Kukuruz 2014

Prosječan prinos ove godine na nivou cijele države je oko 10500kg/ha , a kod nas je vjerujem oko 8tona i to u Vojvodini a u Bosni i užoj Srbiji možda nije ni 7tona pa ti vidi .
 
Suvisno je i pricati o nasoj i njihovoj tehnologiji prizvodnje kukuruza, tako da je svako poredjenje suvisno.
Za nas vazi ona nasa poslovica koju smo toliko puta izrekli neiskusnijim od nas, "jos mi treba da pojedemo pasulja".
 
Mnogo tu treba ulaganja u vidu mehanizacije (setva precizna), djubrenja (tacno izbalansiran odnos NPK za specificnu parcelu), kao i padavine i kolicina sunca. Takodje kod tih rekorda ima jedno ALI. Profit je na drugom mestu od prinosa. Postoje razne agrotehnicke mere koje uticnu na povecanje prinosa, gde cena te mere prevazilazi dobit nastalu povecanim prinosom. Kod rekorda se to ne gleda, a proizvodjac koji radi za profit nikada se sa time ne bi bakcao.
 
Nisam siguran. Voleo bih da vidim dnevnik proizvodnje 20t/ha (sa 15% vlage je standard u USA).
 
Pa pretpostavka je da tu ide svega dosta , i ishranjena zemlja , i dobra genetika i svakodnevno praćenje , insekticidi , fungicidi , biološki preparati i da se pored svega može naći računica , ali treba opet sve da se poklopi , ako bi neko drugi to isto primijenio nebi bio ni blizu isti rezultat .
Mogla bi se pouka izvući iz ogleda ovde kod nas : šta bi bilo zajedničko za naše oglede u kojima redovno bude veći prinos nego u proizvodnji ?
 
Na ogledima je broj jedan seme koje nije iz standardne prodaje, vec su od najboljih partija hibridi. Sledeca cinenjica je vlagomer od izvodjaca ogleda (koji verovatno pokazuje korektnu vlagu) naspram vlagomera na otkupno mestu (koji je vlasnistvo vlasnika silosa i za ocekivati je da mu je maaaalko naklonjen). Treca stvar je moj utisak da uvek kad je miks vise hibrida rezultati budu bolji. Razlog je mozda da se medjusobno oprasuju, a poznato u biologiji je da "sveza krv" ili nov genetski materijal dobro se pokazuje. Ovo je moja pretpostavka, ali sam prilicno siguran u to. Cetvrto djubrenje koje u ogledima nikad ne izostaje. Parcela na kojoj se radi ogled uvek je kod obrog domacina i u kondiciji je. Po meni su ovo razlozi koji svaki po malo utice da rezultati ogleda budu bolji.
 
Hmm. Nicanje 98% u ogledima i 85% (imao sam sa N01 ove godine). To ne moze biti zanemarljivo!
 
To je pitanje za ljude koji rade u proizvodnji sjemena , ali količina koja ide za oglede je manja vjerovatno od 1% , teško je povjerovati da tako mala količina bude posebno "kvalitetna" a ako toga ima više onda bi oni podijelili to po klasama i tako "ekstra" sjeme bi mogli prodavati dosta skuplje .

P.S. jesi li sjeme za redovnu proizvodnju isto uzeo tretirano duplom dozom ?
 
Nije posebno kvalitetna, ali je najkvalitetnija moguca. Na trziste idu i losije partije, pa sta kome zapadne.
Uzimao sam i sa obicnim, a i sa 1.25 poncha. Nisam primetio nista revolucionarno. Nije tu problem do poncha (ne dira ga zicar, jer psenice retko kad sejem), vec jednostavno losa klijavost ili energija klijanja. Nema snage da nikne ili ne krene uopste.
 
U pravu je bojcetic, Kod dogovaranja ogleda promoteri se "trude" (samo cu to reci) da to bude sto bolje seme . Ko ne veruje, neka pored tog zvanicnog ogleda, napravi jos jedan isti takav za svoju dusu, ali sa semenom iz slobodne prodaje, javite rezultate na jesen.
 
I ja kolko sam primetio da nisu istog kvaliteta semena ona koja idu za ogled i ona koja idu na trziste, iz licnog iskustva odnosno na ogledima koje sam radio na svojim parcelama!
 
@NA
Nisam radio ogled, ali dosta ljudi koje poznajem je radilo ogled. Hibrid u ogledu i isti taj hibrid samo na 3-5kj gde je potroseno 5+ setvenih jedinica - uvek bude bolji u ogledu.

Radio je moj Kum ogled sa semenom iz prodaje na 8kj 5 hibrida i rezultati su nijansu bili losiji nego u malim ogledima. U ogledima sam pornalazio i 16t/ha SRPS-a, sto je za moje shvatanje neverovatan rezultat.
 
Ja sam imao oko 13t n43
Ovoaj prinos od 17t je stvarno pravi,zemlja dobra,prethodne godine izvučeno mnogo stajnjaka+redovno đubrenje,setva na 17cm...
godina bila povoljna i opalilo,da je bila s manje padavina ne bi bilo pola od tog prinosa
 
Nazad
Vrh