Naša tradicionalna jela

Krlemrle

Banned
Učlanjen(a)
7 Dec 2010
Poruka
1.490
Lokacija
Kikinda
Vidim da mi je lepo prihvaćena tema o lokalizmima, pa rekoh, hajde da se okušam i na ovom polju. Zahvaljujem i ovom prilikom svima koji su dali svoj doprinos da se bolje razumemo i obogatimo rečnik i pozivam ujedno da ovde razmenimo i svoja kulinarska iskustva i to prvenstveno u spravljanju naših specijaliteta autohtone domaće kuhinje. Mislim da nas razne naše televizije i specijalizovani kanali na "Totalki" suviše bombarduju nekin egzotičnim receptima. Valja to sve probati, što da ne i uvrstiti u jelovnik, ali ostati veran i tradicionalnom meniju. Nismo se mi rodili da jedemo suši i umeboši-šljivu.
Pitali jednom neke naše ljude iz jednog našeg kraja: "Da li jedete suši?" A ovi odgovoriše: "Ne, be! Mi jedemo susta." :haha:

Razumem ja i globalizaciju i današnje razne gastronomske i nutricionističke trendove, znam i za mnoge (po meni) stramputice u tom pogledu ali ko će da neguje naša tradicionalna jela ako ne prvenstveno mi sami?

Moja prva ideja se vrti oko jednostavnih jela koja može da spremi svako, na primer u pleh ludaje i krompira.

Oljuštiti potrebnu količinu krompira i ludaje(muskatne tikve ili tikve-tamburice) u razmeri pola pola. Ludaju iseći na kriške, a krompir na kriške ili ploške i u namašćen pleh poređati isto tako pola-pola - ludaju na jednu polovinu, a krompiriće na drugu. Krompir umereno posoliti, a ludaju nije potrebno ni soliti niti šećeriti. Namastiti malko i odozgore pa gurnuti u rernu, po mogućstvu u šporet tipa Smederevac, Slavonac, Susler... mada može u krajnjem slučaju i električni.
Jede se tako zajedno, može sa hlebom, da se manje poj'e. Meso nije potrebno. Nisu naši stari baš svaki dan imali meso na trpezi, pre bi se reklo samo nedeljom i svecom. Za posnu varijantu samo umesto masti koristiti ulje i to najbolje stari zejtin, odnosno hladno ceđeno ili devičansko ulje od suncokreta, repice ili susama.
Po potrebi(mada radije ne) svako sebi u tanjir krompir dosoliti, a ludaju pošećeriti.

Drugo čega sam se setio je krompir u čakšire.

To znači neoljušteni krompir baren ili pečen. Pečen je ubedljivo najbolji iz paorske peći(zidana peć koja se loži spolja). Krompir se ljušti onako vreo golim prstima tek prilikom konzumacije. Može taj krompir u čakšire de se pravi i pripolak prisečen(presečen na pola), pa položen u pleh svaki ljuskom na dole, a na presek staviti na svaki po čvarak ili parčence dimljene slanine. Ide dobro zimi uz kiseo kupus(sirov).

Biće još ideja za ručak letnjih i zimskih, posnih i mrsnih, skupih i jeftinih...
Pa, pripomozite malko. :cao:
 
прво пуна подршка теми ;d}
упркос ризику да одмах отерам тему у стрампутицу морам да питам
госн Крле како коментаришете промену сорти пшенице, ја мислим да највише утиче на кисела теста и слично .. једноставно рецепт је тај све је "исто" стављено ал то више није тај укус ко кад сам био "мали" ?
то у рецепту не пише него пише 300г брашна .. а има брашна и има брашна ...
јел то само мој утисак или ?? ( наравно слично је и за воће то је раније била домаћа сорта а не пластиканер за транспорт бродом из чилеа или новог зеланда )
 
Evo jedan recept jedne stare jutarnje poslastice koju mi je redovno spremala moja pokojna baka kada sam bio mali.To je moralo da se pojede svako jutro a posle dorucak,rucak-koliko mozes. Umuti se jedno domace jaje,narenda se u njega sargarepa (na najsitnije) i poseceri sa 1 ili 2 kasike secera.Tose dobro izmesa i zivo pojede.Ja danas kad ponudim mojim klincima da im to napravim oni kazu: "Bljak,gde da jedemo zivo jaje." Ja onda napravim sebi i demonstriram im kako zdravlje na usta ulazi ali....ima krem bananice i jos 100 vrsta upakovanog smeca pa tako za bakinu poslasticu nema mesta.
 
Evo jedan recept jedne stare jutarnje poslastice koju mi je redovno spremala moja pokojna baka kada sam bio mali.To je moralo da se pojede svako jutro a posle dorucak,rucak-koliko mozes. Umuti se jedno domace jaje,narenda se u njega sargarepa (na najsitnije) i poseceri sa 1 ili 2 kasike secera.Tose dobro izmesa i zivo pojede.Ja danas kad ponudim mojim klincima da im to napravim oni kazu: "Bljak,gde da jedemo zivo jaje." Ja onda napravim sebi i demonstriram im kako zdravlje na usta ulazi ali....ima krem bananice i jos 100 vrsta upakovanog smeca pa tako za bakinu poslasticu nema mesta.

Bar tri puta nedeljno, doduše bez šargarepe....dva žumanca i tri kašike šećera.
Od starih poslastica još volim Baratfile...testo sa krompirom koje je punjeno pekmezom,i uvaljano u prezlu i šećer.
 
Svaka pohvala za temu...pa da se i ja pridružim sa nekoliko starih recepata iz ovih mojih krajeva.
Za doručak su se često spremale "paljuge" - zamijesi se tijesto i razvalja u veličini tepsije u kojoj se peče, ispeče se u rerni, najbolje na drva. Ispadne kao mlinac koji se još vruć iskida i prelije prethodno prokuhanim vrhnjem sa malo masnoće i blago posoljeno.

Često kuhamo "grazelje", kombinaciju graha (pasulja) i kiselog zelja. Ne znam sprema li se ovo u Srbiji. Grah se prethodno prokuha. Na malo masnoće isprži se malo crvenog luka i na sitno narezane suhe slanine. Doda se prokuhani grah i sve još malo zajedno poprži. Zalije se vodom, doda lovorov list i pusti da se kuha. Uradi se lagana zaprška, a može i bez nje, ako nekome smeta, pa se gustoća dobije dodavanjem samo brašna. Zatim se doda na rezance narezan kiseli kupus i začini po volji. Sve se kuha i pred kraj se doda suva slanina i malo suvog mesa. Kao prilog mogu se poslužiti kukuruzni žganci, a kad je tu još domaći kruh iz rerne na drva - to je pun pogodak.

Baratfile, ili kod nas knedle sa šljivama, pekmezom ili sirom...prokuvaju se i poliju prokuvanim vrhnjem i posuju šećerom.

I za kraj...desert...jeftin kolač bez kojeg se nije mogla zamisliti ni jedna svadba ili težački radovi...
Medenjaci bez meda: koristi se mjerica od 2,5 dcl.
Mjerica šećera poprži se i zalije mjericom vode. Ohladi se. U to se dodaju 3 žutanjka, mjerica šećera, 3 žlice vrhnja, 1 žlica cimeta, 1 žlica sode bikarbone, te brašno po potrebi. Režu se krugovi i peku. Na pari se tuče snijeg od bjelanjaka i 1 mjerice šećera. Pečeni kolač valja se u tučeni snijeg i ostavi da se suši...

Mnoštvo je tih starih recepata koji odišu jednostavnošću i šteta je da padnu u zaborav.
 
прво пуна подршка теми ;d}
упркос ризику да одмах отерам тему у стрампутицу морам да питам
госн Крле како коментаришете промену сорти пшенице, ја мислим да највише утиче на кисела теста и слично .. једноставно рецепт је тај све је "исто" стављено ал то више није тај укус ко кад сам био "мали" ?
то у рецепту не пише него пише 300г брашна .. а има брашна и има брашна ...
јел то само мој утисак или ?? ( наравно слично је и за воће то је раније била домаћа сорта а не пластиканер за транспорт бродом из чилеа или новог зеланда )

Govorimo samo o pšeničnim brašnima. Postoji brašno integralno - od celog zrna pšenice, zatim stočno brašno(mekinje), griz, tip 850(crno brašno), Tip 500(hlebno brašno) i tip 400(za kolače i fina peciva). Postoji još i podela na glatko(obično) i oštro brašno koje se koristi valjda samo za neke kolače.
Koliko je sortiment pšenice uticao na to sigurno da u nekoj meri jeste. Domaće semenarske kuće su se decenijama unazad trudile da razviju vrhunske hlebne sorte koje imaju nešto manje prinose od stočnih sorti.
Liberalizacijom tržišta semenske robe i uplivom stranih semenskih kuća, a u isto vreme neocenjivanjem tehnološkog kvaliteta pšenice prilikom prijema u skladišta, podstaknuti smo da se okrenemo visokoprinosnim i tehnološki nekvalitetnim sortama stranih semenarskih kuća. Pod tim pritiskom su i naši semenari počeli da stvaraju sorte većih prinosa i manjih setvenih normi(npr. NS 40s). Na našim njivama tako danas preovlađuju stočne pšenice ili hlebne pšenice nižih klasa umesto vrhunskih hlebnih kao nekada. Tih starih sorti su se kao pijan plota držali na žalost pretežno oni proizvođači koji nisu mnogo ni marili za vrhunsku agrotehniku, pa su i te vrhunske sorte na njihovim njivama davale osrednji kvalitet u žetvi(fuzariozno, sitno, učmalo zrno...)
Moj odgovor je da! Moguće je da je sortiment pšenice krivac za lošiji kvalitet peciva u poređenju sa onim iz 80-ih. Lošije je i brašno jer mlinari nemaju mnogo izbora. Na otkupnim mestima sa sva pšenica mešala i izvlačio se nekakav prosek koji zadovoljava stare JUS standarde koji nisu predviđali proveru tehnološkog kvaliteta koji sa jednostavno u ona vremena podrazumevao.
Ipak na uočeni pad kvaliteta uticao je i opšti pad kriterijuma u celom Svetu u poslednjih dvadesetak godina. Osamdesetih godina si mogao da nabaviš i kvalitetniji na primer šporet nego što možeš da nađeš danas na tržištu.

Možemo mi ovde da pričamo i o ukusnim najfinijim pecivima od najfinijeg belog brašna, a možemo i o jelima i pecivima koja se prave od domaćeg integralnog brašna mlevenog na vodenici.
Ona prva imaju visok tehnološki kvalitet, a nutritivno su gotovo bezvredna, dok su druga tehnološki krajnje loša, a nutritivno vrhunska.
Hajde da pričamo ovde o ukusnoj hrani i o zdravoj hrani. I gurmani bi trebalo makar ponekad da se obuzdaju pa pojedu nešto zdravo, a i oni koji paze da se hrane zdravo treba ponekad da se opuste i prepuste uživanju jer nije zdravo ni živeti konstantno pod stegama.

Da li sam pomogao ili napravio još veću zbrku? Pozdrav svima i hvala na odzivu!
 
Poslednja izmena:
Kada smo već kod brašna, sećam se kao dete sam odlazio kod drugara na salaš gde su mu roditelji živeli(nažalost sada oboje pokojni).Čika Toša je krupio kukuruz iz čardaka,a tetka Kaja samo proseje prekrupu kroz sito i od onog najfinijeg kuk. brašna nam kuvala mamaljugu (kačamak) koja je prelivana sa sveže pomuženim mlekom.Sad dal' je kukuruz i mleko imalo Aflatoksina...ne znam, ali ukus je bio fantastičan i kad se toga nalupamo, mogli smo ceo dan da se blesavimo po salašu.
 
Tako smo i mi devedesetih kuvali kulju od našeg kukuruza. Bili bismo zdraviji da jedemo više to. Kulja i proja čiste organizam, a što se aflatoksičnosti tiče, najmanje je ima u tom domaćem kukuruznom grizu jer su se za ljudsku upotrebu krunili i krupili birani najlepši i najzdraviji klipovi.
Ja i dalje tvrdim da je i domaće mleko zdravije od onog iz masovne proizvodnje. Prvo se kukuruz probere ručno prilikom utovara na čardak i baci u loženje, a i što eventualno promakne prilikom krunjenja se odstrani i baci među čokanje, pa u vatru.

Kad smo već kod čokanja, znam da se u nekim kućama čak redovno kuvao i pio čaj od izbiranog čokanja sa čardaka. Čaj od peteljki višanja je dobar za urinarne tegobe, domaća lipa ispred kuće za nesanicu, domaća menta za stomačne probleme, a čaj od štavolja je lečio prolive i kod naroda i kod stoke.
 
Poslednja izmena:
Da li sam pomogao ili napravio još veću zbrku? Pozdrav svima i hvala na odzivu!

