Veštačko osemenjavanje DA ili NE ??????

pa jesu krupne imaju po jedno prasenje i oko 140.150 kg ali sto je mnogo mnogo je da sve tri zezaju.jos jedna nakon obica ni da pomisli na to.doveden momak bio 5 dana u dvoristu kraj nje ma jok.e utripovao sam da sam ih nesto skenjao hranom.na pivskom treberu su i maaaaalo kukuruza preliveno sa mocom iz pecenjare
 
Moguce da u vreme 1. prasenja nisu imale dovoljno rezervi masti. Posle prasenja je doslo mozda do sindroma mrsavih krmaca, nije bilo rezervi masti pa je doslo do razgradnje misica, kao posledica toga poremecaji u reprodukciji. To je po meni jedino logicno, ne iskljucujem i postojanje bolesti ali prvenstveno mislim da je to u pitanju.
 
Kolege,trba mi Vasa pomoc. Treba u skorije vreme da osemenim 4 krmace, e sad lomim se da li sa joksirom ili durokom. Nemam nekog iskustva sa semenima,posto sam uglavnom pustao nerasta. E sad ta kombinacija otpada,pa molim za Vase misljenje,savet,odakle seme uzeti,koje,sta se pokazalo najbolje. Inace krmace su F1, sa farme 100% iz Race Kragujevacke.
 
Šta nije valjalo kod nerasta ? Koja je vrsta bila nerasta kad nisi snjim zadovoljan ? Ako nije kriv nerast nego tvoja krmača nečeš se usrećiti ni sa osemenjavanjem , nama se pokazalo najbolje oplodnja sa durokom ako idu u tov . . .
 
Bilo je sve u redu sa njim,nego ga nemam vise,niti ga ko ima u blizini a da je vredan paznje.Nisam bio u svinjarstvu od 2005,problemi sa komsilukom,inspekcije i tako to. Sad opet poceo malo da se zajebavam,sreca pa sam potrefio pravo vrema:osmeh:. Inace nemam zemlje sve kupujem. Pa sam zato pitao za misljenja,savete,dragih kolega
 
@Igorvukosavljevic

Sve zavisi, prvenstveno koje kombinacije ti je ta F1 generacija.. Mislim da je u pitanju kombinacija Landras x Jorksir ali mozda je i drugacija. Krmace bi po pravilu osemeniti Durokom, Hempsirom, Pijetrenom nekako je najbolja i najcesce za nase uslove primenjena kombinacija sa Durokom, Pijetren se iskljucuje zbog prevelike stresne osetljivosti mada se ona vise javlja kod odgajivanja u cistoj rasi, Hempsir se najmanje koristi u imdustrijskom ukrstanju.
 
Napisao je da u industriskom ukrštanju, znači verovatno za farme sa više od 50 krmača. A isto je napisao za rasu Pijetren, mada mislim da su rase dobre za manji broj krmača, recimo do 30, pošto se može više pažnje obratiti i posvetiti nego na industriskim farmama.
 
Hempsir se izbegava zbog specificne kiselosti mesa ali zato je tu Penarlanov P-76 koji je u osnovi hempsir ali ima izolovan i uklonjen gen kiselosti.
Za pietrena je tacno da je osetljiv na stes , ali samo Belgijski soj koji je inace najvise i zastupljen kod nas najlepsi je i najmesnatiji ali ga je avantura dovesti do 100kg bez problema.
Zato ima Francuski i Nemacki kod kojih je uklonjen stres-gen.
 
Mislim da nas većina na forumu ima manje od 30 krmača u pogonu gde i ja spadam ! Vidim da ste lepo odgovorili za pijetrena , jer to je problematična rasa za proizvodjača ! Ali smešno mi je kad eliminišemo jednu rasu zbob brige da će potrošač imati problem kiselosti mesa ! Ko brine o našim problemima . . .
 
Daleko od toga da se eliminise to je dobra terminalna rasa po mom misljenju , ali posle ulaska Penarlana na nase trziste i njihove serije predavanja jednostavno sami preradjivaci su je poceli zaobilaziti ili nuditi nizu cenu za takve tovljenike.Tako nesto su pokusali i sa Durokom na racun nj. krupnijih kostiju.
Svi bi oni Pijetrena sa preko 60% mesnatosti , ali kad im trazis 20-30 din vise(na muku) nece niko da ispuni , zato proverene kombinacije Landras-Jorksir + Durok.
Krupni , halapljivi , otporni i napredni i kud ces bolje.
 
Još 2004 sam bio na prezentaciji Penerlana bračnog para iz susednog nam sela , koji su tvrdili da je P 76 stvoren za oplodnju njihovih Naima , hteo sam kupiti živog nerasta , prvo nije moglo , posle su javili može , pristao sam na astronomsku cenu , otišao kod jednog njihovog prizvodjača genetike kada sam video grla u objektu nismo trgovali . . Veštačko osemenjavanje ne prihvatam , a to i drugima savetujem ! Tačno njihov zaštitni znak je još uvek Hemšir !Tovljači treba da gledaju svoj interes jer svi ostali upravo to čine . . .
 
Da se razumemo ovde ima dobrih poznavaoca svinjarsta. Misljenja sam da nasi odgajivaci nemaju zapat svinja za proizvodnju priplodnog podmlatka samim tim retko se bave odgajivanjem u cistoj rasi. Krmace koje ulaze u reprodukciju su melezi F1 generacije, koje ulaze u reprodukciju sa terminalnom rasom a njihovo potomstvo se koristi za tov izuzev slucaja kada se radi o cetvororasnom ukrstanju koje se bas retko primenjuje iz raloge velike raznolikosti gena u tim cetvororasnim hibridima. Industrijsko ukrstanje se uglavnom primenjuje na individualnim farmama.
 
Na dobrom smo putu , priznavanjem da postoji problem koji muči nas retke proizvodjače svinja , imamo šanse da ga rešimo ! Zahvaljuči ovakvim forumima gde imamo vremena da zajednički konstatujemo da neće niko da nam pošteno proda dobru genetiku ma kakvu titulu , zvanje ili firmu imao ! U uspešnim zemljama udruženje svinjara bira ostavlja i raspolaže priplodnim materijalom , pa tada nema svrhe pitanje : veštačko osemenjavanje da ili ne . . . .
 
misika1956@gmail.com
To moze da se uradi i u Srbiji novi zakon o stocarstvu to jasno precizira... Medjutim ljudi su ne organizovani, udruzenja i zadruge bi trebale da preuzmu maticnu evidenciju uposljavanjem inzinjera stocarstva time resavju problem papira, genetike, semena itd.. imali bi tacne podatke o priplodnoj vrednosti svake zivotinje i ne biste Vi bili obmanuti iz razloga sto po sadasnjem sistemu da bi odgajivacke organizacije nesto zaradile one moraju da tesno saradjuju sa veterinarskom stanicom koja spekulise sa genetikom, ubacuje seme priplodnjaka koje je istovetno za celu populaciju zivotinja a time se populacija ne poboljsava vec ista i pogorsava, svaka plodkinja je prica za sebe i od njenih osobina zavisi koje ce se seme priplodnjaka koristiti ali se tome ne pridaje veliki znacaj nego guraj..
 
Malo da osvežimo temu.
Jedno pitanje:
Seme nerasta najbolje je čuvati na temperaturi 17-18 stepeni. E sad ako to nije moguće baš tako precizno čuvati, recimo da temperatura varira od 15 do 25 stepeni. Dali je bolje da bude na toplijoj temperaturi ili na hladnijoj od tih 17-18°?
Znam da ispod 15 ne bi trebalo da ide....

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
Од спољашње температуре зависи брзина и кретање сперматозоида. Што је топлије брже се истроше. Има ли неки ходник или просторија да је у оквиру тих температура. Можете направити од стиропора кутију и убацити бочице са загрејаном водом на 20-так степени па да постепено опада температура. Или ако имате термо бокс. То кошта неких 2000 динара.
 
Seme obično držim u starinskom dubokom podrumu. Tu je leti temperatura konstantno nekih 18-19 stepeni. Trenutno je nekih 13-14 stepeni u podrumu, a nekih 23 u kući, (ili mogu da ga stavim u špajz na nekih 5 stepeni, što nije opcija).
Imaću ovih dana krmače za osemenjavanje, a seme pjetrena uzimam iz Velike Plane i to ga mogu dobiti samo petkom, zato pitam gde je najbezbolnije seme držati par dana.
Noćas mi se oprasila jedna pjetrenka osemenjena prvog oktobra, seme je bilo na nekih 20° tada, možda i toplije.
A opet 2 nazimice što sam osemenjavao početkom decembra semenom koje je bilo ohlađeno ispod 15° (pre samog osemenjavanja ugrejano na 36°) tražile ponovo nerasta nakon 21 dan. Drugi put je bilo seme baš sveže, još toplo posle muže nerasta i eto ih ćute. Samo što sada nije pjetren već terminalac, danska genetika.
Obično držim svog nerasta, trenutno sam u raskoraku dok ne dorastu mladi
5a4e401b5996e322e7f1f7210ea0b80b.jpg
. Tako da nemam neko veliko iskustvo sa veštačkim osemenjavanjem, zato pitam....

Послато са SM-A225F помоћу Тапатока
 
Ако не желите да се зезате са складиштењем, овакав клима бокс кошта неких 20-так хиљада динара. Греје-хлади по потреби.
4628a1ab0f31061b7228016edf650c0c.jpg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh