Povaljaće ga vetar i mnogo kiše...
Pšenica 2013/2014
- Začetnik teme kiraj
- Datum pokretanja
talianu
Član
Videće se na ispitu zašto I kako je klimao glavom,hvala na informaciji.
Kad daš za Horsch 15 hiljada,neostaje ti ništa drugo samo da hvališ redukovanu obradu,makar to sve izgledalo i naopako.
- - - - - - - - - -
Juče smo pričali baš o tome sa kolegama da naša zemlja je takva da ne može do besvesti da se neore i samo da se crpi taj gornji sloj.Ja sam se opekao prošle godine na kukuruzima u neoranom,ove godine me pecka pomalo pšenica i šta sad treba da teram inat i dalje???
Jedan je kod nas sejao soju u redovnoj setvi rasipačem.Tako je i vršio.Kakva setva takva i žetva.Nije problem orati za pšenicu koliki je problem te parcele pripremiti za setvu zbog strukture zemljišta i uglavnom sušnih jesenjih uslova.
talianu
Član
Matiću jedna RD rešava sve probleme oko pripreme u takvim uslovima.
Slažem se sa time.
sale ratar
Član
Kris kod nas ima dosta grubera ali se plug i dalje najviše koristi, jedino se jedan poljoprivrednik drži horscha i ne odustaje a verovatno ga i znaš.
Sale jel Zvezdaš u pitanju?
Znam ga ali ne poznajem.Znam više njih sa gruberom,neki su me i vodili na svoje njive na moj zahtev.I kad sam ih pitao na šta liči usev,dobio sam odgovor da zemlja treba da se prilagodi par godina tom načinu obrade,i da kasnije biće sve uredu.A ja neželim da gubim godine više sa polovičnim rodom.
Nije džaba narodna izreka..."Ko ne plati na mostu,plati na ćupriji"
Znam više njih sa gruberom,neki su me i vodili na svoje njive na moj zahtev.I kad sam ih pitao na šta liči usev,dobio sam odgovor da zemlja treba da se prilagodi par godina tom načinu obrade,i da kasnije biće sve uredu.A ja neželim da gubim godine više sa polovičnim rodom.Nije džaba narodna izreka..."Ko ne plati na mostu,plati na ćupriji"
sale ratar
Član
Matiću neznam za koga navija.
Neznam zasto se sad filozofira? Ne podrzavam diretnu setvu, ali se ne slazem da su bolji rezultati postignuti klasicnom obradom to jest oranjem.Tanjiralo se i tako ce biti i u buducnosti. Oranje vecih povrsina trazi puno vece troskove pripreme kakve bre roto drljace, sve osim tanjiranja nije ekonomicno, a ponavljam jos jednom ne mislim da je oranje bolje.
mindjušar
Član
Na oranju sa lanjskim cenama MORA roditi BAR 500kg/kj više da pokrije plus troškove u odnosu na no-till,a HOĆE LI???
sale ratar
Član
Će vidimo.
Hoce hoce da ne kazem kad...
Sad kad sam tanjirao shvatio sam koliko sam jeftinije prosao a videcemo hoce li biti razlike... Neverujem....
bane_kosovar
Član
Moje misljenje je da je bolje da se ore i bolji je prinos nego samo tanjiraca... Sve zavisi i kakva je zemlja za obradu dali je teza ili laksa. Prosla goodina sam probono...
mindjušar
Član
Kod nas je baš onako,prilično,zapravo zemljasta
To jeftinije nekad ume na kraju da bude skuplje,i naveo sam primer na prethodnoj strani mene i čiče(komšije).On će proći najverovatnije sa jednim prskanjem,a ja sa tri(da napomenem da fungicide sam kupio nisam ih dobio džabe)...
Dragan18
Član
Neki ljudi jednostavno nisu rodjeni da razmišljaju malo šire, što je sasvim razumljivo. Juče me je iskreno mrzelo da se raspravljam, ali pošto je u pitanju pokušaj diskreditacije moram da se javim i stanem u odbranu onoga što sam napisao.
Profesor Branko nije zaštitar po struci, i ni on sam nije svemoguc da zna sve vec se i on savetuje sa svojim kolegama .
Prvo da priupitam Miroslava , da li ti imaš svoje mišljenje i koje je ono pošto nigde nisam video da si ga izneo ili stao iza njega ?
Da bi čovek kao misleće biće mogao da dodje do rešenja treba prvo sebi da postavi pitanja, naravno treba dobra pitanja da postavi da bi na njih mogao da potrazi dobar odgovor.
Pitanja :
1. Koliku štetu može da napravi patogen u zimskom periodu ako se pšenica nalazi u stanju mirovanja ?
2. Da li je uopšte bilo povoljnih uslova za širenje bolesti u periodu sredina januara početak februara ?
3. Kada je trebalo uraditi prvi tretman ? POčetkom marta, sredinom marta ili početkom aprila
4. Sa čime raditi drugi tretman u cvetanju i da li raditi medjutretman !???
Ukoliko uzmemo u obzir da temperature u januaru nisu bile visoke u duzem periodu kao i da uzmemo u obzir da su nocne temperature bile niske, patogen je mirovao. Naravno, cak i komsijske psenice jedna do druge na razlicitim predusevima nisu iste a kamoli na razlicitim lokacijama, sa svim specificnostima mikroklimata odredjenog atara. Prvi tretman , i dalje mislim da je trebalo odraditi krajem marta na naprednijim usevima i ranijim setvama i pocetkom aprila na onim usevima koji su zaostajali u porastu. Naravno da to vazi za moj region uglavnom , uzimajuci u obzir uslove za razvoj bolesti i padavine kojih nije bilo u mom kraju osim pocetkom marta oko 24-5 litara u dva navrata 10+ 15 l ( dok je recimo u Novom Sadu bilo u vise navrata i vece kolicine). Onaj ko sada radi prvu zastitu u ataru Backe Topole, je apsolutno promasio tretman i od takvih psenica nece biti nista, jer su prakticno obolele od "glave do pete" i u katastrofalnom su stanju.
Razlika izmedju tretmana sredinom marta i pocetkom aprila je 10-tak dana u kome psenica nece biti zasticena. Pitanje je sledeće- da li će infekcija biti toliko jaka da dopre od donjeg do gornjeg lišća i lista zastavičara jer je fungicid prestao da deluje i Septorija i rdja probijaju (juče sam obilazio parcele tretirane 20. marta sa Falconom doza 0,5 , razlika je kao nebo i zemlja u odnosu na ne tretirano (nestalo preparata ) ) ? Do izbacivanja klasa je ostalo oko 10-tak dana + 4-5 dana do završetka klasanja i početka cvetanja , znači imamo još 14 dana do drugog tretmana. Što znači da će najverovatnije biti potrebna još jedna zaštita koja košta, a možda je mogla da se izbegne. NIje bre poenta da mi imamo maksimalni moguci prinos, poenta je da nesto zaradimo. Prvi tretmani pomereni za pocetak aprila ostavljaju psenicu nezasticenu kraci period ili je uopste ne ostavljaju na milost i nemilost patogenima. Sad tu moze da se desi situacija "uf , dobro je, prosli smo dobro nije bilo toliko padavina koliko su prognozirali meteorolozi pa se ni patogeni nisu brzo razvijali vertikalno na nove listove", a može biti i varijanta, napadalo kiše ne može da se udje u parcelu jer je mokro , a patogeni napreduju jer ima vlage i temperature . Listovi koji ucestvuju u prinosu pšenice su "ZASTAVIČAR" i jedan list ispod njega , a samo list zastavičar utiče 90% na prinos. Zašto onda raditi tretman u JANUARU kada se list zastavičar nalazi obmotan sa unutrašnje strane pseudo stabla i pojavljuje se tek u intenzivnom vlatanju ? Opravdanje tretmana u jesen ima samo protiv lisnih vaši koje prenose virus patuljavosti pšenice i bauljara koji se hrani sa lišćem pšenice.
Dakle, pisanije u ruke i beležite svaku operaciju na svakoj parceli, kada je šta uradjeno i pratite, pa ćete sami prosuditi šta je bolje i koji preparat je bolji. Sad kada je prošlo vreme za prvi tretman sad je lako biti general posle bitke i pričati priče... da se nikom ne zameriš. A pseudo efekat je čudo! Takodje je uvek bolje ograditi se i reći nekome da uradi neki tretman iako možda nema potrebe za njim, jer ako se nekim slučajem desi da nešto omane a vi ste rekli da ne treba da se radi zaštita onda ste glavni krivci.
