Prihrana i đubrenje voćaka

Da li neko ima ino brezice ferti rasipac? Moze li se naknadno kupiti dodatak za usmjeravanje u redove?
alex.bundalo@
 
Da li bih mogao sad da izvezem nepregoreli ovciji stajnjak u vocnjak i razbacam ga oko stabala,a kad opadne list,isfreziram? Da li nece stajnjak da "izvetri" ako bude stojao nekih mesec dana na povrsini zemlje?
 
Mogao bi kasnije da ga izvezeš jer će jedan deo dobrih 'stvari' 'izvetreti' (ko može da kaže koliko?) ali je moguće da će kasnije da bude 'kaljavo' pa da nećeš moći.... Kimi kaže da je oktobar mesec sa manje padavina ali ti najbolje znaš za tvoj kraj. U svakom slučaju bolje je da voćke dobiju đubre nego da ga ne dobiju....
 
Taj NEpregoreli stajnjak dzabe i bacas. Pod djubrenje stajnjakom podrazumeva se PREgoreli stajnjak... Taj NEpregoreli stajnjak (ako ti ne smeta u dvoristu) ostavi za iducu godinu. Ako ti smeta izvuci u vocnjak ostavi na uvratini da pregori pa iduce godine nadjubri K'o covek. Inace od tog nepregorelog djubreta slaba vajda, tu ima vise slame i raznog organskog otpada nego djubriva. Dok to sve ne pregori i ne sjedini se da postane STAJNJAK nema nikakvu svrhu u djubrenju. Ako bas moras da djubris sa tim, onda bolje i to nego da ostane bez icega...
Djubrenje stajnjakom (ako nemas svoj stajnjak) je tezak, skup i mukotrpan posao. Stajnjak je dobar ali nema dobrog prinosa bez NPK bacenog u jesen. Pregoreli govedji stajnjak + NPK je dobitna kombinacija...
 
Stajnjak je vecim delom pregoreo. Samo jedan mali deo nije. U njemu ima jako malo slame(skoro nimalo) zato sto je to ovciji stajnjak.(cisto g**no 100 % :osmeh:) I naravno da bacam NPK uz stajnjak. Mada s obzirom na ove kise,izgleda da od stajnjaka nema nista ove godine. Bice samo NPK.
 
Ja sam do sada uvijek bacao stajnjak u jesen.
Ove godine sam dobio preporuku da nista ne bacam do februara. Inace, nabavio sam izuzetan kokosiji stajnjak pa cu da ga mesam sa NPK.
Samo ostaje pitanje da li cekati februar.
 
Hoće ali će to dugo trajati... a ako se ne ukopa onda će izgubiti dobra svojstva. Najbolje napraviti kompost sa suvom travom i suvim grančicama i otpacima hrane i... Imaš razne savete kako se pravi kompost, dobro je dodati određeni deo nepregorelog stajnjaka. Ili na gomilu pa nek se polako razgrađuje... jedan deo dobrih materija u spoljašnjim slojevima će se izgubiti ali će veći deo iznutra ostati. Bar ja tako to vidim....
 
kanački je napisao(la):
Pa hoce li nepregoreli stajnjak pregoreti u zemlji i biti nesto od njega ?
Kliknite za proširenje...


Stajnjak poboljsava strukturu zemljista, ali nema pravog djubrenja bez jesenjeg NPK... Od tog nepregorelog stajnjaka bice nesto, ali nema nista bez dobro pregorelog stajnjaka.
Od tog nepregorelog stajnjaka, ako ima otpada u sebi (a u 99% slucajeva ima) veca je steta nego korist, jer se u toj slami sakupljaju glodari i razne druge stetocine...
 
Nepregoreli stajnjak makar i unet u zamlju nece bukvalno pregoreti vec se raspasti sto je ok ali nije to to.

Stajnjak zapravo pregori tako sto se baca na gomilu, onda kad krene truljenje tu dolazi do povecane temperature, sagorevanja, manje vise zatvoren proces u samoj gomili cega nema ako nema gomile....to bi bilo onako laicki objasnjeno.
 
Ja koliko sam video izvozenje nepregorelog stajnjaka vredi,jer svi koji to rade imaju vece prinose od nas koji to ne radimo. I to ga izvezu odmah posle zetve po najvecoj vrucini,a zaoravaju u kasnu jesen,pa opet imaju vajde od njega. Isto tako rade i u vocnjacima,i veci su im prinosi. a sto se tice pravljenja komposta,to moze da radi neko ko ima 10 stabla,pa moze da se zajebava kuci uz ladno pivo i da sitni grancice i seno. Za vece povrsine nista od toga.
 
Isto kao sto je i stajnjak zajebancija za vece povrsine. ko bre i gde da nadje toliki stajnjak :sta: Ko to da porastura i zafrezuje, nema od toga nista. Zato vocari koji rade vece povrsine bacaju NPK i imaju dobre prinose, a sitna boranija (kao sto smo mi) se glupira sa stajnjakom. Kad kazem sitna boranija, mislim na nas koji imamo po 1-2ha voca...
 
Sve organsko što se baci u voćnjak ima efekta, pa tako i nepregorelo đubrivo uneto u zemlju par meseci kasnije.

Poenta je da bi to đubrivo bilo bolje iskorišteno da je prvo stavljeno na gomilu da pregori pa onda đubreno.

Šta sve neki ljudi rade ne treba da nam bude uzor jer nam je tako lakše, mnogi koje znam da su čak i stari voćari mnogo toga rade preko one stvari pa to ne znači da trebam i ja tako jer "ima neke vajde". Jednog sam ugledao proletos kako baca po 5-6 šaka KANa na stare trešnje, ali nećete verovati sve sipa u jednu tačku i to tačno uz deblo, tamo gde nema smisao a da ne pričamo tek o 6 šaka na istoj gomili.
 
Treba uzeti u obzir da se oko svega organskog sakupljaju i razne bolesti i stetocine. Pa bas iz tog razloga ne treba bacati sve i svasta (slamu, korove i ostalo) vec pod organsko treba uzimati u obzir samo dobro pregoreo stajnjak... Ili dobro pregoreli kompost, ali kompost je vec zabava za okucnice...

Vidjao sam i ja kod klasicnih seljaka, kako bacaju vestak na gomili uz samo stablo. To su ipak neuki seljaci (koji misle da sve znaju, da ko god pokusa da ih savetuje, taj za njih "ne zna nista",a nikad nista nisu procitali...).
Vocari koji su procitali minimum neke literature ne rade tako, nego rade kako treba i u 99% slucajeva su uspesniji...

Velike firme se uopste i ne obaziru na stajnjak niti ga upotrebljavaju. Gde naci stajnjak za 100-200ha voca to je nemoguce.

Gledao sam jednu zadrugu u blizini kad su podizali novi zasad bez stajnjaka, nisu ga ubacivali ni u rupe pri sadnji, pitam onog inzenjera sto nadgleda radove zasto ne upotrebljavaju stajnjak, kaze sta ce nam kad bacamo vestak...
 
Poslednja izmena:
A peletirani kokosiji stajnjak? Na stajnjak se preporucuje bacanje kreca, podstice zagrijavanje i pregorijevanje..
alex.bundalo@
 
Koristio sam peletirano kokošije i prihranjivao sadnice sa količinom od jedne plastične čaše za jogurt što mislim da je malo. Kupovao sam Fertor. Siforga je mešavina stajnjaka životinja i bolja je ali je i skuplja. Računao sam da za dva džaka od 25 kila mogu da kupim prikolicu stajnjaka. Ali treba naći stajnjak i organizovati sve i onda rasturiti oko sadnica i ukopati. Fertorom, smo porodično, prihranili svo voće za pola sata a ja sam posle u(o)kopavao...
Sadnice su mi mlade pa nisam siguran za efekat ali sam siguran da ne šteti i da će pomagati. U rupe sam, kad sam sadio, stavljao humus iz obližnjeg šumarka i mešao sa pregorelim stajnjakom koji je dugo stajao (što nije dobro) i kasnije dodavao po malo slavola S u rastovu sa tečnim đubrivom od koprive i gaveza i još nekih travčica. Dodavao kasnije koprivu i tečnu i razgrađenu u rastvoru sa dodatim ili glistenjakom ili kompostom. Ono što sam primetio kad sam pre nedelju dana okopavao sadnice je da zemlja oko sadnica miriše na razgrađenu zemlju. Nešto slično kao na zemlju iz šume. Ne smrdi ali se oseća onako na trulež kao kad odete u pravu šumu.
Prve sadnice sam sadio sredinom februara prošle godine ali prošlu godinu ne računam jer je bila sušna i važno mi je bilo da sadnice prežive. Korenje sadnica koje su naprednije je izašlo iz okvira rupe koje sam kopao za sadnice otprilike 60x60 i dugačko je oko metra, znam jer sam sve korenje sekao na dubini koja je plića od 15-k cm koliko je otprilike dubina motike. Računam ako drvo ima plitko korenje onda će biti podložnije suši a ovako će se opet zakoreniti i ići u dublje slojeve zemlje. Izgubiću još neko vreme u razvoju biljke ali će efekat na kraju biti bolji. Naši stari su nešto slično radili sa lozom.
Ove godine sam kada sam sadio sadnice mešao nešto malo humusa iz šumice sa glistenjakom i kompostom. Sadnice sam malčirao od proleća do početka oktobra i ove godine je zemlja bila vlažnija nego prošle što je i logično. Iako sam malč sklonio još ranije nego prošle godine opet se desilo da imam podstanare na obodu iskopane rupe. Interesantno je da su miševi pravili rupe u tvrdoj zemlji koja je na obodima rupe. Neka oni rade svoj posao a soko koji stražari na topoli na 50-ak metera od kraja njive neka radi svoj. A nalazili smo i sovine ostatke u vidu kuglica.... U malču jedne sadnice sam našao i kožu od jedne zmije ali nije nešto bila velika. Na nekoliko mesta sam našao ostavljena jaja. Ovog leta je i jedna porodica fazana bila gost od jaja preko pilića pa do malih fazančića. Jedna kornjača je polagala jaja na početku voćnjaka ali nismo obeležili mesto.... prava divljina.... i to je ono što smo videli a šta se dešavalo kad ne gledamo....
Inače njiva gde sam posadio voće je 5-6 sezona iskorišćavana bez dodavanja stajnjaka i odmora i nije u najboljem stanju. U planu mi je da kupim prikolicu konjskog đubriva pa da još malo popravim strukturu zemlje oko sadnica i mislim da stavim dve lopate djubriva i da okopam.
Ja nisam klasičan voćar i nemam intenzivan zasad pa guram neki drugi fazon.

Kada se pravi kompost onda se dodaje i nepregorelo stajsko đubrivo i kreč. Imaš ne internetu pa pogledaj kako se pravi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh