Čet u povrtarstvu

Bio sam. Pa nije bili bog zna sta, sto se tice neke tehnologije proizvodnje. Bilo je zanimljivih stvari iz zastite t.j prognoze i obavestavanja o bolestima i stetocinama. Zatim o zicarima. Dalje, bilo je reci o predpristupnim fondovima EU, zatim, marketingu povrca, subvencijama za povrtarsku proizvodnju, predstavljanje nekih knjiga.... Plus dosta izlagaca u holu... Tako da sam ja zadovoljan. Uvek cujes bar neku informaciju i zato vredi doci ako se moze.
 
I ja sam bio na savetovanju povrtara. Iznenadio sam se brojem ljudi koji su bili kao i brojem kompanija izlagača...uglavnom je bilo kao prošlih godina ili nijansu bolje. Od sledećeg savetovanja će koncepcija biti promenjena tako da će verovatno biti moderniji i bolji pristup pa se nadam da će i ova, već tadicionalna, manifestacija još više dobiti na značaju.
Najviše me je iznandilo to što su ljudi dolazili iz Crne Gore, Hrvatske, RS, Federacije BiH, Makednije...dakle, ljudi cene ovu manifeastaciju više nego mi koji smo na 30min kolima.
 
Pa da je cena ulaznice bila 100-500 e ko za neke seminare tipa "kako prodavati maglu", verovatno bi ljudi bili zainteresovaniji. Da dobijes samo jednu korisnu informaciju, pa je vredno doci.
 
Primetio sam da u povrtarstvu ne postoji tema o autohtonim sortama povrca. Da li se neko time bavi? Znate li gde je moguce nabaviti neka autohtona semena povrca? :sta:
 
"Има чланова који имају то што тражиш"

Istina, ja sam jedan od tih koji se zalažu za razmenu, a i poklanjanje semena u cilju očuvanja starih sorti. Nažalost, sve što sam imao viška, razdelio sam preko ta dva foruma, pa i preko nekih stranih. To radim već nekoliko godina, a i ubuduće ću, pa ti prati, na jesen ću ostaviti još više i postovati spisak, ako ti nije hitno. Ako ti je hitno, ima ponešto od toga i da se kupi preko onih limundokupindo oglasa. Ne znam šta da mislim, jesenas sam bio na sajmu organske hrane u Beogradu i pokušao da saznam gde mogu kupiti takva semena - kao da sam govorio swahili, na svim štandovima su me gledali belo. Ili se prave ili zaista ne znaju, na kraju mi je gospođa sa štanda "Serbia organica" (na moje insistiranje da kupim seme kukuruza beli osmak), rekla, pa dobro, kad ste toliko uporni, ja ću sad da okrenem leđa, a vi ukradite jedan klip. I tako sam došao do tog semena. Kontam da nam je ostalo toliko malo semena starih sorti povrća, da ga ljudi ili nemaju uopšte ili ljubomorno čuvaju...
 
@ skeb Pa nije mi toliko hitno, ali u toku godine bih da krenem polako s skupljanjem semena za setvu, nije kasno, odgovara mi i na jesen da stigne nesto od semena. Cucemo se :ppozdrav:


@ deda lala mislim da se zvezdice pojavljuju radi skrivanja neke web adrese, a sve zbog reklamiranja, mada nisam siguran
 
Subvencije.rs:

АП Војводина: Бесповратна средства за прераду воћа и поврћа у 2015. години
%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%B2%D0%BE%D1%9B%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%9B%D0%B01.jpg

[h=1]АП Војводина: Бесповратна средства за прераду воћа и поврћа у 2015. години[/h]у Вести, Прерада воћа и поврћа, Прерада и дорада пољопривредних производа март 11, 2015

Циљ овог конкурса је проширење привредних активности на селу.
Предмет конкурса је додела бесповратних средстава за суфинансирање набавкe нове опреме за прераду воћа и поврћа.
Укупан износ бесповратних средстава који се додељује по конкурсу износи дo 70,000,000.00 динара.
Бесповратна средства за подршку инвестиција по овом конкурсу утврђују се у износу до 50% од укупне вредности инвестиције.
Приликом обрачуна се узима вредност инвестиције без пореза на додату вредност (ПДВ).
Максималан износ бесповратних средстава износи за набавку опреме за хладњаче и прераду воћа и поврћа до 4.500.000,00 динара.
Минималан износ бесповратних средстава по пријави износи 50,000.00 динара, односно у разматрање ће бити узете пријаве чија је вредност инвестиције једнака или већа од 100,000.00 динара.
Бесповратна средства ће се користити за суфинансирање набавке опреме за прераду воћа и поврћа:

  1. набавка опреме за хладњачe (изолациони зидни и кровни панели, хидрауличне рампе са вратима на пријему робе, расхладни системи за коморе, опрема за пријем и сортирање робе, опрема за подешавање и одржавање контролисане атмосфере, електроопрема и инсталације, расвета, контролни системи у хладњачи, опрема за паковање и друга ненаведена припадајућа опрема)

  1. набавка опреме за топлу и хладну прераду воћа и поврћа: машине за прање, транспортери и елеватори, машине за резање, бланшери, калибратори, пумпе, столови, вибрациони сепаратори, пасирке, судови, тунели за брзо замрзавање, опрема за сортирање, опрема за паковање производа, сушаре за воће и поврће капацитета до 1.000 кг са погоном на електричну енергију, течни, природни гас или обновљиве изворе енергије и друга ненаведена припадајућа опрема.
Подносилац пријаве може поднети само једну пријаву и само за једну тачку конкурса.
Приликом разматрања поднетих пријава за остваривање бесповратних средстава, неће се признавати инвестиције и купљена опрема пре 01.01.2015. године.
Право на коришћење бесповратних средстава имају:

  1. Физичка лица – носилац и чланови регистрованих пољопривредних газдинстава са територије АП Војводине
  2. Земљорадничке задруге, регистрована пољопривредна газдинства са територије АП Војводине
  3. Предузетници – физичка лица уписана у Агенцији за привредне регистре и регистровано пољопривредно газдинство са територије АП Војводине.
Место реализације одобрене инвестиције је на подручју АП Војводине.
Посебни услови:
Физичко лице – носилац или члан пољопривредног газдинства, остварује право на коришћење бесповратних средстава за набавку нове опреме за прераду воћа и поврћа ако пољопривредно газдинство има засновану производњу на минимум 0,5 хa воћа, поврћа, односно 0,2 хa у заштићеном простору на сопственом пољопривредном газдинству, у случају инвестиције која се односи на прераду воћа, поврћа.
Конкурс је отворен до утрошка средстава, а закључно са 30.09.2015.године.
Секретаријат задржава право да од подносиоца пријаве затражи додатну документацију и да овлашћено лице Секретаријата изврши контролу реализације предмета уговора, а посебно у случају рачуна и предрачуна који су издати од стране добављача опреме који нису у систему ПДВ-а и рачуна који су значајно изнад тржишне вредности.
Рок за реализацију инвестиције у случају пријаве на конкурс са предрачуном је 90 дана од дана потписа уговора а најкасније до 01.11.2015. године.
Бесповратна средства исплаћују се након реализације инвестиције, односно након што корисник бесповратних средстава достави Секретаријату: оригинал или оверену фотокопију рачуна са спецификацијом опреме, отпремницу, фискални рачун, потврду банке о извршеном плаћању добављачу опреме, фотокопију гарантног листа и извршене контроле од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство;
Исплата бесповратних средстава вршиће се у складу са приливом средстава у буџет АП Војводине, а по извршеној контроли.
Додатне информације можете добити путем телефона 021/487-4419 од 10 до 14 часова.
Комплетан текст конкурса као и остале обрасце, можете преузети у прилогу текста.
 
Politika.rs:

[h=1]Србија опет увози кромпир[/h]Легитимно је право сваке државе да заштити своју производњу од дампиншких цена, само ми нисмо те среће – каже Ратко Вукићевић из „Плодова Србије”
Guca---Agromobil.jpg
Линија за пребирање и паковање кромпира у „Агромобилу” Фото Г. Оташевић

