Kompostiranje

Otlična tema.

Mišljenja sam da nebi trebalo upotrebljavati sadržaj septičke jama u poljoprivredi. Ima tu svega najviše deterdženata od mašine za veš i suđe, teških metala......
 
Tu je problem što imamo dve potpuno različite stvari, koje odvojeno mogu lako da se koriste i preradjuju ali kada se pomešaju kao što danas radimo postaju problem za koji su potrebna skupa tehnološka rešenja koja su nedostupna domaćinstvima. Septičke jame nisu valjale ni kada su korišćene samo za vršenje nužde. Sada kada se u njih upumpava velika količina vode su veliko zlo koje zagadjuje vodu i hemijski i biološki. Tako smo došli do toga da u većini sela više nemamo pitke vode u bunarima. Većina je zagadjena upravo fekalnim bakterijama.
Rešenje je prilično jednostavno i ne zahteva velike investicije samo ako se odvoje siva od fekalne vode ili još bolje siva voda od čvrstih fekalija. Time se dobija djubrivo i voda za zalivanje, od problema se pravi rasurs, sirovina za koju se danas odvajaju velike pare. Fosfor je ograničeni resurs i kao takav sve skuplji, a u 'ljudskom stajnjaku' ga ima dosta. U Nemočkoj se prilikom prečišćavanja otpadnih voda izdvaja fosfor nebulozno skupim i komplikovanim postupcima ali su oni svesni da nemaju prirodne izvore fosfora nego ga uvoze. Sa druge strane siva voda može da se koristi za zalivanje direktno i takodje ima hraniva u sebi. Pod uslovom da ne koristimo agresivne hemikalije u većim količinama. Za preradu sive vode su već razvijena rešenja kojima se na kraju dobija čak pitka voda. Sve to može da se organizuje na nivou domaćinstva i nije velika investicija. Čak može da bude jeftinije rešenje ukoliko se zida novi objekat i instalacije. Nema sumnje u dugoročnu ispativost ovakvih sistema.
Ko bi malo više da se obavesti o ovoj temi evo malo literature, odlična knjiga:
The Humanure Handbook

by Joseph Jenkins

može da se čita ili skine u delovima besplatno.

http://weblife.org/humanure/default.html
 
Vala ako budem zidao kuću ili nekad sređivao generalno ovu kuću na placu, ima da wc šolje sprovedem u posebnu jamu. Blagodarim.
 
Dali je neko možda kompostirao otpad od koma jabuke i kruške (rakiski). Pošto godišnje imam oko 30 tona istog od prvog komšije. Planiram ovako: pošto se kom ocijedi, ostane samo trop dodati određenu količinu piljevine, slame i stajskog đubriva. Sve dobro izmješati i složiti u traku koju ću napraviti od starih paleta. Interesuje me dali trebam još išta stavljati u smjesu, kao npr. kreč, urea.

Svako mišljenje je dobro došlo.
 
Kada pravim kompost stavljam na jedno mesto sve sto imam od organskog otpada tokom cele godine i dodam malo stajnjaka bez kreca i ureje i ne okrecem masu i bude ok . Znaci pomesas sa nekom kabastom hranom ( trava slama stajnjak itd ) zalijes i ostavis . Ovakav nacin kompostiranja dolazi u obzir ako nije bitno vreme . Ako zelis brzo da bude onda dodajes prethodno nabrojano i prevces . To je neko moje iskustvo sa tim .
 
Urea ti svakako ne treba za jabuke, njih ne prepoznaš za nekoliko nedelja. Ne moraš da čekaš da se ocedi ako već mešaš sa suvom piljevinom i slamom. Ne trebaju ti ni palete, redjaj direktno na zemlju, samo gledaj da je visina gomile bar metar i po. Kreč možda nije loše staviti samo zbog kiselosti ili ako hoćeš da iniciraš termofilne bakterije sa živim krečom. I najvažniji je inokulator ('maja'), stajnjak ili komopost.
Može i tako Telnett, kad te mrzi :)
A nije ni teško prevrtati kad imaš traktorske vile ili kašiku.
Nema na čemu Oktopod. Ima literature koja se bavi time i na temi Permakultura.
 
društvo juče sam naleteo na neki sajt i kazu veoma bitno je okretati đubre zbog kiseonik.kao naprimer,kiseonik ne gori ali pomaze pri gorenju,neumem drukčije da objasnim
 
dzionik mislio sam okolo hrpe stavljati palete odnosno ograditi sa paletama da se hrpa ne rasipa, one su negdje oko 120 cm visine i taman još malo gore naredati. Koliko se otprilike stavlja živog kreča (kg) npr. na 1 m3 mase.
 
Kiseonik koriste mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju, ako nema kiseonika pojavljuju se anaerobne bakterije. Razlaganje se nastavlja sporije i počinje da smrdi, gasovi (metan itd) koje prizvode anaerobne bakterije.
Nisam te dobro razumeo Sljivar :), ako nameravaš da prevrćeš ne trebaju ti ni te palete sa strana, samo će ti smetati. Ta manipulacija oko prevrtanja ili samo vadjenja ili prosejavanja je najveći posao oko komposta pa treba dobro da razmisliš kako da organizuješ gomile da bi ti bilo lakše. Ja se ne sećam da sam neki sistem ponovio više od dva puta, uvek se nadje neki bolji način a prostora uvek nedostaje.
Letos sam stavljao otprilike kilo kreča u grumenju ne većem od čaše i to je valjalo, ali to je bilo letos... Možda je bolje da ti to naredjaš pa kad otopli vidiš kako ide, i tada eventualno dodaš kreča za zagrevanje.
 
... nisam mislio da prevrćem baš jer vjerovatno neću stiće to uraditi. Kompost bi služio za voćnjak, pa tako da vrijeme nije toliko bitno. To bi tačnije radio u jesen poslije pečenja rakije, a kompost bi bacao tek sledeće godine u jesen. Palete bi povezao samo žicom (par minuta posla), zbog lakšeg pravljanja gomile da se ne prosipa. Gomila bi izgledala za širinu jedne palete, a dužina koliko bude materijala za kompost.

Pitanje: da li za ovo vrijeme (1 godina) može da sagori kompost bez prevrtanja ili je to obavezno? Druga stvar da li jednogodišnje grane (debljine 5-6mm) od voća takođe mogu da sagore za 1 godinu kad se stave u ovu gomilu bez sitnjenja.


Dali neko posjeduje nešto slično za usitnjavanje grana. Evo jedan snimak mašine za neku malu proizvodnju:
http://www.youtube.com/watch?v=2OusRDbdwJI

Ili ovako nešto što se kači na traktor, odnosno kardanski prenos.
http://www.youtube.com/watch?v=Ng3C8MDVxlk
 
Teško da može da se kaže koliko je potrebno nekoj gomili da sagori pa čak i okvirno. Ima previše faktora koji utiču na to ali generalna pravila postoje. Konkretno za tu tvoju mešavinu, stavi razmak izmedju paleta 1,5 metar, redjaj slojeve po desetak cm i zalivaj finom prskalicom svaki sloj, prekontroliši temperaturu posle pet, deset, dvadeset dana, po potrebi zaliti, ako ti se nešto učini sumnivo bolje je prevrnuti i vedeti šta nije u redu. Za jednu godinu bi to trebalo da bude gotovo ali će ti ostati spoljni deo. Prevtanjem ustvari stičeš iskustvo, vidiš šta radi šta ne, pa intervenišeš i vremenom dodješ do pravog 'recepta' koji baš tebi odgovara, jer univerzalnog nema.
Grane su posebna priča ali opet generalno bolje ih je osušiti pa onda kompostirati ma koliko to izgledalo nelogično, imao sam slučajeva da grane posle godinu dana izgledaju kao da si ih sad isekao sa živog drveta. Treba ih i pomešati sa nekim drugim materijalom, stajnjak tu slabo pomaže jer u ovom slučaju ti trebaju prvo gljivice koje će moći da razgrade lignin pa posle bakterije. Malo zemlje iz šume, neko gnjilo drvo, takve stvari. Vlaga je takodje problem jer se gomila brzo suši, ako je pokriješ bice možda bolje ali ne mora da znači ako nije odgovarajuća temperatura.

Jeste uopšteno ali veruj mi da nijedan 'recept' koji sam pročitao nije radio kao je tvorac recepta napisao, i sve se svodi na iskustvo i zdravo rasudjivanje ako znaš osnove procesa.
 
Ova je za komunalna poduzeća, a naša će to počet koristit za nekih sto godina. Ja hoću napravit tako da mogu isječkat grane do nekih pet cm da mogu balu slame gurnut u nutra da ju isječka itd. Kad orežem voćnjak da mogu proć sa sječkom i gotovo.
 
Svi prave neke kompromise valjda da bi ubili cenu....
Ova najeftinija sa najslabijim motorom jedina ima dobar nož koji liči da može da podnese malo više, ali je tu protok u pitanju.
Druga koja je malo jača ima noževe koji malo neozbiljno izgledaju, a i plastika ne obećava.
Motorna ima odvojene sečke što nije praktično.
I ja se mislim da li da pravim ili da kupim tako neku do sto evra, ali dok ne vidiš kako zaista radi kako da znaš???
Imam neki plan za pravljenje iz starog SAMa mogu da pronadjem ako nekoga zanima.
 
dzionik je napisao(la):
Svi prave neke kompromise valjda da bi ubili cenu....
Ova najeftinija sa najslabijim motorom jedina ima dobar nož koji liči da može da podnese malo više, ali je tu protok u pitanju.
Druga koja je malo jača ima noževe koji malo neozbiljno izgledaju, a i plastika ne obećava.
Motorna ima odvojene sečke što nije praktično.
I ja se mislim da li da pravim ili da kupim tako neku do sto evra, ali dok ne vidiš kako zaista radi kako da znaš???
Imam neki plan za pravljenje iz starog SAMa mogu da pronadjem ako nekoga zanima.
Kliknite za proširenje...


Zbilja ću ti biti zahvalan ako to pronađeš i staviš.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh