Žilogriz, potkornjak, crvi u stablu

bhfan21@ to je najbolje izvaditi hitno i spaliti, da se neširi dalje. Smanjiti popluciju koliko toliko. Nema od te šljive više ništa i ako preživi bortaće 2-3 godine i onda će se osušiti.
 
Kolege, da li je neko koristio zemljišne insekticide (tipa radar i sl.) protiv larvi žilogriza u pojasu oko stabala. Koliko vidim nemamo drugog efikasnog rešenja protiv obe napasti, svaki dan skupljamo mehanički, bilo kakvo prskanje odraslih se ne može smatrati efikasnim zbog izuzetno tvrdog oklopa, i jedino nam preostaje zemljišni insekticid na bazi hlorpirifosta. E sad se javlja problem da se on mora ubaciti u zemlju na dubini 5 do 10 cm i to ravnomerno, a ja nikako ne mogu da nađem odgovarajući depozitor koji bi to uredno odradio. Ručno nije baš za preporuku, zbog otrovnosti a i preciznosti ( trebate rasporediti 10kg po hektaru tj. 10g po stablu u krug od 1m u prečniku), a i opet se javlja problem unosa jer pipalica nije baš idealna za ravnomerno i dubinsko unošenje. Takođe je problem što se mora raditi tretman u toku leta kad je zemlja suva. Takođe me interesuje da li neko zna za neki ovakav insekticid namenjen tretiranju zemljišta ali u tečnom obliku, što bi uprostilo stvar. Ako neko ima neko iskustvo ili ideju voleo bih da je iznese.

Hidrobur je najpreakticnije resenje. Tako ces najlakse i najbrze da uneses insekticid u zemljiste.
 
Користи Dimilin.


O da, i to pod obavezno, diflubenzuron ( dimilin, itd. ). Dva puta, u vrijeme hranjenja ( Načelno onako, period maj- avgust ; Napon hranjenja je na temperaturama 25C+ ; U zavisnosti od stepena raširenosti zlikovca, kao i koje voćke, i kolike su, uočljivo je i opadanje lišća, sa pregrizenim peteljkama, po čemu se lako raspozna ; Takođe, sredinom dana ženke po pravilu kreću niz stablo ka zemlji, đe ostavljaju jaja, pa se i tako može uočiti ).
Zbog toga su dva tretmana diflubenzuronom, raspoređeni u zavisnosti od karence i vremena berbe, kao sveto pismo. Najveći broj jaja koje ženka položi u tom periodu biće sterilan. A ti monstrumi inače polažu jaja non-stop, u periodu od devedesetak dana, do 600 jaja svaka ženka. Poznavanje ovog perioda, i životnog ciklusa insekta, je i KLJUČ zaštite.
Baš zato, osim diflubenzurona, obavezno, ide i tretman još nekim IGR insekticidom ( nrp. piriproksifen, itd. ). To po pravilu poslije berbe, kada je poželjan i neki organofosfat.

Ali, i to je daleko od potrebnog. Ključna mjera je ipak prskanje zemljišta oko stabla, 30- 50cm, bifentrinom , u dva navrata, nakon čega se prskano zemljište okopa i ustitni do dubine od 10cm, da bi se spustio preparat.
Tek ovime zaustavljate larve od naseljavanja korijena i stabla. SUŠTINA je u krajnje specifičnim karakteristikama bifentrina- bukvalno je nerastvoriv u vodi, i postojanost u zemlji mu je enormna, 30- 160 dana.
Ovo u prevodu znači da ga voda neće ''odnijeti'' ( dok recimo hlorpirifos ili dihlorvos hoće, djelimično ili potpuno su rastvorivi u vodi ), i biljka ga neće usvojiti preko korijena pa nema opasnosti po berbu. I jedno i drugo ne važi za druge pomenute preparate, koji inače jedini efekat imaju prilikom sadnje- nasuti u rupe za sadnju štitiće biljku dobar dio prve godine.
Dalje, postojanost u zemljištu drugih preparata je do desetak puta manja.
Ovo je i bio razlog što sam odlučio da se raspišem na ovu temu- dominantan pristup naših zaštitara su i dalje hlorpirifos i dihlorvos u zemlju, pireotroid i organofosfat na list. Time se promaši suština, odnosno biljka ne bude pokrivena dovoljno intenzivno- obuhvatno, ni dovoljno dugo, i već je i iz iskustva jasno uočljivo da taj pristup nije donio rezultate, nastale štete od ovog insekta su već sada ogromne.
Zato, dva tretmana zemljišta bifentrinom:)
Raspoređena tako da prvi ide desetak do petnaest dana od početka intenzivnog hranjenja ( prve larve se izležu petnaestak dana od polaganja jaja, načelno, to obično biva od sredine do kraja maja ), a drugi, ponovljeni, 6 nedelja poslije toga. Prska se vrat stabla i zemljište okolo, ako se pažljivo odradi, biljka je pokrivena za kompletan period opasnosti. Larve ne mogu da prođu zonu tretiranu insekticidom.


Osim ovoga, i tretmani nematodama su se pokazali efikasni.
Dalje, polivanje zemljišta vodom doprinosti smrtnosti larvi.
Konačno, i pokrivanje folijom za dati period pomaže, isto kao i pepeo uz vrat stabla.
Uz, naravno, obavezno ručno prikupljanje insekata koji se uočavaju.

I uz napomenu da mjere koje preduzimate ove godine, svoje rezultate prikazuju tek u idućoj.

Navedene informacije prikupljene su iz inostranih izvora, kao i radova stručnjaka Instituta iz NS, koji su bazirani na inostranim iskustvima, a rađeni u vrijeme kada su višnjici u južnoj Srbiji krčeni brzinom svjetlosti zbog naleta žilogriza.
I, nažalost, iz obimnog ličnog iskustva, jer voćnjak koji podižem graniči sa plantažom trešanja, u kojoj se već godinama suši 10-15% godišnje iz istog uzroka, tako da mi biljke pate već od starta.
I, najbitnije, pristup je dokazan u praksi.
 
Da dopunimo tekst, današnje fotke sa komšijske plantaže ( na ovoj parceli oko 500 stabala, 6- 7 godina ).
Pogledajte ove tri... Reklo bi se, ''lepe i debele'':). Zdrave. Čak malo i prerodile.

oqdeh5.jpg
[/IMG]


t987q8.jpg
[/IMG]

10gn3ew.jpg
[/IMG]


Dobro ih pogledajte, vrhove naročito...

- - - - - - - - - -

... U prethodnom postu, prve dvije možda malo i mumlaju, ali treća fotka je već trešnja koja jasno govori, da jasnije ne može.
A sledeća fotka je budućnost ovih trešanja, dogodine, i to neizbježna...

2f0c8pu.jpg
[/IMG]


Trešnja na izdisaju. Osušiće se u naponu vrućina, krajem jula, početkom avgusta. Ako dočeka hibernaciju pa se osuši idućeg proljeća, znači da je bila neviđeno jaka biljka.

Elem, slike sam postavio čisto da može ugrubo da se vidi kako štete napreduju, i ponajviše, zbog čestih velikih grešaka u raspoznavanju simptoma.
Ono što se često dešava, čak i sa iskusnijim posmatračima, je brkanje simptoma sa simptomima monilije, ili neke od paleži. Ponajviše zbog nasumično osušenih vršnih grančica, vizuelno sasvim sličnih sa pomenutim bolestima.
Ono što vizuelno definitivno upućuje na simptome poodmaklog napada žilogriza je sitnolisnost, koju možete uočiti na svim fotografijama, u manjem ili većem obimu, naročito na rodnim, jednogodišnjim granama, pojačano prema vrhu.
Isto tako, do nasumičnog sušenja pojedinih grančica je došlo prema vrhu, na najbolje provjetrenim granama, sasvim netipično za moniliju.
Takođe, trenutno ne toliko izraženo, ali sa početkom vrućina biće pojačano, prisutna je pojava sitnih do srednjih gumoza ( pojava smole ) na svim zahvaćenim biljkama.
Konačno, ne direktno vezano sa temom, ali zanimljivo na ovim fotkama, na trešnjama se vidi i poprilično velika dužina internodija, što upućuje na prehranjenost azotom, odnosno, govori da gazda nije dobro razumio usporavanje rasta i razvoja biljaka iz poslednjih par godina, pa je, umjesto insekticidom, reagovao drastično pojačanim đubrenjem.
Čime je velikom broju i presudio. Koliko se trenutno vidi, ubrzano mu se suši više od 25% biljaka.
 
d0afac8af796d3b28444b090631e86e3.jpg
d600db648988285b1cab4d0a3b24c813.jpg
bee69563db963f26d7e50c601a4412b3.jpg

Pojavilo mi se ove godine u mladom zasadu trešanja, 3. godina. Zasad, našao sam ih desetak, a pregledao sam pažljivo svih 300 stabala (radio sam korektivnu rezidbu i svako stablo je detaljno pregledano).
Šta mi je činiti?
 
Šiljokrilac, i te kako.

Štetnost je ista kao i kod žilogriza, ali se vremenski ne podudaraju, šiljokrilac po pravilu kreće nešto ranije. Mjere zaštite su identične za obije vrste, lagali ili ne:)

Pregledaj voćke što upornije možeš, prikupljaj, probaj nešto od predložene hemije, konsultuj zaštitare. Jer, ako ne budeš, voćnjak ti većinom neće dočekati sedmu, osmu godinu.
 
Mozda pomogne.

Neophodna mehanička mjera je vađe-
nje i spaljivanje napadnutih stabala, pri čemu je posebice bitno ukloniti zaraženo korije-
nje iz tla. U posljednje vrijeme u hercegovačkim voćnjacima sve više se koriste crne PVC
folije koje se postavljaju na prizemni dio debla i tlo oko njega na način da su kružno uda-
ljene od stabla 40-50 cm. Postavljene folije prekriju se tlom ili se na njih postavlja tanka
žičana odnosno plastična mreža s okcima promjera do 2 mm. Svrha postavljenih folija
odnosno mreža jest onemogućavanje ženke da odloži jaja u neposrednu blizinu voćnog
stabla. Ta je mjera inspirirana starim hercegovačkim običajem jer su u prošlosti oko zone
debla voćari rasprostirali ostriganu ovčju vunu u koju se redovito zapletu ženke žilogriza
pri pokušaju da odlože jaja. U novije vrijeme, a s istom namjenom, nerijetko se na vrat
korijena postavlja improvizirani ovratnik načinjen od lima ili tvrdog papira. Da bi imao
svrhu, ovratnik treba imati oblik zaslona i treba biti čvrsto prislonjen uz koru debla dok
je donji rub potrebno ukopati 20-tak cm u tlo. I na koncu, voćari u „borbi“ sa žilogrizom
koriste još jednu, bitnu spomena, mehaničku mjeru suzbijanja. Uočeno je da se ženke u
periodu odlaganja jaja, višekratno tijekom dana, kreću niz deblo (gore-dolje). Stoga se
oko debla postavljaju mreže ili šupljikave vreće u koje se taj kornjaš zaplete prilikom kon-
takta s njima. Tijekom dana potrebno je u nekoliko navrata obilaziti postavljene mreže i
uklanjati uhvaćena imaga žilogriza.
 
Ovo sa pvc folijom je i meni padalo na pamet. Jos bolja varijanta je neka folija koju koriste ovi profi bastovani sto ukrasavaju dvorista. Surak mi se bavi sa tim i kad sade tuje na zemlju se stavlja ta malc folija koja ima sitne rupice da propusta vodu,ali trava ne moze da izbije kroz nju. Mislim da ne zenka ne bi mogla da polozi jaja kroz njih. Pitacu ga sutra kako se zove i koliko kosta,
 
@ Zalutali
Komsija, svaka cast za slike i objasnjenje zilogriza; kao i pesticide za istog.

Uzgred, Koje su sorte tresnje u pitanju? I koliko su stare? Pretpostavljam nekih 10-15 godina? Pozdrav
 
Изгледа да тај шиљокрилац подноси и тешку земљу. Жилогриз воли пјесковиту.


Nažalost, obije vrste ne mare za tip zemljišta, podjednako se snalaze u svima.

Ali, ono što, u vezi sa zemljištem, definitivno predstavlja kritičan faktor razvoja insekata, jeste VLAŽNOST.

U svijetu, ubjedljivo najdetaljnija istraživanja ove pošasti su rađena u Španiji i Izraelu, dvije zemlje u kojima su zasadi koštičavog voća, kajsije i šljive naročito, strahovito stradali u drugoj polovini 20. vijeka. Razmjere šteta su u pojedinim godinama bile bukvalno katastrofalne. Kuriozitet je predstavljala činjenica da su, u prethodnim decenijama, takođe imali registrovane nalete štetočine, ali nikad u ozbiljnijim dimenzijama.
Istraživanja su bila krajnje opsežna, od uzgajivačke prakse do korištenja hemije, a zanimljivost je da su, u obije zemlje nezavisno, došli i do objašnjenja kako su tako naglo narasli broj i štetnost insekata, od skoro nebitnih do katastrofalnih. Kao dva ključna faktora su izdvojili porast temperatura, i promjenu prakse navodnjavanja, sa dominantnog sistema prskalica na sistem kap po kap.
Ciljanom analizom je utvrđeno da, pri visokoj vlažnosti zemljišta, smrtnost izlegnutih larvi ide i do 100%.