И више него исцрпно .. али је нажалост само потврдило моје злокобне сумње да смо у свему осуђени на медиокритетство .. шта ти је напредак .. ( биране фразе на српском ћу прескочити )
Једино да се разумемо нисам ни ја причао о кроасанима него се осети и на крофнама и на погачицама с чварцима и сличним стварима ...

Једино мала допуна што се тиче гомбоца ( Baratfile ) .. чим кренете да читате неки рецепт одма да вам кажем да неће успети зашто па зато што сваки кромпир има више или мање влаге а битна је густина теста а не тачно у грам .. ради се на следећи начин обари се добро кромпир ,добро оцеди, испасира и онда додаје брашно до конзистенције .. временом кромпир "пушта" влагу тако да треба још мало додавати брашна да буде густина теста нешто већа него за крофне ал ако претераш с брашном опет неваља јер крене да се цепа .. развучеш на неких 6-7мм дебљине исечеш на квадрате и пуниш пекмезом од шљива (најбоље) или кајсија ( или коју већ варијанту волите) .. кување наравно бућ у кључалу воду .. колко па само ће вам се касти испливају кад су готови ако не залепе за дно :osmeh:. Што се тиче презле обичај је да се пропржи док благо не карамелизује дакле нежна брано боја .. Одма из лонца у презлу и на сто посипање шећером по вољи ..
 
Evo još jednog:

Podvarak(pravi, sa ćuretinom)
Umereno posoliti ćuretinu i položiti u posudu za pečenje(pekač) na čije dno se prethodno pospe malo soli, bez trunke masnoće. Poklopiti posudu i staviti u rernu da se peče. Kada ćuretina već bude polu pečena i pusti sokove, izvaditi ceo pekač iz rerne i ćuretinu prebaciti na dasku, a na dno pekača ubaciti kiseo kupus ribanac pa preko njega vratiti polu pečenu ćuretinu. Sve zajedno ponovo poklopiti i vratiti u rernu.
Prste da pojedeš!

Generalno, hranimo se jako jednolično, naročito gradska populacija. Jede se ono što se može naći u mega-marketima, a tamo je izbor mesa prilično štur: Svinjetina, junetina, piletina, dve-tri vrste rečne i isto toliko morske ribe i to je to. U jednoj emisiji o jelovniku kralja Henrija Tjudora, primetio sam da su u Engleskoj megamarketi i te kako snabdeveni smrznutom i svežom morčetinom, pačetinom, guščetinom, ćuretinom, jagnjetinom...

Raznovrsnost je moj imperativ u ishrani. Dan-danas se u mojoj kući ponekad sprema golupčija supica i punjeni pečeni golupčići(tovni, gajeni), a daleko od toga da nemamo šta drugo da jedemo.
Devedesetih godina smo pravili čak i salatu od lista maslačka. Sprema se na identičan način kao i zelena salata s tim što u prirodi dospeva čak pre nego zelena salata, a ima sličan ukus i čak veću nutritivnu vrednost. Tada je moglo da se nađe čistog nezagađenog maslačka čak i na ulici rano u proleće. To je bila moja sporedna zanimacija dok sam čuvao guske. Tada nije bilo saobraćaja(odnosno bilo ga je u zanemarljivom obimu) jer nije bilo goriva(osim preskupog krijumčarenog i krivotvorenog) pa sam mogao nesmetano da čuvam guske po ulicama i da budem siguran da lišće mladog maslačka nije zagađeno izduvnim gasovima i azbestom.
 
Ja se u opste ne hranim jednolicno od kad idem na fax giros,burek,pica,pljeskavica i u krug....::samo bes::::samo bes::

Čuvaj se pljeskavica po ćoškovima i kioscima. Ima tu prinudnog klanja, započeto lečenje antibioticima... Ma znaš ti kako to ide.
Ima onih dnevnih menija po ekspres restoranima. Kud i kamo kontrolisanije i kvalitetnije, a cene prihvatljive za studentski džeparac.
 
Nije rec o dzeparcu,imam pravo i na menzu ali je rec o tempu zivota s nogu da se pojede i teraj dalje. Inace kad uhvatimo vremena ima jedan dobar restoran gde imaju sveze skembice onako corbasto,sto to legne sa kojim pivom u kombinaciji... :osmeh:
 
Nazad
Vrh