Profesor Branko nije zaštitar po struci, i ni on sam nije svemoguc da zna sve vec se i on savetuje sa svojim kolegama .
Prvo da priupitam Miroslava , da li ti imaš svoje mišljenje i koje je ono pošto nigde nisam video da si ga izneo ili stao iza njega ?
Da bi čovek kao misleće biće mogao da dodje do rešenja treba prvo sebi da postavi pitanja, naravno treba dobra pitanja da postavi da bi na njih mogao da potrazi dobar odgovor.
Pitanja :
1. Koliku štetu može da napravi patogen u zimskom periodu ako se pšenica nalazi u stanju mirovanja ?
2. Da li je uopšte bilo povoljnih uslova za širenje bolesti u periodu sredina januara početak februara ?
3. Kada je trebalo uraditi prvi tretman ? POčetkom marta, sredinom marta ili početkom aprila
4. Sa čime raditi drugi tretman u cvetanju i da li raditi medjutretman !???
Ukoliko uzmemo u obzir da temperature u januaru nisu bile visoke u duzem periodu kao i da uzmemo u obzir da su nocne temperature bile niske, patogen je mirovao. Naravno, cak i komsijske psenice jedna do druge na razlicitim predusevima nisu iste a kamoli na razlicitim lokacijama, sa svim specificnostima mikroklimata odredjenog atara. Prvi tretman , i dalje mislim da je trebalo odraditi krajem marta na naprednijim usevima i ranijim setvama i pocetkom aprila na onim usevima koji su zaostajali u porastu. Naravno da to vazi za moj region uglavnom , uzimajuci u obzir uslove za razvoj bolesti i padavine kojih nije bilo u mom kraju osim pocetkom marta oko 24-5 litara u dva navrata 10+ 15 l ( dok je recimo u Novom Sadu bilo u vise navrata i vece kolicine). Onaj ko sada radi prvu zastitu u ataru Backe Topole, je apsolutno promasio tretman i od takvih psenica nece biti nista, jer su prakticno obolele od "glave do pete" i u katastrofalnom su stanju.
Razlika izmedju tretmana sredinom marta i pocetkom aprila je 10-tak dana u kome psenica nece biti zasticena. Pitanje je sledeće- da li će infekcija biti toliko jaka da dopre od donjeg do gornjeg lišća i lista zastavičara jer je fungicid prestao da deluje i Septorija i rdja probijaju (juče sam obilazio parcele tretirane 20. marta sa Falconom doza 0,5 , razlika je kao nebo i zemlja u odnosu na ne tretirano (nestalo preparata ) ) ? Do izbacivanja klasa je ostalo oko 10-tak dana + 4-5 dana do završetka klasanja i početka cvetanja , znači imamo još 14 dana do drugog tretmana. Što znači da će najverovatnije biti potrebna još jedna zaštita koja košta, a možda je mogla da se izbegne. NIje bre poenta da mi imamo maksimalni moguci prinos, poenta je da nesto zaradimo. Prvi tretmani pomereni za pocetak aprila ostavljaju psenicu nezasticenu kraci period ili je uopste ne ostavljaju na milost i nemilost patogenima. Sad tu moze da se desi situacija "uf , dobro je, prosli smo dobro nije bilo toliko padavina koliko su prognozirali meteorolozi pa se ni patogeni nisu brzo razvijali vertikalno na nove listove", a može biti i varijanta, napadalo kiše ne može da se udje u parcelu jer je mokro , a patogeni napreduju jer ima vlage i temperature . Listovi koji ucestvuju u prinosu pšenice su "ZASTAVIČAR" i jedan list ispod njega , a samo list zastavičar utiče 90% na prinos. Zašto onda raditi tretman u JANUARU kada se list zastavičar nalazi obmotan sa unutrašnje strane pseudo stabla i pojavljuje se tek u intenzivnom vlatanju ? Opravdanje tretmana u jesen ima samo protiv lisnih vaši koje prenose virus patuljavosti pšenice i bauljara koji se hrani sa lišćem pšenice.
Dakle, pisanije u ruke i beležite svaku operaciju na svakoj parceli, kada je šta uradjeno i pratite, pa ćete sami prosuditi šta je bolje i koji preparat je bolji. Sad kada je prošlo vreme za prvi tretman sad je lako biti general posle bitke i pričati priče... da se nikom ne zameriš. A pseudo efekat je čudo! Takodje je uvek bolje ograditi se i reći nekome da uradi neki tretman iako možda nema potrebe za njim, jer ako se nekim slučajem desi da nešto omane a vi ste rekli da ne treba da se radi zaštita onda ste glavni krivci.
Preneo sam profesorove reci,svoje misljenje imam ali ga ne namecem jer nije sigurno i potkovano sopstvenim iskustvom pa ne zelim kolege da ubedjujem u nesto u sta sam samo u teoriji siguran.
1 Patogeni ne zavise od intenziteta rasta psenice,deluju kada se za njih stvore uslovi.
2 Opet zavisno od parcele do parcele,ima ih koje su i sada zdrave bez ijednog prskanja,a ima koje i dalje kubure i posle drugog prskanja jer se sa prvim zakasnilo bas iz tog razloga "lako cemo" a bolest uzela maha i napreduje iz dana u dan.
3 Ako postoji neko ko iz fotelje moze da mi kaze kad da uradim tretman bez pregleda njive ljubim ga u **greška.
4 Ne znam,nemam odgovor i ne bih da lupam dok se ne konsultujem sa nekim od strucnih profesora.
Istina nije zastitar,ali je agronom sa pola veka radnog iskustva u poljoprivredi i moze odlicno da proceni da li su se pojavile bolesti i da li je vreme za tretman ili nije. Koliko znam i ti si apsolvent ratarstva,a delis savete iz zastite,pa nikom nista.
Potencijalno izbegavanje zastite koje spominjes moze da bude korisno,ali i ne mora. Ako je patogen pri korenu i donjem liscu,a mi cekamo da se popne do zastavicara i tek onda tretiramo bice jako upitno koliko ce delovati to tretiranje,odnosno koliki deo fungicida ce pokriti donje lisce koje je zarazeno ako je psenica sastavila redove ? Hocemo platiti na mostu ili cupriji ?
- - - - - - - - - -
I nemoj misliti da sam pokusao da te diskreditujem,niti sam negde TVOJE izjave omlovazavao,samo sam reagovao na "prenosenje" profesorovih reci koje se nisu poklapale jer sam ih cuo i uzivo od njega licno,a i ovde sam citao tvoj prenos pa sam bio u nedoumici koja je resena sto se mene tice.
1 Patogeni ne zavise od intenziteta rasta psenice,deluju kada se za njih stvore uslovi.
2 Opet zavisno od parcele do parcele,ima ih koje su i sada zdrave bez ijednog prskanja,a ima koje i dalje kubure i posle drugog prskanja jer se sa prvim zakasnilo bas iz tog razloga "lako cemo" a bolest uzela maha i napreduje iz dana u dan.
3 Ako postoji neko ko iz fotelje moze da mi kaze kad da uradim tretman bez pregleda njive ljubim ga u **greška.
4 Ne znam,nemam odgovor i ne bih da lupam dok se ne konsultujem sa nekim od strucnih profesora.
Istina nije zastitar,ali je agronom sa pola veka radnog iskustva u poljoprivredi i moze odlicno da proceni da li su se pojavile bolesti i da li je vreme za tretman ili nije. Koliko znam i ti si apsolvent ratarstva,a delis savete iz zastite,pa nikom nista.
Potencijalno izbegavanje zastite koje spominjes moze da bude korisno,ali i ne mora. Ako je patogen pri korenu i donjem liscu,a mi cekamo da se popne do zastavicara i tek onda tretiramo bice jako upitno koliko ce delovati to tretiranje,odnosno koliki deo fungicida ce pokriti donje lisce koje je zarazeno ako je psenica sastavila redove ? Hocemo platiti na mostu ili cupriji ?
- - - - - - - - - -
I nemoj misliti da sam pokusao da te diskreditujem,niti sam negde TVOJE izjave omlovazavao,samo sam reagovao na "prenosenje" profesorovih reci koje se nisu poklapale jer sam ih cuo i uzivo od njega licno,a i ovde sam citao tvoj prenos pa sam bio u nedoumici koja je resena sto se mene tice.