Ovo, u prevodu na praktični jezik, znači da, npr., 2017.g. generalno nismo imali katastrofalnih šteta od žilogriza, jer je 2016.g. bila enormno kišna, i to skoro čitave sezone.
Opet, suprotno tome, poslednje dvije sezone su bile i izrazito vruće, i izrazito suve, tako da je obim šteta u ovoj, kao i prethodnoj, drastično u porastu.

Takođe, to znači i da blago zalivanje zemljišta, zone neposredno uz stablo, jednom sedmično, uz preporučljivu manju dozu nekog P i K kristalnog đubriva ( koja takođe podižu smrtnost larvi ), ima definitivnog efekta na umanjenje broja insekata, i obim štete.

- - - - - - - - - -

Ja sam ovo našao na stablu kruške ,sad pre neki dan ?

Da li žilogriz ili ovaj šiljokrilac (ako sam dobro razumeo da je to to) pravi štetu i u jabučastim voćnim vrstama ili samo koštičavim ?

Sporadično da, registrovane su pojave, naročito u slučaju da u blizini nema ništa sa košticom da mu se nađe.

Kod mene u voćnjaku, npr., uporno ga nalazim na vegetativnim izdancima dunja koje imam. Koliko mogu da pretpostavim, tu stiže iz komšijskog trešnjika, kad komšo odradi tretiranja, jer mi je to najbliža tačka sa njime, udaljena svega par metara, a insekat inače nije sklon daljinskim letovima:)

- - - - - - - - - -

@ Zalutali
Komsija, svaka cast za slike i objasnjenje zilogriza; kao i pesticide za istog.

Uzgred, Koje su sorte tresnje u pitanju? I koliko su stare? Pretpostavljam nekih 10-15 godina? Pozdrav

Hvala, zemljak:)

Sam vlasnik ne zna baš koje je sve sorte sadio, ali, ove konkretno sa slika, koliko mogu da vidim, su većinom burlat i prima, osma do deseta godina.
Nažalost, volio bih da ne budem baba zloslutnica, ali on do sada nije tretirao ciljano na žilogriza, tako da mislim da mu je ovaj dio voćnjaka bukvalno već izgubljen.
Da ne pominjem što, koliko sam vidio, bar 4 puta u sezoni ide confidorom, čime je skoro sigurno već razvio rezistenciju kod insekata, pa time i sebi i meni umanjio jednu od ubjedljivo najefikasnijih mjera kod podizanja voćnjaka- zalivanje sa 1-1.5g imidakloprida po biljci, dva puta u sezoni, sve neđe do treće godine starosti voćke, je jedan od najpouzdanijih tretmana.

Konkretno na ovoj lokaciji, tik uz njega, ja sam u startu posadio pedesetak trešanja, stotinak kajsija, nešto šljive i višnje, pojma nemajući da kod njega postoji problem, jer se tek u poslednjjih dvije godine razbuktao dovoljno da ga uočim.
Taj zasad mi se spasao bukvalno pukom srećom- jer u principu organo-fosfate ne koristim nikako, porodica mi je potrošač tog voćnjaka:), ali sam redovno u zaštiti koristio avaunt, coragen i movento, a svi djeluju na odrasle jedinke. Tako da je kod mene sušenje išlo do nekih 5%, ali iz čiste slučajnosti, i što mi nije bilo žao para za takve preparate.

Što opet otvara iduću temu- koliko je zapravo strategija zaštite od žilogriza preskupa, i čak često, neisplativa za komercijalnog uzgajivača. Uz naglasak na ''STRATEGIJA'', jer nijedna od ovih mjera samostalno neće imat potpunog značaja:)
 
Zasto imam mrave po tresnjama , nema lisnih usiju a njih vidm da hodaju. Jos dok su cvjetale. Velicine 5-6mm. Ima na 2 stare tresnje, otprilike 70 godina svaka onih velikih crnih mrava 15mm ako nisu i veci. Ne prskaju se uopste. Prvi puta sam prskao ove godine cacanke sljive od osice.
 
Nazad
Vrh