Гуча – Тржиште кромпира у Србији је у знаку увоза из држава Европске уније и то по ценама нижим од трошкова производње. Увозници тамо купују упакован кромпир (вреће од 10 килограма на палети) за 4–6 центи по килограму (4,8–7,2 динара). Индустријски кромпир у ЕУ може се купити и за само два цента и сасвим добро изгледа, али се не препоручује за јело због високог садржаја скроба.
– Од јула прошле године до ових дана у Србију је увезено чак 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије. Само у овој години увоз је достигао 6.000 тона – каже за „Политику” Ратко Вукићевић, председник Управног одбора „Плодова Србије”.
Он наводи да је ова пословна асоцијација затражила од Министарства трговине да се наше тржиште заштити од увоза јевтиног воћа и поврћа јер то, као и у случају млека и меса, нису производне већ дампиншке цене.
– Наши произвођачи нису спремни да се суоче са таквом конкуренцијом. Међутим, никад нисмо тражили да се забрани увоз, већ истичемо легитимно право сваке државе да заштити своју производњу од дампиншких цена. Само, ми нисмо те среће. Покушајмо да извеземо кромпир у Хрватску по један цент, они би одмах ставили препреку. А код нас може како ко хоће.
Читаво европско тржиште се заљуљало због затегнутих односа ЕУ и Русије, и отуда пад цена. И поред званичне забране, кромпир из ЕУ обилазним путевима стиже у РФ, и тако се квари посао српским извозницима.
– Обилазак иде преко посредника и папира из Белорусије, Босне, чак и Швајцарске. И моје предузеће је имало упите произвођача из ЕУ да ради то исто. Али, нисам прихватио. Не желим да кршим прописе и да ме неко етикетира, иако сам могао добро да зарадим. Тако су Мађари своју јабуку паковали са српским етикетама и извозили у Русију – прича Вукићевић, власник предузећа „Агромобил” у Гучи, које је једно од највећих произвођача и извозника кромпира у нас.
Он сматра да је прошлог лета на 45.000 хектара кромпиришта у Србији укупан род био 800.000 тона, што је довољно за домаћу потрошњу која се креће око 500.000 тона, па 300.000 преостаје за индустријску прераду и извоз. На нашем тржишту „Агромобил” продаје меркантилни кромпир прве класе за 25 динара, док су ситнији произвођачи остављени на милост шверцерима. Недавно, „Агромобил” је од купаца из Русије тражио 20 центи, али посао није склопљен јер су они нудили 16, мада Вукићевић признаје да ни то није тако лоша цена.
Власник „Агромобила” наводи да је одбио и понуду да отпочне производњу семенског кромпира за руско тржиште, иако би један од уговарача била и позната мултинационална компанија „Пепси ко”. Јер, наглашава, није сигуран да ће добити неопходна документа од своје државе, „пошто да данашњег дана није добио ни све папире за семе произведено 2012. године, иако је већ давно уништено или дато за сточну храну”.
– Очекивао сам да неко из министарства каже да је оно са семеном био ружан сан, али ништа од тога. Мени је помогла влада Холандије али од своје државе не могу да добијем папире које сам платио унапред. Окупио сам 70 произвођача из шест општина, извозимо, никоме нисмо дужни и сви су ми радници пријављени, али страх ме је за све нас, јер ово што радимо у нашој држави води директно у пропаст. Од странаца добијамо робу без гаранција, а моја држава ме принуђава да покажем банкарску гаранцију да ћу платити царину које иначе на кромпиру нема. Тај папир морам да однесем у Београд лично, у Управу царина, да би они ставили печат и број. Све у ери компјутера – казао нам је Ратко Вукићевић.


 
Blic.rs:

[h=1]Zbog uvoza iz EU, proizvođači bacaju krompir[/h]


Nekoliko hiljada tona krompira koji su proizveli prijepoljski i ivanjički poljoprivrednici biće bačeno, jer kako kažu, nema kupaca, a ovo povrće iz uvoza je mnogo jeftinije.
524405_nova-varos-02-krompir-dobro-rodio-vadjenje-krompira-u-novovaroskom-kraju-foto-zeljko-dulanovic_f.jpg

Dejan Žunić iz prijepoljskog sela Seljašnica zasejao je 12 hektara ovog povrća, četiri nije izvadio, a na zlihama ima 40 tona koji će, najverovatnije, baciti.


- Nisam prodao ni sav krompir koji sam izvadio, cena belog je 30, a crvenog 25 dinara. Najveći problem predstavlja uvoz ovog povrća koje nema deklaraciju proizvođača, odnosno zemlju porekla, a u prodaji je jeftiniji - rekao je on Tanjugu.




Slične probleme ima i proizvođač Miodrag Drašković iz ivanjičkog sela Močioci.
On je imao zasađenog krompira na 45 hektara, a sa svojih parcela je ostvario prihod od 39 tona po hektaru.


- Imao sam dobar i kvalitetan prinos, međutim, zbog uvoza krompira nisam prodao sve količine. Ono što sam plasirao na tržište je bilo po ceni od 22 do 24 dinara - kaže Drašković.


Prema njegovim rečima, problem predstavlja krompir iz uvoza koji staje čak i ispod 20 dinara po kilogramu.

Imajući u vidu sveukupnu situaciju Drašković i Žunić nisu sigurni da će gajiti ovo povrće na velikim parcelama, jer smatraju da je neisplativo, a naročito zbog toga što su prinuđeni da ga, posle tolike muke i ulaganja, bacaju.

Tržište krompira u Srbiji je u znaku uvoza iz država Evropske unije i to po cenama nižim od troškova proizvodnje.

Uvoznici tamo kupuju upakovan krompir (vreće od 10 kilograma na paleti) za četiri do šest centi po kilogramu (4,8 - 7,2 dinara), dok se industrijski krompir u EU može kupiti i za samo dva centa i sasvim dobro izgleda, ali se ne preporučuje za jelo zbog visokog sadržaja skroba.

Prema rečima predsednika Upravnog odbora "Plodova Srbije" Ratka Vukićevića od jula prošle godine do ovih dana u Srbiju je uvezeno čak 18.179 tona krompira iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije, a samo u ovoj godini uvoz je dostigao 6.000 tona.
 
Rts.rs:

Увозимо кромпир, а домаћи бацамо



Због забране извоза у Русију, на европским пијацама пала је цена кромпира. Вишак се, као и у случају млека и меса, нашао на нашем тржишту. Од јула, у Србију је стигло око 24.000 тона из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије.

5

Произвођачи упозоравају да се то већ негативно одражава на откуп домаћег кромпира. Држава тврди да је увоз од почетка године мали, свега четири одсто укупне годишње производње у Србији. Решење је, између осталог, кажу, у удруживању малих произвођача.
Припремили Ивана Миљковић и дописници РТС-а
До прошле године, у домаћинству Васиљевића кромпир је сејан на три хектара. Ове године ће мање сејати, јер је роба већ месецима без купца у магацину.
"Требало би да се баци негде од 15 тона кромпира. Отежавајућа околност је та што се улаже, сеје се, а не може да се прода", каже Љубиша Васиљевић, произвођач из Драгачева.
И у Турици код Гуче произвођачи тврде да ће чак 80 одсто кромпира завршити као отпад. Зато ће ове године засадити троструко мање.
"Од шездесетих до осамдесетих година у селу Турици и околини било је сто вагона кромпира. Ове године – ако буде сетва кромпира на пет, шест, седам хектара. Товим бикове, радим све да преживим", каже Петар Петрићевић, произвођач кромпира из Турице.
Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију. Прошле године са 52.000 хектара извађено је свега 600.000 тона.
"На терену постоји проблем са откупом домаћег кромпира и ту треба порадити на едукацији произвођача, на њиховом удруживању у асоцијације и произвођачке групе како би заједно могли да понуде неку значајнију количину откупљивачима и фабрикама", каже помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.
Непостојање задруга, уситњена производња, скупе анализе, застареле сорте, мала прерађивачка индустрија, чине српске ратаре неконкурентним, тврде у Асоцијацији "Плодови Србије".
"Овде се главни промет одвија преко супермаркета више него на пијаци. У Србији је и сада само неколико произвођача способно да, са становишта количине, квалитета, паковања, буде конкурентано на домаћем тржишту, а камоли на иностраном тржишту", каже председник Асоцијације "Плодови Србије" Ратко Вукићевић.
У Србији се годишње производе око 12.000 тона кромпира по хектару. У Европи и до три пута више. Због тога, шансу треба тражити у напреднијој технологији производње и обради земљишта, јер би се тиме повећао принос по хектару, тврде упућени.

 
Nazad
Vrh