Cena zemlje? ( kupovina,kredit,prepis )

Kod nas moze da se navede neka suluda cifra al zato ima limit na 500e na kesu (prvo su spustili na 1000e sad i na 500e) znaci sve mora ici preko smetke i kupac mora da uplati sve na racunu.
I onda oboje plate danak na tu vecu cenu, onaj koji kupuje danak na zemjiste za da upise na svoje ime a prodavac na prihod od te njive
 
Tako su ovi tajkuni uzimali medije u ugovoru neka suluda cifra koju svako normalan odbije, a u stvarnosti se proda za trzisnu.

Uvek kod tih ugovora cim je cena visoka tuzba i trazis od suda da proceni trzisnu vrednost.

Ja sam pomenuti plac uzeo po trzisnoj ceni, bez priključaka, samo poljski wc je imao.Sad to vredi mnogo ali necu kvadrate vec kes i da se penzionisem i uzivam, ali slabo ko nudi kes.
 
Kolega T110 nisi u pravu,navedena cena u ugovoru je vazna i ne moze se pravom prece kupovine kupiti ispod te cene.Kod mene u blizini je covek prodao njivu od 2 kj za 14000 evra nekom nakupcu svinja jer nije hteo da proda medjasu zato sto ne pricaju.U ugovoru su stavili cenu 20000 evra,medjas se zainatio da kupi,tuzio je i morao da plati 20000 evra iako je naveo da zna da je placeno 14000.
 
Los advokat :osmeh: Lepsa polovina je advokat i obarali smo te ugovore dok trepnes.To sto oni ugovaraju je jedno, onda zatrasis vestaka da izadje i proceni trzisnu vrednost koja je 2x manja od navedene u ugovoru.

Samo dobar advokat i uzima parcelu za realnu vrednost, jer kao sto rekoh mnogi su zbog tih ugovora propustili parcele jer je u ugovoru stajal sumanuta cena.

Uvek, ali uvek treba od suda traziti trzisnu vrednost.To su ona sitna slova zakona gde se advokati razlikuju od dobrog do loseg.
 
T110 je napisao(la):
Los advokat :osmeh: Lepsa polovina je advokat i obarali smo te ugovore dok trepnes.To sto oni ugovaraju je jedno, onda zatrasis vestaka da izadje i proceni trzisnu vrednost koja je 2x manja od navedene u ugovoru.

Samo dobar advokat i uzima parcelu za realnu vrednost, jer kao sto rekoh mnogi su zbog tih ugovora propustili parcele jer je u ugovoru stajal sumanuta cena.

Uvek, ali uvek treba od suda traziti trzisnu vrednost.To su ona sitna slova zakona gde se advokati razlikuju od dobrog do loseg.
Kliknite za proširenje...
Nikad,a mozda ni tad.Trzisna cena je najvisa cena koju je neko platio za zemlju te klase.Cena koju poresko racuna kod apsolutnih prava nema nikakve veze sa ovim.Advokati tu nista ne mogu.
Prema odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96), kao i Zakona o prometu nepokretnosti ("Sl. Glasnik RS", Br. 42/98 I 111/2009), suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo, dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima, dok u slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom, a kada ima više suvlasnika koji bi imali pravo preče kupovine i po ovom osnovu, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti. Slična je situacija i sa poljoprivrednim zemljištem. Naime, vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta, dok u slučaju da ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.
U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koji je predmet prodaje. Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo, preporučenim pismom dostavlja ponudu istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, koja mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje, na koju je imalac prava preče kupovine dužan da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude, takođe preporučenim pismom, izjasni. Ako se pak imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni na opisani način, prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima, a ako imalac prava preče kupovine ne prihvati ponudu, a vlasnik tu nepokretnost ne proda ni trećem licu u roku od jedne godine od dana neprihvatanja ponude, dužan je da u slučaju ponovne prodaje ponovo postupi na prethodno opisan način dostavljanjem ponude nosiocima prava preče kupovine.
U slučaju da je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom u roku od 30 dana, računajući od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, da zahteva poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima, te da istovremeno sa podnošenjem tužbe, položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Forma zaključenja ugovora o prometu nepokretnosti je obavezna, te ako nije ispoštovana, smatraće se da je došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo može tužbom kod suda u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu, da zahteva ostvarivanje tog prava, istovremeno polažući iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti na dan podnošenja tužbe.
Zakon o obligacionim odnosima("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85) u svojim odredbama predviđa i poseban vid kupoprodaje - prodaju sa pravom preče kupovine u kojoj se obavezuje kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu, pri čemu je prodavac dužan obavestiti kupca na pouzdan način o svojoj odluci da se koristi pravom preče kupovine u roku od mesec dana, računajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu. Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda. Prodavac se ne može pozivati na na pravo preče kupovine u slučaju prinudne javne prodaje, ali prodavac čije je pravo preče kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati poništenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.
Pravo preče kupovine pokretnih stvari ne može se ni otuđiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.
Pravo preče kupovine prestaje posle pet godina od zaključenja ugovora, ako nije ugovoreno da će ono prestati ranije, čak i ako je uvoren duži rok, on se svodi na rok od pet godina.

Ukoliko je kupac prodao stvar i preneo svojinu na trećeg ne obaveštavajući prodavca, i ako je trećem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preče kupovine, prodavac može, u roku od šest meseci računajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poništi i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima. Ako je kupac netačno obavestio prodavca o uslovima prodaje trećem, i ako je trećem to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od šest meseci počinje teći od dana kad je prodavac saznao za tačne uslove ugovora. U svakom sliučaju pravo preče kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na trećeg.

Za određena lica pravo preče kupovine može biti ustanovljeno zakonom, čije trajanje nije ograničeno i na koje se shodno primenjuju pravila o prodaji sa pravom preče kupovine. Lica koja po samom zakonu imaju pravo preče kupovine moraju biti obaveštena pismeno o nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inače imaju pravo zahtevati poništenje prodaje.
E sad ovde posle ovog crvenog pise da se sudu uplacuje trzisna vrednost kod podnosenja tuzbe,moj teca je pokusao da tuzbom dobije zemlju koja je inace bila njegova dedovina,sud je trajao jedno godinu i po i nije uspeo da kupi zemlju,inace je uplatio koliko mu je advokat rekao,nisam siguran da li je to bila neka procenjena vrednost ili iz ugovora,moram ga pitati.Ovaj zakon sam sebi protivreci u dve recenice,te treba da mu proda pod istim uslovima te da uplati u sud trzisnu vrednost.Ako ima neko strucan nek razjasni,BRADONJA javi se...
 
Poslednja izmena:
Sud na tuzbu reaguje tako sto po ugovoru ponudi medjas, ali i to veliko, ali. Svaki ugovor moze da se karikira.Tad od suda trazis da proceni trzisnu vrednost parcele, a to je do advokata da sud dokazima ubedi da je cena navedena u ugovoru veca od trzisne.
 
E ovako stvari stoje. Bili smo kod advokata, ali mi stvari izgledaju malo čudno. Odneli smo mu skicu i on to non stop posmatra kao jednu parcelu, iako su to dve različite parcele i po tome mi gubimo. Navodno iz razloga što se prodaju zajedno. Naša parcela je ova 3239/8, a prodaju se parcela 3239/1 i 3239/6. Parcele su od istog vlasnika i prodaje ih zajedno. Nas konkretno zanima parcela 3239/6, dok nas ova druga ne interesuje. Obe te parcele je kupio čovek čija je ova parcela 3239/3.
Je l' imao neko sličnu situaciju?
I ima izgleda još jedan problem. Put je rađen 30ih godina prošlog veka. Ali se i dalje vodi na nama. Tačnije iznad naše njive put je naš, a između ovih što se prodaje je tog vlasnika što prodaje.
ada90746736e8537b71c4d3abd45dfdb.jpg


Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Idi kod drugog advokata. Nema to veze sto se prodaje zajedno. Ti imas prednost kao medjas. Ako ne resis javi se na pp, da te uputim kod jednog sto to rutinski resava.

P.S. Sto malo ne okrcite tu sumu? JCB 3cx ili jos bolje 4cx za 1h bi pomerio medju dokle treba.
 
bojcetic je napisao(la):
Idi kod drugog advokata. Nema to veze sto se prodaje zajedno. Ti imas prednost kao medjas. Ako ne resis javi se na pp, da te uputim kod jednog sto to rutinski resava.

P.S. Sto malo ne okrcite tu sumu? JCB 3cx ili jos bolje 4cx za 1h bi pomerio medju dokle treba.
Kliknite za proširenje...
Hvala za poruku.
Taj mali deo što se vidi kao šuma je krošnja nekoliko bagrema koji štite taj deo njive od rečice koja prolazi između šume desno i njive. Stabla su u međi, a krošnja je ogromna pa tako izgleda. Potkresani su visoko od zemlje pa ne smeta pri obradi, ide se skoro do same reke.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Ja sam međaš sa parcelom 3239/6, koja me i zanima.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
SimkeVa je napisao(la):
E ovako stvari stoje. Bili smo kod advokata, ali mi stvari izgledaju malo čudno. Odneli smo mu skicu i on to non stop posmatra kao jednu parcelu, iako su to dve različite parcele i po tome mi gubimo. Navodno iz razloga što se prodaju zajedno. Naša parcela je ova 3239/8, a prodaju se parcela 3239/1 i 3239/6. Parcele su od istog vlasnika i prodaje ih zajedno. Nas konkretno zanima parcela 3239/6, dok nas ova druga ne interesuje. Obe te parcele je kupio čovek čija je ova parcela 3239/3.
Je l' imao neko sličnu situaciju?
I ima izgleda još jedan problem. Put je rađen 30ih godina prošlog veka. Ali se i dalje vodi na nama. Tačnije iznad naše njive put je naš, a između ovih što se prodaje je tog vlasnika što prodaje.
ada90746736e8537b71c4d3abd45dfdb.jpg


Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
Kliknite za proširenje...

Nema veze sto ih on prodaje zajedno, kad su katastarskih odvojene parcele.Tu nema nikakvog spora.

Sto se tice puta, jel ga svi koriste ili samo vlasnik?
 
Put koriste svi. To je jedan od 3 glavna puta koja vode ka tom delu sela.
Našao sam još par advokata, pa ću videti i sa njima šta i kako. Baš mi se ne gubi ta parcela.
Inače su nekada sve te parcele što se vide na slici i još par parcela u nastavku ovih bile u vlasništvu moje porodice i put uopšte nije postojao.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Ako put koriste svi, onda on odavno nije njegov :ppozdrav: cim se neka parcela duzi period koristi kao put pa jos ako je nekome jedini prilaz parceli to automatski postaje "narodno".
 
Deo puta iznad naše parcele se vodi na nama, ali se računa kao neplodno zemljište i ne plaćamo porez. Pre je put išao pored same reke, ali kada je ovaj prosečan država je taj do reke spojila sa njivama koje su pored. Pomenuo sam već da je put urađen 30ih godina prošlog veka. Ja se i ne sećam kada je asfalt urađen. Bar svaki drugi stanovnik sela prođe tim putem jednom dnevno.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Neznaš ti takve terene . To su riječne doline . Taj mali dio je vjerovatno prebačen nekad na državno jer je riječno korito bilo nekad . Vlasnici su se odricali da ne plaćaju porez a i bilo je obaveza da vodoprivreda dobije to . Kasnije može ta rijeka da presuši jer one u ravnici stalno mijenjaju pravac ali to ostaje kao riječno korito.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh