta i novim tehnikama u proizvodnji – objašnjava Milovanović.
Zbog oskudnih sredstava, odlučeno je da subvencije dođu do ljudi potpuno posvećenih poljoprivredi kojima je to glavni izvor prihoda. Kao argument da je državnu pomoć trebalo dati i velikima, protivnici takvog opredeljenja navode da bi oni lakše ispunili standarde EU. Ovako se podržava mnoštvo malih, siromašnih i dalje nekonkurentnih proizvođača. Tu je i argument da upravo veliki postižu bolje izvozne rezultate i da mogu da budu oslonac u vraćanju sve većeg spoljnog duga zemlje.
– Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Ekonomija obima nesporno daje rezultate. Naša situacija je takva da malom poljoprivredniku treba pomoć. Evropski sistem će doći i kod nas, a do tada Srbija treba da ugasi žarišta koja ima – kaže Milovanović, dodajući da nije tačno da su veliki potpuno isključeni iz sistema agrarnih davanja. Na primer, za subvencionisane kredite mogu da konkurišu, pomoć za uvođenje standarda je i njima namenjena, a sredstva za izvozne subvencije mogu da koriste samo pravna lica. Izuzetak su jedino direktna plaćanja po hektaru od 12.000 dinara.
Podsećanja radi, i poljoprivredna preduzeća su kod nas dobijala pomenutu subvenciju po hektaru, ali samo kratko, tek godinu dana u vreme druge vlade Vojislava Koštunice. Naime, u predizbornoj kampanji Demokratska stranka je obećala da će svi, bez razlike, koji se bave poljoprivredom dobiti 100 evra po hektaru i to je i učinjeno u vreme dok je Slobodan Milosavljević bio ministar poljoprivrede. Tada su najveći dobitnici politike „100 evra po hektaru” bili Miodrag Kostić, Đorđije Nicović, Miroslav Mišković, Predrag Matijević, Mile Jerković…
Vlada Mirka Cvetkovića ukinula je pomenutu subvenciju, a njeni jedini korisnici ostali su samo individualni zemljoradnici.
J. Rabrenović
Zrenjaninac
Član
Sad čuo informaciju da će subvencije za iduću godinu davati samo za vlastitu zemlju a za zakup ništa.Pa ljudi ovo ako bude to je da se ocepimo odma i da nam nebude ni malo žao.Šta sve neće izmisliti samo da ne bih otpuštali Beograđane. 
MONTOYA
Član
A od koga mi da se otcepimo?
KishRobert
Prijatelj Foruma
a sta sam ja bio kazao/napisao?ZRENJANINAC je napisao(la):Sad čuo informaciju da će subvencije za iduću godinu davati samo za vlastitu zemlju a za zakup ništa.Pa ljudi ovo ako bude to je da se ocepimo odma i da nam nebude ni malo žao.Šta sve neće izmisliti samo da ne bih otpuštali Beograđane.
Zrenjaninac
Član
Ma da se nose u pi..u lepu materinu.
Najpre svima subvencije, pa postepeno ukidanje a na kraju svi da plate porez i tako vrate subvencije državi...
Ljudi ovo se nece promeniti na bolje, bez narodnog ustanka... Pogledajte malo kroz istoriju, i videcete da su lose vladare menjali ustancima ,bunama i ratovima..... Ma kakava bre demokratija... nema od toga nista! To su uveli zato sto to njima odgovara! A seljaku k...c! 
