Šecerna repa 2014

Iako je najavljena niza cena repe 2014 dali cete povecati povrsine pod njom

  • da

    Glasovi: 24 42,9%

  • ne

    Glasovi: 32 57,1%
  • Ukupno glasača
    56
  • Anketa je zatvorena .
A i ti si na odlicnom mestu dok on uredjuje prilaz parceli :
 
Neće grom u koprivu.:osmeh:

Hoće da se ubije zato što repe u NS srez ne izgledaju ni blizu ove samo su terali u lišće.:haha:
 
Jutros isprskana jedna njiva jos jednom protiv cerkospore,ako poslepodne nebude kise odradicu i ostatak pa kako bude.
img201409011000171.jpg

img201409011001451.jpg

img201409011037071.jpg

Nesto je jede...
img201409011038331.jpg
 
[h=1]Helenik nema para za otkup šećerne repe?[/h]
BIZNIS07:13, 02.09.2014.
Autor: Slađana Vukašinović








  • Pošalji e-mail
  • Odštampaj tekst
A​


Zbog duga bankama šećeranama u Crvenki i Žablju preti zaplena celokupne proizvodnje šećera u 2014.
Foto: Shutersttock
BEOGRAD - Šećerane u Crvenki i Žablju, koje su u vlasništvu grčkog „Helenik šugara“, u opasnosti su da ostanu bez celokupne ovogodišnje proizvodnje šećera,saznaje Kurir. Zbog neredovnog servisiranja dugova ovdašnjim bankama, „Heleniku“, naime, preti zaplena kompletne proizvodnje šećera jer su njome garantovali isplatu uzetih kredita.

Ukoliko dođe do ovakvog scenarija, u problemu će biti i nekoliko hiljada proizvođača šećerne repe koji su njihovi kooperanti jer zbog nedostatka novca neće moći da im se isplati ovogodišnji rod. Da će novca nedostajati i da proizvodnja neće biti rentabilna, pokazuju i podaci sa svetskog tržišta, na kojem je cena šećera pala za 55 odsto, odnosno na 400 evra po toni, čime „Helenik“ ne može da pokrije ni ugovorenu cenu sirovina, a kamoli troškove.

Dostižu maticu

Izvor Kurira iz bankarskih krugova tvrdi da, pored ovakvog svetskog trenda, situaciju sa šećeranama u Crvenki i Žablju opterećuje i to što su ugovorili izuzetno visoke otkupne cene šećerne repe, koje neće moći da isplate.

- Oni su za tonu svojim kooperantima ponudili najviše cene, 40 evra po toni, iako je u Evropi cena 27 evra. To u ovakvim uslovima, i pored velikog ovogodišnjeg roda, neće moći da isplate iz tekuće proizvodnje, već će morati ponovo da se zadužuju, međutim, banke nisu više voljne da im daju kredite jer su se ove dve kompanije za dve godine zadužile gotovo 30 miliona evra, za šta su kao zalog dale gotovo 60.000 tona šećera, što je njihova godišnja proizvodnja. Situaciju im dodatno otežava i položaj njihove matične kompanije u Grčkoj, koja je u latentnom bankrotstvu i ima dugove od 160 miliona evra - tvrdi sagovornik Kurira.

Sve dali u zalog

Da ni situacija u Srbiji nije ružičasta i da kooperanti imaju razloga za brigu da li će im novac biti isplaćen potvrđuju i podaci o ubrzanom zaduživanju ove dve šećerane. Kurir je imao uvid u odluke skupštine akcionara, u kojima se vidi da je tokom 2013. i 2014. gotovo sva imovina i proizvodnja data u zalog, i to za nepovoljne kratkoročne kredite.
Milan Jović, jedan od kooperanata iz Sivca, kaže za Kurir da zbog toga mnogi od proizvođača šećerne repe strahuju da li će moći da naplate rod.

- U Vojvodini se ovih dana sve glasnije priča da kooperantima „Helenik šugara“ neće moći da se isplati rod zbog dugova bankama. Mi znamo da je cena šećera pala sa 900 na 400 evra po toni, ali to nas ne interesuje jer su šećerane iz Crvenke i Žablja mnoge kooperante drugih kompanija pridobile višom otkupnom cenom za tri evra po toni, što nije malo. Oni su morali da znaju da li to mogu da finansiraju - kaže Jović za Kurir.

Grci ćute
OBEĆALI ODGOVORE, PA ODUSTALI

Iako smo pokušali da čujemo i ljude iz šećerana u Crvenki i Šajkašu, i pored obećanja da ćemo dobiti odgovore na postavljena pitanja mejlom, nismo ih dobili. Tehnički direktor šećerane u Crvenki nije želeo da razgovara telefonom. Tihomir Gujaničić, agroservis menadžer, smatra da problemi s likvidnošću ne bi smeli da se prelome preko leđa proizvođača.
- Ove dve šećerane do sada su uredno isplaćivale svoje kooperante i mislim da im to ne bi bio dobar potez, tim pre što su problemi u srpskoj industriji šećera veliki - kaže Gujaničić za Kurir.



sta kazete na ovo?neplate li nam repu mozemo u majcinu.
 
Nije naivna situacija. Pitam se sta ce biti do kraja. Olaksavajuca okolnost je sto prvo isplacuju proizvodjace, pa onda placaju semena, djubrivo i hemiju firmama dobavljacima.
 
Ako je ovo istina (ako je i laž, "u svakoj laži ima istine"), treba dooobro razmisliti dali im uopšte predati repu, jer uvek kada se desi neko ovakvo sranje najviše najb.. sitna raja-poljoprivrednici :sjasi:.
 

ŠEĆERNU REPU VUKU U SUDNICE
Novi Sad, 1. septembar 2014.
1.%20repa.jpg
Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest među vojvođanskim ratarima da prerađivači potpisane ugovore za cenu šećerne repe žele umanjiti: kome i koliko, za sada nije sasvim poznato. Najveći broj ratara, ipak, je dobio zahteve da potpišu ponuđene izmene i prihvate novu cenu šećerne repe, umanjenu za 30 ili 37 para po kilogramu. Devizne klauzule su izbačene iz ugovora, a kod krajnje isplate evro može vredeti i 120 dinara.Danas je ratarima, koji imaju sklopljene ugvore sa fabrikama, istekao rok da se izjasne o novoj ponudi.Fabrike koje su znale da će cena šećera doživeti pad još u martu su povukle prvi potez: dogovorile su se da izvoznik repe za Hrvatsku odustane od ovog posla, a da sa nižom cenom ne idu na ugovaranje setve, bez razlike na očekujuću cenu šećera.Ratari pamte da je šećer prošle godine bio daleko skuplji, a sa nižom cenom repe od danas aktuelne. Tvrde, da oni kao sirovinci od toga nisu imali koristi.Minulog vikenda veliki proizvođači repe, koji nemaju povlastice kod fabrika, održali su više sastanaka sa advokatima, a razgovarali su i sa fabričkim komercijalistima koji su ostali pri umanjenju cene.Pravni savet koji se čuo juče odnosi se na obaveze ugovorača da isporuče robu, odnosno da je fabrike prihvate. U celom lancu ove poslovne saradnje u najtežoj situaciji su posrednici koji imaju ugovore sa ratarima. Po ovom modelu fabrika nema ništa sa gazdinstvima, već sa ugovoračima i organizatorom proizvodnje, koji najčešće rade za proviziju od 4-5 odsto, a koju dobijaju kada isporuče sve ugovorene količine.Fabrike su ukinule deviznu klauzulu u ugovorima, što su ratari ocenili kao elementarno kršenje potpisanih dokumenata. Kako tvrde, nove nesporazume očekuju u vrednovanju kvaliteta, sporost u transportu i isplati. Poručuju, da do ove situacije i nije trebalo da dođe, da fabrikanti nisu shvatili „da je država njihov servis i da sve mogu”, bez razlike na posledice.Koliko u ovom slučaju ima mesta za reagovanje države, nije jasno, ali da će za sudije biti novog posla je sasvim vidljivo. Ipak, većina naših sagovornika očekuje reagovanje Vlade.Brojni prevoznici repe, koji sa njiva pored praga banatske šećerane voze repu u Bačku i obrnuto, kažu da su im cene drastično smanjene za ovu uslugu i da ih na ovaj način šećerane indirektno primoravaju da tovare desetak tona više korena od dozvoljene težine i da tako ulaze u kršenje zakona.Bez razlike koje ugovore će sud prihvatiti kao važeće – prve potpisane ili druge ponuđene, ugovorene strane imaju šansu da konačno postanu partneri u poslu i riziku. A to iziskuje mnogo poslovnog morala, koji fabrike mogu pokazati kod merenja količine i digestije korena.Jačanje poslovnih odnosa, ratarima, kojima se preuzeti repromaterijal obračunava u evrima, se čini nemogućom misijom. Pojedinci su čak toliko nezadovoljni da vide potrebu za ozbiljno uključivanje finansijskih inspekcija u ukupno poslovanje pojedinih šećerana, jer su u odnosu na evidentirani i proračunati kvalitet šećerne repe proizveli od dva do pet odsto više šećera, što se, podsećaju, „ostvaruje merenjem na štetu nas dobavljača”. Tvrde, da bi ovakvu fabriku u državama EU visoko oporezovali ili čak i zatvorili.U svemu je potrebno i priznavanje da se pad cene šećera znalo mnogo ranije. I još nešto, posejane površine sa šećernom repom ne prelaze 50.000 hektara i mnoga polja zahvatila je cerkospora, pa se i pored povoljnih padavina ne mogu prihvatiti prognoze o rekordnoj proizvodnji.Ratari će ove ili već iduće godine ostati bez još jedne šećerane, a to znači da će u preraspodeli te potrošnje repa stići do drugih fabrika, što će ojačati njihove dogovore u nabavci sirovina. Praktično, na ovim prostorima gajenje šećerne repe ustabiliće se na 50.000 hektara, od tog obima najmanje 15.000 hektara biće u intenzivnoj proizvodnji sa navodnjavanjem.Izvoznici iz Srbije će i ove sezone moći da prodaju 180.000-200.000 tona šećera sa mnogo manjom zaradom nego prošle godine.
 
Da li ste videli originalan tekst u kuriru?Na istoj strani vest da kole kupuje vinarije u Grčkoj(ima se može se),a Grci ponudili veću cenu proizvođačima i oteli mu pacijente pa se nervira i brine što su uzeli nepovoljan krdit:sta: (on čovek ima svoju banku pa se zadužuje kod sebe ) Niste valda tolko naivni da mislite da Grci i Italiijani neće platiti a kole oće.Prvo je on spustio cenu pa onda oni,a tako će biti i sa plaćanjem.Srbija je ovo bre.
 
Kod MK svaki sektor odgovara za sebe. Ako uzme kredit od AIK ne dobije ga za dz. Od svih igraca na trzistu MK je najmocniji. Po meni pre ce puci Grci i Italijani u Senti nego MK. Druga strana price je koliko su koji posteni na digestiji i prljavstini.


DIgestije za sada se krecu od 11 do 15. Prljavstine sve dvocifrene.
 
Ne mislite li valjda da je ovo moglo da se odradi bez No.1.
Nemoj te biti naivni, sve je ovo kordinisano i smisljeno da se sto vise oslabi poljoprivredni proizvodjac, a pogotovo u Vojvodini.
 
Vec duze godina oni nas oslabljuju, te povecavaju gorivo i euro, a smanjuju cenu proizvoda, i icice se sto vise i vise, to je politika :-D
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh